Борба, 21. 09. 1977., стр. 2
пажења
ним венцем.
"Тридесет и друго заседање Генералне скупштине УН по чело је јуче са уобичајеним ритуалом и са готово стандар 'дним помешаним изразима пе симизма и нада у бољу сутрашњицу. Разлога за једно или друго има довољно. Стра ховања и песимизам се'везују најчешће за ратна или кризна жаришта у свету која се множе. Наде се, као и увек досад, базирају на објектив„ним сазнањима да нема алтернативе Уједињеним наци јама односно континуираном напретку. Е
рез
тија за нове чланове УН сва како охрабрује, не само због приближавања циљу универ залности, већ и због политичког значаја претходне са гласности у Савету безбеднос ти. Пр јем Вијетнама умного ме симболизује успоставља| 4 ње мира и стабилности у ју | тоисточној Азији, до пре неН колико година највећем жа | ришту светске кризе. Џибути | је нова независна земља, по| пут десетине других протек | лих година, која на свој на| чин симболизује“процес _де| колонизације — један од ис| торијских задатака УН. || Сходно томе, треба гајити | наду да ће већ наредног заседања у Уједињене нације бити примљена и независна Палестина као и Намибија и Зимбабве. Ослободилачка бор ба арапско“ народа Палести не или потлачених народа на југу Африке је легитимна иу складу са Повељом ЈУН. ~ У сваком случају и Блиски „мсток и.Југ Африке , поново се налазе на дневном реду, с тим што ће око Палестине бити далеко више тешкоћа због маневара да се проблем кризе решава ван УН и тако продужи израелска агресија и окупација. Арапске зем ље су, пре свих позване да овај највећи отворени ратни проблем пренесу у надлежност Уједињених нација које имају све инструменте и све предуслове за успешно окончање кризе као и трајно и праведно решење на познатим принципима. У противном, арапске земље се излажу опасности да буду међу собно подељене или да попу штају притисцима и израелском експанзионизму. На сличан начин се постав ља и проблематика афричког
ИНИЦИЈАТИВЕ
(Нови Сад, у Војводина
БОРБА Указом од 18 фебруара 1962. Председник ·Републике одликовао је поводом 40-годишњег изОрденом заслуг» уза нарол са златном зве: здом и указом од 18 марга 1972 поводом 50-голдишњице листа Орденом братства и јединства са злат-
Пријем Вијетнама и Џибу- е
ХПРАВН
Новим војвођанским друштвеним договором о основама заједничке
политике запошљавања предвиђа се и посебан стимуланс за запошљавање
приправника у непосредној производњи — ослобађање од пореских дажбина
септембра) — Иако у последњим годинама има доста високу стопу запошља-
вања — између 3 и 4 одсто — број
„Борбу“.
| СВЕТЛА СТАКАЕНЕ. |_____НАЛМАЕ
Владо „Теслић |
континента, која је везана за колонијализам и експлоатацију, због чега је и нецелисходно и опасно ослањати се на бивше силе и њихове фор муле, Афричке земље могу преко Уједињених нација нај боље да обезбеде и све теко вине своје борбе и сопствену независност, територијални интегритет и самостални раз вој. То се односи и на тешки сукоб између Сомалије и Етиопије који и због својих димензија и међународних импликација не може ос татијван УН. Од посебног је
"значаја да све стране у спо
ровима покажу максимум до бре воље и одрицања.
Наредно заседање је и нова прилика да се на правом месту и у правом моменту да подстрек решавању два основна проблема човечанства — бржег економског раста на принципима равноправности и'обустављање трке у наоружавању, у чему је једав од главних извора нестабил ности и прибегавања сили.
Јасно је да се ради о дуго рочним проблемима кроз које се укрштавају и односи из међу Запада и Истока као и Севера и Југа, за које се најчешће вежу и међународ но неспокојство и који подстичу на нова политичка окупљања и акције — попут „групе 77“ или покрета нес врставања.
