Борба, 10. 02. 1978., стр. 19
26. ФЕБРУАР 1978. — ВОРЋА — СТРАЖА 18.
ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ЕВРОПСКЕ ЕКОНОМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Економска и монетарна унија
Од када потиче идеја о заједништву · Западне Европе7 — Од Заједнице за угаљ и челик до Шумамновог пројекта. — Подела на Европску економску заједницу (ЗЕТ), Европско удружење слободне трговине (ЕФТА) чц Савет за узајамну економску помоћ 'СЕВ). — ЗЕТ између интереса својих чланица међународне: "сарадње. — Какав је десетогодишњи, а какав
13.
Значајно је становиште Комисије да евентуално проширење Заједнице не може да је одврати од спровође ња њених већ унапред утврђених циљева: економске, монетарне и по литичке уније. Једино је указано на то да би евентуално проширење заједнице могло да захтева веће напоре да би се достигли записани ци љеви.
СТАРИ ПРОБЛЕМИ У НОВОМ СВЕТЛУ
Притом је значајна м ова конста тација: ни једна заједница не може да напредује уколико у њој постоје велике разлике, или ако се ство ри таква ситуација у којој разлике могу још више да се заоштре. Такав је случај и са Европском еко-
номском заједницом. Разлика у при- |
ходима по становнику између нових чланица и просека у Заједници је знатна: од 1.500 до 2.000 долара У
све три земље које су поставиле
своју кандидатуру са Кросечно 4.100 долара у садашњој Заједници. Под сетили су истовремено да сличне разлике постоје и сада у Заједници
када се погледају приходи становни
ка Севера им Југа,
Пољопривреда јен. даље сектор на коме ће бити потребно највише интервенција. Иако је то м досада био случај, проштирење чланства би "значило нове додатне напоре. И то не само кад се ради о интервенцијама ради уједначавања цена, већ исто тако кад треба мењати инфра структуру, професионално образовање па и обезбедити неопходну индустријализацију. Значајно је упозорење да не би требало систем заштите, који сада важи, пренети без икакве ограде ва евентуалне будуће чланице. За њих би морао да се нађе неки, по свему судећи, друкчији модел. Јер, код њих још не постоји проблем вупшка, а и сасвим су друкчији проблеми у производњи, па м у пласману.
Комисија сматра да би још: у току садашњих разговора требало ра зматрати им могућности придружења Турске, рецимо треференцијалним споразумима, јер је ми она ·медитеранска земља. |
Значајна је оцена комисије да и даље треба веровати у економску и монетарну унију м поред досадашњих делимичних неуспеха. Јер, Ев-
ОВЕ ГОДИНЕ ПРЕГОВОРИ СА НР КИНОМ: Кинески амбасадор Ли Лит Пи у разговору са председником ЕЕЗ Маријаном Румором приликом предаје акредитива
ропа „неће бити политички уједиње на све док не буде остварен знатан напредак ка овом циљу“. Због тога Комисија предлаже да се и једна и друга унија прилагоде данашњој стварности, јер су оне данас и неопходније. ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОБЛЕМИ — РАЗЛИЧИТА РЕШЕЊА
Без економске и монетарне уније, новој Заједници прети опасност да назадује. Садашње разлике не би требало да буду препрека, већ у тим разликама међу чланицама треба тражити подстрек за заједни штво. У том циљу и националне по-
„литике морају да дејствују.
Она инсистира да се не тражи „бе кство у будућност“ већ да се само
спроведе договорено. А то ји било:
'примена политике индустријализаци
је, договоренот на сектору енергети ке, регионалне и социјалне политике, да се оствари програм изградње европске инфраструктуре као ми про грам помоћи у инвестицијама земља ма у развоју.
Комисија сматра да би постепени пренос моћи на Заједницу с довео до бржет остварења _ економске и монетарне уније. Због тога и заговара боље „међусобно објашњавање обавеза“ које доноси и једва и друга унија, али и предност које она ствара за „богате и сиромаштне“.
