Борба, 10. 02. 1978., стр. 4

4. СТРАНА — БОРБА — 10. ФЕБРУАР 1978.

(Наставак са 3. стране)

природним и радом створеним богатствима.

Управо у решавању тих питања радничка класа и демократске снаге света могу најбоље исказати своју солидарност и испољити своја истинска интернационалистичка опредељења. Савез комуниста Југославије ће се активно ангажовати — нарочито међу прогресивним партијама и покретима у свету — за што штире и потпуније међунаролно разумевање управо тих еко номских проблема земаља у развоју и подстицати све оно што ће доприносити бржем отклањању садашње неравноправности, дискриминације и експлоатације. Разуме се да пут изградње новог међународног економског поретка води, првенствено, кроз међународно преговарање и споразумевање. А успостављање и развијање _ дијалога између радничке _ класе развијених земаља и прогресивних снага земаља у развоју може подстицајно деловати на све оне који значај тог проблема за мир и напредак у свету не могу или неће да схвате.

Савез комуниста Југославије стоји на становишту да нису недељиви само светски мир и безбедност, већ су са њима најтешње повезани и економски развој и просперитет свих

земаља. Ни једна земља, ма колико развијена, не може живети сама за себе. Али ту чињеницу управо треба да имају у виду и све комунистичке, социјалистичке и друге прогресивне партије и покре. ти у свету а поготово каде говоре о својој интернационалистичкој солидарности.

Једанаести конгрес ће анализирати и оценити тенден и: ју ка поцуштању затегнутости у међународним односима, чему је наша земља давала и даје видан допринос. Једанаести конгрес ће. такође значити нов подстицај даљим напорима наше земље у правцу активног и целовитог остваривања принципа и одлука Хелситшке конферентије као и у проширивању попуштања затегнутости на сва светска подручја и све области међународних односа.

СКЈ и СФРЈ ће се, заједно са другим несврстаним земљама и прогресивним снагама ективно залагати за неодлсжан прекид трке у наоружава њу и решавању суштинских питања разоружања. Они ће непрестано улагати напоре да се нађу праведна решења за кризна жаришта у свету, чије

постојање угрожава независност, суверенитет и територијални _ интегритет | многих

земаља, нарочито несврстаних земаља у развоју.

Па демократским односима у

комунистичком и радничком

покрету се може изграђивати нетинека еоцијалистичка

солидарност

Као и до сада, СКЈ ће и даље посвећивати посебну пажњу развоју односа у међународном радничком покрету. Једанаести конгрес се одржава у време врло значајних превирања у комунистичком и радничком покрету. Процес јачања социјалистичких и прогресивних снага све је дуб љи и разгранатији, објективне могућности борбе за социјализам све шире, а основна тенденција развоја односа .у рад-= ничком покрету веома 'пози»“ тивна. Уједно, још увек постоје покушаји неких конзервативних и догматских снага у оба крила радничког покрета да се реафирмишу историјски превазиђени видови тих односа, што спутава бржи развој социјалистичких идеја м друштвене праксе. Савез комуниста Југославије сматра да су све тенденције ка институционализирању односа у радничком покрету, у већ познатом или неком новом виду. историјски с" нецелисходне и штетне, ма од куда оне долазиле. Проблеми борбе за социјализам испољавају веома велику разноликост како у погледу економске и друштвене основе, тако и у погледу политичке и институционалне надградње. То је природно и неизбежно с обзиром на различитост услова м ширину борбе за социјализам, која се данас води у свету. Повећане су могућности мирног пута револуционарног друштвеног преображаја и то је историјска тековина прогресивног друпттвеног развоја. Долази до преиспитивања одређених политичких концепција и напуштања појединих идеолошких и теоријских схватања. изразитија су опредељења за

самостално одређивање путева

револуционарне борбе и јача-

"комунистичких и

Све '

ју управо оне партије које у стваралачкој изградњи својих програма и у својој пракси полазе од друштвених и политичких: реалности у својим земљама. Ми то сматрамо веома значајним са гледишта даљег прогресивног друштвеног развитка и јачања демократских односа у комунистичком и радничком покрету. Отворен је процес изградње политичких савеза лево оријентисаних снага и отпочела сарадња социјалистичких партија у појединим питањима.