Данашње неспокојство резултат је, пре свега, тешкоћа да се економски односи зас нују на новом поретку као и на неспремности великих сила да отворе процес разоружања. То нису проблеми само великих сила или њихових међусобних односа, већ свих земаља које питање светског мира, безбедности и сарадње везују за очување самосталности и независности. У тем светлу, данас се друк
"чије прелама и питање одно
са међу великим силама. Свет је очигледно "узнемирен неким аспектима тих од носа, али их све више оцењу је у контексту спремности да се укључе у нове процесе. То је и нови квалитет у раду УН, за који је заслужан цео „трећи свет“ и то је оно што мобилише на истрајност и принципијелност чак и онда када се заостаје. Због тога и данашње неспокојство није веће него раније и због тога је, чини се, више светла на Стакленој палати на Источној реци.
гућностима за кроз проширење и
обавезно садрже и поглавље о мовеће запошљавање
модернизацију постојећих и изградњу нових капа-
доње неједи:
_ | једнака оцена републичких органа и комуниста електропривреде да су субјективне слабости и нејединственост основни узроци слабог снабдевања
'(Загреб, септембра) — Хрватска је једна од наших република у којој се већ годинама осећа изузетна „глад“ за електричном енергијом и где је због тога пажња шире јавности упрта у овдашње електропривредне организације. Како изгледа ту и даље по- | нашање одудара од шире друштвене климе и пружа мало гаранција да се- новац удруженог рада брзо и одговорно претвара у оно за шта је намењен — нове киловате електроенергије. џ ;
Добри програми
Оцена ни у ком случају није пре- , оштра јер оно што се овде дешава са реализацијом програма и изградње електроенергетских објеката прак тично мало где се може пронаћи. Након што је удружени рад с муком али и с разумевањем одвојио део свог дохотка за убрзану градњу објеката за производњу и пренос електричне енергије, наилази на бројне аљкавости па можда и на нешто што је горе од тога. У
Јер, како да се назове. другачије то да електропривреда без темељитих припрема прилази градњи изузетно ,
ПОДВУЧЕНО ~
___БЕЗКАИ_
НА ОГЛАСНОЈ ТАБЛИ |
примјерах Самоуп равног споразума да би могго знати властите за датке, прати њихово остварење им учествовати У расправи о расподјели личног дохотка. Саставни дио овог документа су вриједности, изражене динарима, појединих радних операција и готових производа, који су мјерило залагања сваког поје динца. Сада спаког дана, од почетка ове године, на огласној табли истичемо радне резултате гру па и поједипаца, а три пута седмични» на зборо вима, по смјенама, анализирамо услове рада, за лагање, остварење непосредних произвођача, _ м режијских радника. Тако смо знатно поболашали производњу и продуктивност, а и повећали лич
не дохотке са 1.856 на 2.916 динара по запосленом. Радничког савета
Сваки радник добио је по
(Милица Бризар, председник
Фрабрике декоративног платна у Прозору, ка
ај
ДРУНЧИЈЕ
Неш
„Ослобођењу“)
Ако треба и свом приликом да одговорим на питање — шта данас реално представљају. исказа ви губици привреде у првом полугодишту ове године, ја бих рехао — да се у овом погледу налазимо у приближио истом положају њао и код вредновања губитака исказаних у завршном рачуну за 1976. годину (тада су губици износили 21,7 милијарди динара). Ова моја услозна оцена“ темељи се, пре свега, на податку — да је стопа губитња (удео гудилка у дохотку исказаном на исти вачину у сба наведена обрачуна износила по 6 одсто. Према томе по мојој оцепи, у погле е битније није измепило: ис завршном рачуну за 1977. годину биће осетпије изнад оног из обручуна за
а вероватно, им нешто изнад исказаног губитка по завршпом ра чуну за прстходну годину. (др Милоје Николић, замених генералмсг директора СДК Југославије,
у „Економској по»итици“)
РЕЈ
ду губитака ништа с казали губитан по
прво полугодиште ове године,
ИШУ ЕС
даци.