Овакве жеље поодавно трају, 0 њима се разговарало м на последњем Самиту у Бриселу почетком де цембра прошле године.
Лидери западноевропске „деветорице“ на скупу у Бриселу (фран цуски председник Републике Жискар дЕстен и председници влада осам земаља Европске заједнице) о-
европског тржишта, и СФРЈ
ценили ст протеклот децембра да ће се релативно ниска стопа економског раста у Западној Европи (1977. године испод 3 одсто) продужити у овој ми у још неколико на редних година. :'
Рекордна бројка од 6 милиона незапослених радника, утицала је да се сложе да ће то бити један од основних _ сопцијално-економских проблема свих земаља ове заједли це у 1978. години. Није прихваћен предлог о јачању економске и монетарне уније: ове заједнице м уло ге „центра БЕЗ“ у привредној полл тици девет земаља. „Већина учесни ка оцењује да за то још „не постоје повољнији услови“.
Лидери су пред собом имали не колико тема за расправу. Министри привреде и Финансија „деветорице“ предложили су им усвајање „нормативне схеме“ за · привредну политику у 1978. години. Реч је о ЕЕЗ у наредној години: повећање унутрашње тражње и инвестиција за 1 одсто, уз „кбнтролисану изфлацију“ од 8 одсто. Те мере би под условом да их спроведу све земље у Заједници требало да омогуће и подизање стопе раста на прогочних 4 одсто и збијање инфлације у по јединим земљама у границе од 4 — 10 одсто (прошле године инф лација се кретала од 4 и 18 одст)).
Извршна комисија ЕЕЗ је пред лежила и петогодишњи план акци је на јачању економске и монетар не уније Заједнице. уз аргументе да је постојећу тривредну кризу У Западној Европи могуће превазићи само јачањем заједничке привредне политике м повећаном улогом центара БЕЗ у развијању такозва них популаризованих сектора (еле вктроника, аеронаутика, информати ка и телекомуникације) ми преструк туирању „кризних сектора“ (челик, текстил, бродоградња),
БЕЗ „ПОВОЉНИХ УСЛОВА ЗА УНИЈУ“ |
Но, већ првим крут дискусије на бриселском „самиту“ је показао ла осим заједничких оцена економске ситуације м заједничких циљева за 1978. годину (који. ће бити оствари вани првенствено акцијама земаља ЕЕЗ у националним оквирима) „деветорица“ нису стремни да иду путем који предлаже Извршни орган заједнице.
Разлике су биле очигледне. Џре дседник Жискар дИЕстен м канце лар Шмит су у својим дискусија-
двадесетогодишњи биланс Заједнице. — Разговори о сарадњи са земља ма СЕВ и НР Кином. — Сталне несугласице са САД и Јапаном. — Ове године се склата и нови петогодишњи споразум између Заједничког
Пише: Драган ГАНОВИЋ
ма чок ублажили алармантност при вредних оцена и прогноза. Францу ски Председник је рекао да је неза посленост једини озбиљни забрињавајући показатељ, а канцелар ТИмит је оценио да су привредни токови последњих година „били при лично повољни, с обзиром на енер гетску кризу која је могла мното катастрофалније погодити западноевропску привреду“.
Белгијски председник владе Тин леманс, италијански премијер Андреоти и 'ирски премијер Лива би ли су заговорници јачања монетар не и економске уније „деветорице“, док је премијер Калаган рекзо да та унија није немогућа, под условом да се евидентније докажу ње ње предности.
Тако су предлози Извршне комисије, враћени на даље проучава ње експертима, с образложењем да „јопт не постоје никакви нози повољлпији услови“, који би тражили усвајање нових пројеката европ ске монетарне или економске уније.
РУШЕЊЕ ЏЕНКИНСОВОГ ПРЕДЛОГА
Тако су још једном потврђене ре чи либералног економскот теоретичара Марк Ејскенса: „Ово није ни почетак ни крај кризе, ово је само крај „њеног почетка“. Уз важност прогнозе: економски раст чеће би ти чећи од 3 одсто, инвестилије па дају. искоришћеност капацитета 0ко 80 одсто, незапосленост расте и таква ће се кретања продужити.
