Борба, 21. 09. 1977., стр. 13

5 вези, на велико се раз| врло међу радницима. о друже ЂБрозе, мало је дјевоја"ошлоћ — рече један радник, | 4: Млади друже, нама је важно ју дошли мушкарци! — одгово| Го је Броз. 1а || оста се дуго забављало и разрадо: највише о Октобарској ре спији и неким идејама из тих да 1917. године. По свему судећи, ви (е није могло крити, што устспремају радници и комунисти, се према њима буде поступало досад. | _ Да би се могли борити с овом ацијом, ми се морамо органити — говорио је Броз, радни-

ја

ПРОСЛАВА ПРВОГ МАЈА 415 ;#

"досит Броз је с члановима син| калне подружнице радио око ор| чизације прославе Првог маја у граљевици.

(0) прослави Првот маја у Краљеа, причао ми 1е Филип ' Павек — Филко: | | 1; маја 1926. године евицом је прошла поворка с ом да би поподне у .16 сати у пћинском врту“ Започела свеча(ит... Организацију око те просла» преузела је синдикална органиија бродоградилишта с Јосипом свом на челу.

"у лијепо окићеној башти, с ломзима, младим јасеном и разнолим пвијећем, окупио се народ Кзаљевице, Хрељина, Бакарца, Баја, Шмирке. Крижишћа и мјестан у околици. У ту прекрасну баЈиту дошле су дјевојке с пуним кома црвених каранфила (папир ју), и продавале људима. Није ) човјека, радника, који није ку (ио барем један каранфил

"Било нам је тешко. јер нисмо мбели држати говор. Али то није Мжтало нашем Јожи који је шетао стола до стола и радницима тупачно значај прославе. Сјећам се ад су се у једном тренутку на у у баште појавили неки' официа један радник је пришао Бро-

рекавши му: 'Друже Брозе, овамо долази трупа официра... __Броз му је одговорио: — Па шта, нека дођу... Позвали

мо их, нека виде...“

_ Међутим, официри су само промрали, а затим продужили пут.. Ла то, онај исти радник вели Бро-

А АИ ЧАЈ Ц ' | — Видите, -па. они. одлазе... | Боа бе" насмулјешио и одгово-

што друто да учинет! И · почело бити јасно. су сви заједно наставили

забавом. ио је то свечан дан за Краљевстале мјештане из овог дје-

АЕ

| у

трпане_

ЗА ЗАДРХТИ

ПРВИ ОТПУШТЕН; Филип Турита

— Велики (и сада живи у Краљг-

вили) био је четири месеца без то-

сла тч зато време умрло му је од глади двоје деце

ла Хрватског приморја. Свирало се и пјевало. Али, било је оних, који су дошли по „разном послу“. Било је издајника за које се тек касније дознало. Послије прославе Првог маја, радници су данима, мјесецима говорили о тој лијепој радничкој свечаности. | ~

Радницима, 'а поготово „Партијској ћелији“ било је тешко чути ви јест, да је болест одвела њиховог члана Фабијана — Полића — Фаба на лијечење у Брестовачки санаторијум, у близини Загреба. Но, свеједно другови из синдикалне ор танизације помагали су породицу Полић. |

Фабо је из санаторијума писао својима кући, а стално поздрављао своје другове, интересирајући се за њихов рад.

Једног јутра, док су радили, Броз је пришао "Филипу Павешићу Филку: |

— Млади друже, видиш како смо ми радници запостављени. Сла бо, или скоро никако нас не плаћају... Како све то дјелује на тебе

— Ја, то видим... Слажем се с вама, требало би... несигурно, и не до краја, изговарао је Филко.

Више пута водили су се овакви разговори Броза с радницима, поготово млађим, с којима је Броз ра дије водио разговоре. ј

Дани су пролазили... Управа бро:

доградилишта је наставила _ своју стару праксу... Задржавала је исплату радничких надница. Радници су још радили на оправци торпиљарке 'Т6, али нису неколико недеља добили плаћу. ју

ов протест

Другови из синдикалне организације и илегалне партијске организације нису више могли издржати такове репресалије над људством У (бродоградилишту. Тако је партијска ћелија организирала збор радника с протесним прекидом рада у времену од два сата! Окупљеним радницима је тада, Јосип Броз одржао краћи говор: |

— Управа бродоградилишта за-,

држава „исплату наших надница, двије, три или више недеља, што за. двије стотине људи износи велику суму. Она држи наш: новац и

у међувремену га обрће, а нас уст-

вари и тиме пљачка. Трговци нам продају храну на вересију знатно скупље него кад бисмо куповали за готов новац, па им тако уствари пла ћамо интерес, док нам подузеће пе плаћа ништа што обрће наш новац.

