Борба, 04. 09. 1977., стр. 8
КУЛТУРНИ ЖИВОТ __-|
М
ЗАВРШЕНИ „ФИЛМСКИ СУСРЕТИ 77“
4! НИШУ |
Х '
Милени Зупанчич највиша глумачка | "награда · " Награда за најбољу женску улогу „Царица Тео-
дора“ — Неди Арнерић, а за најбољу мушку улогу „Цар Константин“ — Павлу Вуисићу
(Ниш, 3. септембра) — Приказивањем филмова „Исправи се, Делфина“ редитеља Александра Ђурђинова и,„Ак ција стадион“ редитеља Душана Вукотића, вечерас су
завршени „Филмски сусрети“
— Фестивал глумачких оства рења југословенског филма у Нишу. Пред, до последњег места испуњеном Летњом по-
зорницом у тврђави где се
фестивал одвијао осам вечери, саопштене су награде жирија који је радио у саставу :Мајда Грбац (председ-
ник), Зуко Џумхур, Фарук Беголи, Марија Кон, Петре Прличко, Љубомир Радиче-
вић, Марко Шпадијер, Алек-
сандар Тишма и др Живота Живковић. Тако је једногласном одлу-
ком _ жирија, овогодишњи „Гран при (највећа награда Фестивала) — макета Ћеле-
куле и 15.000 динара; добила тлумица Милена Зупанчич за улогу у филму „Удовиштво
Каролине Жашлер“. Две на-
55 У 53 5
ПРЕМА ПРЕДВИЂАЊИМА:
Милена Зупанчић у филму „Идеалцст“
редне, такође високе награде, „Царица Теодора“ и 10.000 динара за женску улогу и,
· „Цар Константин“ и 10.000. ди
нара за мушку улогу добили су Неда Арнерић за улогу У филму „Исправи се, Делфина“ и Павле Вујисић за улоту у филмовима „Хајка“. „Повратак отписаних“, „Бештије“ и „Лептиров облак“ док су Велику повељу за женску улогу и 5.000 динара и Велику повељу за мушку улогу и 5.000 динара добили Божидарка Фрајт за улогу у филму „Пуцањ“ и Слободан Перовић за улогу у филму „МеЋава“. Све ове одлуке донете су једногласно.
Награде, Повеља за женску улогу и 4.000. динара добиле су равноправно Ева Рас за улогу у филму „Бештије“ и Марјета Грегорач за улогу у филму „Удовиштво Каролине Жашлер“, Док је Повељу за мушку улогу и 4.000 динара добио Илија Ивезић за улогу у филму „Луди. дани“. Награ ду за женску. епизодну улогу и 3.000 динара добила је Мирјана Коџић за улогу у филму „Бештије“ а награду за мушку епизодну улогу — 3.000 динара добио је Мића Томић за улогу у филму „Специјално васпитање“. Награде за женску и мушку дебитантску Улогу од по 3.000 динара добили су Вера Зима (за улогу у филму „Мећава“ и Иван Грегуревић (за улогу у филму „Не нагињи се ван“).
Најзад, специјалне дипломе за женску улогу додељене су Мири Бањац (за остварење у филму, „Не нагињи се ван“) и за мушку улогу Звонку Лепетићу (за остварење у филму „Луди дани“), Тиме су слу жбене награде жирија биле исцрпљене. „уз доделу награде нишких „Народних новина“ за културу говора (у извосу од 3.000: динара) која је припала Заиму' Музаферији (у филму „Хајка“) и за најпо етичнију љубавну улогу коју додељује лист „Двоје“ од 5.000 динара коју је добила Слободанка: Марковић (такође за остварење у филму „Хајка“).
