Борба, 22. 03. 1978., стр. 3
С
02. МАРТ 1978. — БОРБА — СТРАНА 8.
Све сла.
На помоли нов
Америчка валута није никад била слабија у Европи него што је данас. 'У Цириху долар вреди свега око 1,90 швајцарских франака, ' ћу Франкфурту — 2,03 марке, у Паризу — "4,66 франака, у Милану — 855,40 лира, у Лондо-
ну се за један долар добија.
нешто више“ од 1,90 фунти. Криза америчког долара. па и шире од тога — светског монетарног система — дакако не траје од јуче. Она је почела још пре неколико година, када су САД одлучиле да раскину везу своје валуте са златом. Имајући у виду чињеницу да је долару много раније дата улога такозване прве резервне „валуте света, свако померање његове вредности неминовно се одражава на позиције осталих валута. пре свега земаља које спадају у најважније партнере САД. Шта се данас догађа на светским девизним берзама, и како је валута земље која спада у сам врх најразвијенијих на Западу, за релативно кратко време пала на своје најниже нивое2 Добри познаваоци при лика на светској монетарној „сцени имају за то само једно објашњење — Американци су управо желели један такав долар и данас га имају. Прошле године САД су у сво јим платним и спољнотрговин ским билансима забележиле рекордне дефиците. Зна се да је до тога дошло углавном због великог увоза нафте. И баш због тога Американци су у неколико наврата тражили од својих најближих партнера, пре свега Јапана и земаља ЕЕЗ, да добровољно ограничавају свој извоз на америчко тржиште. На прошлогодишњем самиту лидера седам најразвијенијих западних земаља у Лондону, такође је затражено да СР Немачка и
Јапан повуку привредни раст:
осталих развијених _ земаља Запада после дуготрајне кризе изазване рецесијом. Те две земље, као што је познато, одбиле су амерички предлог и практично од тада почињу и најновије: невоље са доларом. Појефтињујући своју валуту, Американци појефтињују свој извоз и у исто време поскуп-
»
ње _ 4
“"
ији дола
„велика криза односа | Ма
Картерове економске њнедаће у виђењу магазина затадно-европског бизниса „Визион“
_ љују увоз, Тиме се њихова
конкурентност на светском тр
„жишту знатно повећава,'а то
је управо оно што се и желело. Долар, наравно; не може да тако иде у недоглед. Изгледа да је ова валута ових дана до штла до оне тачке када и сами Американци увиђају да не би било добро да је пуштају да и даље пада, јер би то могло попут бумеранга да им се вра ти и да изгуби. сав смисао америчке жеље да се буде што више конкурентан. До сада су долар подржавали они који су од њега видели и највећу опасност. Без стварне подршке САД, те акције нису могле да имају успеха и због тога се у више наврата покушало изнудити од Картерове администрације да најзад учини, нешто више“ за своју валуту.. . Ра Е
Ситуација је постала још компликованија када су арап ске земље — извознице нафте. почеле масовно да се ослобађају великих количина долара претварајући их у јаче валуте, пре свега у швајцарске. франке и западнонемачке марке. У исто време оне су запретиле да ће повећати цену нафте баш због свакодневних падова долара и да ће,
м. можда, потражити друго решење — да ту цену више не
обрачунавају на основу долара. |
Има се, међутим, утисак да се садашње стање неће задржати још дуго. На такав закључак наводе најновији развој ситуације и последњи америчко-западнонемачки контакти. Ти контакти, наиме, наговештавају серију мера којима би се долар ојачао, а носиоци те акције би била Централна банка СР Немачке и Управа за. федералне резерве САД. Од неколико већих најављених мера издвојили бисмо ону која се односи на специјалну "емисију хартија од вредности у САД, чиме се жели повратити добар део „одлуталих“ долара на домаће тржиште. Поред тога, најављено је повећање каматних
· стопа у САД, а смањење у
СР Немачкој, па би и то требало да бар донекле учини долар атрактивнијим.
Да ли ће све те мере бити и ефикасне, тешко је рећи. Ситуација у сваком случају постаје све гора и прети да прерасте у кризу великих размера попут оне из 1973. године када је дошло до великог таласа девалвација и ревалвација. Порает цена нафте;
ОПЕК би могао да тре
Западни стручњаци процењују да би даљи пад вредности америчког долара могао навести Саудијску Арабију, која се увек залагала за умерене цене нафте, да подржи повећање цена. нафте на састанку ОПЕК који ће се одржати средином године. у
У последње време јачају притисци да ОПЕК предузме заједничку акцију како би на докнадио смањење прихода од извоза нафте које је изазвано падом долара на међународним тржиштима.
