Борба, 21. 09. 1977., стр. 11
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
|, РАЛЕРИЈИ ПОРТРЕТА У ТУЗЛИ, 1. ОКТОБРА
· Тито
У делима ликовних ·
' уметника
а ложба. 130 аутора међу
којина су најпознатија исна југословенског слихарства и скулптуре
рт урину
У европској драмској књижевности нема драматичара у чијим би комадима жене играле тако значајне и важне улоге какве играју у Ибзеновим комадима: готово у сваКом његовом комаду жене су главне личности, њихови проблеми — проблеми комада, а један од најпознатијих „проОлема“ је онај који носи Хеда
Габлер; јунакиња истоимене Ибзенове драме.
ла, 20. септембра) — На нашњој конференцији за А аМпу у Тузли истакнуто је Д е за изложбу „Тито у дели ликовних уметника Југосла „зе“, која ће се у част Тито| 5 и наших јубилеја отвоа Талерији југословенр портрета у Тузли 1. окто бре, пријављено 130 аутора (слике, трафике и скулптуре) 200 експоната. Поред остаУ. биће изложена дела ЂорАндрејевића Куна, Моше дијаде Божидара Јакца, Мафина. Тартаље, Мила Милуновића, Габријела Ступице, Исујезиновића, Паје Јо-
"мета М. е гановића, Мевлудина Екмечи-
ћа џи других.
Селектори су истакнути лиХОВНИ уметници из свих репу(блика И покрајина. После тузле изложба ће бити при| казана публици у Београду, | личким и покрајинским
Мода ибзенизма која је последњих · година завладала светским позоришним сценама као да наговештава и пораст интересовања за „женско“ и друга питања која постављају жене или се због њих, и њима, постављају: за социологе друштва или брака, ова „мода“ бесумње је индикативција, него за позоришног критичара, али ни овај не може да не примети колико различитих одговора долази са сцене жад су у питању, као у овом случају, питања која покреће Избенова „Хеда Габлер“.
„Одговор“ о којем је сада реч, дао је млади редитељ Нилс-Петер Рудолф у представи. коју је извео Шилер театер из Берлина, позориште које се већ неколико пута
· лог, а
пентрима, затим У Бањалуци, | представило београдској пуи и још неким градови | блици као једно од понајбо-
а затим ће бити пренесе- | љих европских — позоришта. у неке метрополе несврста.: | Редитељев „одговор“ у цели-
ни, представа „Хеда Габлер“, компонован је, заиста, од десетак одговора на исто толики број наизглед безначајних, „споредних“. питања: за. разлику од других представа овог комада које смо видели или о њима читали, Нилс-Петер Рудолф је комад о Хеди Габлер покушао да протумачи полазећи од ње саме, од једне конкретне природе и темперамента, од једног специфичног индивидуалног, мен-
них земаља.
"Ову значајну југословенску зултурну манифестацију отво чће академик Алојз Бенац. за изложбу је штампан катапор на свим језицима народа _ у народности Југославије ина француском, руском и енгле(ком, Поред осталог, биће изтожена и дела свих аутора коу су пролетос портретирали друга Тита у Бугојну.
