Борба, 10. 02. 1978., стр. 3

(Наставак са 2. стране)

ше народе једно је од проверених и афирмисаних искустава наше МЏартије, што је обезбеђивало __ њену водећу улогу У годинама непосредно пред рат, у току рата и у послератном периоду.

Савез комуниста зато мора да се пре свега, окрене Социјалистичком савезу радног народа, и свим другим друштвено-политичким организацијама, Савезу синдиката, Савезу социјалистичке | омладине и Савезу бораца. Мислим да је активност Социјалистичког савеза данас од изузетног, чак пресудног значаја. Јер, Социјалистички савез — као фронт свих организованих социјалистичких сната на челу са СЕК и свих самоуправно опредељених радних људи и

грађана —- треба да буде 06– лик најширег организованог политичког живота маса и њиховог повезивања са целокупном самоуправном структуром друштва.

" Не бих се овде упуштао у (то, како треба да ради ССРН и комунисти у њему. Указао бих само на то да ми данас не можемо одвојено дискутовати о. организационом устројству и методу рада Савеза комуниста, а да упоредо не дискутујемо и о адекватнијем организовању и облицима активности Социјалистичког савеза. Мислим да се морамо борити за још адекватније путеве и начине којима ће Социјалистички савез, а тиме и СКЈ, бити најшире и најприсније повезан са жељама и тежњама радног човека и грађанина у самоуправним колективима и месним заједницама.

Мање „директива“ папира,

а више демократског комуницирања и елободног | дијалога без етикетирања

Морамо тежити ка томе да.

7 нашим демократским комуникацијама буде мање „директива“, разних папира и резолуција, а више живих демократских контаката и слободних дијалога међу људима, без етикетирања, више окупљања широког круга грађана на решавању поједних питања, а не да ствари решавају увек једни те исти људи, У уским, затвореним круговима. Морамо више да разудимо нашту демократију, организацију нашег деловања, пре свега У самом ССРН ми да на тај начин омогућимо да много шири круг људи учествује у његовим активностима. Морамо такође развијати такав систем информисања који ће обезбеЂивати да радни људи и граЂани увек буду на време, садржајно и истинито обаве-

штени о свему што им је по-.

требно. за самоуправно одлучивање.._ у ИРА Да би Социјалистичкм савез заиста вршио своју улогу, мислим да је у овом моменту потребно, прво, да Савез комуниста рашчисти'у сопственим редовима сва ' несхватања им колебања у погледу "таквог положаја и улоге те најмасоввије демократске организације наше самоуправне демокра-

тије и, друго, да се озбиљно сукоби са, секташтвом м секташким односом према људима који су за социјализам и самоуправљање а нису комунисти. Ми већ годинама истичемо— комунисти у ССРН. У реду. то је апсолутно потребно, али то. није довољно. Ми бисмо требали сада пуно више лискутовати о томе како да људи који нису комунисти буду окупљени у ССРН и шта у томе погледу ваља гадити.

Социјализам не граде само комунисти. Наше се друштво,

па и радничка класа, не састоји само од марксиста. Има људи и илеолошки неопредељених и људи који исповедају ову или ону религију, а усвајају наш Устав и социјалистичко самоуправљање, ми опредељени су за равноправност, братство м јединство народа и народности, за независву. м несврстану спољну политику. Сви су они грађани овог | м оваквот друштва и имају право им обавезу да учествују у грађењу његове политике, да одлучују о свим друштвеним пословима, па

макар се, понављам, увек и не

слагали с идеологијом марксизма. па ни са свим аспектима политике СКЈ.

" Радне људе и грађане са пуном

демократском

"одтоворношћу

укључивати у систем самоуправне демократије

За нас је битно да се радим људи м грађани са пуном лемократском одговорношћу укључују у систем самоуправне демократије и да се, да тако кажем, придржавају _њетових демократских и уставних правила понашања. Свим таквим људима ССРН треба најттире да отвори своја врата. -Пред ССРНЈ сада стоји п једна огромна одговорност јер предстоје избори делегација м делегата самоуправних заједвица. У тим изборима треба да се активирају сви радни људи и грађани, чланство свих _ друштвено-политижих ортанизација. На тај начин ће се извршити најбоља селекција најактивнијих м најспособнијих људи, којима ће се моћи поверити одговорне друтитвене функције. Од правилнот избора тих кадрова умнотоме ће зависити и будући рад. делегација и целокупни развој нашег система сопијалистичке самоуправне демократије. Исто тако треба да размотримо друштвену улогу синдиката у складу са променама у нашем друштвено-економском систему и у томе склопу задатке Савеза комуниста. Комунисти морају да су увек заједно с радницима и да Заједно с њима равноправно расправљају о свим проблемима а не да долазе међу остале раднике са већ готовим закључцима. Процес треба да је обрнут и до ставова и зажључака долазити кроз племократски дијалог, у коме комунисти морају испољити з“"сок степен знања, принципијелности и политичке кулгуре. смисао за уважавање других "мишљења. Једном речју. морају имати више слуха за оно што се истински збива и што стварно желе радница.