ПЕРИ ЊУ А
питању посебно сложени радни за-
Ради стимулисања запошљавање што већег броја приправника, по-
овом врстом енергије
скупих објеката, да се непрестано пре корачују рокови и траже нова сред"ства, да нема довољно потребних кадрова, да у Раду настају кратки спојеви и да нема координације.
А ово су све оцене надлежних републичких институција, па и комуниста овог великог али недовољно јединственог електропривредног система. '
· Да се подсетимо о чему се ради. Половином прошле године у Хрватској је верификован програм изградње електроенергетских објеката у периоду од 1976. до 1980. године, вредан око 27 милијарди динара. Тим би се ушло у финансирање радова на шест хидроелектрана, 11 термоелектрана и нуклеарне електране у Кршком. Наравно уз то.следе и улагања у преносну мрежу, дистрибуцију, како би се подмирила тражња која са садашњих 10.000 гвх треба да нарасте на око 13.500 гвх у 1980. години.
Реч је о обимном и одговорном задатку с којим се удружени рад сложио.' Јер, мање-више свакоме је јасно да се без великих улагања не може брзо ускладити јаз између потреба потрошача и могућности електропривреде. ЗДРАВСТВО
#
лост и доста истинитих.
Прошле године донет је, и због тога низ прописа којима се регулише начин упућивања осигураника на лечење у иностранство и остваривање права из здравственог осиЏ гурања ван земље. Стручна служба Републичке заједнице здравственог осигурања Србије и делегати у Ску решили су и да пооштре контролу. Не само да би се смањили одласци на лечење
пштини: ове заједнице
Ко одлази на лечење у иностранство, где и због чега, до недавно је, било познато само уском кругу људи. Око тога су се, самим тим, јављале разне приче од којих је било и много неистинитих али на жа
_ Највећи „залогај“ програма је изградња нуклеарне електране у Кршком, затим следе хидроелектране „Чаковец“ и „Вараждин“ као и термоелектрана „Ријека“, али не баш и безначајна средства иду за радове на ТЕ „Обреновац“, ХЕ „Орловац“ и друге као и поприличан новац који се издваја за припремне радове и по-
"четак послова на још једној „нукле-
арки“. Уз то, гради се и 380-киловолт на преносна мрежа и други далеководи, дугачки више хиљада километа-, ра, затим пратеће трафостанице и други објекти, КЊ : =
Све у свему итекако значајни посао, који треба да сена подручју електроенергетике у Хрватској обави у прошлој, овој и следећим годинама. Но, како изгледа почетак
Лоша реализација
На темељу података о извршеним радовима, као и на основу извештаја о стању у првом кварталу ове године може се закључити следеће — ТЕ „Ријека“ биће пуштена у погон годину дана касније него што је било планирано, НЕ. „Кршко“ пола године, ТЕ „Обреновац“ око годину; дана, ТЕ
није услове лечења. Јер, че на светском нивоу,
опрема.
тим. светским клиникама.
“
Не треба се заносити да ће на нашим клиникама моћи да се све болести јер то није постигла ниједна земља на свету, али се бар мора знати шта се на којој од клиника ради и ко стварно треба.