Одлуке децембарског Самитасу сруштиле све оно што је предлагао гредседник Извршне комисије ЕЕЗ Џенкинс у децембру пред „врхом деветорице“. Његова је теза била да Европска заједница мора за своје привредне проблеме потражити првенствено „европска решења“. Нај тача трговачка сила света, са сво јих 300 милијарди долара трговин ске размене, способна је да решава своје проблеме, па да их очда наметне и другима, под условом да ојача своју економско-монетарну у нију!
Противницима европскот федера лизма он је на једном предавању У Фиренци поручио да би се о таквој унији већ могло говорити, ако »и се средетва „центра деветорице“ од садашњих 1 одсто бруто-производа мопела на 5 одсто, знатно мање од бипо које данас познате федералне земље на свету. А заједничка ев-
ропска монета била би, према Џеткинсу у стању да се су протстави „хаосу у светској монетарној СсИТЕ ацити“.
Самит „деветорице“ сагласан је био у једном: незапосленост која ја “У Европи већ досегла 6 милиона је чајвећи проблем, м за њега нема краткорочних решења. Посебно за брињава _ незапосленост омладине. Она у просеку износи око 40 одсте свих незапослених. који У укупној популацији већ чине 5,5 одсто. (У СР Немачкој од свих незазтос гених омладина чини 25 одстес но м ту је она изузетак).
Француски председник Д'Естет и западнонемачки канцелар Шмит донекле ублажавају злармантност привредних оцена и прогноза. Фран пуски председник оцењује да _— су, осим на подручју запошљавања, ре зултати „задовољавајући“. (Зауста вљена је инфлација), укушни спољ нотрговински дефицит ЕЕЗ биће сзе га око 2 милијарде долара у 1977. години). Канцелар Шмугр сматра да је могло бити још и горе“. Што се тиче „петогодишњет плана акци је економско-монетарне уније“, ни ко се начелно не супротставља, јер то је већ више пута условљено, али британски премијер Калатан ка же да „треба цоказати њене предности“, а канцелар Шмит да „нема чаробних решења“. те да прво треба средити већ интегрисану област пољопривреде.
Белгијски премијер | Тмалемате ставља нагласак на зкције влада, синдиката м удружења послодаваца, холандски премијер у оставци Делн Уил истиче да „сва нова сред ства треба усмерити према најсиро машнијим слојевима м за чова ра дна места“.
(Наставиће се)
Библијско торекло сукоба. — Насилно стварање државе Израел. — Трагедија арапског на рода Паљестиме. — Четири израелско-арат-
ПАЛЕСТИНЦИ У БОРБИ ЗА ПОВРАТАК У ДОМОВИНУ
|
Прилив капитала
| УКРШТЕНЕ РЕЧИ |
БРОЈ: 8385
| | со |о
|
ска рата. — Од групе командоса до снажне палестинске орадине нидије.
13.
Није случајно да је Израел, захваљујући растућој иностраној помоћи у време синајске агресије и после ње нагло ојачао економски и војно. Палсстина је за време мандата била привредно заостала земља, без сировинске базе и са монокултуром цитруса. Са стварањем државе Израел, уз помоћ Запада и западних јеврејских организација, почео је развој продуктивних снага. Курс на масовно усељавање довео је до убрзаног инвестирања у индустгрију. Развој производних. капацитета на бази иностране бесплатне помоћи и повољних кредита омотућили су и врло високу запосленост. У тим оквирима треба видети и релативно повољан положај израелске радничке класе.
ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
Економски, Израел није интегрални део Блиског истока, па је стога његова економска политика заснована на сталном и високом приливу западног капитала и сталном повећању броја досељеника, које треба да прате и нова финансијска средства. Опадање једног или другог узима се као знак кризе. У периоду од 1949. до 1966. тодине Израел је добио око 7,5 милијарди долара бесплатне помоћи и кредита. Од тога је више од шест милијарди чиста помоћ коју су дале јеврејске организације, влада САД, влада СР Немачке (две милијарде на име репарација за страдање Јевреја У рату, изко тада није постојао Израел) и други.