Управо од такве непосредве и најшире повезачости с радним људима и грађанима и зависи моћ друштвеног утицаја СКЈ. Битно је обезбедити да се СКЈ увек налазим тамо тде се одвија самоуправна и политичка активност мгса. да буде отворен за иницијативе

које ће долазити мз пелокутве друтитвене структуре и ла на томе гради своје закључке и политичку акцију. Тако ће СК заиста бити — како је то лрут Тито стално тражио и данас тражи — партија маса, партија као оружје маса.

Такву своју авантардну

УЛОГУ И УТИЦАЈ САВЕЗ КОМУНИС

улогу, наравно, Савез комуниста ће и у будуће — као што је нинио до сада — утолико успешније остваривати уколико стваралачки развија ми у пракси с примењује матжсистичку теорију и стално идејно- политички оспособљава своје чланство. |

Од Десетог конгреса ми смо посветили већу пажњу марксистичком оспосоољавању чланства за конкретну и практичну свакодневну политичку борбу у преображају друштва. Сва руководства и организације СК су овим питањима приступиле много активније и у томе су оствапени многи нови квалитети. Повећан је број партијских и друтих политичких протекле две године у Савезу комуниста је радило 656 политичких школа са 89.897 полазника. Семинаре за новопоимљене и млађе чланове СК завршило је око 550000 људи, итд, што су импозантне бројке у односу на ранији период, кад је марксистичко образовање било потиснуто у други план. Марксистичком образовању и идејно-политичком оспособљавању чланства. СЕ

треба и убудуће да посвећује

највећу пажњу. Комуниста се од других разликује не по црвеној књижици или чеком привилегованом положају у друштву, већ само својом свештћу м знањем. Јер, само ће знањем и револуционарним радом моћи да брани м строволи политику СКЈ.

Битка за стабилизацију, подизање продуктивноети _ сетаје наш главни задатак

Ми ћемо у припремама за ХГ конгрес СКЈ м на самом Контресу особиту пажњу посветити проблемима привредног развоја. ,

Развијањем нових друштвено-економских односа и захваљујући самопрегору м залагању радних људи ми смо у овом периоду — и поред мчогобројних проблема и тешкоћа — имали динамичну призродну активност, посебно у расту индустријске и пољопривредне производње, те поститли крупне резултате у развијању материјалних производзих сната друштва. и у подизању животног и културног стандарда радних људи.

Укупно материјално богатство Југославије повећано је за близу четвртину. Друштвени гроизвод и национални дохолак повећђавани су по пуосезној годишњој стопи од 59 одсто индустријска производња 7,2 одсто, а пољопривредна по стопи од 3 одсто. И развој других привредних грана је У успову. Запосленост је расла сваке године у просеку за +4 одсло па је у овом периослу запослено 820.000 нових лица тако да укупан број упослених у Јутославији у друштвеном _- сектору износи око 5.200.000 људи. Изграђени су мноти ови индустријским и комунални објекти. здравствене, шхолске и културне уста нове и близу 600.000 нових станова. Готово да нема града.

села м васеља у Југослатнејњ тде се нешто не гради.

Све су то значајни резуљ тати, тим пре ако имамо у виду да су они постигнути у врло сложеној борби за стабилизацију привредних токова,

за отклењање последица ин-,

флације која је последњих гогина потресала тотово цео свет. Средином 1975. године инфлација је у нас доститла високе размере — више од 33 одсто, али смо успели да је У 1976. и 1977. сведемо на сношљивији ниво, између 9 им 13 одсто. | Битка за стабилизацију привреде и подизање тролуктивности, међутим, остаје наш главни задатак и у наредном периоду. Јер, иако су постигнути успеси у динамизирању привредне активности, ови резултати још нису довољно стабилизовани, а крупни проблеми на појединим значајним тачкама привредних кретања задњих месеци се чак и заоштравају. У ову тодину су пренете и неке већ добро познате неповољне тенденције, које би, уколико их правовремено не променимо, могле представљати озбиљну сметњу и развоју самоуправљања Посебно су неповољна кретања У области економских односа са иностранством. Извоз стагнира, док увоз и даље расте, и то знатно изнад договорених

оквира. То је довело до преко

школа. У

мерне задужености према иностранству и до озбиљног готоршања платно-билансне ситуације земље. Овакво стање ва подручју економских односа са инстранством заоштрава чињеница да у западноевропским земљама опада конјунктура, расте незапосленост им јачају протекционистичке и сличне баријере.