Укратко, различитост путева и облика борбе за социјалистички преображај друштва објективна је стварност и

прихватање те стварности од

стране свих партија нужна је претпоставка превазилажења многих сукоба у радничком покрету и покушаја наметања сопствених „модела“.

У таквим условима, поштовање принципа самосталности, добровољности сарадње и равноправности покрета, њихове одговорности пред сопственом радничком класом и народом, принципа независности и немешања, има пресудан значај за развој социјализма као светског процеса и представља ону основу која обезбеђује

услове за демократско ускла-'

ђивање различитих интереса. схватања и ставова. Доследно поштовање тих принципа омогућава природну и плодоносну циркулацију искустава и међусобно обогаћивање стратегије и тактике појединих покрета. Само уз стриктно поштовање тих принципа моту ће је водити стваралачку демократску расправу о свим питањима која су од значаја за комунистичке и радничке партије и за социјализам у целини. Таква јавна расправа неопходна је једном револуционарном покрету као што је комунистички ако води унапређењу међусобних односа, а не конфликтима „дисквалификацијама“ и сл. Нико, без икаквих изузетака, нема право на монополску апсолутизацију властитих конпепција и праксе, на оспоравање туђих позитивних искустава и наметања својих ставова.

Савез комуниста ће се и у будуће одлучно залагати за такве, демократске односе у комунистичком и радничком покрету уверен да се само на тим основама може изграђивате истинска интернационалистичка солидарност комунистичких и радничких партија, свих прогресивних снага, у борби за мир, демократттаацију међународних — односа. друштвени прогрес и социјали зам.

Демократизација и по– друштвљавање наше спољне политике немају алтернативе. Битна компонента наше спољне политике је то што се, у складу с развојем система социјалистичког самоуправљања, она демократски изграђује ми спроводи, уз учешће свих субјеката међународне активности наше земље и што број тих субјеката стално расте. То изискује потребу још ефикасније координације активности свих носилаца међународне сарадње у нашем друштву, у складу с утврђеним принципима, циљевима и интересима наше спољне политике.

Шира, целовитија, слободнија, у правом смислу демократска

претконгресна

Председништво цк СКЈ предлаже да се тезе, после разматрања и усвајања на данашњој седници Централног комитета, објаве и даду на јавну дискусију чланству. како би се подстакла идејнополитичка акција Савеза комуниста и свих других субјективних снага у решавању актуелних друштвених и економских проблема и задатака и да бисмо још шире развили демократске самоуправне односе и праксу. У Тезама није битна свака појединачна формулација, већ њихова укупна идејно-политичка садржина и правци друштвених кретања и политичке акције комуниста. У току сежних

далекоу нашим

је процес промена

расправа

друштвеним односима, за чије су реализовање потребни и време и свест, м знање, и радни ентузијазам и одговорност сваког човека у друштву. Ми имамо нови Устав, Закон о удруженом раду и већи број других докумената настао. после Десетог конгреса којима је принципијелно утврђен ми одређен правац развоја нашег друштва. И, ми ћемо се сигурно још годинама морати борити за њихову примену, Ту не треба да 'имамо никаквих илузија, Без активног односа, већег степена знања и свести

и стваралачког рада — само по себи ништа се неће мењати. „Јер, једна земља — како

је то истакао друг Тито у недавном разговору са представницима ССРНЈ — не може

НОВ ДОПРИНОС НАШЕ

ЗЕМЉЕ У ОСТВАРИВАЊУ ПРИНЦИПА И ОДЛУКА ХЕЛСИНШКЕ

КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Добривоје Видић, Никола Љубичић м Фадиљ Хоџа

СВЕСТРАНИЈЕ САГЛЕДАВАЊЕ ЦЕЛИНЕ зар Колишевски, Цвијетин Мијатовић, Милка Планинц, Александар Грљичков

оситурати · сталан развој ом прогрес и очувати независност ако сви њени грађани нису свјесни своје улоге, својих обавеза и дужности“.