Огроман прилив иностраног капитала неизбежно је водио слабљењу коогеративне основе у израелској привреди и доприносио _ јачању _ капиталистичких односа у производњи. Једна од последица тог процеса било је стварање крупне израелске буржоазије. Приватни капитал, који је одмах по стварању државе имао подређену улогу, брзо ;з постао доминантан фактор, нарочито у лакој индустрији, како по вредности производње, тако и по броју запослених.
Страним и домаћим инвеститорима дате су од 1959. године знатне законске олакшице и привилегије. Оне, између осталог, укључују ослобађање инвеститора од земљишне таксе за првих пет, па чак и за десет година, затим знатно смањење пореза на приход, ослобађање од царина и такса на увезени материјал за производњу и сл. Нерезидентм-инвеститори могу трансферисати цео профмит у валути у којој је извршено инвестирање, а предвиђене су и олакшице за евентуално повлачење капитала.
Од 1950. до краја 1963. године у израелску привреду инвестирано је око 900 милиона долара страног капитала, углавном капитала Јевреја са Запада. Истовремено, домаћи капитал је инвестирао у привреду 258 милиона долара. У Израелу има неколико стотина страних предузећа. међу којима су и многе познате фирме главних индустријских земаља. Ова предузећа обухватају разне секторе привредне активности — електронику, хемију, текстилну и прехрамбену индустрију, мрежу најмодернијих хотела и слично.
У систему инвестирања, а да би се привукао страни капитал посебно место заузима политика владе према такозваним пределима у развоју. Да би се раз номерно населило становништво и да би се привукао већи број нових усељеника. влада с времена на време проглашава поједине територије пределима у развоју. У тим подручјима индустријска. предузећа уживају све олакшице и права
"на основу закона о подстицању чнвести-
ција. У такве области спадају пустиње Негев и област Галилеје у којој живи арапско становништво.
ИЗГРАДЊА ЗАДУЖБИНА
Очигледно је, међутим, да је политика према пределима у развоју срачуната на разбијање демографске компактности арапског становништва. Законске олакшице стимулишу насељавање јеврејског становништва тамо где живи арапска национална мањина.
У израелским статистикама приливи
из иностранства обично се приказују на начин који донекле замагљује изворе примања. Ово посебно важи за категорију индивидуалних поклона западчих Јевреја, који шаљу знатна средства за подизање научних, културних, зелигиозних и сличних институција. Задужбике које се подижу од новчаних 1оклона представљају посебан вид учешћа западних Јевреја у изградњи Израела.
Да би се неко сматрао оснивачем задужбине потребно је, како се сматра, да приложи најмање 500.000 долара. Имена лица која дају мање од те суме "клесују се на спомен-плочу задужбине, зависпо од висине новчаног улога. Међу такве задужбине спадају зграда израелског парламента Кнесета (цена изградње три милиона долара, иначе поклон куће Ротшилд) и Национални музеј за чију изградњу је, после широке клмпање у САД и Канади, примљено више од 220 милиона долара (само Ротшилдови су поклонили сто милиона). Према грубој процени, овај музеј није могао стајати више од неколико десетина милиона долара. ЗАКОН КЕРЕН КЕЈАМЕТА
У Палестини је до 1918. године, 7
време Отоманске империје, земља углавном припадала арапским феудалцима. Да би окупила земљу (ове површине биле су необрађене) ради насељавања
Јевреја, ционистичка организација осно-:
вала је почетком овог века такозва "“ „Јеврејски народни фонд“ (Керен «ајемет). Фонд је прикупљао прилоге од »а-
падних Јевреја и тим новцем куповао
земљиште, | Закон Керен кејамета је био и остао
да се земљиште не сме продавати нико- |
ме, већ се даје у најам на 99 или 999 година, према жељи закупца. Овај је,
пак, дужан да плаћа номиналву годи-'
шњу ренту фонду Керен кејамета. Практично, земља је власништво закупца, с тим што он не може да је продаје или преноси на другог. Ако престане да је обрађује мора да је врати фонду, али од новог закупца потражује износ који је сам мнвестирао, Израелски фармери
— Нема решења без Палестинаца
су мехом мабавмли земљу од Арапа, а
после 1948. године од државе Израел.
