Борба, 22. 03. 1978., стр. 11
јекција у гостима.
"двоброја у прошлој
ДАНАС У ЗАГРЕБУ ПЛЕНУМ ЦК СК ХРВАТСКЕО КУЛТУРИ
Политичка сцена стања. и кретања у култури
(Загреб, 21. марта) — Дуго очекивани _и _ најављивани пленум ЦК СК Хрватске о самоуправном преображају културе и идејно-политичкој акцији комуниста одржаће се сутра у Загребу. У раду пленума уз чланове Централног комитета учествоваће такође, и већи број културних радника Хрватске и Загреба.
Како. се очекује, на пленуму ће бити дата оцена садашње политичке позиције културе у целокупном друштвеном :реображају, о њеном укључивању у удружени рад, у свакодневни живот радног човека и грађанина. .
Биће то прилика да се критички оцени пређени период и да се чују ставови о свим успесима као и о девијантним појавама које су се јављале током нашег динамичног развитка, да се сагледа шта је учињено да култура продре у основне поре друштва „радне организације и месне заједниде, да се види како су се понашали комунисти у делегацијама. Очекује се такође, и оцена колико и како су у пракси спровођене уставне одредбе и закључци с" Десетог конгреса СКЈ и Седмог конгреса СКХ посебно на овом подручју.И. Т.
у
Смотра аматерског филма у Новом Саду
(Нови Сад, 21. марта) — Синоћ је у Новом Саду отворен мартовски · осмомилиметарски 13. фестивал аматерског филма Југославије, највећа смотра аматерских филмских радника у нашој земљи и њихових највреднијих остварења. У оквиру ове манифестације, чији су организатори Општинска конференција народ=. не технике и Кино-клуб) 4%0- | ви Сад“ приказаће се 218 филмова од 123 аутора из свих република и покрајина. Поред тога, одржаће се низ разговора, · предавања и про-
ж. С.
ДВАДЕСЕТ ПЕТИ ФЕСТИВАЛ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ
КРАТКОМЕТРАЖНОГ И ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА
~
НИ пољу |
Н ДАН 4
енсперименталног.
Мада по квалитету изједначенији, филмови приказани четврте фестивалске вечери нису означили дела изузетне вредности
Ни четврто фестивалско вече (изабрана колекција кратких играних филмова) није оно дуго најављивано освежење. Утисак је и овог пута сличан оним. из претходних вечери, што ће рећи да смо видели пар добрих филмова, али да изузетних није било ни у овој категорији. Квалитет је, у том смислу, изједначенији, као да је општи просек помакнут за који ступањ, па се-и овај суд, с обзиром да кратки играни филм ни ранијих година није био посебно виталан жанр у нашој продукцији „кратког метра“, може узети као благо померање ка бољим временима. Таква тврдња односи се, наравно, на текућу продукцију кратких играних · филмова, али не у потпуности и на фестивалске вредности које су тако бучно натлашаване у селекторским најавама. ;
Дакле, видели смо четврте вечери девет филмова, али тај програм, судећи по жанровским одредницама виђених остварења, одаје утисак о извесној хибридности у категоризацији, јер су се на овом месту нашли и филмови чисто документарне врсте. Није посреди само стилизација документарности, односно ауторска надоградња аутентичног призора, већ и фактура документарне изворности, која се опире категоријалном · подвођењу под феномен „играности“ на филму. Уосталом, ако се има у виду раније испољено померање документарности ка стилизацији, онда је доиста тешко, у . случају појединих филмова, _ разлучити – којем
"жанру дати предности у овој
врсти категоризације. Чини се да у томе филмски, односно жанровски с елементи имају мању важност од ауторске и продуцентске тежње да се нађу у одређеној категорији. Кратки играни филм одувек је био поље. експериментиса» тњапита се ) "на :и' овом“ ј тање играног филма као. мотућности за стварање малих филмских ' есеја, односно складно уобличених етида чији аутори махом оперишу елементима "фантастике и на-
дреалног ове године се испољила у нешто ширем виду Експериментални карактер тих остварења изузетно је јако наглашен, више у идеји него у коначном резултату, а темељи се махом на преобраћеном литерарном искуству по којем сваки покрет камере мора бити толико асоцијативан да понуди читаву скалу метафора и симбола. ·
Та тенденција посебно је наглашена у филму Славка Алмажана „Вести о земљи“ („Неопланта-филм“) _и 'делу Светислава Прелића „У трагању“ („Дунав-филм“). У суштини, заправо, реч је о елементима литерарне изворности које се често опиру филмском проматрању, и отуда стилска и садржајна смуштеност, па и претенциозност која би да се покрије експериментом, иновацијом, и то без већих резултата. Други пол те тенденције испољава, са · знатно "већим — умећем, Живко Николић у филму „Ине“ („Дунав-филм“) чија визуелна надреалност извире из једног особенот, мада пренаглашенот, проматрања урбане _ средине.
