Борба, 10. 02. 1978., стр. 2
_ учвршћено — је
2. СТРАНА — БОРБА — 10. ФЕБРУАР 1978.
(Наставак са 1. стране)
На јасним, заједнички и демократски утврђеним програмским и акционим циљевима и задацима и у револуционарној практичној акцији унутрашње идејно-политичко и акционо јединство Савеза комуниста. Оно је одлучујуће допринело изградњи јединства свих социјалистичких “ самоуправљачких снага, учвршћењу доминантног друштвеног положаја радничке класе и радних људи, јединству наших народа и народности, а тиме и политич„кој, економској и безбедној стабилности наше земље.
Ова стабилност је по својој природи динамична и стваралачка. Она омогућава и подстиче нове иницијативе и подухвате на свим подручјима рада, стваралаштва и друштвеног живота, нова остварења самоуправно удружених радних људи и грађана. Само у стабилним друштвено-економским и политичким условима и односима могу се слободно испољавати и демократски самоуправно решавати различити интереси бројних субјеката нашег самоуправног кретања и тако проналазити најбољи путеви остварења заједничких и општих интереса наше социјалистичке самоуправне заједнице.
Радничка класа и сви радни људи, самоуправно удружени, све успешније и демократским путем оллучују о условима и резултатима свога рада, о дохотку и његовој расподели о битним питањима материјалне и друштвене репролукције. У пракси се изграђује и јача социјалистички самоуправљачки савез радника — произвођача из материјалпе производње и осталих радпних људи који се све више у разним облицима самоуправно организују, удружују и међусобно повезују. У том радном и стваралачки веома сложеном и противреченом друштвеном кретању израста и јача свест о трајним, дубоко хуманим, историјским вредностима социјалистичког самоуправљања као целовитог система _ друштвено-економских и политижих односа у нашем друштву.
Наше социјалистичко самоуправљање, засновано на власти радничке класе и радних људи. на друштвеној својини на средствима за производњу. на слободном ралу и стваралаштву људи, на свестраном развоју радних. друштвених и других организа-
· Џета седница Центра
аног комитета
ција и на пуној равноправности наших народа и народности постало је животна потреба, политичко опредељење и највећа тековина радничке класе, радних људи и грађана наше земље. Зато је сасвим разумљива и оправдана изванредна осетљивост и спремност наших људи да се одлучно супротставе свима који
на било који начин покушавају да ометају или угрозе наш социјалистички самоу-
правни развитак, Активна одбрана социјалистичког самоуправљања и других тековина наше револуције постала је данас · самоуправно, људско право и ствар друштвене и личне одговорности сваког човека. свих радних и друштвених организација и органа. На таквим друштвеним односима и виса-:ој социјалистичкој па-' тр»„отској свести наших грађана било је и могуће да изградимо _ квалитативно — нов, чврст и ефикасан систем општенародне одбране и друштвене самозаштите. Он је израстао из нашег друштвеноекономског и политичког система као самосвесни и демократски организован покрет народа и постао значајан фактор стабилности социјалистичког самоуправног развитка наше земље.
