Борба, 22. 03. 1978., стр. 2
ћи.
„
. 1962
цем.
"ОБРАЗОВАЊЕ
РЕФ
БОРБА Указом од 18, фебруара Председник Републи ке одликовао је поволом 40 годишњег изла жења Орденом заслуга за народ са златчом звездом " и указом од 18. марта 1972. поволом 50-толдимњиџе пи-
ста Орденом братства и јелинства са златним всм-
ј | | Е,
=
„Вообу"“
р
У Хрватској се за непуну годину дана поново покреће најшира друштвено-политичка акција, упоредо са интензивирањем стручне, која треба да прокрчи даљи пут и убрза рад на реформи целог усмереног образовања до "почетка следеће школске године |
(Загреб, марта) — Можемо с правом утврдити да се последњих година нико попут просвете није отворио, изложио јавности, ветрометини мишљења радника, друштвено-политичких активиста, родитеља и ученика. Повод за то је била про "вера васпитно-образовне ре форме којој је сада на глав ном колосеку средња школа |
И што је задирала дубље, кидала традиције школе грађане по мери грађан ског друштва, не овог нашег и расправе су се појачавале, заоштравале, али и давале резултате.
Програм од 60 задатака
Свако је имао своје ми+
шљење о томе јесмо ли пре грано или касно увели заједничке програмске основе у прве две године средњих школа (пре три године) као и о следећем кораку реформе, упису ученика у најближу школу на том степену образовања. Па је и то учињено али нешто еластичније од законског прописа. "Свуда и свагде се износило мишљење о томе како ваља информисати ученике о могућностима наставка образовања и запошљавања, професионално их усмеравати, планирати упи се, какве треба да су везе ученика с удруженим радом, какви програми завршне фазе средње школе и друго. |
И баш ти уговори добар су пример како интерес јав ности може дорадити јед-
"ну идеју већ у старту.
Све приче и страх од некаквих потврда „по вези“, с којима ученик стиче предност при упису у усмерење које жели, подстакли су дораду критеријума и присилили на дефинисање уго-
вора између ученика и рад-.
с јасно јед-
них организација, назначеним обавезама них и других.
Сва ова узбуђења посла овојесењег уписа прве генерације од близу 55.000 средњошколаца у прве разреде завршног степена сре дње школе, сменило је затишје. А, за то још није време, реформа још није спроведена, па ни тамо где је примењујемо. Јер, нов начин уписа, па ни нови наставни програми, одбацивање сведочанства, прозивника, веће ученичке слобо-
' де, какве-такве везе с УДРру
женим радом нису још оно што од ове реформе очекујемо већ само ' трасирање пута до тога.
Како неко рече, има још
тичном спровођењу реформе усмереног образовања,
која још не одражава У потпуности њен концепт. Али, има и оних којима
баш то одговара, јер за сад ипак нова средња школа „није тако лоша“ по много чему слична „доброј старој школи“ од које смо се „тешка срца“ опраштали,. Па, како изгледа јесу у праву и једни и други, у Хрватској се за непуну годину дана поново покреће најшира друштвено-полити
чка акција, упоредо с интен_
зивирањем стручне, која треба да прокрчи даљи пут
и убрза рад на реформи це-_
лог усмереног образовања до почетка следеће школске године.
Сачињен је и прецизан програм ове акције који са држи шездесетак задатака, именовани су извршиоци и време до када их ваља оба вити, Оформљен је и Републички одбор за координацију друштвене акције у социјалистичком преобража ју васпитања и образовања а таква тела оснивају се, или поново покрећу на акцију, јер су већ летос дала вредну помоћ, и при заједницама општине и олпштинама. ,
Шири продор у удружени рад
— Њихов је посао не да замене друштвено-политичке организације чији су представници у тим одбори ма, већ да их подстакну на
решавање тих проблема, на,
којима се неједнако и недовољно организовано. ан-
гажују углавном у такозва ,
ним критичним раздобљима — истакла је приликом оснивања Републичког одбора секретар у Извршном комитету Председништва ЦК СК Хрватске Ема Дероси Бјелајац.
