Борба, 10. 02. 1978., стр. 1
ГОДИНА БУП
БЕОГРАД Петак, 10 фебруар 1978.
Директор Светозар Талић Главни и одговорни уредник Никола Бурзав Уређује редакпијски колегијум
ПЕНА 3 ЛИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
1 МЕ 7: АЕ ||)
п
Је 1) ДЕТЕРИ
ПЕР
свих
БО
ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
А
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изишао је у Загребу 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени на затвори робију.
ШИ ПЕТА СЕДНИЦА ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА СКЈ
У народноослободилачком рату „Борба“ поново
излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27. но-
вембра 1941. а у Дринићу од 1. октобра 1942. де 27. фебруара 1943. :
Од 15, новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду, з од 22. марта 1948. м у Загребу.
Од 9, јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичкох савеза радног народа Југославије.
Једанаести конгрес Савеза комуниста угославије отвориће нове перспективе развитка нашег социјалистичког друштва
Једанаести контрес јуна у Београду. — Оснођне шезе за припрему стађођа и докумената ХГ конрреса СКЈ на Јађној дискусији. — Убодни реферат поднео Стане Доланц. — Усђојена одлука о кључу, кришеријумима и начину избора делешита. — У раду контреса ће учесшбобаши око 2.800 чланођа СК са сшашусом делеташа
Централни комитет СКЈ је јуче на Џетој седници одржаној у Београду, коју је отворио Едвард Кардељ, донео одлуку да се ХТ конгрес Савеза комуниста Југославије одржи у јуну у Београду. На јучерашњој седници су усвојене и дате на јавну дискусију „Основне тезе за припрему ставова и докумената ХГ конгреса СКЈ“. Уводно излагање о тезама поднео је Стане Доланц, секретар Извршног комитета Председништва ЦК СКЈ и председник Одбора за припрему ХГ конгреса.
У дискусији, на седници којој су предсе давали Едвард Кардељ, Владимир Бакарић и др Тихомир Влашкалић, учествовали су: Милутин Милошевић, Борис Мајер, Александар Трличков, Есад Хорозић, Азем Власи, Силва Јереб, Киро Хаџивасилев, Реџеп Зогај, Миленко Станић, Бранко' ПЏавићевић, Георгије Јовичић, Дана Милосављевић, 'Трпе Јаковлевски, Мирјана Почек-Матић и Боривоје Зивгаревић.
Централни комитет је такође усвојио Одлуку о кључу, критеријумима и начину избора делегата за ХЕГ контрес СКЈ. Конгресу ће, са статусом делегата. присуствовати око 2.300 чланова Савеза комуниста.
У радном председништву Пете седнице били су: Владимир Бакарић, Стане Доланц, Тихомир Влашкалић, Бранко Микулић, Дулан Алимпић и Едвард Кардељ. У раду седнице, сходно Статуту СКЈ, учествовали су и чланови Комисије за статутарна питања и. Надзорне комисије СКЈ. На седницу су, такође, били позвани и секретари извршних комитета председништава централних и покрајинских комитета Савеза комуниста.
На почетку седнице Централни комитет је
„минутом ћутања одао пошту истакнутим ре- Б
волуционарима Џемалу Биједићу и Душану Петровићу Шјанету, члановима Председниш-
т других докумената
тва ЦК СКЈ и Иви Пуришићу и Мирку Јовановићу, члановима ЦК СКЈ, преминулим између Треће и Пете седнице.
На јучерашњој седници верификован је и избор за члана ЦК СКЈ Веселина Ђурановића који је то раније био по функцији, уместо Воја Срзентића, који је избором за председника ЦК СК Црне Горе по функцији постао члан ЦК СКЈ.
Због смрти Бориса Зихерла за новог члана ЦК СКЈ, ЦК СК Словеније изабрао је Бориса Мајера.
Чланови ЦК СКЈ верификовали су, на основу избора у ЦК СК Црне Горе, а на пред лог председника СКЈ, избор Веселина Ђурановића за члана Председништва ЦК СКЈ који је иначе раније. као председник ЦК СК Црне Горе, по функцији, био члан овог органа. Основне тезе, како је истакао Стане Доланц, треба да допринесу потпунијем и свестранијем сагледавању целине наших остварења, проблема и наредних циљева и задатака, да подстакну свакодневну активност чла-
нова Савеза комуниста и свих социјалистич
кижх снага и што бољој припреми резолуција предстојећег конгреса.
Једанаести конгрес како је речено, отвориће нове перспективе развитка нашег социјалистичкот друштва.
Реч Станета Доланца
Савез комуниста Југослави је налази се пред својим Једа наестим конгресом. На њему треба да размотримо и оценимо активност и развој СК између два конгреса, одредимо политику СК о битним питањи ма даље социјалистичке изград ње земље и деловање СФРЈ на међународном плану.