ЛЕВИЦЕ Н. СМИЉљЉИЋ
ИЗ РЕПУБЛИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КУЛТУРЕ СР СРБИЈЕ
_ Књига _брже до
библиотеке
Има нешто тијесно, спутано
_ Дугтодишња пракса Ре- | у казалишним институцијама публичке заједнице _ културе | и то :згативно припомогло је Србије да откупљује од изда | позитивном — спонтаном вача књиге домаћих ствара- | стварању самосталних каза-
лишних група, путујућих театара и глумачких дружина. Једну од њих ових смо дана видјели на Љетној позорници у Горњем граду. То је уХжистрион“ (од латинског хистрио• онис — глумацу — већ афирмирани састав младих г“офесионалних глумаца, студената академије, музичара, сликара и писаца. Имају 25 сталних, чланова, а дјелују већ три го-
лаца И потом их поклања биб лиотекама, наставиће се и ове године али у нешто измењевим, бољим, условима. с Досад су овим откупом биле обу хваћене књиге на којима се штампарска боја поодавно осу шила и које су бар неколико Месеци одлежале у издавачхим магазинима. Сада је, ме ђутим, тај ритам знатно убрЗађ или, како у Заједници
бажу, ухваћен је корак са | дине, претежно у љетним мјеиздавачима, _ Оног тренутка | сецима, , путујући малим мјекад се књига појави у _књи | стима јадранске обале. 'Ову
жарама сона истовремено, на КоВ прегледа надлежне комисије, креће на пут према библиотекама, Тако ће ових дава општинске библиотеке У Србији добити по 116 примерака најновијих дела А. Исако вића, Е, Финција, Б. 'Бопића,
сезону провели су на гостовању по Хрватском Загорју. За свој рад чланови „Хистриона“ на примају никакав хонорар. | Дакле, примаран је ентузијазам, љубав за театар и за
свој властит афирмацију.
В. Ботетића, М. Петровића. В. | 200ЈУ Титу. ди а мукића. Р,. Л Жив='! Таква им је и предс
ковића Р, Анда Де М |74 полетна, пуна театарског за-
пора, 4 Мољевић, Е Е носа. И што је битно — неко-
КИ улила и други нвенционална је, свјежа и
Тисаца чије су књиге изашле Тре кратког времена.
На јучерашњем _ састанку Извршног одбора РЗК · Србије (пажњом је саслушан и усво јен, извепттај са недавног сас Павка републичких и покраИнских комисија за заштиту Култ рних добара. Чланови Олбора су се сагласили са Већ устаљеним односом за пар Тиципације конзерваторско-ре (таураторске радове, по којем Покрајинска заједница култу је САП Војводине учествује | | 30 одсто средстава. Покра
(нека заједница културе САП
пе са 6 одсто средстава: а
ЗК Србије са 64 одсто сред
става. Према заједничком пред
Тогу ова сума од 830.000 дима
ђа. расподелиће се тако што
6 се за заштиту споменика У
ужој Србији утрошити 24.900
одсто) за заштиту спомени
Ка у Војводини 1:1.100 динара
1 одсто) и за заштиту споме
Мика на Косову 664.000 дима
Ра /80 одсто средстава).
5 редножено де. такође. да
ноћ. радове на споменицима
а та на територији САП Ко
а обезбеде у 1977. тодини ИЗузетно, посебна средства од 0.000 динара, с тим што би и Окрајинска заједница КУЛТУ 9е сразмерно учествовала. |
т. С.
смјела. Има све одлике спон-
НОВЕ КЊИГЕ
Уз монографију »
Наивна и примитивна уметност у нашиој земљи која последњих _ година "привлачи пажњу домаћих и“ страних издавача, обогаћена је још једни: дрлом. Недавно је у са» радњи Галерије самоуких уметника из Светозарева и Епкеназиарте из Торина изашла књига „Самттки ликовни уметници У Србији“. ЗЕН
Мирјани Бос зић, чије се име с правом везује са оснивање Галерије у Светозарезу и Ма ни Машиђевић, садашњем управнику треба да будемо захвални што је искуство самоуких У Србији већ двадесетак година предмет музејске бриге и колекционирања. И сама књитг је резултат тог пионирског посла и значи латум у историји наше нрете па и шире.
Први пут је у таквом обиму сређено искуство 90 аутора, извршена систематизапија и кг спфикација. повучене границе између група и па Књига је штампана на фи-
(
"ним и
је самоуких уметника у Светоза
у
Х! БЕОГРАДСКИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ТЕА
талног, сексуалног, еротског, социјалног, па ако хоћете и класног „склопа“ и осећања.
Доведена у одређене, такође конкретне ситуације, окружена конкретним личностима, Хеда Габлер се понаша и делује онако како се понаша личност чији су поступци, са становишта „нормалне“ .околине, посве „чудни“ и необични, она, заправо, сваким својим покретом и речју проблематизује уходану, непроблематичну околину и тако свој „проблем“ представља и саопштава као проблем људи који је окружују. Све оно што Хеда Габлер у интерпретацији Нилс-Петер Рудолфа чини, састоји се од низа зачудних, В-ефеката, и по свом гестичком богатству и разноврсности, ова представа је прави мо дел позоришног мишљења које се заснива на поменутом ефекту.