Велики део земљишта налази се у државној својини. Држава је нешто препустила Керен кејамету, а остало продавала приватницима, што је довело чо великих шпекулација. Кибучки и задружни сектор обухвата земљу добијену углавном од Керен кејамета у најам.
“О кибуцима влада извесна конфузија, нарочито о њиховом друштвеном каоактеру и улози. Према изјавама самих израелских мжидера, ти најстарији облици пољопривредне производње у Израелу данас су сметња бржем развоју слободне. привреде. Производни односи У кибуцима не заснивају се на принципима рентабилности него на старојудеј-
ДРЕ 3]: | У
УРА А ТЕ А Ер
· Водоравно: 1. Непотпуни, без свих података — јед-
а
НЕНА . МИНУ МЕ - .
34
ском принципу — свахо према својим способностима,
· Да би се имала јаснија представа о пореклу и друштвеној улози ових заједница, потребно је истаћи да је још пре "пресељавања Јевреја из Палестине јудејско друштво, иначе подељено у секте. углавном живело. у општинама или ки-
принципима
ноставан, некомпликован; 2. Двопек — иницијали нашет
књижевника („У регистратури“) — било шта; 3. Коло
а. ебаноме према. мовућ- — пе — чокот; 4. Млечни производ — кројачки
прибор — припадник словенског народа; 5. Прилошка
ностима кибуца — уз пуно подређивање одредба за место — „бојиште; 6. Река у Италији — град личности м личних интереса кибучкој у Француској — телефонски позив — саставни део пиву арапских имена; 7. Честа узречица — врста песме —
совјетска река — лична заменица; 8. Поткровље — наш фудбалер, игра у иностранству; 9. Троцифрен број Француски писап („Куга“) — јадранско острво; 10. Лет њи месец — драги камен — бања у Белгији; 11. Граду Румунији — иницијали руског писца („Ловчеви записи") — запаљење уха; 12. Наше мушко име — линија пута.
: Усправно: 1. Наслага, гомила — поново — помпа; 2.
Те заједнице су почивале на Град у Италији — испит зрелости; 3. Река у Босни заједничког _ власништва у РАИ У боксу за нокаут — управљач на сланина
| у · Копно које залази у море — годишње доба — град
над' средствима за производњу, забрани у Бангладешу — међународна ознака за путомобиле из Данске; 5. Свеза — хемијски елемент — летописи —
| приватне и личне својлне, забрани упо"требе туђег рада, заједничкој
обради земље и заједничкој расподели плодова.
ПОРЕКЛО КИБУЦА
Рупим, немачки Јеврејин, нешто пре стварања Светске ционистичке организације реактивирао је идеју о кибуцима као најприкладнијем виду удруживања ради обнове јеврејске државе у Палестини, Ционистичка организација прихватила се реализације ове идеје. Тако
| су. почетком 20. века, основани први кибуци. (аставиће се)
предметак испред ирских презимена; 6. Знак за фосфор — мајсторски помоћник — достигнуће — кратица мере за тежину; 7. Јапанска мера за дужину — страно мутико име — дужина линије која опасује крут — зла то (фр); 8. Рт на уласку у Бококоторски залив — лична заменица — списак; 9. Жице на виолини — врста драгог камена; тисак — отац.
10. Совјетска новинска агенција — при-
РЕШЕЊЕ БРОЈА 3.384!
Водоравно: 1. Срб — ид; 2. Шкаре — Клаус; 3. 'е мистокле; 4. Араго — окт; 5. ПЦ (Панагис Цалдартт — прстен — Ца; 6. Орао —– орни; 7. Мета — Марс; % Ја — Кастро — ЈС (Јован Скерлић); 9. Асувн — Пиран; 10. Курвоазије; 11. Океан — дукат; 12, АДТ — Ман.