Према писању листа „Мидл ист икономик сервеј“ (МЕЕКО), чак и саудијски представници признају да је потребно извесно прилагођавање цена због пада долара.
У поменутом часопису истиче се „такође, да би Саудијска Арабија могла подржати и захтев да се напусти долар као једино средство за плаћање нафте, али сматра да је 710
дијске подршке повећању цена нафте. _
Саудијска: Арабија је заинтересована за подршку долару како би очувала своје велике девизне резерве које су претежно у доларима.
Саудијска Арабија је недав но хладно реаговала на захтев Кувајта да се уведе специјални долар ОПЕК. У Женеви ће се 3. априла одржати неформални на коме ће се дискутовати само о дугорочној стратегији ОПЕК а не о текућој цени наф те нити о кризи долара. |
Кувајтски стручњаци проце нили су да су њихови дневни приходи од извоза нафте умањени за преко“милион долара због пада вредности ове валуте. Истовремено је · процењено да дневни губици свих земаља ОПЕК због пада долара износе између 12 и 16 милијарди
састанак ОПЕК
дузме заједничке апсције да би надокнадио смањење прихода због пада долара БИ
У листу МЕЕС истиче се да уколико ОПЕК. донесе одлуку о напуштању долара као свет ске валуте за одређивање цена нафте преостају три могућности: прво да се примењу је специјална права вучења Међународног монетарног фон да заснована на корпи иностраних валута и долара. Дру га варијанта је да се узме друга женевска корпа од 11 валута која не укључује долар, а трећа да се одреди нова корпа валута коју су прошле недеље предложили Уједињени Арапски Емирати.
На основу овог предлога нова корпа валута састојала. би се 70 одсто од долара и неко„лико других валута из индустријски развијених земаља, 20 одсто од јаких валута из земаља чланица ОПЕК и 10 одсто од злата. ;
Међутим, стручњаци за нафту не верују много у напуштање долара.
_ Наш извоз на
"америчко
тржиште
Постоје реалне могућности за товећат југословенски извоз. — Прошле године забележен највећи дефицит
— близу две милијарде долара — на налџшј, штету У
размени са САД 87. ка 5!
Југословенски извоз у Сједињене Америчке Државе више је оптерећен неуједначе ним квалитетом наше робе, него конкурентношћу цена. Ово је истакнуто на недавно одржаној седници одбора југословенске коморе за привредну сарадњу са САД. Као пример споменута су наша вина, која су пре пар година била на високој цени, а данас су на тржишту САД кла сифицирана у групу јефти-
нијих и лошијих — стоји У
Танјуговој информацији. Наша будућа оријентација у робној размени са САД, речено је на седници, мора пре свега да буде усмерена на повећање извоза. После вишегодишње, углавном, уравнотежене размене, прошле године смо забележили значајан дефицит. Према претходним подацима Савезног завода за статистику, вредност југословенског извоза је 1977. године износила 4 милијарде и 499 милиона динара, док је амерички извоз у Југославију износио 9 милијарди и 282-милиона динара. Уместо уравнотежене размене, која је .само годину дана раније износила око 6,2 милијарде динара
_ на свакој страни, за само го-
дину дана наш извоз је опао за: преко 1,7 милијарди динара, а увоз се. повећао за преко 3 милијарде динара. Имајући пре свега, у виду ову, веома неповољну ситуацију, Савезни завод за друштвено "планирање је урадио
"студију којом се сагледавају
могућности за проширење робне размене са САД у периоду од 1978—1980. године. Акценат је дат гранама где имамо реалне шансе да се на
"америчком тржишту појавимо .као већи
извозници. То се, пре свега, односи на пољопривреду, текстилну и индустрију коже и обуће. Рецимо, велике шансе за проширење извоза постоје код месних
управног .