Између Хеде и њеног мужа, Тесмана, постоји сталан и
· неизгладив неспоразум: Хеди-
но начело је непристајање, Тесманово је прилагођавање, Хеда је вишеструко незадовољна и незадовољена, Тесман је уплашен од могућности да намах постигне све што жели, Хеда живи и мисли телом, Тесман главом у којој је похрањена прилично ситничава памет, Хеда хоће све, Тесман хоће „по мало“ Хеда је изузетак, Тесман начело једног друштва у којем су конвенције и правила „игре“ важнији од саме игре, од живдта, у крајњој линији. Хеда Габлер у тумачењу Нилс-Петер Рудолфа и изврсне Гизеле Штајн је отелотворење оног гетеанског „вечно женског“. она је сублимгт осујећеног еротизма, Пандора у чијој се кутији крију сва зла што само могу да, спопад-
СА ПОЗОРИШНЕ СЦЕНЕ Театар полета и надахнућа
Представа Глумачке дружине младих „Хистрион“ у Загребу са колажољм текстова из Крлежиних „Балада
пис аца
таног театра који је видљив већ у томе што публику дочекују костимирани глумци, они дијеле и плакате, продају сувенире. И по томе што је представа бесплатна, то је спонтани театар. Оријентација је према пучком претежно кајкавском тексту; поднаслов „Паноптикуша“ је — „трагикомично спеловање“. Главни оквир у којем се креће прелстава Крлежине су „Баладе“, Петрица Керемпух је са стране сцене, међу свирачима удара у тамбурицу и својим поетским горким медитацијама даје изведби повијесну тежину и сувремену ироничност.
Младен Кузмановић и Златко Витез посегнули су и за многим старим кајкавским и чакавским текстовима, набожсвјетовним. пучким обичајима, пјесмама и ругалицама. У представи је присутна и допадљива нота фолклора. Наглашена је примитивна али осебујна страна нашег пучког
стваралаштва. Аутори овог мозаика у стиху и прози, а и представе (колективни рад)
свој су тратикомични „Панол-
О
ном _кунстдруку а уводне и стручне текстове прати 212 репродукција у колору и црно-белој техници, Ако кажемо да су састављачи књиге испољили укус, знање м критичност у избору аутора и дела, тиме бисмо исп, ' позитивне стране ове књите.
Када се оваква дела појаве размишља се и о оптималнијим могућ ссстиа му том погледу изнели бисмо извесна зопажања. Стручни тожстови, у овом случају и најдрагоценији, исувише су свучени и У нескладу са обимом књиге, Истина, пр. дечи су на пет светских језика, гли морало се наћи места за шире и свестрал,.;- погледе макар на рачув једног од бројних увода (италијанског _ издавача, М Бошковић и М. Маштиревић. њихових биографија) који не говоре ништа или сасвим мало Увод француског аутора Анатола Жаковског, требало би да буде ваљда најглавнији, али он је сасвим, сасвим ко-
Петрице. Керампута“
у извођењу Шптплер театра из Западног Берлина. “ у режији Нилс-Петер Рудолфа
чу смерног и једносмерног Тесмана који се, на своју несрећу, одважио да ту кутију отвори. Градећи лик Хеде Габлер као изазов конвенционалностима, као „живо противречје“ које чине нагони, страст, презир и мржња према свему и свима, Гизела Штајн је остварила једну од најупечатљивијих улога које смо у коследње време имали прилике
"да видимо, улогу. чије унутра-
шње богатство и зрачење постају основа и најваљанији ослонац и аргумент редитељевог интелигентног · виђења
овог Ибзеновог комада.
