Борба, 22. 03. 1978., стр. 1

Планинц,

·" Разговори

ТОДИНА 1УП

по

а сре

Ма

Среда, 22. март 1978:140! 16 БЕОТРАД пи +

Директор Светозар Тадић Главни и одговорни уредник | Никола Бурзан

Уређује редакцијски колегијум

ЦЕНА 3 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ ГЕ ВРАЋАЈУ

ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ · САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

“

ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ

· Припреме за конгресе

и конференције (К

Председник Тито примио Станеша Доланца и арегдседнике ценшраланих п покрајинских комишеша

Председник Тито отвара састанак у Карађорђеву

· (Карађорђево, 21. марта, Танјуг) —

Председник Републике и

Савеза комуниста Југославије Броз Тито примио је данас у Карађорђеву секретара Извршног комитета Председништва ЦК СКЈ Станета Доланца, председнике централних комитета Савеза комуниста у републикама. — Бранка, Микулића, Воју Срзентића, Милку 1 Ангела Чемерског, Попита, Тихомира Влашкалића и пред-

председник Јосип

Франца рац.

седнике покрајинских комитета Савеза комуниста Косова и Савеза комуниста Војводине Махмута Бакалија и Душана Алимпића, који су га обавестили о припремама за 11. конгрес СКЈ и за конгресе и конференције Савеза комуниста република и покрајина.

У разговорима су учествовали и Ве-. селин Ђурановић, Јуре Билић, Али Шукрија и генерал-пуковник Џемил Ша-

Глигоров – Галван

Размењена мишљења о низу актуелних питања у свету, као ч о искуствима из унутра шљњег развоја у двема земљама

Председник Скупштине СФРЈ Киро Глигоров примио је јуче председника Народне социјалистичке партије и шефа парламентарне групе те партије у шпанском Кортесу Енрика Тијерна Галвана који борави у нашој земљи гост · Савезне конференције ССРНЈ. 6

У дужем пријатељском разговору у коме је учествовао и члан Секретаријата Председништва Савезне конференције ССРНЈ. Александар Бакочевић, Глигоров и Тијерно су изразили задовољство брвим развојем југословенскошпанских односа после демократских промена у Шпанији и уверење „да ће се ти односи још више унапредити у разним областима, укључујући и парламентарну сарадњу. Извршена је размена мишљења о низу актуелних питања, развоја у свету, као и искустава из друштвено-економскот И политичког развоја у двема земљама.

Председник СФРЈ упознао је госта

Скупштине

теристикама социјалистичког самоуправљања и са начином остваривања | народа и народности У Југославији. (Танјуг)

као |

· сарадњи, "представљале су недавне посе-

између осталог, и са основним карак-.

равноправности 4

Министар иностраних послова, Чехословачке Бохуслав Хњоупек допутовао је јуче пре подне у Београд, у званичну посету, Југославији на позив потпредседника Савезног извршног већа и савезног секретара. за иностране послове Милоша Минића. Он тиме узвраћа посету коју је Милош Минић учинио Чехословачкој 1974. године.

На београдској железничкој станици Бохуслава Хњоупека. његову супругу "Марију и сараднике дочекали су и поздравили потпредседник СИВ и савезни секретар за иностране послове Милош Минић са супругом Милком Минић и функционери ссип.

По доласку у Београд, Бухослав Хњоупек изјавио је уреднику Танјуга да се односи између Југославије и Чехословачке повољно развијају. Веома значајан подстицај тој рекао је Хњоупек,

те Чехословачкој председника Савезног извршног већа Веселина Ђурановића и 'секретара Извршног комитета Пред седништва ПК СКЈ. Станета

Доланца.

изразио

Министар иностраних по- | . слова Чехословачке је задовољство посетом Југо-

ЈУГОСЛОВЕНСКО - ЧЕХОСЛОВАЧКИ ОДНОСИ |

Хњоупек у ђеограду

Милош. Минић з мимтистар иностраних послова ЧССР почели, јуче званичне разговоре о билатералној сарадњих актуелним међународним питањима,

славији и рекао да ће са Милошем Минићем и другим југословенским личностима раз менити мишљења о могућностима даљег унапређења билатералне сарадње и о актуел вим међународним проблемима. Он је изразио уверење да ће ови сусрети и разговори, као и сви досадашњи, допринети развоју билатералне сарадње, за шта постоје обостра не жеље и могућности. Бохуслав Хњоупек је нагласио да високо оцењује улогу Југосла вије у међународним односима уопште А посебно њем допринос раду Београдског састанка КЕБС. Он је додао да ће с југословенским личности ма разменити мишљења о про цесу попуштања затегнутости, проблемима · разоружања, ситуацији на југу Африке и на Блиском истоку као и о другим

такође

· међународним питањима.