Покушај да „се елементи фантастичног пронађу у оквирима с одређене · реалности
„Бруно Галумин у филму „Сјена. на супротном зиду“ уза треб-филм“) остварује као ре- |
“зултат вредан пажње, у виду приче о остварљивости сновиђења, служећи се при том занимљивом филмском нарацијом. У том домену запаженијих _ остварења, „Окружени
„Предаху“ Златна медаља
Жири ХХУ Фестивала југословенског документарног ми крат кометражног филма одлучио је већином гласова да Златну ме даљу „Београд“ и износ од 6.000 динара, у категорији краткометражног филма додели редитељу Предрагу Голубовићу. ЗА филм „Предах“ у производњи „Дунав-филма“. Жири сматра да је аутор „надахнуто и инвентивним језиком филмске експресије транспоновао узбудљив литерарни садржај“. Е
Сребрна медаља „Београд“ и износ од 3.500 динара додељен је Ратку Орозовићу за филм „Окружен град“ у производњи „Сут јеске“. „Овај филм — каже се у образложењу — У облику филм ског“ социолошког есеја на занимљив и духовит начин открива неке аутентичне ситуације из нашег савременог
Златна медаља „Београд“ и износ од 4.000 динара додељена је сниматељу филма „Ине“ Милији Животићу, „за стилски доследан и експресивно функционалан приступ теми“.
живота“.
"т 6.
град“ Ратка Орозовића („Сутјеска-филм“). је ведра прича о дошљацима коју занимљиво прича цепач карата, са нешто наглашенијом социјалном нотом. Ти елементи социјалног присутни су и у филму Мирзе Идризовића „Ђурђа“ (Сутјеска-филм“, док је дело Александра Илића „Идила“ („Дунав-филм“) варијација на тему сурово прекинуте игре из животињског света. Сва три: филма темеље се на чврстој документарној фактури,
Сигурно најзначајнији филм четврте вечер“ је дело Предрага Голубовића „У предаху“ („Дунав-филм“), рађено по мотивима прозе Исака Бабеља. Голубовић тему повратништва из рата посматра као револуционарни _ раскид са прошлошћу, вешто мотивишући поступке свог јунака у једној мирној фактури. Рачунајући на подтекст збивања, аутор се клони наративног поједностављења, и филм се доима као чврсто уобличена прича вешто постављене драматуршке потке.
Најзад, није случајно птто је као последњи у овој категорији приказан студентски филм Бранимира Димитријевића „Секвенце и консеквенце“ („Инекс-филм“) који нас, не само пригодним насловом, већ и мноштвом досетки и гегова; уверава да је снимање филмова, ипак, ђаволска работа, нарочито тешка и мучна за човека који се случајно нашао на простору испред ка-
мере. Дратан БЕЛИЋ
О делу Ивана Табаковића
(Ниш, марта) — Ових дана часопис за књижевност, уметност и друштвена питања „Градина“ у Нишу издао је као сепарат свог последњег години (11—12) текст о познатом југословенском сликару'и академику Ивану Табаковићу, преминулом 1977. године. Прило- . зи, уствари, садрже готово стенографски забележена 'сећања Саве Кличковића (који је и приредио ове текстове) на уметника и разговоре са њим у болесничкој соби, после претрпљенот инфаркта. То су одломци разговора У којем Иван Табаковић, провоциран игром сенки на зиду поред свог кревета, ликовно-поетски узнесено говори о њима „покретним и променљивим, варљивим и неухватљивим“ знајући из искуства „како сенка бежи са сликарског платна, отима се“, затим о пустињама разгледајући књигу са фототрафијама у боји пустињских предела, о свом доживљају из Уметничке колоније у Баки када је и како осетио земљу, лежећи на њој једне звездане ноћи у равничарској тимшини. ; у
Изнад одломака ових разговора, мисаоних и емотивних У исти мах, стоје као мото стихови из песме Ивана Табаковића „Ноћ на Бегеју“ (1956) и других песама. Његова супру“
После дужих мр ловенског филма 8 ти до краја. године. У но 25 траје венских играних савремених), них филмова из с сад најмасовније ним Америчким Др обрађене за то дардима. Исти 7 и Аустралији.
