Борба, 10. 02. 1978., стр. 5

|

(Наставак са 4. стране)

не односе. Зато, по оцени Грличкова, долази до слабљења појединих партија, нових подела и расцепа у њима. Евидентна је, такође, жилавост старих неповерења у односима између комуниста и социјалиста у појединим случаје·вима. 1

У овом контексту он је указао на узајамност утицаја кретања у комунистичком и радничком покрету и међународних односа: и“рекао да се то посебно очитује у условима блоковске подељености. Он је ту поменуо супротстављања одговорних кругова САД мо-. тућности уласка комуниста у владе западноеврпских земаља. „То се друкчије не може назвати "него недопустивим мешањем у унутрашње послове суверених земаља и то представља настојање да се овековече постојећи односи“, рекао је Грличков.

Осррћући се на „многобројне контраверзе, размимоила-

ТРАЈНО ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЗА НЕСВРСТАНОСТ:

з

Чланови

жења као и дубоке разлике у принципијелним питањима, које се у неким случајевима заоштравају“, Грличков је рекао: „Ми сматрамо да комунистички и раднички покрет има довољно снага да превлада постојеће тешкоће, јачајући позитивне тенденције у свом развоју, тј. унапређујући сарадњу на демократским основама. То је и најефикаснији пут за супротстављање напорима реакционарних, антикомунистичких снага усмере-

"= них на продубљивање иначе

познатих проблема у комунистичком покрету“. «

"Разуме се, сукоби који данас постоје у комунистичком покрету смањују његову снагу као прогресивног чиниоца међународних односа, друштвеног напретка и социјализма, рекао је Грличков и подсетио на ставове које СКЈ деценијама заступа ради повећања укупне акционе способности револуционарних и свих друтих социјалистичких и прогресивних снага. '

СОЛИДАРНОСТ ПОДРАЗУМЕВА РАВНОПРАВНОСТ ИНТЕРЕСА

„Различитост путева у социјализам као објективна законитост и усклађивање политике сваке партије са том стварношћу има данас пресудан значај за превазилажење многих проблема у комунистичком и радничком и прогресивном покрету уопште, рекао је даље Грличков и додао да сама историја марксистичке и лењинистичке теорије и праксе одавно траже разноликост путева ка социјализму. „Историјске ситуације су непоновљиве. Наравно, сваки народ и радничка класа може се ослањати на подршку других народа и користити туђа позитивна и вредна искуства. Савез комуниста Југославије није, нити може бити, против тога“. Међутим — рекао је Грличков — управо због тога смо и против покушаја поистовећивања схватања интереса одређених комунистичких и радничких партија са општим интересима социјализма. СКЈ остаје до-

следан схватању да нема нити може бити јединственог „модела“. „Разуме се — рекао је даље Грличков — да борба за афирмацију сопствених путева у социјализам не значи

затварање у уске границе, већ живу сдијалектичку повеза-

ност и солидарност, активну равноправну · повезаност са борбом и искуствима свих социјалистичких и других прогресивних снага“,

Пошто је нагласио значај интернационалистичке _ солидарности, за коју је рекао да поприма нове садржаје, Грличков је рекао да солидарност подразумева равноправност интереса и непостојање приоритета . интереса једчих партија и покрета над интересима других. „Разлике у ставовима и мишљењима нису у супротности са солидарношћу нити је могу слабити, већ ако су поменути принципи и увзжавање разлика постали својина у међусобним односима,

интернацисдналистичка _ солидарност може само јачати“ нагласио је секретар у ИК

пцк СКЈ др Грличков.

ДУГОРОЧНОСТ ЗНАЧАЈА БЕРЛИНСКОГ ; ДОКУМЕНТА

Пошто је указао на значајан допринос конференције комунистичких партија Европе у Берлину унапређењу односа у комунистичком покрету, на демократским основама, и нагласио дугорочност значаја тамо усвојеног документа, Грличков је подсетио да има

мишљења да се после конфе-

ренције одустаје од ставова и схватања изнетих у документу као и да је то симптом тежњи ка дезавуисању Берлинске конференције. „Мислим да је такав прилаз у најмању руку поједностављен“, рекао је Грличков и додао: „Различитост интерпретације берлинског документа и саме конференције треба узети, а то и јесте, као састаз-

ни део слободне размене мишљења, дискусије отпочете у припремама конференције и на њој и одраз објективне си“ туације у којој се морају поступио превазилазити елементи који нису у складу са духом берлинских закључака и о којима и данас постоји дијалог“. Ј

'Он је такође истакао да је друг Тито и на самој Конференцији у Берлину подвукао потребу равноправне, јавне

дискусије о свим питањима од ,

интереса за комунистичке и радничке партије и развој социјализма. Нико данас не може основано да тврди — „рекао је др Грличков — да постоје готови рецепти, да је комунистима или било ком дру-

„сучељавања и

па.