На основама и у оквирима социјалистичких самоуправних друштвено-економских и политичких односа успешно се решавају бројна и сложена економска и друга питања од значаја и интереса за целу федерацију односно за поједине републике и покрајине. У досадашњој пракси јасно се гоказало да су друштвено договарање и самоуправно споргзумевање на основама равноправности, узајамности и солидарности наших народа и народности, република и покрајина, а полазећи од матеоијалних и друштвених интеоеса и циљева радничке класе л радних људи, дали значајне резултате и представљају сигуран пут јачања социјалистичког заједништва, економске моћи, братства и јединства наших народа и народносли. Наше искуство убедљиво показује како сложеност тако ла ~зајамну условљеност слобода радног човека и радничке класе и слобода националне заједнице. Само економски и политички слободни радни људи и грађани могу да слободнс испољавају и развијају и свој национални идентитет. Маркенетичком анализом, критиком и иницијативом Тито је етално подстицао нашу целокупну активност
Сва ова укратко назначена остварења, разуме се, не би била могућа без јединствене и демократски организоване активности Савеза комуниста и других свесних социјалистичких снага, без свакодневних напора милиона наших радника. сељака, интелектуалаца и свих радних људи и грађана. Дубоко свестан своје друштвене улоге, одговорности и задатака. Савез комуниста се у протеклом периоду свестрано идејно-политички. организационо и кадровски оспособљавао, стално је освежавао своје редове новим члановима. пре свега. из редова радника и омладине и био у средишту главних битака за социјалистички самоуправни развитак и укупни напредак наше земље. |
У овом периоду примљено је близу 700.000 нових чланова, тако да је СКЈ на крају 1377. године имао укупно 1.629025 чланова. Значајно је истаћи да је међу новопримљеним од Десетог конгреса био велики број радникг. којих у СКЈ сада укупно има близу 500.000 тако да су радници најбројнија социјална група у Савезу комуниста, Међу новопримљеним. је преко 70 одсто младих људи до 27 година старости, што је знатно подмладило и освежило редове СКЈ. у којем :ада има око 600.000 или 35 одсто омладине. По томе смо једна од најмлађих комунистичких партија, што говори да је њена политика увек била и остала класно-револуционарна.
актуелна и стваралачка, израз хтења и циљева радних маса, па и нових младих генерација које су спремне да даље носе одговорност за развој друштва. Желео бих посебно истаћи улогу председника СКЈ друга Тита. чија је активност и У оном периоду била ванредно значајна за усмеравање самоуправног развоја социјалистичке Југославије. за остваривање циљева несврстане и мирољубиве политике, и, уопште, за политичку мобилност и успешнију активност кому-
ниста и радних људи после Десетог конгреса. Марксистичком анализом наше
стварности и критиком извесних слабости. сугестијама и инцијативама. стално у непосредном контакту с руководећим кадровима, чланством и радним људима, друг Тито је подстицао нашу целокупну активност. Он је и у садашње токове револуционарне борбе уносио оне познате комунистичке квалитете који су доприносили да наша социјалистичка револуција стално иде даље. постиже нове победе и да буде прожета дубоким хуманизмом, увек окренута човеку. И на неколико недавних састанака — на којима су разматрана актуелна питања изтрадње СКЈ у припреми данашње седнице Централног комитета — председник Тито је дао низ конктђетних сугестија за наш даљи рад у припремамг ХЕТ конгреса СКЈ.
Радни човек еве више постаје носилац неотуђивих уставних права
У центру наших разми-.
шљања, расправа, опредељења и активности пред ХТ конгрес бис је и остаје СКЈ као водећа и усмеравајућа снага наше друштва на данашњем степену развоја социјалистич-
ког самоуправљања које све више постаје универзални пруштвени однос и саставни
део свести милиона наших ргдвих људи и грађана. Ц Мислим · да можемо кон-
статовати да смо ставовима и
одлукама _ Десетог конгреса,
· Уставом и Законом о удруже-
ном раду постигли нови, квалитативни напредак у развоју друштвених односа. Носиоци самоуправног живота, иниција тива и развоја данас су многобројни. То су постале све друштвено-политичке организације и многа удружења грађана. самоуправне заједнице и органи _ самоуправљања — од радничких савета до делегатских скупштина, као и. прогресивна научна и културна мисао. Таквим носиоцем постаје све више и држава схваћена у функцији самоуправљања. А ту је, разуме се. и спонтана свест наших самоуправљача из које потичу многобројне стваралачке иницијативе и акције радних маса,
Радни човек у удруженом раду све више постаје слободни' произвођач, носилац неотуђивих уставних права, стваралац и самоуправљач који непосредно и суверено одлучује о правцима, начину и динамици остваривања својих како непосредних. тако и дугорсчних материјалних, друштвених, културних и других потреба, интереса и циљева. То је било и остаје програмска оријентација и суштина политике СКЈ, смисао и сврха револуционарне борбе радничке класе и радних маса Југославије.