Председништво ЦК СКЈ је јануара 1977. године формира ло Одбор за припрему ставова и докумената ХГ конгреса, а на седници јануара ове године усвојило је предлог Основних теза за припрему кон тресних ставова и докумената. На својој 30. седници Пред
тичког
тодишњет
јина.
Потпуније сагледавање резултата и проолема и
задатака (СК и других
социјалистичких снага
ри о резултатима и тешкоћа ма у протеклом периоду. Због тога се у Тезама више указу је на актуелне проблеме, на правце активности и задатке
У Тезама се критички И сажето указује на најбитни ја остварења, на објективне тешкоће и проблеме као и на правце активности и љада:-
седништво ЦК СКЈ је размот рило студију друга Кардеља „Правци развоја по литичкот система самоуправљања“ и усвојило м њу као саставни део идејно-политичке за активност Савеза комуниста у припремама Конгреса. Предлог Теза данас је пред вама. Оне су резултат рада већег броја радних група нашег Одбора и комисија Председништва и Извршнот комитета жовање комуниста са сектора друштвеног и из свих република и локра
рак напред у развоју самоуправљање то јест у процесу борбе за ослобођење рада, рад ничке класе и човека, вековима отуђеног од услова, сред става и плодова свог рада, од своје људске суштине. И' све
Едварда
социјалис-
основе
наставак тог курса, политике утврђене на Десетом конгресу СКЈ.
Десети конгрес је, такође, јасно изразио неоспориву, ис товијски потврђену чињеницу
једно
уз анга да Савезу комуниста Југоссвих _ давије припадају пресудна живота
улога и одговорност за даљи развој нашег друштва, чија је он водећа и усмеравајућа идсј на и унутрашња моторна снага. Истовремено, он је манифестовао пуно идејно и поли тичко јединство Савеза комуниста као јединствене рево луционарне и авангардне организације радничке класе и радних људи Југославије. То јединство снажно се потврдило управо у акцији, у дослед ној борби на линији даљег развијања и јачања социјали стичког самоуправљања и на ше несврстане и независне спољне политике — и оно је било одлучујуће за постизање значајних резултата између два конгреса. У свим битним питањима социјалистичке из-
што данас радимо логичан је.
ке Савеза комуниста и друтих социјалистичких снага. У при премама Једанаестог конгреса као и конгреса СК република и конференција СК покра јина — комунисти, организаци је и органи СК већ врше све страну критичку анализу соп ствених резултата, тешкоћа и слабости. На тај начин се до лази до неопходних сазнања о томе шта и како треба ра дити у наредном периоду м какву политику и конкретне задатке утврдити на птредстојећим конгресима. Основне те зе треба да допринесу потпунијем, свестранијем _ сагледавању целине наших остворења, проблема и наредних циљева и задатака. да подстак ну свакодневну активност чла нова Савеза комуниста и свих социјалистичких снага м што бољој припреми резолуција и друтих докумената предстоје ћих конгреса.
У извештају о раду Савеза комуниста и ЦК СКЈ изме ћу Десетог и Једанаестогт кон греса — чији је нацрт углавном готов и који ће такође разматрати наш Централни комитет — детаљније се гово
СК и других субјективних со цијалистичких снага. У свом излагању желео бих указати на неке од њих. ·
Десети конгрес СКЈ је реафирмисао курс револуционар пе акције, која је, захваљују ћи иницијативи друга Тита и ширини акције чланства и радничке класе дубоко порази ла све снате супротстављене социјализму и · социјалистич ком самоуправљању. Тој курс је, према томе, био револуцио наран пре свега зато што је означиб нов, одлучујући ко-
градње били смо и данас смо јединствени.
Остварујући задатке које је, путем радног и демокралског договора комуниста, поста вио Десети конгрес. наше социјалистичко самоуправно дру штво постигло је крупле ре
зултате у друштвеном и материјалном развоју и стекло нова, значајна искуства, што
ће Једанаести конгрес има ти да анализира и оцени, да би на основу тога. одредио даље задатке свих друштвених снага.
Учвршћење идејно-политичког и акционог јединетва Савеза комуниста
Н. бих се дуже задржавао на резултатима пређеног четворогодишњет периода. Они су отширније садржани. као што сам поменуо, у Извештају а делом и у Тезама, које су
покушале да обухвате и проблеме на свим подручјима нашег живота и задатке.који из тога произлазе за СКЈ.
(Наставак на 2. страни)
КРУПНИ РЕЗУЛТАТИ У ОСТВАРИВАЊУ ЗАДАТАКА ДЕСЕТОГ КОНГРЕСА КОЈИ ЈЕ, ЗАХВАЉУЈУЋИ ИНИЦИЈАТИВИ ДРУГА ТИТА И ШИРИНИ АКЦИЈЕ ЧЛАНСТВА И РАДНИЧКЕ КЛАСЕ, РЕАФИРМИСАО КУРС РЕВОЛУЦИОНАРНЕ АКЦИ-
ЈЕ: Стане Доланц, Тихомир Влашкалић, Едвард- Кардељ, Владимир Бакарић, Бранко Мапулић т Дурпон Алимтић.