Министар иностраних послова Чехословачке Бохуслав Хњоупек боравиће у Југославији до 23. марта. Осим Београда, он ће посетити Ријеку и Опатију и обићи терминал југословенског нафтовода -на острву Крку. Мас

(Наставак на 4. страни) _ (ЗДРАВИЦЕ НА 8. СТРАНИ)“

СЕДНИЦА САВЕЗНИХ САВЕТА

Четири заједничк

Нацрт закона о, јединственим основама система пореза,

чије друго поглавље чине од- ·

физиономији

едбе будућој ПРАВЕ О а је тема

управа прихода, био заједничке седнице Ј савета, која је одржана јуче у Београду. Иако још има различитих мишљења о појединим питањима, која нагињу једној или другој варијанти, може се рећи да су те разлике сада мање него што су биле у претходним расправама и да

савезних .

су и на самој седници смањене. Уколико се нађе одговор

на још неке преостале диле-,

ме, могло би се очекивати да овај Нацрт ускоро уђе у редовну процедуру, дође пред Скупштину у виду предлога.

Четири основна елемента пореског система била би, пре ма понуђеном решењу, заједничка за целу земљу, за све републике и покрајине, на које су, иначе, Уставом пренети све компетенције и права из

а пореза

ове области. То су: опорезива-.

ње дохотка организација удру женог рада, порез на личне

доехотке, опорезивање прихода

од пољопривреде и добити страних лица која послују У нашој земљи. Остали порези

се не би подвргавали законским нормама, што не значи да се о њима републике и покрајине неће договарати.

(Наставак на 6. страни)

Чехословачка

"везне

"шире размере.

ПРЕДЛОГ ПРЕДСЕДНИШТВА ЦК СК СРБИЈЕ

Осми конгрес

29 — 31.

маја

Реферат ће поднети др Тихомир Влашкалић

Председништво Централног комитета Савеза комуниста Србије је на јучерашњој седници закључило да предложи Централном комитету да се Осми конгрес СКС одржи у Београду од 29. до 31. маја ове године.

Реферат на Конгресу ће поднети др Тихомир Влашкалић, председник ЦК СКС.

(Извештај на 5. страни)

КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Млади о евојим проблемима

Омладина Југославије са свим питањима која су значајна за младу генерацију изаћи на конгрес, заказан за децембар, закључак је ју черашње седнице Конференције ССОЈ. На овом с скупу усвојене су тезе које ће пос лужити за припрему ставова и докумената најзначајнијег овогодишњег скупа младих.

ће

Председник _ Конференције ССОЈ Азем Власи истакао је као један од најважнијих задатака савлфдавања узрока због чега-има много младих ван чланства ССО,

Вршилац дужности председника СК ССРНЈ Марин Цетинић, указао је да омладинска организација мора мно то више да разговара о друшт веним организацијама, својим колективним члановима, наро чито спортским. У фудбалским клубовима, рекао је Цети нић, има много младих људи и треба видети да ли су ониу најамном односу или не, и да ли неко њима манипулише.

На седници је било речими о улози и месту младих У пољитичком систему и делова њу у оквиру Социјалистичког савеза. '

Конференција је одлучила да плакета „Вељко Влаховић“, највеће признање за резултате показане на савезним омладинским радним акци јама у прошлој години добије 68 бригада.

(Извештај на 5. страни)

- ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ЛАТИНИЧНОГ ИЗДАЊА „БОРБЕ“

«Затреб, 21. марта) — Сутра ћесе у Загребу свечано обе- · лежити 30-тодишњица непрекидног излажења „Борбе“ у главном граду Хрватске. На тај дан 22. марта 1948. године покренуто је латинично издање и то у оним послератним када је требало мобилизовати најшире народне масе не само за дбнову земље већ и за одбрану основних тековина револу-

ције.

Тај задатак „Борба“ је успе

листичкој изградњи, остајући делила у уводнику свог првог

ло је и латинично издање.

· Својом уређивачком концепцијом и улогом, као информативно-политички дневник федерације покрајина, „Борба“ је давала им даје крупан допринос у Програма СКЈ и Устава СФРЈ.