Геч је, дакле, о конституисању историјски сасвим нових облика политичке власти радничке класе и радних људи, о развијању таквих конкретних облика међуљудских. продукциових односа. који омогућују да се нова. самоуправна пози-
ција радног човека у удруженом раду прошири и на политичку сферу, на сферу његовест стварног одлучивања о свим друштвеним пословима и питањима репродукције друштвеног "живота, чиме се уједно радикално проширују и освајају простори човекове стварне слободе и стваралачких могућности.
Заснивајући се на делегатству као — универзалном принципу политичког одлучивања на свим нивоима организација друштва, истински демократски политички систем који данас изграђујемо чини битну карактеристику наше самоуправне, непосредне демократије која извире из мноштва објективно датих и самоуправно организованих интереса радног човека.
Таква друштвена, класна садржина и одговарајући 06лици самоуправне социјалистичке демократије, какве све више уводимо у живот, чине да развој самоуправно-демократских односа у нашој зем-
љи у највећој мери зависи од.
улоге коју у свакодневном процесу политичког и уопште самоуправног одлучивања имају и играју субјективни фактори које сам споменуо. Пред нама је отуда задатак да свестрано размотримо и конкретно разрадимо друштвену улогу субјективног фактора, а пре свега Савеза комуниста данас. Оштрије него икада раније пред Савез комуниста поставља се питање остваривања његове улоге, метода рада и односа у самом њему, како би био у стању да делује као истинска водећа снага нашет друштва.
Савез комуниста мора оити присутан евуда где се одлучује
Улога субјективног фактора у решавању друштвених проблема је неопходна управо зато што у комплексу демократског плурализма самоуправних интереса организоване снаге социјалистичке свести и стварања. а особито Савез комуниста као идејна и политичка _ авангарда радничке класе и радних људи, изражавају целину заједничких идејних, политичких, културних и других интереса им. циљева друштва, као његова демократсфћа и стваралачка снага. Отуда ми и инсистирамо на томе да Савез комуниста буде присутан свуда тамо где самоуправљачи одлучују, али не као фактор изван или изнад самоуправног система, већ као његова унутрашња покретачка снага која ће се у пракси, на делу, стално потврђивати кроз свакодневну акцију самоуправљача. А то, поред пругог. значи да у демократској сарадњи са осталим самоупревљачима, комунисти управо као организовани израз најнапредније друштвене свести — треба да обезбеде да самоуирављач сам. заиста слободно. заједно и равноправно
са другим радницима са који-
ма је самоуправно повезан. изражава и: усклађује своје уже и шире, непосредне им дугорочне. интересе и доноси нгтрапионалније одлуке које се тичу како његовог живота и оада тако 4 живота и развоја друштвене заједнице којој припада. Једна од претпостазкие таквог демократског о“ лемчивања је свакако. и свест о сопственој самоуправној. позицији која захтева да се лични и групни интереси исклане и. повежу са залелничким интересима у чијем се склогу у ствари, једино и моту остварити.
Када се има у виду целина нашег самоуправног система, онда се заиста може рећи да у доношењу одлука учествују данас већ милионске масе радних људи — у организацијама удруженог рада, у месним заједницама, у самоуправним интересним заједницема. у делегатским скупштинама од општине до федерације. Насупрот меким појавама скепсе. и неверице, слободно можемо рећи даје наш делегатски систем, иако је тек на почетку свога функционисања, већ потврдио своју снагу и виталност. У овом кратком периоду већ су се стекла многа веома драгоцена самоуправна демократска искуства, што је од великог значаја за даљи развој друштвених одвоса и њихову хуманизацију. Разуме се, то још не значи да је оп превазишао сва почетна несналажења и недоумице и да се већ ослободио инерције ранијих односа везаних за класични парламентарнопредставнички систем, а да не говорим и о томе да се тал систем стално суочава и с отпорђсм бирократских и технократских структура, које се лако не одричу својих монополских позиција.
Управо на овом подручју и на овом правцу лежи велика “лога и голема одговорност Савеза комуниста који се рали остваривања такве улоге. мора чврсто налазити унутар делегатског система — у коме се законито јављају, супротстављају и повезују различити самоуправни интереси да би тај систем функционисао пуном паром и У свим поједипогтима, израстајући у моћну покретачку и решавајућу снагу целог нашег самоуправног друштва и његовог ваљаног репродуковања.