А шта ће реформи, шта ће просвети „поново таква акција, излагање јавности, таква друштвена мобилизација2 — Само таквим приступом, оцењује се, могло би се решити једно од сада кључних питања реформе — њен шири продор у удру жени рад где се за реформу треба изборити чи доказати њену праву вредност. Не успемо ли у томе, рефор ма ће поништити саму себе, јер неће остварити ону своју суштинску поставку 0 0-
'бразовању у школи и удру-
женом раду, за тај удружени рад — истакао је у расправи о акционом програму републички секретар за просвету, културу и физи-
"чку кулутру др Стипе Шу-
вар.
кадровске потребе. (лани је то учинило 35 одсто радних организација, само он може упозорити на неопходне измене наставних програма за образовање тих кадрова у складу с измењеним радним задацима. И идеја У уговорима с ученицима (ла ни их је склопило пет одсто средњошколаца пред упис у завршни степен средњег образовања) могуће је остварити само у радним организацијама, као што је и производно-техничко 06разовање, феријалну праксу и производни рад немогуће реализовати (без сарадње и ван удруженог рада. •
"Трећа група
задатака
Зато је важно друштвено политичко ангажовање где ти послови не иду, а биће гакође добродошло у другој групи задатака акцио-
ног програма и на самоуп-.
равном организовању радних организација васпитања и образовања; њиховом међусобном повезивању и везивању с удруженим радом; на одговарајућој реортанизацији самоуправних интересних заједница усмереног образовања и у њима мењању критеријума вредновања програма и резулта та рада васпитања и образовања; оспособљавања СИЗ за улажење у што непосреднију слободну размену рада радника у просвети и осталих.
"Трећа група задатака је дорада наставних планова и програма за средње усмерено образовање, дефиниса ње кадрова који треба да се образују у високошколским институцијама и раци оналније мреже тог степена образовања (на чему се ин-
· тензивно ради) као и изра-
да планова и програма за целокупно високо образова ње где је за сад реформа тек „бруцош“ наиме нови програми уведени јесенас тек за прву годину студија.
Акциони програм с кален даром ових задатака до сада је прикупио низ позитивних мишљења, прихваћен је у, Просветном савету Хрватске, ССРН, Синди-
кату, Омладинској органи-
зацији, РСИЗ усмереног образовања, запошљавања, док се истовремено добрим делом већ реализује због хитности, тесних рокова за послове које треба обавити да би се припремили за реформске захвате који се следеће школске године мо рају предузети у усмереном образовању да би се оно што је учињено дорадило, а можда отишло и даље.
2. СТРАНА — БОРБА — 22.
МАРТ 1918.
__ОСВРТ
" Монопол — узрок_
затварању тржишта
Гржишне инспекције и накупци годинама већ воде рат. Срећа на „бо јишту“ је променљива. Ипак како прекупаца има све више, рекло би се да они добијају важније битке — казну коју плате једног дана У наредном брзо надокнаде. У тим окршајима најтеже пролази онај трећи, а то је — потрошач. Он плаћа и казну и робу. Није за чуђење то што је накупачки посао на цени — уз мало улагања обезбеђује се велика добит. Необјашњиво је, 'међутим, како накуп ци успевају да тако добро зараде и да се тако дуго одрже иако се сви заричемо да ће тржиште бити снабдевеније, да за „дивље“ снаб деваче неће бити места. Необјашњиво је то само на први поглед. Јер: „потрошачи су све више препуштени неорганизованој ци и деловању накупаца и прекупаца,.. ; Речи између наводника узете су из информације о функционисању јединственог југословенског тржишта коју је, за делегате Скупштине | Југославије, припремио Савезни секретаријат за тржиште и цене. Такву тврдњу стручњаци образлажу овим подацима: из породичног буџета просечни Југословен на прехрану одвоји 43 одсто од укупних издатака. Трговина се, међутим, све више оријснтише на продају индустријских производа па је и однос у броју продавница, 70 одсто ин
дустријских према 30 одсто прехрамбених, све неповољнији.
Специјализованих продавница за пласман воћа и поврћа 1972. било је 1.384, а 1976. године. 1.100. Специјалних продавница за продају мле ка, млечних производа и хлеба пре шест година било је 4.415, а пре две године 3.799. Ова "тенденција се наставља. У радњама са мешови том робом прехрамбених производа све је мање — воћа и поврћа
најмање.
За оваква кретања нема другог објашњења шта и монополистичко понашање. Велики тргови асортимана елиминишу све производе на
Дефицитарне производе (поред осталих.и прехр
вају и поједини регионални друштвено-политички руководиоци.