На Конгресу треба да идентификујемо и утврдимо 0основне проблеме у реализацији тих базичних докумената и свих наших ставова. да бисмо могли реално сагледати где смо, какве су тешкоће и слабости и указати на правац даљег развитка. Никако није, дакле, реч о томе — као што неки мисле — да ће то бити само „конгрес акције“, да ћемо ми на њему говорити само о томе како смо поједине задатке извршили. Конгрес ће у целини сагледати докле смо дошли.и указати на'то шта и како даље радити да бисмо што боље и доследније реализовали ставове и одлуке Конгреса. Тиме ћемо отворити нове перспективе развитка наштет социјалистичког друштва. а то и јесте задатак Савеза комуниста Југославије.

Према томе, поред темељног упознавања са садржином ових Теза и расправа о појетиним битним питањима развоја нашег система и улога Савеза комуниста, чланство и организације СК треба критич ки и стваралачки да се окрену и према себи самима, да размотре резултате и стање у својим срединама, у месној заједници, општини, покрајини и републици и тако што конкретније допринесу утврђивању не само својих програма рада него и ставова и задатака целог СКЈ.

Идејно-политички ставови » правци акције изнети у Тезама и већ утврђени задаци о многим питањима претпостављају пуну ангажованост целог чланства, организација и руководстава СК, ССРН, Саве за синдиката, Савеза социјалистичке омладине, Савеза бораца и других друштвених организација , и удружења, научних институција, штампе, радија и телевизије, дакле. свих субјеката који могу својим предлозима и мишљењима о појединим питањима да помогну _успешнијој припреми Конгреса. Уколико. претконгресна расправа у свему изнетом у Тезама буде шира, целовитија, слободнија и у правом смислу демократска. утолико ће припреме за Конгрес бити боље а што зе јтп важније, иза његових одлука стајаће. у ствари, у целини чланство СКЈ м радни људи наше земље.

Данашњом седницом Централног комитета СКЈ и усвајањем Основних теза Савез комуниста Југославије непосредније ступа у обимнији и конкретнији рад на припремама Једанаестог конгреса, који од свих нас тражи максимум ангажовања и залагања, одговорности, идејног и политичког јединства. И у садашњој

етапи наше | социјалистичке револуције – као и у свим ранијим — успеси, пре, свега. зависе од јединства Савеза комуниста. радничке класе.

народа и народности и њихово: стваралачког рада. А никад није владало веће јединство но што је данас'и зато са оптимизмом можемо да гледа-

мо у будућност.

НАШИХ ОСТВАРЕЊА, ПРОБЛЕМА И НАРЕДНИХ ЦИЉЕВА И ЗАДАТАКА: Лахм Ангел Чемерски

Дискусија

Пета седница Централног комитета СКЈ

8

Нови односи се брзо уводе, али се и стари дуго задржавају

После уводног излагања и паузе, први учесник у другом делу седнице ЦК СКЈ, којем је председавао др Владимир Бакарић, био је делегат из Србије Милутин Милошевић чије је излагање било посвећено активности комуниста ове републике у спровођењу делегатског система и улози Савеза комуниста и Социјалистичког савеза.

Пошто је констатовао неоспорне успехе у спровођењу делегатског система, Милошевић је нагласио да се ни једно политичко опредељење не може спонтано да примењује само по себи и да је добра организованост Савеза комуниста и ефикасност у његовом раду претпоставка и за успешну примену делегатског система. Наиме, нови институционални облици релативно брзо се уведу, али се још дуго задржава суштина старих односа. Отуда и делегатски систем, и поред чињенице да је широко прихваћен, тешко себи крчи пут. Циљ Савеза комуниста с тога би морао бити свесно ангажовање људи у делегатском одлучивању. Највише дестимулишу они облици рада, нагласио је Милошевић, који доводе човека у пасиван положај, стављајући га пред свршен

чин им унапред донете одлуке. ј Милошевић је говорио им о улози општине, о недовољној повезаности удруженог рада са месним заједницама на њеној територији. У месној заједници 6и, наиме, требало обезбедити шири простор за одлучивање удруженог рада на њеној територији и за изражавање његових интереса. Говорећи о улози им раду Социјалистичког савеза преко којег се као најширег фронта изражавају и усклађују различити самоуправни интереси, Милошевић се заложио за промене у његовом свакодневном раду полазећи од досадашњих програмских начела Социјалистичког савеза.