ЦК прате излагањ

том све познато и на дохват руке када је реч о проблемима борбе за социјализам и социјалистичке изградње“.

Он је констатовао да у садашњој дискусији у међународном "радничком покрету, долази повремено до појава које излазе из оквира наведених принципа и конструктивне расправе, нарочито у пита-

его међународној а

"њима тзв.

ктивности СКЈ

„еврокомунизма“. „То је за жаљење и то би свакако требало превазићи у интересу даљег развоја дијалога корисног за раднички покрет и превазилажења одређене затегнутости међу партијама, у вези с тим“, рекао је Грличков и изразио уверење да ће саме потребе и живот погодозвати сазревању свести о томе, СКЈ ДАЈЕ СВОЈ ДОПРИНОС ПРЕВАЗИЛА„ЖЕЊУ ПОДЕЛА У РАДНИЧКОМ ПОКРЕТУ

„Пошто је констатовао да

има нових појава, и охрабру-.

јућих кретања. и тенденција у односима између комунистичких, с једне, и социјалистичких и социјалдемократских партија, с друге стране, и ре-

као да је тешко прецизно оце-

нити сав значај и домашај тих кретања, Грличков је изнео мишљење да су могућности дијалога и сарадње међу њима данас повећане.

У досадашњој сарадњи међу овим партијама има, међутим, и крупних тешкоћа и «хонфронтација. Али, „основни смисао ' постојећег дијалога, сарадње, СКЈ не види у превладавању једне или друге стратегије, већ у

проширивању садржаја 0б6остраних напора које тражи историјска' деоница преласка из капитализма у социјализам. У том смислу оба крила радничког покрета налазе се пред великим историјским искушењима“. Развијајући плодну и садржајну сарадњу с највећим бројем социјалистичких и социјалдемократских партија, на основама равноправности и узајамног поштовања, Савез комуниста Југославије даје свој допринос превазилажењу подела у радничком покрету у интересу јачања социјализма као светског процеса, рекао је Грличков. ) :

ПОКРЕТ НЕСВРСТАНИХ ЗЕМАЉА ДАНАС НАЈПОТПУНИЈЕ ИЗРАЖАВА БОРБУ НАРОДА ЗА НЕЗАВИСНОСТ

Грличков је посебно говорио о улози и стремљењу партија и покрета земаља у развоју у контексту _ различитости и

обогаћивању путева борбе. за

социјализам, ги друштвени прогрес уопште, Борба народа тих земаља за суверену националну независност и: социјалну еманципацију, за нови

БЛИКА ПОЛИТИЧКЕ “ крија, Киро Глигоров и Трте Јаковлевски

међународни економски поредак и 'равноправну међународну сарадњу, један је од најдинамичнијих чинилаца прогресивног преображаја света, истакао је Грличков и рекао да ту борбу данас најпотпуније "изражава покрет несврстаних земаља. Он је на крају, оцењујући сложеност међународне ситуације, указао на. потребу појачане активности свих револуционар-

них и других прогресивних и демократских снага у целом свету у борби за мир, безбедност,. праведне и равноправне

30. ФЕБРУАР 1928, — БОРБА — СТРАНА-5.

међународне политичке м економске односе. у

СКЈ увек полази од таквих схватања у својој међународ-

ној активности. То ће, звака-_

ко, бити једна од полазних тачака и Једанаестог конгреса СКЈ, на основама наших трајних опредељења за политику несврстаности. Јавна распраза у припремама Једанаестог кон греса и сам Конгрес прилика су да прецизирамо наше ставове, обогатимо садржаје наше међународне активности и ближе определимо своје задатке, рекао је на крају др Александар Грличков. ;

(творени уелови да се омладина укључи у све токове живота

Есад Хореозић се осврнуо на актуелна питања улоге и развоја Социјалистичког савеза, говорећи посебно о резултатима и искуствима у раду ове друштвено-политичке органи-

зације у Босни и Херцегови-

ни. Хорозић је оценио да је променом метода и садржине рада у Социјалистичком савезу као фронту организованих социјалистичких снага, са Савезом комуниста на челу, дошло до сужавања појава политичког паралелизма и унапређења координације у друштвеној акцији. Мења се, такође, и однос друштвено-политичких заједница и државних органа према Социјалистичком савезу. Некада су они нудили само готова решења Социјалистичком савезу, понашајући се према њему као према извршној организацији. Б

Хорозић се заложио за сталну критичку анализу мето да и садржаја рада Социјалистичког савеза и указао на мере које се, на осчову закључака 30. седнице Председништва ЦК СКЈ и студије Едварда Кардеља, предузимају у

вези са побољшањем активности ове масовне друштвенополитичке организације.