Иако су остали ликови у. комаду дати унапред са примесама карикатуралног, што је, рекли бисмо, донекле исхитрена замисао режије, будући да је та примеса требало да буде резултат Хединог деловања на сцени — глумци који су их тумачили показали су висок степен разумевања својих задатака и већ традиционално велику прецизност у њиховом спровођењу. У томе су предњачили Волфганг Пампел у улози Тесмана и Ролф Шулт (Брак), а остале улоге тумачили су Гудрун Тенест, Хилдегард мал, Георг Кортен и Хилдегард Венш, . |
Сценографија Рожеа фон Мелендорфа, мајсторски осветљена вештином Јосефа Хевела, сугерисала је простор у којем се испод једноставних и чистих линија назиру наговештаји распада, трулежи и смрти, костими Барбаре Билабел урађени су са пуно укуса и функционалне једноставности. 5
Представа „Хеде Габлер“ је нови доказ моћи интелигентне режије.
Бранислав МИЛОШЕВИЋ.
и, дела · других
тикуш“ оснажили садржајним и идејним међашима Крлежиних „Балада“, Матошеве поезије | и Дончевићеве прозе (Писмо мајци у Загорје), и довели га до нашег времена ведрином и хумором, побравши "на крају спонтан пљесак претежно младе публике.
Ансамбл у цјелини је дру-
жина талентираних младића
м' дјевојака, Који глуме и пјевају. У неколико пучких призора Жарко ЏМоточњак је изврстан комичар. Златко Витезу улози Петрице Керемпужа статичан је насупрот осталима који су у немирном гибању и кретању, али тим суздржаним ликом и његовим виталним осмишљавањем „Па ноптикуша“ · представа има дубљи смиссо и тежину. Уиграност и лежерност позитивна су обиљежја овог наступа младих који су и у неподеспним увјетима импровизиране позорнице у већем дворишту зграде у 'Ћирилометодској 4 остварили лијеп казалишни угођај. | 6
Наско ФРНДИЋ
У оквирима докумената
Самоуки ликовни уметници у Србији“ (издање Галери~_ реву и Ешкеназиарте из Торина)
нвенционалан. Очигледно. писац не познаје прилике у Ср бији. у
Не умањујући ни у чему
значај пионирског подухрата.,
кажимо да се разматрања аутора крећу у оквиру документарних. историјских, мање сопислосшких и (најлаље) Формалних категорија.
Оваква дела јављају се јељвом у десетак година и природно је да мору садржети библистрафију. Оне) је овле обухватила малобројне књиге 'и уводе у каталозима, мала и ту има недоследности. рак тично се свела на радове зутбра књиге. Свако ко се бави тим послом зна да су текстови у каталозима — изузев студијско-ретроспективних ложби — увек обојени мањом или већом благсноклоношћу према ауторима. а да се критичка мисао јавља тек код дола постану предмет јавног. излатања. За : у | 3. МАРКУШ
иЗ-),
ТАРСКИ ФЕСТИВАЛ Женско и друга питања
Ибзенова „Хеда Габлер“
Го
ТРЕНУТАК СА УМЕТНИКОМ
~
"И детињство је импулс
М
правог стваралаштва
Разговор са нашим истакнутим књижевником Мирком Божићем, гостом овогодилшње Смотре југословенске уметности „Мермер и звуци“
у Аранђеловиу
(Аранђеловац, септембра) — У предаху између две књижевне вечери, управо одржане у Аранђеловцу, на Смотри југословенске уметности „Мермер и звуци“ и пред полазак за Титово Ужице, замолили смо Мирка Божића, истакнутог књижевника и потпредседника Сабора СР Хрватске, да нашим читаоцима пре-
· несе нека од својих искустава.
Интересовало нас је, најпре, како Мирко Божић гледа на корелативитет детињства и кеижевНо односно уметничког дела.
— Безброј пута је речено и то је једна релативно. утврђена истина: дјетињство у књижевном и умјетничком дјелу уопште игра не само велику улогу него је стваралачки импулс и могло би се рећи вјечни стваралачки импуле истинских умјетничких дјела. Јер у дјетињетву човјек упије у себе свој осјећај свијета који се касније рационално грана и надограђује ослобађајући се свих траума и свих чворова који мора да искрсну у ствараоцу, као искра његових потребних унутрашњих психолошких експлозија, а то значи потреба да се и другима повјери расплет и могућност драмског индивидуалног расплета.