Како' је даље ' саопштено, жири публике трогласио је за најпопуларнијег глумца овог Фестивала Љубишу Самарџића, доделивши му мивиматик-телевизор, Културно-просветне' заједнице општине Ниш, га за најпопуларнији филм „Љубавни живот Будимира Трајковића“ доделивши његовом продуценту Повељу (други и трећи, су Фидмови „Специјално васпитање“. и, „Акција. стадион“). Остале награде добили су Спас Папац као најбољи натуршчик (награда затребачког „Вечерњег листа“ за улогу у филму „Луди дани“), затим Емилија Церовић (за улогу у филму „Лептиров облак“) док, је жири часописа „Филм“ за најбоље остварени лик савремене женне са 5.000 динара наградио Милену Дравић за улогу У филму „Љубавни живот Будимира Трајковића“ а за најпопуларније остварен _ дечји односно омладински лист „Здраво“ доделио је. награду од 3.000 динара Славку Штим пу за улогу у филму „Специјално васпитање“. : '
Д. ЈАНКОВИЋ
НАШИ У СВЕТУ
Наш фолклор · осваја Мексико
Пред поновно гостовање београдског фолклорног ансамбла „Бранко Крсмановић“ у ацтечкој земљи
(Од сталног дописнижа „Борбе“) |
(Мексико, септембра) — Про штло је пуних 17 година од ка ко је фолклор југословенских народа и народности ступио на мексичку сцену, од како се
"ацтечка земља упознала са у-
метношћу и уметницима, који
"су — те 1960. — навели једног
од надахнутих критичара да испише и следеће редове.
„Југословени су ноћас освоји ли Мексико, освојили тврђаву
"наше уметности у једном од о"них јуриша који побеђеног ос-
" тавља' испуњеног
задовољст-
- вом и емоцијама, препуним за
“ве и доживљаје којима га
хвалности за незаборавне часо
је
„Конквистадор“ изненадио“. Београдско Културно-уметни
_чко друштво „Бранко Крема-
новић“ појавиће се кроз дваде
сетак дана у Мексику, у зем-
љи која га добро познаје и с нестрпљењем ишчекује. „Долазак ове цењене групе доноси прилику нашој публици да ус
"постави контакт са једним изу
"блиски кад су наша опредеље,
зетно богатим фолклором као и са духом југословенских на рода, од којих смо теографски веома удаљени, али који су нам истовремено исто толико
ња и афинитети у питању“ —– написао је с угледни дневник „Ел Диа“ у тексту посвећеном
доласку „Бранка Кресманови-
а“ који заузима читаву стра
ну посебног културног додатка овог листа, ,
'Упознајући читаоце са историјатом: ансамбла, „Ел Диа“ подсећа да је „Крсмановић“ до сад већ два пута гостовао У Мексику, да је _ на пример, 1964. године одржао 50 концерата у свим већим местима зем ље и да је тим својим етзиби цијама дао велики и јединствен допринос југословенске и ацтечке земље и њихових на рода“ који имају много сличног и заједничког“.
Предстојећа турнеја „Бранка Крсмановића“ обухватиће гостовања широм великог и многољудног Мексика. „Премијера“ је 20, септембра. у. Керетару, два дана касније ансамбл се сели у престоницу, у импозантну дворану „Националног аудиторијума“ на "чијој-ће се сцени појављивати до 9, октобра. После тога долазе на ред Твадалахара, Пуерто “Вајарта. Мазатлан, Јулиакан, ·Сиудад Обрегон, Тореон, Монтереј, Са лтијо, Сиудад Викториа, Тампико, Поза Рика, Веракруз, Ха
"лапа, Оризаба, Вијаермоза, Пу "ебла,'
Паћука, Толука, _ Леон. Гванахвато, Сан Луис Потоси, Агуаскалиентес, „Морелиа 'и још. нека места. После Мексика, предвиђено је гостовање у Гватемали и Салвадору. „Слободан“ ПАВЛОВИЋ
награду,
до === аи и ==
8. СТРАНА — БОРБА — 4. СЕПТЕМБАРЛФМ |.
Када велике, светске изло> хебе побуђују утиске о духовној повезаности нашег света, знамо да те импресије ничу на стваралачком искуству у“
ља, Али, када се потврђују У мање развијеним срединама, боље схватамо историјску ми сију модерте уметности и њен значај за интеграционе процесес међу културама обе зем љино хемисфере.
У Бангладешу се мисли у уметности као код нас, У Европи или даље, као свуда где су принципи слободног стварања неприкосновени. Као што постоје друштвене и економске законитости, тако постоје закокитости уметничког разгкоја. Да би се дошло до савремене фигурације, пут во ди преко симбола, асоцијација и апстракција и ту линију следили су бангладешки графичари током две последње деценије. | Кол једних преовладава минуциозан графизам, са склоношћу према богатим валерима и надрезлном (Хаши Чакраборти); други се сасвим 0слањају на традицију (МахаМУДУЛ Жак), Судећи по изложби, рекло би се да су апетрактне тенленције тренутно и доминирајуће, што не умањује повезаност. уметника са истом традицијом и поднебљем. Напротив, преко симбола или чистом бојом и графичзким сђедствима (Мохамед Кибрија, Нитун Кунду) пости
На овогодишњем
позоришта Крикот 3.