прерађевина, с обзиром да су САД значајан и потенцијалан купац ових. производа, Годишње ова земља увози месних прерађевина за приближно 500 милиона долара, а у последње 2—3 године наш извоз на овом сектору се креће између 30 и 50 милиона долара годишње. Према процени стру чњака новосадског „Копродук та“ уколико се реализују сви предвиђени аранжмани, наш увоз би већ ове године могао да премаши 70 милиона долара. Нису мале шансе ни У извозу воћа и поврћа, где се наш извоз до сада кретао на нивоу 4—6 милиона долара. Осим тога, наше извозне мотућности су велике и код извоза пића и дувана. САД годишње купују ових производа за преко милијарду долара, а наш извоз се креће последњих година, углавном измеЂу 0,7 и 1 милион долара. Далеко веће извозне могућности могли бисмо постићи и продајом текстилних предива и тканина. Подаци показују да је Југославија код ових роба била до сада већи увозник него извозник; Извоз тек стилних "тканина је у 1976. години износио 2, а у 1977. години 2,6 милиона долара. Међутим, у исто време смо из САД. увезли ових производа за 29 односно 3,6 милиона долара. . Чињеница да је последњих десетак година производња коже и производа од коже у САД у' опадању. Истовремено, амерички увоз коже и про извода расте. Тако је увоз обуће у САД од 266 милиона пари 1974. године повећан на
370 милиона пари 1976. годи-
не. Овакву тенденцију раста америчког увоза донекле је и-' скористила и наша индустрија, тако да је са 36 милиона колико је извоз износио 1976. године, у току прошле године вредност извоза достигла 295 милиона долара.
ПОНОВО НА ПОСЛУ
После тронедељног штрајка током којег су
протествовеллљ
тротив намере власника листова да вођењем савременије отреме смање број запослених, западнонемачки графички радтица су се у понедељак вратили на радна места, уз малштне ко је је — како показује слика начињена у Минтену — најпре ваљало очистити. “
Сипдикатц графичких радника и власници издавачки кућа постигла су комтромисни договор који, мако сасвим не задовољава ни једну ни другу страну, садржи нови тарифчи уговор и“ одлуку да ће стручни радници осам година након увођења нове технологије имати тредност у запошљавању на новим тостројењима, док ће онџ који буду тогођени комтутеризацијом бити задржани у предузећу на новим радним местима. долара.
још мање вероватно од сау- а | |
Кампућија – друштво без модела
Основне ћелмј
(Од извештача Танјуга)
(Пном Пен, марта) — Основне ћелије друштва на којима почивају држава и њена структура су задруге У којима живи, према званичним пода“, цима, око 85 одсто становништва. ~“ вај облик организације пренесен је. како су нам рекли, са ослобођених те риторија где је земља обрађивана колективно и где се жетва делила по мерилима која важе у ратним условима. ·
Три године „облик заједничк 2 која су постала колектив! | ишао, и даље се практикује. У једној таквој задрузи у близини ар не ио7 њег градића Такеа објаснили су ба систем односа између производних 2 диница, које су замениле и бивше
штине.
после ослобођења та! ог рада на пољима, ивно власни-
Хиљаду породица у једној. мензи
| прав- | Председник комитета који У р
ља овом задругом представио нам Је тридесетак активиста, међу којима а било јон: шест чланова комитета. О: нас је обавестио да је ова задруга састављена од хиљаду породица, које у просеку броје по пет_чланова. Зем-
/
ља и стока су колективно власништво, а породице које се хране у мензама имају право да уз своју кућицу
задрже окућницу на којој могу да та- .
је поврће да би на тај начин побољшали животни стандард, или да држе кокоши или гуске.
Све важне одлуке доносе се на заједничким састанцима свих чланова задруге. Производња пиринча планира се/сходно директивама из Пном 'Пена'и одређује се асортиман производа који могу да послуже за трамзпу, односно натуралну размену с другим задругама. Наравно, држава има тлавну и одлучујућу улогу у дистрибуцији свих важних прехрамбених и потрошних производа и од тога колико У њеним магацинима има потрошне робе, одеће и обуће зависи колико ће годишње коператива добити одела. сатова или транзистора за своје чланове односно породице. А Њу
. Док смо били у овом селу „секција за снабдевање храном“ — кувари, месари и помоћно кухињско особље спремали су ручак за хиљаду душа.
Толико људи је на овом месту у јед-
ној великој, недавно изграђеној мензи требало да руча. Сви остали били су тог јутра на послу изузев деце, која су имала наставу у импровизираним
школама. После подне, када прође,
е на којима почивају држава ч њена структура су задруге у којима живи 85 одсто становнилштва
жега, и деца се прикључују својим родитељима на пиринчаним пољима да би кроз рад наставили школовање.