Што више стари, човјек више осјећа потребу да се враћа и да оживљава успомене, али то свакако мора бити на умјетнички начин изражено и у непоновљивом освјетљењу. Мислим да човјек једноставно не може утјећи од тога и млади човјек ће то исто доживјети што живот више измиче,
И понављам: то није због некакве осјетљивости према свом дјетињству, него због опће будућности. То је порив који многи умјетници носе у себи, који је њихова права тема и циљ.
Литерарна синтеза прошлог , и будућег
— Какав је Ваш "однос према такозваној „временској дистанци“ у уметничком делуг
— 'У једном књижевном дјелу за временску дистанцу не може се рећи да нема одређену улогу будући да се књижевно дјело дуго ради-и будући да у њему човјек сагледава и временску димензију и временску синтезу. Али, исто тако, може се рећи да та времен-
ска дистанца и не постоји у смислу описива-
ња прошлости, већ да је она инволвирана у садашњост и да увјек говори о савременим достигнућима сазнања (ума, духа, осјећаја). Једно дјело је управо на такав начин сувремено ако у њему откријемо језгру наших данашњих и будућих стремљења, а прошлост нам служи као фабула, тј. као средство или обланда, једне сувремене. идеје. Но оду -
5] ослободилачкој борби ми имати још много све бољих књижевних дјела, будући да је та борба била жижа не само једног временског дотађаја, него и жижа човјекових жеља и стремљења за сва времена. Та тема је неисцрпна и зависи само о умјетнику на који начин и каквом дубином ће је уобличити. Па тако и моји романи који имају тзв, временску дистанцу, а и друга дјела мојих колега, ако немају временску димензију не могу постићи умјетничку, људску и прогресивну упечатљивост. Ја пишем и о сувременим догађајима, темама и мотивима и моји су покушаји у том смислу трајни.
— Вашим делом провејава смех: здрав, оптимистичан, ређе трагичан. Како Ви сагледавате ову компоненту свог дела
— У својим радовима покушавам да проматрам тај феномен код човјека у његовој трајној, не само оптимистичкој и трагичној компоненти, него и у смислу нераздвојног човјековог виталног живца за одржање и савладавање свих напора и глупости које га прате. Покушавам да у смјеху нађем вишеслојно зна чење и да га индивидуализирам. Покушавам да се у њему не препознају идентификације и крива тумачења, него да га проматрамо и доживљавамо као једно од најплеменитијих човјекових својстава,
. Смијешно има безброј нијанси, колико и људских антена за примање смјешнога. Мотло би се речи да је сваки човјек оригиналан
Е. | МЕРА ЗА МЕРУ
Бриге нису само наше, брига не могу да се отарасе ни на ши ближи и даљи конкуренти. Мапросто, кратком филму у свету, а не само код нас, не цветају више руже као некад.
Маравно, то ипак неће никота утешити, али проблем им ни је у томе како се утешити, већ
ита ућинит шта упипити, меритерних
Међутим, судећи по ангажоВању представника домаће краткометражне продукције, изгледа да је нама у том пог љеду све потаман. Нити икога' пешто брине, нити ико нешто ново покушава да смисли. Као да смо се за сва времена , у гетили.
Свеједно што се испоставило па се то. губљење традиционал ног простора за краткометраж пи филм подједнако осећа каке у Европи, тако и у Азији, како у Америци, тако и у Аф рици. Свеједно, што се, на при мер, у Канади са тим не мире јер налазе да функције кратког филма ни изблиза још нису исцрпљене, и што у Ирану, опет, кргтком филму намењују посебну улогу јер од њега хоће да-створе (и _ стварају већ) свестрани инструмент свог културног и сонијалног деловања. Свеједно, дакле, што ни ко не седи скрштених – руку,
Г
а мислим да ћемо, на примјер, о народно-
Утешени и неутешени_
кад у нашем филмском свету слабо памте да је кратки филм пре свега медијум акције, а не медијум носталгије.