Право и свакодневно место деловања Савеза комуниста је у самом енетему социјалистичког самоуправљања _
Али такву улогу Савез комуниста не може одиграти ако би се понашао као нека спољна или виша сила у односу на самоуправни систем, као неки надређени фактор који ће само ла даје директиве шта и жако хонттетио па се уради па да онда истерује дисциплину али не преузимајући олтовороност за донете одлуке. Тиме би, сасвим сигурно. Савез комуниста. који је иницитатор, стратег и градитељ социлалистичког самоуправаљања. дошао у директан конфликт не само са радничком класом и радним људима. већ и са самим собом. са ' својим друштвеним бићем. са својом основном стратегијом у правцу коначног ослобођења рада. затничке класе и човека.
Овим само желим да још једном подвучем ла је право свакодневно место деловања Савеза комуниста у самом систему, У равноправном дијало-
корист удруженог рада.
гу с радним људима, у сталној повезаности с радом делегација и делегата, у сталној идејно-политичкој борби за најцелисходнија решења у нашем развоју у свим органима самоуправљања, у удруженом раду, у месним заједницама. у самоуправним интересним заједницама и свим другим 06лицима самоуправног организовања, у делегатским скупштинама, у целом политичком систему наше социјалистичке самоуправне демократије. Једанаести конгрес ће, свакако. имати да анализира и подручје идејне праксе Савеза комуниста у удруженом раду у делегатском систему, у друшттвеној бази, где се фронт идејне борбе проширује управо на она идејна питања која се јављају у вези са променама у друштвеним односима У Не можемо притом занемарити чињеницу да су још јаки при-
СВЕСТРАНО РАЗВИЈАЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НА-
РОДА И НАРОДНОСТИ КРОЗ УДРУЖЕНИ РАД: За време излагања Станета Доланца
тисци старих у суштини државно-сопственичких односа који се данас нарочито изражавају у тенденцији да се у новим, привидно самоуправним, формама. у ствари и даље задржи отуђеност дохотка од непосредних произвођача. од удруженог рада. То само показује колико су нам одговорни задаци у конкретној борби за односе које смо поставили "Уставом, одлукама Десетог конгреса и Законом о удруженом раду и колико је Савез комуниста обавезан да се бори за нову, самоуправну свест не само у редовима радних људи, већ и у сопственим редовима.
У разматрању друштвене улоге Савеза комуниста у даљем развитку социјалистичке самоуправне Југославије морамо полазити м од Уставом утврђене његове одговорности пред радничком класом, народима и народностима наше земље за учвршћење тековина и даље токове социјалистичке револуције. Ову одговорност ће Савез комуниста носити све док не буду остварени историјски "циљеви радничке класе Југославије
Та. одговорност. Савеза. комуниста · директно, је. повезана и са стањем међународних ·-односа, који су и даље врло сложени, а да не говорим о сталним ратним опасностима и жариштима. Према томе, докле год данашњи свет буде уџеђивао своје међусобне односе са позиција силе, све дотле ће за нас, југословенске комунисте, у првом реду задатака бити учвршћивање и одбрана наше слободе и независности, очување великих тековина наше револуције, а посебно равноправности, братства и јединства наших народа к народности. друштвене својине и нашег система социјалистичке самоуправне демократије. Било да неко споља или унутра покуша да угрози ове наше велике револуционарне и демократске тековине, сасвим сигурно, умећемо да их бранимо и одбранимо свим средствима којима раусполажемо. Томе циљу служи и наш систем општенародне
одбране и друштвене самозаштите у коме Савез комуниста има директно руководећу улогу.
Још више развити демократске односе у (авезу комуниста
Свему овоме ми сада морамо адекватније прилагођавати облике и метод рада Савеза комуниста, то јест боље се организовати. од основне ћелије па до врха. морамо још више развити демократске односе унутар СК, што је од пресудног значаја за успепштну реализапију његове улоге и. уопштте, развијања демократских односа у целом друштву.