Акција широких размера
Због оштећених путева и непостојања саобраћајних веза свака задруга без обзира на обавезе према држави, оспособљена је да живи самостално. Због тога је рад прецизно подељен на „секције“, које имају разна задужења — рецимо да граде или поправљају куће, кују мотике или ашове или да шију рубље за потребе чланова задруге. Наравно, ту је и део наоружане армије која сама може да гарантује безбедност села у случају евентуалних диверзија. у
Судећи по ономе што смо видели Кампућија је решила проблем исхране становништва. У неким задругама У области Батанбанга пастојећа импровизована складишта нису могла да приме нове количине пиринча, па је
_ био смештен на пољу. Тај проблем у
садашњој ситуацији немогуће је решити јер није успостављен редован транспортни саобраћај, пошто су путеви ратом оштећени, а не постоји ни одговарајући возни парк. Кампућијски пољопривредни успех резултат је једне велике акције
широких размера у којој је одлучио искључиво људски физички – напор, јер ова земља са изузетком моторних пумпи за иригацију не располаже готово никаквом другом пољопривредном механизацијом.
Посао обављен у пољопривреди утолико је већи када се имају у виду нова вештачка језера од којих нека имају акумулацију од око 200 милиона кубних метара воде. Управо на тим великим градилиштима сазнали смо од домаћина да су изнад задруга сркови (срезови), а да су срезови подчињени регионима, који потпадају под власт зона. .
На челу свих ових политичко-в0јних тела власти су комитети који броје по седам чланова, као и у задругама. Од њих из задруга струје идеје и сугестије централним партијским и владиним органима у чему учествује 98 одсто становништва. Овај податак о активном _ становништву, које следи револуцију, добили смо у Пном Пену, а он је први пут обелодањен приликом прославе 17. годишњице КП Кампућије.
Тада је први пут објашњена и иде ологија постојећег режима. који због тога што има облик колективистичког социјализма не може да буде изражен у познатим моделима.
Славко СТАНИЋ
МЕЂУНАРОДНИ ПРИВРЕДНИ ПРЕГЛЕД _—
Пад производње "челика у свету
1875. шКирпо Б45,8 типа ОУ ШИ 20202 _ 406 _ |
1976.иКирпа 576,5 га Кола
1977. цкирпо 65731 т Лопа
(о |аљеш и |__+' 1-23545 5 У
1. Мато ка 58 2.Егапсцзка
3. Капја = ЕР «Маг Иапја ,
5. Оке хептје Е22 | 55АП
РКОМООМЈА 5ЈКОМОС СЕШКА ЗМЕТЏ (и ги 1опа)
ЕР ШШ Њ |еумшну _ же |
„зао „(ИМАШ 2, ~ [о] са |
о.
РДУ
5 аб
555
8. Озјоје хегпјје |5!оспе | Еуџгоре
9, Јарап
10. МЕ Ктеа М. бзта омеЕ
„дати преглед
Светска производња челика опала је прошле године за 0,5 одсто, тј. са 676,5 милиона тона у 1976. години на 673,1 милиона тона. Ипак, то смањење премашује за 4,2 одсто производњу У 1975. години (645,8 милиона тона).
Према овим претходним подацима Међународног института за гвожђе и челик, производња челика је опала, пре свега, у индустријским државама тржишне привреде, где је укупна про изводња смањена са 416,2 на 399,2 милиона тона, односно за 4,1 одсто. Само у ЕЕЗ забележен је пад производње од 6,1 одсто (са 134,2 на 126 милиона тона7.
Међутим, пораст производње челика забележен је у земљама У,развоју (са 37,6 милиона тона на 42), у НР Кини и Северној Кореји узети заједно (са 24 на 26,2 милиона тона, тј. пораст од 10,6 одсто), као и у земљама СЕВ (са 198,7 .на 205,3 милиона тона, тј. за 3,3 одсто).
Појединачно узев, најкрупнији произвођачи у свету су: СССР (147 милиона тона уз пораст од 1,5 одсто), САД (1131 милион тона уз пад производње од 2,7 одсто), Јапан (102,4 милиона тона уз пад производње од 4,6 одсто), СР Немачка (39 милиона тона и уз смањење од 8,1 одсто), и Кина (23,4 милиона тона у пораст производње од 11,4 одсто). |
Остали крупни произвођачи међу земљама ЕЕЗ сврстани су овим редом: Италија (28,2 милиона тона, уз пад од 0,5 одсто, Рранцуска (22,1 милиона тона, уз пад од 4,8 одсто), Велика Бри танија (204 милиона тона, уз пад од 6,1 одсто).