Од савремених фи. „Ужичка репу
ипрема, маја месеца, САД, знач У десетак“
29 документарних вих наших република и представљање жавама прип
жиште у складу с њ филмови биће затим приказивани У Канади
блика“ Жике Митровића, „Луди
гословенск ос сљикара
25 Х
ИВАН ТАБАКОВ
та Слава Табаковић уступила
је за ову прилику руком уметника. _ писане текстове часопису „Градина“ који је
такође, објавио и његова размишљања о ликовној умет-
Дани југословенск
одржаће се дани југос-
ајна манифестација која ће траја
америчких градова биће приказа“ филмова (16 У ретроспективи и 9 и краткометражних м 18 цртапокрајина. За ово дојугословенског филма Сједињеремжене су нове копије посебло тамошњим техничким стан-
| р лмова за ову манифестацију изабрани су
дани“ Николе Ба
ИЋ: „Аутопортрет“ (колаж, 1967.)
пе 4 , 66; 5 “ Посебан. прилог налике „Градине“ то свећењ стваралаштву истакнутог ју-
ности, уствари део књиге сни"мања за документарни филм Мирка Косомара: ИВАН ТАБАКОВИЋ — живот, остварења, теорија. ; | Д. ЈАНКОВИЋ
Матјажа Клоприча, „Не нагињи се ван“ васпитање“ Торана Марковића и „Представа, у Мрдуши Доњој“ Крсте Џапића.
· јелно
У ретроспективи америчка публика видеће остварења југословенске кинематографије почевши од „Злих пара“ покојног Ве
ље Стојановића, „Црвих бисера“ Томе Јањића, па до дела Душана Вукотића, Владимира Погачића, Ватрослава Мимице, Пурише Ђорђевића, Александра Петровића, Кирила Ценевског и
ог филма у САД бића, „Љубавни живот Будимира Трајковића“ Дејана Каракла
јића, „Бештије“ Живка Николића, „Чувар плаже у зимском псриоду“ Хорана Паскаљевића, „Удов
СЕДНИЦА ЖИРИЈА ЗА ЊЕГОШЕВУ НАГРАДУ
Усвојен · | Пословник о раду
(Титоград. 21. марта, Танјуг) — Жири за овогодишњу доде лу Његошеве награде за књи жевност, састављен од истакнутих културних м јавних радника из наше земље, одржадб је данас у Титограду сво ју прву седницу на којој је усвојен Пословник о раду и извршен договор о начину де ловања. Ове године жири ће радити "по измењеном и допуњеном Закону о Његошевој на гради. |
Ово велико књижевно приз нање, установљено 1963. годи не у спомен великог јутословенског песника Петра Друтог Петровића — Његоша, до дељује се сваке треће године аутору највреднијег књижевног остварења у нашој зземљи, које представља особито значајан допринос културном богатству југословенских народа и народности.
Чланове жирија за доделу Његошеве награде примио је по завршетку седнице председ ник Скушштине СР Црне Го
ре Будислав Шошкић.
иштво Каролине Жашлер“
• Богдана Жижића, „Специ Хамлета
других. (Танјуг)
Џ
_ПОЧЕЛО 15: „ГОРАНОВО ПРОЉЕЋЕ“
Митинг поезије |
|
_ у Луновдолу
Одржањ и поетско музички рецитал песника несврстаних земаља
(Врбовско, 21. марта) — Данас је у Луковдолу, родном месту песника Ивана Торана Ко традиционална
вачића, почела овогодишња
манифестација
СЕЋАЊЕ НА, ПЕСНИКА И РЕВОЛУЦИОНАРА: Родна кућа Ивама, Горана Ковачића,
у Луковдољмј
„Гораново прољеће“, реду, која је и.овог пута отворена првог дана пролећа, на дан рођења великог песника. Данас су се у Луковдолу окупили добитници Торанових и Назорових награда, изведен рецитал поезије Стевана Раичковића и отворена изложба линореза Јосипа Мартинка, ин спирисана Горановом „Јамом“. Такође је одр-
етско-музички земаља. 15: по "
је
ника.