да путује на лечење у иностранство
за добар број особа овај одлазак значио само психолошко умирење. На први поглед то је веома хумано. Али да ли је хумано и да се потроше толико средстава за лежање (че сто веуспело) тристотине људи а да огромна већина болесника који остају у земљи нема ни најминималмада су наши лекари што се стручности ти њима недостају одговарајући услови за рад и
Остаје неразјашњено и по којим критеријумима се одабирају ти „сре ћници у несрећи“ којима се пружа прилика да потраже спас на позна-
'1,5 милијарду) да би на другој
_ сличан став чуо се и на конфе 5
– потребама друштва,
„Загреб“ пола године, Хр З т пола године, ХЕ „Чаковеце Куча дана, ХЕ. „Обровац“ две тоди Ли Код преноса ништа боље (а у је изградња 380 кв далековох. осетно, слично је и са 290 мрежом и другим пропратниу тима. Истовремено, констатују средства притичу и одобравај износима који уопште не питање могућности одвијања Вод већ су, шта више, знатно већа 8 што су утрошена. па он Да ту нешто није у реду, Упозу и Савет за енергетику Извр ћа Сабора који констатује да електропривреди запажа некорр и раност и у одређеном степену Дини, низованост, да нема довољно пр | ма кад се прилази изградњи Пре, та, да је недопустиво понашање У доводи до тога да се на једној Кој
задржавају неутрошена средства њ
И а „4 ~
) а);
друге организације дошле
цију да због недостатка средета у 3 кирају започете послове. Ту су 6 не енергичне акције, наводи ( Нуж,
| ји СК електропривредних орган ја уз напомену да је одговорнује нашање један од битних УСЛОВА се односи у електропривреди „. “ на такве како одговарају трену а посебно М женог рада. Ме Улој, Упитан за коментар оваквог у електропривреди, један републин функционер нам је рекао да су оцене које се понављају готово годину за годином, Али, додао је току је и израда посебног програц који би требало да 'ширим м омогући да се реализација усвојену програма што успешније заврши ' Чини се ипак да потрошачу тишама, а посебно удруженом не може бити свеједно што се касну.
– "Дарко Одорц |
“ | у лече баш“
познати и одговарајуће секције Ср ског лекарског друштва. Закључен) | је и да се обезбеде средства Х9 | би била пренета одређеној здраве | веној. установи чија је дужност а | континуирано набавља и дистре | буише „одговарајуће лекове болв цама које се баве лечењем мали! них обољења. |
Договорено је такође да. се УП7 | лошка клиника у Београду И с титут за нефрологију у Нишу оспе | собе за трансплатацију бубрега. У“ | постављена је и сарадња са клин ком болницом „др Здравко КУ из Ријеке па ће се у будуће узе сто у иностранству контролни
гледи бубрежних болесника 0688“ |
незапослених је повећан на преко 70.000. Ова чињеница, као и. неки неспоразуми око организованог отварања нових радних места и давања приоритета у запошљавању, били су повод да се у Покрајини припреми посебан друштвени договор у основама заједничке политике запошљавања.
Услови за веће запошљавање
Овај договор, који ће бити пртписан и озакоњен током октобра, предвиђа да се у свим општинама и у свим преко 3.000 основних ортанизација удруженог рада у Покрајини води систематска политика отварања нових радних места. Планирање кадрова и стварање услова за запошљавање постаће и свакодневна обавеза удруженог ра-
а. 5. Да би се у томе постигли жеље- ' ни резултати инсистира се а потписници друштвеног договора се и обавезују — да се убудуће образовање“ кадрова обавља, искључиво у складу са средњорочним и дугорочним потребама удруженог рада. Исто тако, захтева се да планови раз воја. — од 'ООУР до Покрајине —
цитета. Путеви за брже отварање нових радних места ће се тражити иу капацитета, стварању услова за раз вој до сада запостављене мале привреде, као и одређеном еластичнијом)пореском политиком према личном раду.
Да би се брже ослобађао и један број сада неоправдано заузетих рад них места, друштвени договор пред виђа ограничавање допунског рада, тако да ће се убудуће моћи обављати само уз посебна одобрења. Исто тако, и највећи број пензионера посебно оних који имају натпросеч не приходе по члану домаћинства, мораће да се определе између личног дохотка и пензије.