Зар би се иначе десило ла. се усред паше земље, одржи заседање светске краткометражне фестивалске федерације, а па нико од представника не буле па њему присутлн!
Па се после чудимо и вајка
Ни мање
Равно 1.108 кандидата лектирало је, најчешће уз помоћ сваковрсних ца, на добијање индекса Универзитета уметности у Беотраду, чије реалне, а можда м већ одавно предимензиониране мо_гућности једва трећину тих успламтелих жеља некако могу да подмире. 'ним шапсама — и илузијама каснијих дипломираних уметника боље и не говорити...
По већ устаљепој традицији, највише снова и жеља било је управљено према прамеких уметности. Преко 500 панлилата жарко је желело да се помогне дратоцене дипломе
ИДЕНТИФИКАЦИЈА УМЕТНИЧКИХ И ДРУШТВЕНИХ СТРЕМЉЕЊА: Мирко Божић
у смјеху као што је оригиналан и у стваралаштву и у примању стваралаштва. Кроз смјех често говори истина. Смјешно је отступање од досаде просјечности и опћенитости а смјех је, такођер, својеврсна обрана од својих властитих траума и комплекса. То је једно, по моме мишљењу, неистражено психолошко подручје и мене то необично занима будући да се наши људи необично много смију а да сами увијек не примају смјех као нешто људско и добро у човјеку, него га, чак, и криво протумаче и: димензионирају у нелогичне и идеологизиране домене.
Етос човека, етос револуционара.
— .С. обзиром да обављате одговорне дру-
Сштвено-политичке дужности, како усклађујете „ове обавезе са књижевним ствиарањем7
— Мени једино временски могу засметати друштвене функције, у временском остваривању мојих радова, али никако садржајно будући да се управо моја умјетничка стремљења идентифицирају и употпуњују са нашим друштвеним кретањима, стремљењима наше друштвене и политичке свијести и савјести. Истина, волио бих кад бих имао више времена за свој књижевни рад и ја се надам да ћу га имат.
— Шта ново припремате7
— Спремам један роман из сувременог живота у којем неће бити одступања од свих 0ових размишљања о којима сам прије говорио. Радим, такођер, на једној драми у којој Ћу настојати, слиједећи моје драмске мотиве, да првенствено говорим о етосу човјека и револу ционара.
— Какве утиске носите из Аранђеловца
· — Први пут сам на Смотри „Мермер и звуци“ и могу да кажем да сам заиста радостан што сам ове године био њен учесник. То је једна изванредно замишљена културна манифестација у југославенском смислу и садржају, мада је поникла у једном малом граду. Тим више, она је данас, после десетогодишње традиције, добила значајан одјек у свим нашим републикама и народима. Њени ентузијасти прошириће је и обогатити, уколико јој сви дадемо још веће значење и помогнемо је у њеним племенитим напорима.
Слободан НЕДЕЉКОВИЋ
мо над сопственом неупућенош Ку, мислећи ла су нам други криви за оно што сами нисмо охтели да знамо. | Задовољнио чеки људи сами собпм, својим животарењем, те су готово као беле вране дело зали неки наши ретки поједин пи, који су у Крању ипак некако бранили наше боје, навик нути већ да се ол седења по канцеларијама и празног чека ња никада нико није увајдџо,
ни више,
за улазак у свет филма и позо ришта, макар _ расположивих студситских места било пеколи ко пута мање, ни стотинак У ствари.
Најлепше би, међутим, било жад би се на _ ђакултет некако преселила цела наша филмска продукција да изучи оно што досад никако није изу чила, како са толико мало рас положивих пара и толико мно го својих мнестрпљивих уметни ка производити тако скупу уметност, као што је го филмска7 Тим пре што можда _ пео филмски буџет не износи више ни колико буџет Факултета драмских уметности! (М. Б. м)
у Крању,
наших
реф-
веза и вези-
свих |
А о ствар-
Факултету