ОДЛУКА ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА СКЈ
ХЕ конгрес СКЈ у јуну у Ђеограду
На основу члана 58, Статута СКЈ м предлога Председништва дК СКЈ, Централни комитет СКЈ на својој Петој седници, одр-
жаној 9. фебруара 1978. године донео је следећу ОДЛУКУ о сазивању једангестог-конгреса Савеза-комуниста Јутославије
.
1. Једанаести конгрес Савеза. комуниста Југославије сазива се за јун 1978. године у Београду. Тачан датум Централни комитет СКЈ ће утврдити накнадно.
Централни комитет СКЈ ће предлог дневног реда конгреса утврдити најкасније три месеца пре одржавања једанаестог конгреса.
2. О основним тезама за припреме ставова и докумената једанаестот конгреса СКЈ водиће се дискусија у организацијама и руководствима СКЈ и јавности;
Предлози докумената за једанаести конгрес благовремено објављени.
СКЈ биће
За Централни комитет Савеза комуниста Југославије секретар Извршнот комитета
Стане Доланц
Образложење одлуке
Централни комитет ће,донети одлуку о предлогу дневног реда и тачном датуму одржавања конгреса
У образложењу одлуке каже се;
Према члану 58. Статута СКЈ, одлуку о сазивању конгреса доноси Централни комитет СКЈ најмање три месеца пре почетка рада конгреса. У одлуци се утврђује место, датум, предлог дневног реда и начин припрема за конгрес. |
С обзиром на благовремене свестране припреме и координацију рокова за одржавање конгреса СК република и покрзјинских конференција, потребу да се много радије покреке дискусија у СКЈ и јавности о основним тезама за припреме ставова и докумената једанаестог конгреса СКЈ, да се на време
"изаберу делегати, као и немогућност да се већ сада утврди
предлог дневног реда и тачан датум одржавања конгреса предлаже се да се донесе, претходна одлука о сазивању конгреса, месту и месецу у коме ће се одржати, као и покретању дискусије у његовој припреми.
· На основу ове одлуке Централни комитет СКЈ ће накнадно, а најкасније три месеца пре одржавања конгреса, донети одлуку о предлогу дневног реда и тачном датуму одржавања конгреса.
На исти начин поступљено је приликом сазивања Десетог конгреса СКЈ. ,
Председник Тито
примио Дороњеког
(Атало,. 9. фебруара, Танјут — Председник Републике Јесип Броз Тито примио је данас
пре подне у Игалу, потпредсед ника Председништва СФРЈ Стевана. Дороњског након зва ничних и пријатељских посе-
та Бурми, Индонезији, Непалу и Индији.
Том приликом Стеван Дороњ ски је информисао председни ка Тита о сусретима и разговорима које је имао са држав ницима и истакнутим политичарима поменутих земаља,
Неопходна даља сарадња несврстаних
Изјаве индијског премијера Десатја, непалског тредседника владе Бисте ми вршиоца дужности индонежан“ ског министра спољних послова Кусуматмача поводом посете потпредседника Председнилитва СФРЈ Стевама Дороњског Бурми, Индонезији, Непалу ц Индији
У току недавне посете потпредседника _ Председништва СФРЈ Стевана Дороњског Бур ми, Индонезији, Непалу и Ин дији, председник _ индијске владе Морарџи Десам, непалски премијер Киртинидхи Биста и вршилац. дужности министра иностраних послова Индонезије Кусуматмаџа дали су изјаве извештачима Јутословенске радио-телевизије и Танјуга, у којима су изнели неке актуелне тренутке у развоју њихових земаља и гледишта о постојећој међународ ној ситуацији, посебно о активностима и улози несврстанот покрета.
Премијер Морарџи Десаи ста вио је акценат на огромни јаз, који дели развијени од неразвијеног дела света, натлашјавајући нужност солидарности и међусобне сарадње међу несврстанима и другим земљама у развоју.
„Морамо ојачати нашу снагу и не смемо бити беспомоћви и зависни“, рекао је Десами наглашавајући у том кон тексту плодну сарадњу Индије м Југославије.
Што се тиче проблема савремене Индије, Десам је као најзначајнији проблем истакад незапосленост,
Наглашавајући потребу даље међусобне сарадње и ангажованости несврстаних У борби за мир и независност свих народа, премијер Десаи је указао на значај предстојеће конференције министара иностраних послова несврста них земаља у Београду за јачања економске и друштвене снаге ових земаља и пријатељства међу њима, јер им је став према светским проблемима заједнички.
Непалски премијер Биста је нагласио тесну дугогодишњу сарадњу Непала и Југославије и њехову приврженост политици' несврставања, што се на оба колосека потврђивало
кроз учестале размене посета на највишем нивоу између две земље,
_ „Југославија и Непал имају изванредне односе и због чињенице што су им иденти-
чни ставови о већини пробле-
ма с којима се суочава свет данас“.
+!