Џоред осталих разлога затварању тржишта а дивљању накупаца сигтурно погодује и постојећи режим образовања цена у трговини — мар же у апсолутном износу. То, у ствари, трговце и нагони да из свога асортимана елиминишу све производе на којима из постојеће марже не покривају трошкове промета. То је, уједно, и објашњење што у нашим продавницама има више поморанџи и банана него јабука и
грожђа.
Борба тржиштих инстектора са накупцима имаће врло ограничене
ефекте све док се не излечи главна бољка — док произвођачи
прометници не постану свесни да се тако не смеју понашати, или док их систем не натера на то.
ПОЛАВУЧЕНО
Радничко критика
Ми смо много времена по> светили класној обнови СК. Сада у њиховој структури имамо близу 39 посто радника, што је пет посто више од републичког просјека. Но, чи њетница је да међу искљученима и онима који самовољно напуштају СК има најви ше радника. Чињеница је та кођер да су радници критичнији према разним девијацијама и несамоуправним поступцима него остали. То изравно погађа појединце, а има средина гдје се критика врло лоше прима, или се на њу нитко не обазире, а то изазива револт. Због тога ће наша акција прије свега утјецати на конкретно развија-
ње самоуправљања им демо-
кратског духа у СК, где ће
се моћи критизирати без по-
сљедица. Све људе и све не„самоуправне поступке, (Драто Ковачевић, председник Ко нференције СКХ Заједнице
(М. т)
ИСКУСТВА
; || || !
Суд удруженог рада у
Основни суд удруженог рада у Крагујевцу, основан пре три тодине, све успешније обавља своје функције. Само у току про шле године интервенисао је У 1.384 случајева а решио 1.302
предмета, од чега око 250 превентивних из претходне године. Највише интервенција Суда
удруженог рада је из области ра да и радних односа (запошљавање, оглашавање. радних – места, премештај и размештај на друго радно место, мање исплаћени ли чни дохоци, повреда радне дужности и сл.), али и код расподеле станова, приликом утврђивања стамбених ранглиста, Готово 10 одсто свих. захтева упућених овом суду потицало је од група радника, тачније, ове зах теве је потписивало од пет до 50 људи. Од 1.302 решена предмета 523 су одбијзна, што пока зује до су у више од половине спучајева нарушена самоупрцеча права радника и ца је суд мо рао да интервенише у њихову ко зист, односно у корист осногзих озганизавија удруженог ридз и ралних заједница.
Велики допринос овог суда је иу превентивном деловању. ООУР и радне заједнице при ре тлавању неких сложених ситуација све чешће консултуру суд удруженог рада. Уведена је и пракса „суђења на лицу места“
— Када из једне ООУР или
сељачкој пија-
него — затварање тржинеки системи из свог које немају велику добит. амбене) произвођач „искључиво или претежно продаје преко продајне организације из свог система“ желећи на тај начин да се у дотичну комуну кумулира не само маржа већ и порез на промет. То изазива контраакцију осталих региона — што значи затварање тржишта. Кад могу они, што не бисмо и ми — резонују привредници, а у томе их често подржа-
и
ОБЈЕМИ:
НЕ СУДИЈЕ
Крагујевцу је имао највише посла из области
рада и радних. односа
ше предлога за нашу интеркенцију, Што показује да нешто ви је у реду У укупним односима у тим колективима, одлазимо тамо, али не да би правили судски про цес, већ да заједно са самоуп-
· равним органима, друштвено: по
литичким организацијама и ино косним пословодним . органима анализирамо целокупну ситуацију. Ту се, на лицу места, види шта није у реду и где су реше ња — каже др Првослаз Лукић, судија удружсног рада. – Имаче, овај суд има 45 судија од којих
су троје професионалци а остг-,
ли радвици из удружепог рада. Међу њима је 25 квалификованих висококвалифи«хованих радника. Сви су равноправни и суде у већима. Радници су се ве ома брзо уклопили и . показали се као веома непристрасзи,
— Основна замисао и намера код оснивања ових судога била је и остала да се радници посте пено уводе у ову област, одчосно да радничка класа преузима решавање спорова који настају У удруженом раду, каже Топлица Цветановић, председник Оснсвног суда удруженог рада. — Тура жтићемо да се њихов број повећа. Јер, и у својим радним организацијама често делују превептивно, дају савете прим до»о шењу сложених решења, интервенишу када осете да ће настати комлликације. Ј
Све то не значи ла овај суд у свом раду не наилази на те-
· рада који ће се
шкоће. Оне углавном“ настају због тога што се нормативна ак та споро усаглашавају са Уставом и Законом о удруженом раду. Зато наши саговорници, Цне тановић и Лукић, упозорлвају на намерно одуговлачење спорова,
стављању“ нермативтих гката из појединих радзих орга низација. Не једном су, кажу, би ли принуђени да се обрзле родничком савету, организацији синдиката и Савеза комумиста, То је по њиховом мишљењу основви разлог што су 54 решела дошла после пола године, што је у заштити самоуправних пра ва радника исувише дуг период,
Ваља напоменути, кажу наши саговорници, да има и све више парничења. Зато се много очеку је од посебних судова удруженог формирати У радним ортанизацијама, Сада се оснизају арбитраже, које решава ју настале спорове из друштвено-економских односа. Припрема се и оснивање посебних _ судова удруженог рада при — ретиопалним самоуправним интеозсним заједницама, за становање, за пензионо-инвалидско осигурање и обеззовање.