земљи и свету.
сти.
ву,
држаја, јер би то био
РАФИКУН НАБИ: Усамљени човек
КРОЗ ГАЛЕРИЈЕ И САЛОНЕ | Између традиције и модерног израза
Изложба „Савремена графика, Бангладеша“ у Галерији Читаонице Културног центра Београда
метника најразвијенијих зема'
Имајући у виду да су, ипак, У позоришту, донекле придржавају правила драмске игре и, мери, одговарају захтевима својих улога. Па ипак, је да својим ролама не придају већи значај, играју пома- , ло аутоматски, као по навици, Све њихове речи, и сви
ћутања и изостављених пасуса. рачунају на интуипију,и подршку гледалаца... , = | Дубоко уверени да „Мртав разред“
играти Пољаци се праздају реченицом:. жити' фратменте који недостају за, потпуно разумевање са најбољи начин да се ја која влада током целе представе“. - .'. - Њ
, У П . љи + • о.
тнута је спритуализација вид љивог до сублимираности „И прочишћености апстрактног поимања. Претрпевши утицај европског и светског искуства, ови уметници настоје да општи језик обогате властитим гласовима.
Фригуративне тенденције заснивају се најчешће. на оштрим линеарним опсервацијама у техници црно-белог, што потиче из експресионизма (Качмбрул Хасан), имају одли ке брзих илустративних запа+ жања (Рафикун Наби) или те же за једноставношћу и сажетоићу примитивног израза (Шахид Кабир). Супротно тим предапстрактним схватањима фигуре и предмета, АбдусСатер је типичан представник нове · фигурације. Традиционалки графички израз и фотографске сензације мешају се са духом оријенталних минијатура и као код Мохамеда Кибриа и његових рафинираних тонских градација, овде је поститнута слична синтеза између дубоке традиције и мо дерног израза, између индивидуалног и општег.
Савремена графика Бангла дегла представљена је у Галерији Мултурног центра кроз 40 графичких листова 1 аутора. Пада у очи податак да је већина излагача Фформирана у својој земљи. Можда тим треба објаснити и индивидуални карактер њиховог ства-
ралаштва. 3. МАРКУШ
У игара розете зна прва пите ПРЕДСТАВЉАМО У ЧЕСНИКЕ Х1 БИТЕФА
У сенци детињства
Краковско позориште Крикот 2 уизвешће „Мртав разред“ Тадеуша Кантора
Битефу Пољску ће представљати „Мртав разред“ Тадеуша Кантора, у извођењу краковског
Прича о другарима из школске клупе који су се после много година поново срели доживела је, након веома успеле премијере новембра 1975. године, безброј извођења У
Личности из „Мртесг разреда“ носе у себи нешто двосмислено. Изгледају као направљене од немарко састављених крпица њиховог детињства, од радости њиховог прошлог живота (не увек узорвог), од њихових снова и стра-
глумци се у извесној утисак
њи“
хови покрети, остављају утисак посла обављеног на брзиокако и немарно. Зато је и представа пуна одужених
Глумци Крикот 2 као да
реба једино тако „Излишно је тра“
уништи емоци-
|
" Колико стаје ар домосинег Ар је стара земљишна мера. У ар стане, кад се лепо „огради, сто квадратних метара. А у хектар десет хиљада кзадратних метара шуме, ли ваде или оранице. Ценаједног ара није свуда једнака. Ар крша је јевт тинији од ара под виноградом или воћњаком. Земља се купује, како где и како кад, на метар, дунум, јутро, по дана или дан орања, по дана или дан кошења. Неко купује ланац земље, Ланац се мери на хвате. А хват је исло тако мера за дужину. У хват стане шест стопа, а у ланац две хива де хвати. Нисам сигуран колико су велике стопе. У сваком случају нису ни дуже ни краће од ових наших стопа којима, позако, смањујемо растојање од варошице Рудник до истоимене планине која се устурила над Шумадијом. |
Идемо дз упитамо колико стаје ар РУДник-планинг, Јер тамо, горе, у зеленилу шум ском зарујили кровови, издигли се изнад стреластих.. врхова борова, прејахали столетне букве, избили изнад црногорице и бе логорице. Сад је то још увек зелени рај. Не види се што се има погледати. Јер кад падне лист, када оголи гора, тада. се плани на отвори. Ни Рудник, ето, једна од најлеп ших планина у Србији не умаче оштрој се кири, не избеже судбини која је вез задеси ла Космај и Букуљу и све оне лепе отаџ бинске видиковце, избрешке и зелена горја, речне обалг и пријезерја. Некад се није мог ло ногом у шуму, тако беше загустио честар. Сад се не може од заграда, плотова, ви соких зидова и густо оплетене бодљикаве жице. Некада су се ограђивали забрани, мла де шуме, да стока не штети изданке. М зато су се шуме називале забранима. А сада су забрани ограде око кућа, зидови са срчом, гвоздене капије са шиљцима. Ограђује са човек, одбија намернике од свог поседа. За сваки случај на дугачком ланцу чекају спре мни керови. Па сад, путниче, крени у поход де домовини. Још ћеш добро проћи ако се вратиш исцепаног тура.