Упоредо с тим; заоштравају се им проблеми слабљења зкумгтлативне им репродуктивне

способвости "наше привреде. Законске м уговорне обавезе привреде м даље расту брже

„чод дохотка. У; наменеској :рао„»стодели чистог дохотка у ор-

генизацијама“ удруженог 'рада схално се повећава учешће

ТА МОЖЕ ДА ОСТВАРИ САМО У ТЕСНОЈ ПОВЕЗАНОСТИ СА РАДНИМ МАСАМА: Ђтурановић, Видоје Жарковић, Јова Вујадиновић м Вељжо Милатовић

текуће потрошње и смањује издвајање за акумулацију. Има доста основних организација удруженог рада које не могу издвојити ни динара "акумулације, па чак нм да обезбеде просту репродукцију. Сви видови потрошње — општте, заједничке м личне премашују оквире расположивог дохотка. Такође расту пене и трошкови живота.

Посебно сложен проблем су губици у пословању извесног броја великих организација удруженог рада, у којима ради око 15 укупног броја запослених и где су средства за покриће губитака доста ис„траљена, захтева дужи период м знатна додатна улагања.

Опасност од појава бпрократизма и технократизма

Уз све то, међутим, у нас се и даље инвестира на веома широком фронту при чему се још не постиже задовољавајући темпо промена у привредној структури и одговарајућа ефикасност инвестиционих улагања, Велики обим и споро ефектуирање инвестиција значајно утиче и на повећање задужености у иностранству У току је изградња близу 29.000 ·објеката, међу којима су неки започети пре пет ми више година, а бројни су прекапацитирани, чак им у гранама од приоритетног значаја. Сви инвеститори тврде ла су улагања економски оправдана, чак имају о томе и сву потребну документацију банака. Дакле, са гледишта колектива или оттнтина инвестиције су економичне и оправдане. Али ако све те инвестиције сагледамо са становушта јединственог тржишта м пелине економске Јутославије, онда често долазимо до закључка — да су многе од тих инвестиција неекономичне и непотребне, да тај парцијални интерес често није у складу са интересима радничке класе у целини. Сви, изгледа, желимо вите социјализма него што га можемо створити, односно него што је реално, могуће, према томе, заиста економски оправдано.

С тим у вези желим посебно упозорити на постојање још неких негативних појава Код појединих наших самоуправљача има и појава егоизма. У самоуправном споразумевању и договарању око личних доходака неки виде само себе, служе се недозвољеним средствима па и интригама. Долази и до тешког опортунизма са паролом „коли ко ти мени, толико ја теби“ па тиме и до нарушавања међуљудских односа и норми нагег социјалистичког морала. Поново се тире појаве неконтролисаног и нерационалног трошења средстава, неодговорног понашања на тржишту, одржавања разних скупих прослава. луксузне изградње друштвених објеката и слично, Ослабила је и акција штедње,

Поготово сматрам опасном

појаву бирократизма и његову повезаност са технократи~

змом. Неки. а међу њима има и комуниста, мисле да је ши' друштвених _

рење слоја бирократа по каљњцеларијама, заједно с гомилама папира, потребно "ради функционисања нашет новог система, а неки кроз то желе и да компромитују самоуправни систем, доказујући да тај систем, ето, нужно рађа и бирократију и технократију.

Јасно је да све ове појаве нису м не смеју да буду својствене социјалистичким самоуправним односима. Треба тражити најједноставнији и најековомичнији "начин пословања м организације проми– зводње им осталих сфера друштвенот рада м живота. Ти социјалистички односи за које смо се опреде– лиљм не траже јачање бироктратског апарата, нити дају могућност развоју технократских односа — све, јасно, под условом да те односе мстив– ски, стриктно спроводимо у живот. Све зависи, пре свега, од способности самоуправљача, самоуправних органа, делегата м делегација и друштвено-политичких организација, од тога колико су спремни да се одлучно ухвате у кошштац са бирократским и-технократским појавама и снагама м колико су спремни и способни да преузму на себе компетенције и одговорности које им даје Устав и Закон о удруженом раду.

Поред тога, сасвим сигурно, лежи велика одговорност и на органима државне управе, који такође, треба да преиспитају да ли је мноштво прописа, упутстава и других разних директива — потребно или не, да ли све то ослобађа стваралачке снаге у оквиру самоуправног система или их, пак, спутава.

И о тим питањима треба да расправљамо у претконгресним дискусијама.

У припремама Конгреса не бисмо смели запоставити ниједно конкретно питање из нашег живота, него, напротив, ставити их у центар пажње, поготово проблеме и задатке из домена друштвено-економских кретања, о чему је крајем децембра расправљало и Председништво ЦК СКЈ. Тада смо и закључили да је неопходно покренути — управо пред наш Конгрес — широку друштвену акцију и заоштрити одговорност свих друштвених чинилаца, од основне орванизације удруженот рада до

тако да санација,

самоуправни,

10. ФЕВРУ Ар 1978. — БОРВА — СТРАТА 3.