РАСТ ЦЕНА У ЗЕМЉАМА ОЕЦД
Потрошачке цене у земљама чланицама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) повећане су у јануару ове го дине за 0,6 одсто, према повећању за 0,4 одсто у децембру и новембру прошле године. У односу на исти месец претходне го дине, потрошачке цене су порасле за 8,1 одсто у јануару ове, а за 8,3. одсто у децембру и 8,6 одсто у новембру прошле године. Земље чланице ОЕЦД су, пак, у прошлој години забележиле просечну стопу раста цена од 8,9 одсто.
Посматрано по земљама; Велика Британија је у јануару има ла годишњу стопу раста потрошачких цена од 9,9 одсто, Швај царска од 1 одсто, САД од 6,6 одсто, Јапан од 4,3 одсто, СР Немачка од 3,2 одсто, Француска од 9,2 одсто, Канада од 9 и Ита лија од 14,1 одсто. Месечни раст потошрачких цена у јануару износио је 0,4 одсто, у САД, 0,4 у Јапану, 0,6 у СР Немачкој, 0,6 у Британији, 0,5 у Француској, 0,4 у Канади и 0,5 одсто у Италији. Неетаоилно тржиште сировина
Разлике у ставовима потрошача ч произвођача на конференцији о тленици. — Повећана цена бакра.
У тренутку када је тешко свих фактора
порука америчког председника Картера Конгресу да одо-
који утичу на пословање на светским тржиштима сировина, из Женеве је стигла вест да су се светски трговински експерти договорили да се састану јула ове године да би одлучили који су најбољи начини да се убрза рад на мерама за стабилизацију цена сировина. И на овом састанку комитета УНКТАД потврђено је да се касни у реализацији интегралног програма и сировинама, каже се у Танјуговој анализи.
Мако све заинтересоване стране. сматрају да треба раичистити одређене проблеме, у конкретним преговорима поново се испољавају све разлике и непопустљивост У ставовима. Такав је пример и конференција о пшеници која је већ зашла у последњу, шесту недељу рада. Ни после .олико дугих разговора нема изгледа да ће доћи до споразума произвођача и потрошача. У међувремену, на тржиштима сировина сваки сектор има своје проблеме које покушава, да реши и којима настоји да одоли. На тржиштима метала, осим неизбежног утицаја монетарних кретања, у прошлој. недељи одређену, иако не превише наглашену улогу, играла је најновија политичка ситуација на Блиском истоку. На поскупљење бакра, чак на 687 фунти у току дана, утицале су пре свега вести да је реално очекивати поскупљење америчке произвођачке цене за два цента по либри, затим гласови о проглашењу „више силе“ на испоруке из Замбије, а свој удео имају и нагађања да ће САД одлучити ускоро да повећају своје стратешке залихе бакра за још 250.000 тона.
На пословање на тржишту калаја одлучујуће утиче пре-
бри продају 45.000 тона овог метал: из резерви управе општих служби, да би се смањила несташица калаја у свету. Цена калаја пала је на 5,845 фунти за тону и због већих испорука из источних земаља, а и због повећања залиха на лондонском тржишту обојених метала. Олово и цинк су поскупели углавном под утицајем тенденције на тржишту бакра.
Најзначајније — поскупљење код пољопривредних сировина забележено је код жита. Бушел пшенице коштао је крајем недеље 305 центи, а кукуруза 243 цента, што представља скок од око 20 центи
"за недељу дана. Основни фак-
тор било је кретање цена соје, која је најпре поскупела ради гласова да је Бразил због мањег рода обуставио извоз соје, али је касније са демантијем дошло и до колебања цена.
На тржишту кафе већ је лакше предвидети да се цене ипак неће одржати на нивоу од преко 1.600 фунти за тону постигнутом средином прошле недеље, после вести да су се централноамерички _ произвођачи такозване „меке“ кафе договорили да обуставе извоз. Пошто нема подршке Бразила и Колумбије, тешко је поверовати да ће ова одлука имати значајнији утицај на цене. Извесну нервозу на овом тржишту уносе гласови; често готово одмах демантовани, да ће доћи до измене извозне политике великих произвођача кафе. Тако је крајем недеље из добро информисаних извора из Колумбије стигла вест да неће доћи до нове политике извоза кафе, као што се чуло током седмице.
И шећер је појефтинио, јер у недостатку било каквих зачајнијих фактора, главну улогу опет играју велике залихе и слаба тражња.