Председник ССОЈ Азем Власи говорио је о улози и месту омладине у нашем друштвено-политичком _ систему. Он се заложио за даље јачање Савеза социјалистичке омладине као широког демократског фронта младе генерације и за ослобађање од форумског рада, вербализма и секташтва који су још понегде присутни, када је реч о младима. Власи је посебно указао на тежње да омладина у целини организовано остварује своју улогу у делегатском систему, у Социјалистичком савезу и на свим другим местима где постоје могућности да млади учествују у нолитичком одлучивању.

Укључивањем у све токове друштвеног живота превазићи ће се стање чекања да неко други решава проблеме омладине, рекао је Власи. Он је нагласио да је стални задатак

Савеза комуниста и других организованих социјалистичких снага да се у свакој средини боре против потцењивања младе генерације.

_ Улога (К ее мора мерити "поетигнутим резултатима

Силва Јереб је говорила о задацима Социјалистичког савеза у развоју делегатског система. Она је констатовала да постоје сва организациона решења за успешно остваривање друштвене улоге ове најмасовније друштвено-политичке организације, али је истовремено додала да је основно и једино мерило њеног места у друштву — активност у основним самоуправним и другим организацијама.

Услов за то је добро функционисање основне организације ССРН у месној заједници. Силва Јереб је посебно нагласила значај ангажоваља комуниста у њима. И бављење конкретним друштвеним проблемима радних људи на месту њиховог становања и авгажовања може значајно да допринесе правилном остваривању друштвене улоге Социјалистичког савеза.

ВЛАСТИ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ И РАДНИХ

У друштвеном систему се-

· цијалистичког самоуправљања

водећа идејно-политичка улога. субјективних снага је 06јективна потреба — рекао је Киро ЖХаџивасилев. Та улога се, пре свега, огледа у помоћи најширим масама радних људи да постану заиста активни самоуправљачи. У томе се састоји и водећа улога Савеза комуниста у нашем друштву. Међутим, та улога, истакао је Хаџивасилев, мора се мерити конкретним резултатима друштвене акције, колико комунисти доприносе. развоју самоуправних односа, да радници постану основна друштвена снага. Када то не би било тако, водећа улога Савеза комуниста би била више фикција него стварност.

Савез комуниста мора, наставио је он, сагледати услове под којима. може да делује, али и конкретна решења у

ентралног комитета СКЈ

тим условима. Такав прилаз омогућује нам реално сагледа вање наше улоге, па и критику наше активности. Југословенски комунисти, рекао је ов, никада се нису плашили критике, па ни највиша руководства СКЈ. Напротив, она нам је давала снате да идемо даље.

Киро Хаџивасилев је затим посебно говорио о значају рада основних организација Са"веза комуниста. Оне морају стално бити у контакту са радницима и проблемима своје средине. Али, њихова ак-

-тивност мора бити, пре света,

у самоуправним органима и другим самоуправним организацијама и заједницама. На тај начин ће ставови Сазеза комуниста још више посгати ставови маса, што је услов за

остваривање његове водеће идејно-политичке улоге у друштву.

Полнтика (КЕ гарантује равноправност народа и народности

Улози идејног м акционог јединства СК и радних људи у учвршћењу југословенске самоуправне заједнице равноправних народа и народности, равноправних с република и покрајина — била је посвећена дискусија Реџепа Зогаја.

Зогај наглашава значај тога да се свестрано развија и унапређује равноправност југословенских народа и народкости кроз удружени рад. Он истиче важност јасне политике СКЈ у овој области. Јер, управо постојање јасне политике СКЈ има огроман значај за остваривање пуне равноправности југословенских народа и народности, република и покрајина.

Миленко Станић се у својој дискусији посебно задржао на функционисању делетатског система у месним заједницама,

ги уопште у комуналном си-

стему. Указавши на значајне резултате који су досад остварени у окупљању радних. људи и грађана у месним заједницама у задовољавању њихових · животних _ интереса, Станић је подвукао да скупштине месних заједница све више омогућују одлучивање на основи деговарања. Станић је позитивно оценио и рад друштвено-политичких већа скупштина. Ова већа су допринела савладавању разлика и противречности парцијалних интереса и утврђивању оних заједничких.

Осврћући се и на деловање СК, Миленко Станић је посебно указао на значај чињенице што је СК већ остварио водећу улогу у усклађивању интереса. Значајно је и то што све више долази до изражаја деловање основних организација СК — сматра Станић.

Наглашавајући да се данас, под утицајем науке, врши је-

" дан од највећих преображаја

друштва, Бранко Павићевић је рекао да се у нас стварају услови за превазилажење супротности између умног и физичког рада.

(Наставак на 6. страни)

ма она , Алф Шу“

Душан Ристић