федерације, како би се превазишле садашње тешкоће и проблеми у економским кретањима. Савез комуниста мора без "колебања истрајати на утврђеној политици ековомског развоја. Широка мобилизација организованих субјективних снага на овим питањима биће, у ствари, крупан прилог целокупној нашој активности пред ИХ конгрес СКЈ.

Поред друтих питања, Једанаести конгрес ће, свакако, размотрити и питање науке им њеног места у систему који изграђујемо. То питање има два. своја аспекта, узајамно условљена. Један је везан за улогу науке с гледишта нужности увођења најсавременије технологије у процесе промзводње, без чега нема брзог и успешног развоја материјалних производних снага друтттва. Наука м научна сазнања су једна од битних претпоставки рационалног одлучивања самоуправљача на

Доброслав Ћуљафић, Весели»

евимж оним тачкама У нагфем систему где они самоуправно планирају ми одлучују — од остовне ортанизације улруженот рада до делегатских екуџшттина. Друти аспект је друштвено, класне природе. Интеграцијом науке у целокупан друштвено-економски и политички систем и у удружени рад, им она — вго део организованих социјалистичких снага — све више постаје један од битних фактора процеса превазилажења поделе на умни и физички рад, те својом анализом праксе и визијом будућности допривоси _ борби _ радничке класе на њеном путу ка ост– варивању комунистичкот друшттва. И тиме самоуправљање исказује своју историјску предност над савременим бирократско-технократским _ системима у којима се науци све витше додељује улога средства владања ·-у служби моћних управљачких машинерија.

Социјалнетички самоуправни спетем и неевретана политика две сеновне трајне компоненте

Савез комуниста и еоцијалистичка Југославија налазе се у првим редовима борбе за демократске политичке им економске међународне односе, за мир и друштвени прогрес у свету.

Наш еопијатистичкии самоуправни систем м несврстана спољна политика су две основне и трајне компоненте које се међусобво условљавају и прожимају. На Једанаестом конгресу треба да оцени мо досадашњу активност и утврдимо основне правце деловања СКЈ и СФРЈ на међународном плану. Томе је у Тезама посвећено посебно потлавље. Изражавајући "демократска, хуманистичка и револуционарна својства друштва социјалистичког — самоуправљања, наша међународна политика усмерена је, у складу са принципима активно мирољубиве коегзистенције, на свесрану сарадњу са свим земљама без обзира на њихово друштвено уређење, на остваривање циљева несврстаности и јачање улоге ОУН. на попуштању међународне затегнутости на решавању кризних жаришта и спорних међународних проблема мирољубивим путем и ма активну. солидарност с борбом потчињених народа за ослобођење и слободан национални развој.

Таква међународна политика.

СКЈ и СФРЈ директно доприноси борби за социјализам, друштвени прогрес и општи напредак у свету, као и даљем учвршћивању независности, јачању међународног положаја и безбедности нашег друштва. И зато она — и посебно њен стратег и градитељ друг Тито — заузимају веома угледно место у међународној заједници.

Ти основни правци, циљеви, принципи и задаци политике несврстанови __ СФРЈ имају трајну вредност и они ће, свакако, бити потврђени и на Једанаестом конгресу СКЈ као

основа _ нашет међународног деловања и у наредном перио ду. Та опредељења су од Десетог конгреса СКЈ наовамо доживела нову историјску по-– тврду у даљем снажном порасту улоте покрета несврстаности као суштинске компоненте прогресивне траноформације савременог света.

Несврсганост је постала битан фактор у процесу демократског преображаја међународних економских и политичких односа, моћта ми дима мична снага човечанства у борби за мир м друштвени прогрес, за стварање услова да се уклоне извори међународне нестабилности, као што су то проблеми развоја, трка у наоружању м ратних жаришта. Покрет несврстаности је већ постао незаменљив фактор данашњег човечанства на њетовом путу ка праведнијим међународним односима и трађења једнот бољег и хуманијег света, у којем ће човек заиста живети и стварати слободно, не страхујући од ратних разарања, разних неправди, израбљивања, потчињавања им тлачења. Отуда се интереси радничке класе м најширих слојева раних људди у свету, по дубоком увере-. њу СКЈ, не могу данас одвајати од циљева и акције несврстаних земаља.

Због тога морамо ми даље улагати напоре да се ојача јединство несврстаних земаља и акциона способност покрета у борби за превазилажење блоковских подељености, оживотворење принципа мирољубиве коегзистенције и демократизацију међународних економских и политичких односа, против империјализма. и свих других видова доминације над народима.

Од нарочитог је значаја борба за остварење новог међународногт економског поретка и за суверено располагање земаља и народа сопственим

(Наставак на 4. страни)