Ови посебни судови решавали 64 настале спорове између основ нох организација удруженог ра да и самоуправних интересних заједница.
„која исказује у незлитовре“ Веле
С. Јанковић
много приговора, па и оправданих, углавном прак-
Наиме, само тај удружени рад може исказати своје
Теа Бохуш
ИНИЦИЈАТИВЕ
| с | ..
Упоредо са остварењем највећег инвестиционог подух
шки подухват деценије.
вата у развој пољопривредне
општина Осијек, у „Вјесни-
+
~
- производње, од четири милијарде динара, за комбинат ,„ Босанска крајина“ је ова година пресудна због суштинске измене односа између ООУР
(Бањалука, марта) — Да ће пољопривредна производња промијенити економску карту Босанске крајине, све до недавно за многе Крајишнике била је неувјерљива при ча. Данас је сасвим извјесно, ова привредна грана постаће „мотор“ за свеукупни развој регије са милион становника.
· Ове године агроиндустријски комбинат „Босанска крајина“ започиње реализацију најзамашнијег пољопривредног и агроиндустријског пројекта у шта ће инвестирати четири милијарде динара. И за југословенске прилике велика средства (која су дијелом обезбијеђена код Међународне банке за обнову и развој) сасвим су довољна да се босанскокрајишка још неразвијена села, отворе према градовима и постану снабдјевачи индустријских и потрошачких центара у земљи и иностранству.
Комбинат, који је ушао тек у четврту годину свога постојања, „пробудиће“ огромни економски и радни потенцијал, којег у осамнаест општина" региона сачињава 180 хиљада за рад способних пољопривредних произвођача, 608 хиљада хектара пољопривредног земљишта и преко 800 хиљада грла стоке. Све ове могућности до сада су коришћене са педесет одсто.
Боро Васић, замјеник предсједника по-
словодног одбора Комбината, каже да се ради о веома сложеном и интегралном про-
јекту којим се складно повезује примарна
и пољопривредна производња, прерада, про мет и све остале функције битне за укупан развој агроиндустријског комплекса регије.