Рудник се измакао од Београда читавих сто и двадесст километара, Али два брза друма почеше га све више приближавати нашем главном граду. Он је ту, ви ше Горњет Милаповца. Он је недалеко од 19 поле. Није Рудник измакао ни Крагујевцу ни Чачку. Па ипак, из дана у дан, плапинз је све ближа Београду. И то би било добро да није оних проклетих секира. Горе, у пла нини, једна једина планинска кућа има четрнаест постеља. А свуд уоколо куће пов ремених насељеника. Ничу куће као печурке после кише. Шиљастих и затупасгих крово ва. Куће на два, на три боја. Углавном, по велике куће. Куће од тврдог материјала.
Неке чудне, непријатне, неке гвозденНе.: не.
приступачне кућерине; Куцнеш у враталга оно одјекује. Као да си ударио звекиром. То је та гвоздена столарија. Гвоздени рамови. Гвоздена врата. Куће се бране од гостију и нежељених посетилаца зидовима од каме на, престрогим, узаним прозорима. Мора да је мрачноу тим кућама. Напољу светао, сунчан дан. Зазеленило. Унугра — или нема домаћина „или домаћин стоји скривен иза зидина. Ко зна кога очекује и од чета то стрепи. тета Планина Рудних део је твоје и моје домо вине. Она је део кугле земаљске и један део света. И нема човека на овом свету који нема право да се испне на планину,
Из КОНЦЕРТНИХ ДВОРАНА.
СВАКОДНЕВНЕ ПИТАЛИЦЕ | Домовина на аре | ·_ ихентаре __
Е: К Њ Пише: Бранко В. РАДИЧЕВ
. метара продаван је
' ногоде; пошто ар планине. Шумско газдињ
"рађен 1968. године у Београду. И,
Уиграност интерпретације |
Гостовање Мексичког трија у Дворани Коларчевог народног универзите
ме и у МИ. да зађе у старе глуме, да се надише ваздуха. Рудник је као ваздух, кае Општенародно добро. Па ипак, ко ту ли, а има довољно новаца, може да купи "нину. Планина се продаје на метре, ка се продаје сукно. Ар илити сто ква пре неколико го; Данас је
|
| | || | стотину хиљада старих динара. | скупљи. Кажу да је цена достигла три _ ; педесет ло четири стотине хиљада. Ес земљу, њему припада и шума која је изр ла на тој земљи. Ко купи земљу, одмах најмљује дрвосече. Дрвосече посеку зу Наравно, то се ради са моторним тест Понекад наиђе булдожер. Тако се плац. Тамо где је била шума, као на глави, укаже се плац. И тако, шлап плац, сеча по сеча, проређује се ћ На плацевима, уместо шуме, ничу куће, кућа ограде. На оградама клинци, бо; ва жица. срча. • ТУ двориштима кући псе. Па сад крени у планину, намерним, Друмом ти нико не брани: да идеш, "Најближи планини је — рекосмо — Т њи Милановац. М зато Рудник припада. ском газдинству овог лепог градића. ко газдинсгво има право да подиже нту да сече шуму, да огољава м пошумљава пи деле. Оно то сасвим успешно и чини. | Милановац долазе људи „углавном ' ђани. Наврате у шумску управу. И тамо
ство продаје планину на метре, аре и
ре. Можда је шумском газдинству додиј газдовање шумом и непроходом. Лактне газдовати штумом кровова. Ко ће то зн У варошици Руднику, кад навратисме ју месну канцеларију, најљубазније нам рекб-
+ МЕ
ше да је градња кућа, после извесног 3
стоја, нагло оживела, али да се ништа м ради изван урбанистичког плана који је.