Након овог протестног говора Јо-. сипа Броза, управа бродоградилишта је исплатила раднике, како не би дошло до штрајка. Међутим, рад ницима нису исплаћени сви дуго-

ви... Чекало се, можда да ће платитм ·

каснијег Прошло је неколико дана,

али опет ништа од исплаћивања. = ;

Радници су се бунили! Где су ти

новци: — било је често питање сва

ког радника у бродоградилишту. Управа бродоградилишта је имала најмеру обманути раднике. Речено_ им је: Министарство војске је одбило да исплати бродоградилишту трошкове за оправку торпиљарке Ттб. Кад Министарство подмири дугове, одмах ћемо вас исплатити7

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРВОГ ШТРАЈКА

Након тих „лијепих“ предика синдикална подружница на челу са секретаром Јосипом Брозом — брзо доноси одлуку да се напише писмо ЦПентралиеј управи савеза металаца у Београд. Писмо је написао сам Јосип Броз.

Кад је након неколико дана стигао одговор, да Министарство не ду гује бродоградилишту ни динара Јосип Броз се конзултирао с друговима из синдикалне подружнице и партијске ћелије, и на једном од састанака. одлучено је да радници 24. коловоза 1926. штрајком одгово-, ре управи бродоградилишта и свима онима, који су се противили исплаћивању радника. Све је, било спремно за почетак штрајка. Другови из Партијске ћелије били су у сталној напетости... Изгледало је, као у рату, „кад борци чекају знак свог вође за почетак напада!“

Кад је 24.

би“ старог бродоградилишта пиштта-

"ла је сирена... Почео је штрајк...

Први у краљевичком бродоградили-

шту, и први кога је у свом животу _организирао Јосип Броз. ј

Тога дана за вријеме штрајка у бродоградиљишту, међу многима на

ода уради...

у коловоза 1926; тодине,“ над Краљевицом освануло,зу уутро=

шао се Маријан Џравдица — Ро: манић. (умро 1972). Док је још био жив, друг Правдиац ми је рекао:

— Били су то дани. када смо се борили за корицу круха... Да није било Броза, сумњам да би до штрај ка дошло... Иначе се у неким ства рима с њим нисам слагао. Наиме, ни сам се хтио бавити политиком... Је дино сам се борио за права радни-

ка. Друге ме ствари нису занимале.

Сјећам се како је штрајк почео, Ујутро, 24. аугуста 1926. године, нешто прије седам сати, радници су извршили тзв. пасивну резистенцију: Управитељ бродоградилишта, по чео је трчати од једне до друге групе радника.

Џитао је што се: догађа, зашто не 'радимо2 Онако бијесно, се на раднике. Гледали смо га, а неки су узвраћали:да нећемо радити све док нам се не исплате дугова-

ња. ; Х

ЧЛАНАК У „ОРГАНИЗОВАНОМ РАДНИКУ“ Управитељ Искра није ПАН

Најзад, када је увидио да радници неће радити, пошао је

'у централу и наредио да се свира

„престанак рада“. Од тога тренутка

· управа бродоградилишта неће пла-

ћати раднике.

дерао,

(а

| ПЕН 21. СЕПТЕМБАР 1977. — БОРБА — СТРАНА 15.

По директиви Покрајинског комитета КПЈ за Хрват- 4

· ску машинбравар Броз је отишао у Краљевицу сеп" тембра 1925. године, — Синдикална организација на челу са Брозом организовала је 1926. године први штрајк. — Иницијатор отпора радника безобзирној експлоатацији. — Броз организује прославу Првог маја. — „Прави човек у прави час“. — Млади револуционар у сећањима другова са којима је радио у бродоградилишту. — Омиљен не само међу радницима "већ и грађанима Краљевице и околине. —- У бакар-. "ском затвору. — Прво суђење у Огулину. | и ата

Пише: Армандо ЧЕРЊУЛ

Тада је Одбор синдикалне, подружнице одржао састанак на коме је изабран штрајкачки одбор.

Наравно, постављене су страже за случај доласка штрајкбрехера.. Тако је почело...

"И, Филип Павешић-Филко причао ми је о штрајку: -

— Једном, док је Броз обилазио стражу, зауставио се код мене и питао што ћу учинити пошто ме „редуцирају“ 2 Одговорио сам да ћу поправљати лонце и да ћу већ некако зарадити за крух. Онда још нисам био ожењен, па се нисам 6ојао. Тада сам рекао Брозу како сам чуо да долазе штрајкбрехери2 Он се насмијао и мирно одговорио:

— Па, шта, и продужио обилазак страже.