Нарочиту пажњу морамо посветити изградњи и деловању основне организације СК као незаменљивог – субјекта целокупне партије политике и идејно-политичког деловања. Управо преко основне организације. Савез комуниста најбоље остварује тесну везу за радничким масама. утиче на свест људи. организује их и предводи у борби за остваоивање своје оадничко-класне политике.
Формирањем основних организација СК у радним и основим организацијама удружемог рада и месним заједнипама. Савез комуниста је утемељен у основне ћелије друштрва. Настављен је процес реорганизације гломазних 0основних организација и ишло те на мање, са мањим бројем члавова, како би се и тиме комунисти приближили оним свакодневним проблемима стелине у којој живе им раде тј. остварили непосредан утицај на радне људи, и обрну-
то. Док је 1971. године било 15,825 основних организација, средином 1977. било је 42459 и то највише у организацијама удруженог рада и у ·самоуправним радним и месним заједницама. а 73,2 одсто њих сада имају мање од 50 чланова. Тиме су делом отклоњене значајне слабости у раду због концентрисања великог броја чланова у једној гломазној организацији у којој члан СК није имао довољно могућности да се политички потврђује и доказује.
Зато морамо и даље инсистирати на томе да имамо 0основну организацију СК — макар и од три члана — у свим срединама, односно у оквиру основне организације удруженог рада, у месној заједници, селу, школи итд. Савез кому“ ниста се још непосредније мора саживети са стварношћу средине у којој делује, осећати њено било и проблеме и као равноправан члан тих основних ћелија и субјеката друштва, уткан у радне масе — усмеравати битку, у којој ће се комуниста најбоље потврђивати својом прогресивношћу, принципијелношћу, доследношћу и знањем, разумевањем услова, суштине и стварних токова живота. Ако се тако поставе комунисти. онда ће њихова основна организација заиста бити она истински класна и комунистич-
„«ка' ћелија, -а ве привесак бњ „рократских.;м ·технократских „структура које кад више не могу да натурају одлуке пре ко самоуправних органа сада
за то често користе партијску.
организацију.
Мислим да је од великог значаја и то какве ће имати кадрове у основним ојтанизацијама, с секретаре И чланове секретаријата, који треба да знају шта је у сва ком тренутку актуелно, да разумеју проблеме и посебно; да умеју организовати рад кому“ ниста. Секретар основне оргенизације је, да тако кажем најважнији руководећи члан нашег Савеза комуниста, који на својим плећима носи Н= јвећи терет у организовању политичке акције, има велику одговорност и зато на 1" функцију треба бирати нај способније _ комунисте _ коју својим знањем ангажовано“ шћу и одлучношћу у борби 38 самоуправљање служе приме ром. 4
„То што сам рекао за улом основне организације исто 8 ши и за општинску организа“ пију Савеза комуниста и ње“ извршне органе, чији се Ра "такође мора прилагођават“ нашем политичком систему. 1 _ складу са потребама деловање осневних организација. Мор“ ћемо побољшати и метод рај руководстава СК, укључују“ и политичко-извршне ОРГ СКЈ, о чему смо већ повеју расправе и заузели наче ставове, па ћемо о томе шире и _ конкретније дискутоваг, кад се сачини и деф предлог за измену и допуву Статута СКЈ. То су не сву организациона већ“ и ЛУСИ политичка питања, јер се 2 ректно тичу остваривања деће идејно-политичке У297 СКЈ у новим условима.
А водећа улога СКЈ биће успешно ·остваривана У условима само ако нашу ши бу » акције поставимо и 8027 мо кроз такве организаци“ и политичке форме и ње који ће обезбедити да се 4; вез комуниста у демократ | условима, унутар система, 5 слепно бори за сопијалист ка самоуправна прогрес решења. Такву своју ул у СК ће моћи да оствари само тесној повезаности с оргаи | зовеним и међусобно ловета ним радним масама, храоз самоуправне орга пије“ једнице, делегације, С у листички савез и друге др птвено-политичке и дру му“ не организације. Савез Ево! ниста само у једној Т ом“ широкој демократској Е пиво никацији може данас успе у остваривати своју улогу зна утипај, Како је то ових Д пекао Тито — чврста веза“ а за масе, радничку класу И.
(Наставак на 3. страни)
Р
не, 38"
| |