погледасмо план; кућа до куће, плац д' плаца, и тек понегде, уретко, нешто. пето (у се назвало друштвеним власништвом; 1 ске куће н кућице за одмор. То не на добро. Ту вема среће. Јер шумских Еј и нема. , паншЦ Планина је чедна. Плацеви су текг да је начињу. Ни жица није тако бодљ ва кад на имањима неких других позна домовинских излетишта. Још је Рудвик_ познат многим грађанима жељних. ништава. Али два брза друма, један који ди преко Тополе, други који иде пј Љига, откривају планину. Сваког дана нем наврати. Угледа кровове усред шуме. | зажели да м оп нешто откине од пуме! озида. 5 Домовина се може купити. Тај матерр ни, најопипљивији део домовине. А то. заиста апсурд, Кас кад би неко кутид КОМ неба или речни брзак или тиша У. || Догађа се. Јер има продаваца. А кади продаваца, кулци се одмах јаве. Неко је носан што има домовину и уз њу д парче њене земље који се зове плац. нема земљу, али има домовину. То му % понекад, све што има. Због њега је и не писана ова тужбалица. Јер домовина јес чија, па опет није. Неко има права да. огради. А неко нема права ни да преске ту ограду. УНЕ Ар по ар, хват по хват, ланац по лана стопа по стопа. Приближавамо се оним пре тећим „натписима: одбиј, приватан _ посеу Рудник, септембар 1977. МЕ
>
НА
Хорхе Суарез, пијаниста, ви олиниста Мануел Суарес и ви длончелиста Леополдо Талес, тројица су музичара који У Мексику наступају првенствено солистички да би своје уме ће удруживали свирајући литературу за трио. На свом кон церту у Београду представили су се као уиграни састав, који на тренутке достиже нај веће висине камерног музицирања, и сугестивност и полетност интерпретације, коју посебно обезбеђује — виолиниста Мануел Суарес. Међутим, управо неуједначени ниво њихове солистичке уметности, што
се највише односи на тонски.
и изражајно неубедљивог челисту, ометао је потпуни доживљај. Мексички трио извео
је три дела из класичне лите'
ратуре за овај састав, . каква су Бетовенов клавирски трио Ес-дур опус 1. Брамсов трио ц-мол, опус 101, и Менделсо-
|
нов трио ц-мол опус 49. Свака ко најуспелије звучало „је Мен делсоново дело које је, својом у првом реду наглашеном мелодијском компонентом без превеликих техничких захтева, инспирисало музичаре на надахнуто заједничко свирање, у чему су сва тројица рав ноправно учествовала. Бетовен и Брамс су, на махове звучали изузетно стилски · довршено, посебно у брзим ставовима, док су лагани ставови тр пели од недостатка претходне концепције, и недовољно дина мичке изнијансираности. Прог рам Мексичког трија обухватио је и дело једног од најзна чајнијих композитора ове зем ље, Мануела Понца, на којег је, почетком овог века, у великој мери утицала француска музика, и који је прихватио тадашња савремена изражајна средства. Понце је,
; : Са
ипак, У овом свом раном делу
"концерта Мексичког трија
из 1911, инсистирао на. мелодије, која често по вокалне облике, али и у баналност. И поред та“ замерки овај сусрет са мек ком музичком уметношћу ! ликих потенцијала био је 2" гоцено искуство У настојав“ ма да се пробије европоцен“ зам који у музици још одолева. КУК Напоменимо на крај за Београд у сваком пог значајног летњег циклуса ! „Јутоконцерт“ ни овог путу је успео да осмисли . штампане програме на ! на.који то и сви реномиј извођачи и публика за ју: Пропуштена је приле 5 ко, да нешто више сазна“ | делатности композитора ца, Мексичког трија У · кој музици уопште.