Петнаест нових у прерађивачких капацитета
"— Пројекат је, каже он, специфичан, јер
обухвата и развој 11 хиљада индивидуал-
них пољопривредних произвођача, од којих ће се осам хиљада бавити производњом житарица, хиљаду производњом млијека,
900 товом свиња и јунади, а преко хиљаду
производњом воћа и поврћа. Сва ова производња везана је са властитим прерађивачким капацитетима, који ће ограмне сиро-
_ вине прерађивати и путем властите и трго-
вине изван Комбината пласирати на тржиште. · :
Да би пратили развој примарне производње, истиче Васић, у Комбинату су већ издефинисани и утврђени пројекти за изградњу прерађивачких капацитета у регији. До 1980. године Крајина ће добити 15
комбинатових фабрика. Изврштиће се и реконструкција постојећих пет прерађивачких капацитета. џ
Без ових капацитета практично се у пољопривреди не би кренуло даље од садашњег стања. Крајишким пољима 1980. године „потећи ће, ријека“ млијека од 70 милиона литара годишње, умјесто садашњих 17 милиона. Све ће се то прерађивати у шест нових фабрика и постојећој Мљекари. Удружени пољопривредници за потребе „Витаминке“ и „Босанке“, као и за двије нове фабрике. у Бањалуци и Приједору, обезбјеђиваће сто хиљада тона воћа и поврћа (четири пута више него сада). Најзначајнији прерађивачки капацитети за прераду житарица су. сладара у Ливну и фабрика з0бних пахуљица у Скендер Вакуфу. Ови и још низ мањих индустријских капацитета практично ће омогућити оптимално коришћење свих потенцијала у пољопривредној
производњи и допринијеће великом економ
ском скоку цијеле регије. ј
Ово претпоставља отварање нових десет хиљада радних мјеста и повећање укупне производње Комбината за четири пута. У
производни ланац, поред 11.000 удружених
земљорадника, укључиће се још 20 хиљада коопераната, који ће производити тржишне
радне организације добијемо ви
,
вишкове. Око 30 хиљада привремено запослених радника у иностранству са ове регије има велику шансу за повратак. Стручњаци Комбината су израчунали 'да ће у 1980. години остваривати вриједност производње и промета од готово четири милијарде динара, што значи 4.000 динара по становнику. |
Основна организација у функцији дохотка
Други фронт акција у овој пресудној години за Комбинат у остваривању задатака из средњорочног плана развоја односи се на суштинско мијењање односа, између радних и основних организација удруженог рада. - 3 А — У првој фази примјене Закона о удру женом раду, изградња доходовних односа и адекватно организовање ООУР, њихово удруживање у радне, а,радних у сложену организацију била су основна питања“ са којим смо се бавили, каже Боро Васић. Лане смо конституисали четрдесет нових основних организација удруженог, па су у пракси испуњене основне одредбе о органи-
'"зовању Комбината, кога сачињавају 120 ос-
новних и 40 радних организација. Овај про цес се наставља у селима, гдје се конституишу ООУР коопераната. Већ данас ООУР се у Комбинату афирмисао као субјект стицања и расподјеле дохотка. На, плану одлупливања учињене су крупне промјене па без воље радника нема основе по којој се динар може „извући“ из ООУР. То наравно не значи да смо све проблеме ријешили. Даљ изградња 'новоконституисаних радних организација у центру је пажње. Велик број их је отишао далеко у прилагођавању функција Комбинату. Међутим, још има ООУР и радних организација које желе задржати све функције старог предузећа.
Нови односи који се заговарају у Комбинату обезбиједиће да се У ТЗВ. „липиј-, ској“ и „међулинијској“ производњи неу-
тралишу досадашњи неспоразуми. У Комбинату, који је условно једна репродукциона цјелина, сви ООУР, радне: организације и удружепи земљорадници са безброј нити међусобпо су повезани у производним лини јама као и између „линија“. «
Фарма крава, на примјер, с једне стране везана је с ратарском производњом преко Фабрике сточне хране, а с друге стране у „линији“ за производњу меса и млијека, по везана је с Мљекаром и „Сточаром“ — финалним произвођачима месних и млијечних прерађевина, потом са прометним организа“ цијама. У овом јединственом производном ланцу захтијева се превазилажење досада“ шње праксе да једни производе губитке, други остварују остатак дохотка, а трећи послују на граници рентабилитета. А 70 подразумијева чвршће споне доходовних нити, које су по правилу негдје увијек биле прекинуте на штету једних а у корист других.
— Промјени старих понашања истина још: има отпора, а и неразумијевања Закона о удруженом раду, каже Васић. — Велик: број радних и основних организација врло су прецизно дефинисале своје“ зајед“ ничке функције у Комбинату. Међутим, ис“ тина у мањем броју, има случајева да род“ не. организације нису даље одмакле од фор малног конституисања, с намјером да задр“ же слику старог предузећа. На више скупо ва у посљедње вријеме упутили смо јавне критике властитој трговини, којој је по спе му изгледа стало да задржи старе тржише но-кредитне односе. Међутим, ова година, додаје он, је пресудна и на овом плану. Јасно смо разрадили сва питања из домема зајед“ ништва у Комбинату. Разрадили смо и утвр
' дили нове односе међу ООУР у производ“
ним линијама, њихору везу са ООУР из,097 ласти научноистраживачког рада и промет“ них. организација, као и односе између ве“ лепродаје и малопродаје. У 'интегралном пословпом систему свако ће наћи _ сроје
мјесто. у Миленко М арић