САСТАНЦИ ПОД СТАРИМ ЈАСЕНОМ:; Фабијан Полић — Фабо сећа се састанака на полуострву Оштром на којима је увек био и Јосит Броз

ј ; ЊЕ Прије почетка штрајка, Јосип 'Броз је написао.један нланак за лист „Организовани радник“, орган Централног радничког синдикалног одбора Југославије, који је излазио у Загребу. Чланак је објављен 26. коловоза 1926. године (бапг у дане штрајка) под насловом „Из бродоградилишта у Краљевици“. ; „Стање радника у бродоградилишту (радници га зову грабилиште и то'му име боље одговара) у Краљевици очајно је. Оно је тако слабо, да би се, како народна пословица вели, и'ђаво над тиме расплакао. Када радници у подне иду на 0објед и када их ткогод види, тај не би ни у сну помислио, да су то ква лификовани радници. Прије би, по њиховом изгледу, мислио да су то просјаци, јер су мјесто одијела умо тани у разне крпе и прње. Када неко погледа те сиромашне и одрпане раднике и ону лијепо и А | " · богато обучену господу буржује што су се, након „тешког рада“ по шантанима, баровима и другим забавиштима, у Краљевицу доселили да се одморе, онда-му постаје јасна кла сна разлика. | Радници се муче и раде од јутра

"до мрака и ходају као просјаци, блиједи и испијени, а капиталисти који ништа не раде него се досађују, блистају у свили и кадифи и

зноје се од сала и дебљине а њихови образи хоће да пукну од једрине и здравља. То је то божанско друштвено уређење! ,

Да би се радника потпуно дотукло, управа је увела рад на акорд. Плаће се крећу како слиједи: квалифицирани радници од 3 до 6,50 дин, предрадници од 6,50 до 7,20 динара и научници од 1,20 до 2,70 динара на сат.

ШТРАЈКАШКА „> ОИСТРАЗЦОСТ а.

Радници су слали телеграфске. и.

писмене протесте и притужбе на све стране, на Министарство Социјалне политике и на нспекцију рада, али ни од куда одговора.

(Паставиће се)

зали авиони са млеком, намирницама, лековима и хиљадама монтажних ку

ћа.

МЕ СТРАХ ОД ВОДЕ

УКРШТЕНЕ РЕЧИ |

"Само прошле године од земљотреса погинуло преко 150.000 људ

“. — За четири столећа 13 мили-

060 жртава. — Како се мери разорност најстрашније природне појаве. — Призори и страхоте

Неколико најјачих земљотреса.

узазвтти2 — Велике жртве и штете 36о%

— Шта се људима може саветовати. — Могу ли се земљотреси логцег начина грађења. — Објекти на сеизмоамортизе-

рима безбедна од земљотреса. — Колико је реално прогнозирање земљотреса,

„орски талас се није био обрушио 555 на обале Америке; сеизмички та а истовремено _ устремио и у суп __40М правцу и обрушио се свом сна на отворени простор Тихог океа-

= Мада су Хавајска острва била оба

Ме

НЕ МОЖЕ БИТИ СТРАШНИЈЕ

вештена о долазећој опасности пу-

' них 5 и по часова пре појаве сеизмич-

ког морског талг у он је разорио град ЗХило и однео 55 живота. Опустошена је источна обала Новог Зеланда, док је на јужном _ острву било уништено приста нишно постројење у · Литлону. До зна тнијих разарања је дошло на Филипи нима где је тајфун учинио „моретрес

Без икога, свога, без жлеба. чи воде

још тежим — овде је погинуло или не стало без трага г.пше од сто особа.

Поред Чилеа велике штете нанете су и Јапану, где је сеизмички морски та лас дошао кроз 23 часа страховитом бр зином. Таласи који су се формирали у Чилеу ширили су се у два правца — на север и југ — тако да су са две стра не дошле до Јапана. Упркос томе што, се обично дешава и на шта су станов ници Јапана одавно навикли, овога пу та није било ни' земљотреса ни прет ходне подземне тутњаве.

ТАЛАСИ ОД 10 МЕТАРА

Једноставно је дошло до подизања мо ра и талас висок 10 метара се сручио на источну обалу Јапанских острва бр зином реактивног авиона. За трен ока је збрисао многа приобална насеља и луке. У четири часа и 20 минута ујут

ро људи су били подављени морем. За први таласом уследио је. други, Удари су трајали пуних шест часова.