Борис Мајер делегат из Словеније, говорио је о улози организованих субјективних снага а пре свега о авангардној улози Савеза комуниста. Рекао је да би и у теорији и у пракси требало размотрити у чему је бит авангарде у савременој епохи.

Цитирајући делове Комунистичкогт манифеста који се односе на улогу комуниста насупрот другим партијама м у односу на радничку класу ван

које немају никаквих посебшиеж интереса, Мајер је река, да се тек данас, након више од једног века драматичних кретања у радничком покрету схвата права суштина ових

Ни Савез комуниста пеш никакав монопол пољитичког одлучивања већ се налази унутар мноштва изражених самоуправних интереса, рекао је Мајер. Савез комунист се, међутим, истовремено налази им изван овот демо кратског плурализма самоуправних интереса _ радни“ чке класе, не утапајући сеј њих, већ се издвајајући кео најсвеснији и најреволуционарнији део класе. Савез ке муниста је значи, истовремено и унутар и изван демократ ског плурализма самоупрев них интереса, из чега про“ стичу и упутства за његову практичну акцију. Бити уну тар, значи бити у Социјали“ стичком савезу, у Синдикат; у скупштинама и деловати кроз њих. Бити изван значи деловати пре свега у основној организацији Савеза комуну“ ста, али, не супротстављајући ова два вида активности једе! другом, већ их прожимати ! њиховом _ дијалектичком | динству.

Борба за мир и равноправне |

_ међународне односе једна од _ полазних тачака једанаестог конгреса (КАЈ |

Међуна родни положај и углед СКЈ у радничком и читавом прогресивно“ покрету на вишем су нивоу него.итак — рекао је Александар Грличков

Учествујући у дискусију, секретар у Извршном комитету Председништва ЦК СКЈ др Александар Грличков говорио је о делу теза о међународној активности Савеза комуниста Југославије. Он је истакао да су „темељни правци, циљеви и принципи политике СКЈ у радничком и уопште демократском покрету резултат

дугогодишње борбе и искуст- |

ва, "доживели многоструку афирмацију. Зато нема места ни основе за нека преиспитивања или промене“. Међународни положај и углед СКЈ у радничком и читавом прогресивном покрету на вишем су нивоу но икад, рекао је Грличков. „Трајност опредељења по-.

литике СКЈ у радничком покрету, и њихов углед захтевају наше правовремено, стално реаговање, прецизирање, доградњу, развијање нових оцена м ставова, односно “горије

и праксе Савеза комуниста“, рекао јер Грличков.

Он је изнео оцену да се у комунистичком и радничком покрету „у целини шире и јачају позитивна кретања и тенденције, иако су и даље присутне и неке изразито негативне“. Разрађујући ову оцену он је поменуо јачање схватања о потреби сарадње на демократским основама и

садржајима, успехе и дости нућа социјалистичких зем који проширују могућно а још _ потпуније оствар =. аспирација радничке КЛа о народа, јачање улоге И у: рит ја низа комунистичких ма ја на бази афирмације свима тања о властитим ПУГ ЊУ борбе за социјализам, сер ај између комуниста и с08 ах.

ста и социјалдемократа >

КОМУНИСТИЧКИ И РАДНИЧКИ ПОКРЕТ ИМА ДОВОЉНО СНАГА ДА ПРЕВЛ | ПОСТОЈЕЋЕ ТЕШКОЋЕ

„Позитивне тенденције додао је Грличков — обликују се и кроз процес превазилажења концепција централизма и монолитизма комунистичког покрета, кроз комплексне промене у схватањима демократије У социјализму, као и кроз ерозију секташтва у радничком покрету“.

Такав _ позитиван. о ЛУ процес, наравно, брем сто многим противурече си"

Он је, такође, праћен сам ним отпорима и оптере. ајиућ из прошлости, По

враћања на старе, пре“

бнаставак на 5. страи

| | | |

,