за доследно оживотворење

РАЗГОВОРИ МИНИЋ — КАДУМИ

Напад на Либан — нов елеменат нестабилности

Назглашена потреба јачања аратске солидарности.

Без решења палестинског питања нема решења ни

кризе на Блиском истоку

Потпредседник Савезног из вршног већа и савезни секре тар за иностране послове Ми лош Минић примио је синоћ шефа политичког одељења Па.

лестинске ослободилачке организације Фарука Кадумија и његове сараднике. У ду-

жем и веома срдачном разгово ру учествовали су члан секре таријата Председништва. Са конференције ССРНЈ Александар Бакочевић, начелник управе у ССИП за се верну Африку и Блиски исток

Душан. Завашник и функцио

нери ССИП.

У току отворене и исцрпне размене мишљења посебна пажња је посвећена најновијем развоју _ ситуације у Ли бану и на Блиском истоку у целини, у светлости недав но предузете израелске агре сије на југу Либана. Разговор ри су обухватили и најважни ја питања из области међуна

_родних односа.

У разговорима је обострано констатовано да израелски напад на Либан представља нови елеменат нестабилности у блискоисточном региону и додатну опасност да сукоб у овом подручју добије далеко Стога је најенергичније осуђена ова агре

“ | у сија Израела, којом се директ

но нарушава сувереност и те риторијални интегритет _неза висног и несврстаног _Либана и чији је циљ слабљење ПЛО, једног од кључних чини лаца бдискоисточне кризе.

СУ том контексту је указано на потребу предузимања хит них мера за неодложно повлачење израелских снага

апсолутна подршка Југославије Палестинској ослободилачкој организацији као једином легитимном представнику палестинског народа у његовој борби за остварење нацио налних права, укључујући и право на самоопредељење и стварање независне палестин ске државе. Без праведног ре шења палестинског · питања нема решења кризе на, Блиском истоку

срарук Кадуми и његов домаћин Милош Минић сложили су-се да је неопходно јача ти арапску солидарност и пос тићи задовољавајући степен координације међу арапским земљама у циљу обезбеђивања основних предуслова који би довели до праведног и трај ног мира на Блиском истоку.

ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА: Прва страња латиничног издања „Борбе“

шно извршавала дајући као ортан Комунистичке партије Југославије и дневно-информатинно гласило велики допринос напорима и резултатима у социјадоследна ономе за шта се опреброја из 1922. године — „Борба“ ле би била „Борба“ када би се бојала борбе.

„Борба“ као ретко који југословенски лист већ скоро шест деценија делује као нераздвојни део револуционарне историје нашег комунистичког и радничког покрета. Рођена је 22. фебруара 1922. године У Загребу као орган тада илегалне Комунистичке партије Југославије, да би затим била забрањена у првим данима шестојануарске диктатуре.

- Поново се затим огласила на самом почетку устанка у Ужицу, 19. новембра 1941. са уводником друга Тита „Зашто излази „Борба“, а затим у Дринићу. Од новембра 1944. године континуирано излази у Београду, непуне четири године касније крену-

са, "окупиране либанске територи "је. Истовремено је изражена

Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изишао је у "Загребу 19. фебруара 1922. 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени на затвор и робију.

' У народноослободилачком рату „Борба“ понопо излази и то у Ужицу од 19 октобра до 27. но-

у Дринићу од 1. октобра 1942. до

27. фебруара 1913.

Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излаже-

ње у ослобођеном Београду, а ол 22. марта 1948.

: и у Загребу. Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Сопијалистизвог савеза радног народа Југославије.

Е вембра, 1941. а

|У знаку

Нераздвојни део наше | избора

револуционарне неторије.

Прошла недеља У нашој земљи била је у знаку 'избора делегација за општинске скутштине и скутлитинња само управних интересних заједнаца. У радној и свечаној атжогфери, како то приљичи 080м значајном _ самоутровном н%%нај, радни људи џ грађони ма совно су изашли на биралили та да верификују изболд оних о којима су темељито разгова рели м за које су се практично определили протеклих да на у својим самоуправним ор ганизацијама ч заједнлица ла.

Масовно учешће у избори ма пч атмосфера на бирачким местима. имром земље, _ нојбоље. сведоче о налцем неподе љеном поверењу у делегатски систем, који.је у _ минуле четири тионџрске године деловања, практично _ потврдио цч афирмисао своју зиталтост ц несумњиву демократилмтост. То говори ч о политичкој ста билности 'у земљи ,о спремности да радни људи мж грађана ц све организоване соитја листичке снаге улажу нове на торе у јачању и обогаћивању јасно опредељених травама на

ацег социјалистичког самоутравног развоја.