Посаде авиона које су убрзо надлетале тај терен видели су крш од грађевина, изваљене бараке и бродове и шуму те левизијских антена које су стрчале из тог крша. Стотину људи је „изгубило живот, више од 50 је нестало без тра га, а срушено је више од- 1900 станова,

„Нема сумње да би губици у Јапану би-

ли знатно мањи да су са Хавајских о стрва на време обавештени о, долас ку таласа. 4 У радиа |

У то време Пуерто-Монт, као и сву површину чилеанске обале,-која се про теже више од 2000 километара запљускивали су таласи високи пет метара ко ји су уништавали острва и луке. Љу ди су се нашли на; улици на пљуску, неки су се расули по шумама, али је било и оних који се нису хтели одвоји ти од својих кућа, да им кућа не би била минирана како је то, захтевала. служба _ безбедности. Чвршће грађени објекти су порушени док су дрвене ку. ћице остале скоро нетакнуте. Срећом аеродром је убрзо обновљен тако да су сваких пола часа у Пуерто-Монт сти

Град Валдивију, један од пословних градова, са 120 хиљада становника, задесила је посебна несрећа. Валдивија се налазила 200 километара северно од Пуерто-Монта и 340 километара јужно од Ваљпараисо, не тако далеко од центра земљотресом разрушене зоне.

Град је неколико дана после катастрофе доживео судбину Консепсона и Пуерто-Монта — разорни земљотрес га је преполовио. Маса света се тискала улицама и на трговима изложена непрестаној киши и ураганском ветру. До катастрофе је дошло крајем маја, на почетку зиме јужне полулопте.

Усидрени бродови у луци под налетом буре нису били у стању да евакуишу становништво и отпловили су на отворено море. Из истог разлога је био обустављен и авионски саобраћај, а да би ситуација била још компликованија аеродрому је претила опасност од поплаве. | |

Положај града још више је отежавала' околност, што је у његовој околини у брдима било неколико језера. Сада је

· све обузимао страх од помисли на тра-

гедију до које је дошло 1576. године. Од јаког земљотреса тада је дошло до обро њавања терена и подигла ниво језера. Годину касније вода је пробила брану и

“водена лавина однела је град Валди-

вију.

Зато су људи у Валдивији страховали да се и овога пута нешто слично не догоди. Оправданост те сумње потвр-

дили су касније догађаји. Маса матери-' |

јала која је прелазила 25 милиона кубних метара спустила се за 50 до 100 метара, затрпала долину, насеља и њихове становнике. Затрпана је и река

"Сан-Педро, преко које су из највећег

језера Риниуе воде отицале у море. Хоће ли се језеро прелити преко ивица:

Наступала је кишна сезона и, непрестане падавине су повећале ниво воде у је

зеру. Опасност од поплава повећавала

се из дана у дан. Хоће ли пробити насип7 Прибојавали су се и највећи оптимисти. Мало је ко веровао да ће насип

" одолети. Али када ће попустити. За не-

дељу дана мора: се све знати. Пробој насипа би пустио милијарде кубних метара воде у долину и не само да би била поплављена Валдивија, већ би се

вода разлила на територију која заузи-.

ма стотине квадратних километара.

(Наставиће се)

Водоравно: 1' Стари номадски народ — врста рибе;

БРОЈ 8247

__- ||| ]е

2. Наша ратна лука — слово латинице — острво у Ин-

донезији; 3. Речна острва — амерички (Телоцијус) — личност из Махабхарате;

џез пијаниста 4. Градић у

Далмацији — врста жуте боје — свеза; 5. Уцењивање

— наша река; 6. Нота солмизације — страно

мушко

име — стара турска титула — предлог; 7. Слово латинице — осовина — пас —знак за сребро; 8. Индијски " музички инструмент — горка; 9 „Врста сове =— надимак Тулуз-Лотрека — екипа; 10. Красан — први летач по митологији — света (тур.); 11. Врста зачина — врста

цершуна — део града. ЖЕ

дрвета; 12. Ћуд — планина крај Бео-

Усправно: 1. Припадник старог номадског народа скитског порекла — украс — полет; 2. Место крај Шибеника — град у Италији; 3. Борилишта — знак за молибден — јужноамеричка животиња; 4. Знак за радијум — француски сликар (Клод) —' индијска женска одећа — предлог; 5. Свеза — посуда за течност — лука

"У Чилеу — сугласник;

6. Ознака мере за течност —

тројански јунак, легендарни праотац Римљана — део хода — прво слово азбуке; 7. Узвик — дански полити-

' чар (Јенс Ото) — област у Грчкој — страно мушко име; | . 8. Место у Банату — мера за површину — главни град Канаде; 9, Округласт — добри дух из Шекспирове „Бу- · ре“; 10. Место на Дугом отоку — кљусе — француски

револуционар, вођа јакобинаца. у „з

Водоравно: 1. Бос — ему; 2. Вепар'— опера; 3. Ора-

РЕШЕЊЕ ЗА БРОЈ 8246

торијум; 4 Талог — арома; 5. Сн — Евијан — чм; 6. Елан = Алби; 7. Куга — Пано; 8. Ка — матине — Па; 9. Алава — Катар; 10, Сињајевина; 11. Енеја — раса

12: АСА — лан,

[ (~

уши