Продор младих У
стручњака ПАДЕ
Посебно поглавље у овом дого-
_вору заузима запошљавање младих
стручњака. Од организација удруженог рада се тражи да сваке године запосле бар по једног приправ
ника, уколико колектив броји до 30'
радника, односно, још по једног при правника годишње на сваких даљих 50 запослених. Тражи се да се провера младих стручњака убудуће обавља само изузетно, када су у
бољем коришћењу постојећих |
себно у непосредној производњи, друштвени договор садржи и једну стимулативну одредбу: ООУР који у непосредној производњи запосли стручњака приправника може да ра чуна на! једногодишње „брисање“ пореских покрајинских обавеза које се плаћају на доходак или лични доходак. Зато ће колективи, који немају потребе за заснивањем радних односа са приправницима, бити дужни да издвајају одређени део средстава за личне дохотке при правника који ће се запошљавати у другим деловима удруженог рада. Ова средства ће се удруживати и користити у општинама за отварање што већег броја радних места за запошљавање младих стручњака. У
На тај начин, очекује се да ће већ од краја ове године у Војводини доћи до стварања бољих усло ва и за отварање већег броја нових радних места, а посебно за. обимније запошљавање младих стручњака. То ће допринети смањењу броја незапослених у евиденцијама СИЗ-ова за запошљавање, али и побољшању кадровске структуре у војвођанској привреди, а самим тим и успешнијем привређивању.
_ С. Станојевић
у иностранство већ и да би се стало на пут злоупотреби овог права.
Ефекти лечења -— непознати
Један од резултата ове акције је ги потпуно информисање делегата о томе ко одлази на лечење у иностранство. Све то ипак, не значи да су многи проблеми скинути с дневног реда. За оцену оствареног послужиће шестомесечна анализа о одласку осигураника из СР Србије на лечење у иностране болнице, и о њој ће делегати расправљати на наредној седници Скупштине Републичке заједнице здравственог осигтурања. Укупан број одлазака осигура-'
ника на лечење у иностранство сма
њен је у односу на прошлу годину
за нешто више од петине, Али, док су издаци за ова лечења у прошлој _ години износили 18 милиона, ове то дине је већ потрошено 35 милиона
динара.
Ефекти лечења која су толико.
коштала, на жалост, нису познати. Нека нам буде дозвољено да на основу листе болести због којих се ишло преко границе, тврдимо да је
~ | ве !
%. 52
Београђани су најбројнији међу „привилегтованима“. Од укупно 357 особа које су се у првих шест месеци ове године лечиле у иностранству њих 234 је из Београда. Примат држе и запослени у непривреди — 172, затим, 96 радника из непосредне производње, 41 пензионер, 26 студената и, ђака, 20 пољопривредника и двојица занатлија.
Значајно је, такође, да су се од 357 пацијената први пут ван земље лечило 172 а осталих 185 су од лазили у иностранство два и више пута. На продуженом лечењу (на основу предлога иностраних устано-
ва) боравила. су 64 болесника, а 121
пацијент је одлазио на контролни преглед. а
Први договори и иницијативе
Већи број захтева за одлазак на лечење у иностранство је делом по следица непознавања које све услу-. те могу да пруже наше болнице. Па њу зато привлачи договор Радиолошког'и Онколошког института да израде шеме-протоколе о лечењу малигних обољења, са којим ће у-
љати у овој болници. | Пажњу заслужује и иницијат“ ва Републичке заједнице пензиј ј и инвалидског осигурања која Је двојила 570 милиона динара 38 премање -врхунских здравствени | установа у којима ће се лечити |: диоваскуларна и малигна обољење
То су само неки од покушаја # се уведе мало више реда. на та начин) ће се бар знати шта се оце" лечити код нас и ко стварно тре да путује у' иностранство, Не о“ ба се, наиме, заносити да ће #88 шим клиникама. моћи да лече = све болести јер то није постигла једна земља на свету.
О свим овим проблемима поно ће разговарати делегати Репуби 4 ке заједнице» здравственог осИт У, ња. Несумњиво. је да је До сада ста урађено али предстоји још ман, посла. Акцију треба још појачати усмерити на боље опремање и мин собљавање здравствених радних за ганизација и медицинских раду 44 да би осигураници у земљи Ма да остваре што потпунију ЗдРаз вену заштиту — од превентивне врхунске.
Бојана М арјанбет