То, такође, показује да су политичке тритреме _— избора,

члеји је носилац Сошцнјилистим ки савез, солидно обављене. У ствари, најобимнији. и најсложенији тословц обављснм су претходних недеља дана на треткандидационим по каљ дидационим скуповима у раднпим организацијама по месним заједницама, када су евиден= тирани “ птредлагана кандида ти за делегације ч делегсте, када се критички разговара“ ло о досадашњим искуствима

На овим скуповима, који су били карактеристични по ма совном учешћу радних људи, ту отвореној демократској ра-+ справа у центру пажње била је делегација, њењ састав структура. Захваљујући тома ц напорима да се озога тута учини значајан корах матрсд

тодинама | у примени демократских прич

чита кадровске политике, до били смо снажне _ делегација са одговарајућом _ социјалном.

ц националном заступљеношћу. У новим делегацијама 62 ћину чине радници 3 удру“ оженог рада, а знатно је вилив млисих ч жена, него у досадашњим, Овом приликом, посебто тта ба истаћи масовно ч активно учешће радника т младих "а скуповима у месним заједни“ . цама, њихову замнтересовамост за учешће у делегација ма месних заједница ко 38 оживљавање политичког Живота по у овим ћелејама _ наашег друштва. У обимна “ сложеним изборним ритрема ма ц самим изборима дошло је. до значајног изражаја и заједничко деловање у Соца јаластичком савезу свих организованих социјалистички снага, на челу са Савезом ко мјниста.

Ова ће искуства, поред осталог, добро доћи у напорима који се утраво чине да Сопа јалистички савез, као нојши= ра пољитимка. основа делесот ског система цм велика демок ратска организација маса. добије оно место и улогу коју би због даљег демократског развоја налцех друштва, треба ло да има.

Све то, као ч распривг које се, у оквири конзресниах тритрема, воде о даљој магра

и лист свих република и борби

Д. 0.

од СУТРА У „БОРБИ“ НОВИ ФЕЉТОН

Десет конгреса (КАЈ

У сутрашњем броју „Борба“ „почиње да објављује нови фељ тон под насловом „Десет конгреса СКЈ. У овом тексту, који је написао Ђуро Ђураш-

_ковић, обухваћен је цео развојни. пут наше Ма“ од дњи политичког система соци Првог конгреса, 1919, године, јалистичког самоуптрављаља,

када је у Београду осногана Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста), до Десетог конгреса Савеза комуниста Југославије, одржаног 1974. године. '

" несумњиво ће допринети да љој демократичности и сфума сности деловања делегатског система, а самим тим и 6ржем развоју самоуправних од носа у свим сферама _ наше: друштва. И саме политичке притреме које су претходиле изборима, саставни су део три према Х! конгреса Савези ко мијниста Југославије, конгреса ретублика % покралинских конференција Савеза, комуни та.

НОВИ ФЕЉТОН „БОРБЕ“:

— од разнородних социјалдемократских партија и група до јединствене КПЈ;

— кпј је међу првима пришла Лењиновој ПА интернационали; — деценија и по фракционашких борби у Партији; — Титова улога у сређивању стања и консолидовању од

"носа у Партији;

— хероизам комуниста у бор

би против диктагуре пели-

косрпске буржоазије; долазак Јосипа Броза Тита на чело Партије и крај фракционаштва;

— притисци Коминтерне пре и у време пакта Стаљин—

Хитлер

— искушења и победе НОБ

и социјалистичке резогу“ ције;

— стварање нове Југослагије;

— жесток, напад Стаљина и

још жешћи отпор КИУ:

— континуитет Титовог концепта револуције и социјализма. Делегатски избори су у то ку, Данањим даном, када се бирају делегације удруженог рада за општинске скућиштине ц самоуправне интересне заједнице у Босни ц Хурцегони ни и Србији практично ће би ти завршени м целој земљи обиман, посао око избора

Потом на сцену стутаји де | легације које ће изабрати бо легате за ове скутштине. У априлу и почетком маја биће изабране делегације и делега ти за скупштине ретублика ц покрајина, а средином маји ће се конституисати Скузштина СФРЈ, чиме ће се ови, дршти то реду делегатски мчаборч ус | тешно привести, крају,

У „Борби“ од сутра: | ДЕСЕТ КОНГРЕСА СКЈ.

[