и Републике,
ља. Такође су
_
манифестација ЏМ. априла у
ИЗ ДРУШТВА ПИСАЦА МАКЕДОНИЈЕ
Међурепубличка
сарадња
први Пат
“
у првом
Недавно усвојен Акциони програм обавезује ма, кедонске књижевнике на. интензивну претконгресну активност. — Нови облици сарадње са писишлма несврстаних земаља
(Скопље, мала — На конференцији Друштва књижевника Мекедоније, која је 16. марта одржана у Скопљу под председништвом Димитра Солева, усвојени су Акциони програм и Пословник о раду Председништва овог Друштва у наредном периоду, а формирано је и неколико комисија. М
Акциони програм предвиђа разноврсно ангажовање македонских књижевника уочи одржавања ХТ конгреса СКЈ и УП конгреса СКМ, као и обе лежавања 75-тодишњице Илинденског устанка македонског народа, 85-тодишњице живота Мирослава Крлеже, 70-тодишњице рођења Косте Рацина и других значајних датума македонске и југословенске ближе и даље прошлости. . ;
"Протрам се заснива, како је истакнуто, на општим начели ма политике ССРНМ и СК у
· области културе и стварала-
штва; њиме се подразумева усмеравање и проширење. 06лика комуницирања са свим истинским стваралачким вредностима и резултатима у. земљи и иностранству, као и даља афирмација и развијање самоуправних односа и удруживања у нашој социјалистичкој заједници, на пример: ангажовање ДИМ, преко делегата, у самоуправним саветима и другим облицима самоуправног деловања у смислу утврђивања и реализовања програма из' области културе и стваралаштва; ангажовање у остваривању | друштвеног договора о књизи, који — обезбеђујући већи утицај на основне правце издавачке политике треба да претвори књигу, како је наведено у Програму, у истинску потребу удруженог рада и нашег друштва уопште. »
Програм предвиђа иницијативе даљег ширења библиотекарске мреже и формирање библиотека у организацијама удруженог рада и месним заједницама, као и на селу. Македонски писци ће континуирано наступати на књижевним приредбама у селима и
'-традовима, а радиће се такође“
и на оживотворењу закључака са Дојранског саветовања о
| заступљености наших литера| тура у средњешколској наста-.
ви књижевности у Југослави-' ји. Сматра се да је потребно
богатити форме и садржаје међунационалне и међурепубличке сарадње и размене, као и развијање постојећих књижевних веза наших народа и народности, затим развијање међународне сарадње у сагласности са принципима спољне политике наше земље и у интересу даље афирмације македонског језика и књижевности, као и језика и књижевности наших народности. При том је посебан акцент стављен на интензивирање сарадње са литературама несврстаних земаља, превође-
ње њихових дела, размена књига, часописа, делегација, итд.
Доста пажње је у Акционом програму ДПМ, као и у ди-
скусији на овој конференцији
(А. Спасов, Т. Георгијевски, В. Наумчески), посвећено проблему вредновања књижевног рада, при чему је речено да је
·„ неопходно хитно потписивање
самоуправнот договора између
пнадленоних институција и ор-
ганизација (издавачке куће, радио и телевизија, ауторска агенција, заједнице културе и др о висини ауторских хонорара. Писци су мишљења да Ауторска агенција СР Македоније није ни издалека одговорила својим законским обавезама — да, пре свега, штити ауторе од дискриминације њихових права. То се односи и на Завод за заштиту малих ауторских права. Примећено је да су хонорари још увек веома ниски, да се издавачке куће углавном ноншалантно односе што се тиче исплата чак и тих ниских хонорара, да је аутор још увек „страно лице“ у одлучивању по свим тим питањима, итд. Покренуте су и неке друге иницијативе, на пример; оснивање листа Друштва писаца Македоније, издавање Зборника о раду овог Друштва током протеклих 30 година, организовање Трибине ДИМ, на којој би се водиле књижевнотеоретске и књижевно-полеличке расправе (Ефтим Клет= ников), постављено је питање замрлости рада Актива СК при ДИМ (Цане Здравковски), наведено је да је нужна још шира и организованија међурепубличка сарадња (Т. Чаловски) и да је неопходно што пре 'решити, стамбене и неке друге. проблеме појединих пи-
саца. | м. д
Мо
жан митинг југословенске поезије, а затим по
рецитал песника несврстаних
Овогодишње „Гораново прољеће“ одржава се, у знаку обележавања 35-тодишњице преласка Ивана Горана Ковачића и Владимира Назора 'на ослобођену територију.
Поред песника из целе земље наступили су и ученици школа Горског котара са пригодним програмом. Манифестацији је присуство вало више хиљада радника. студената и вој-
Данас је почела прослава и у Ријеци, где је у Студентском насељу, које носи песнико во име, У организацији Актива ССО и Цен-
· тра за културу Свеучилишта Ријека, отворе
„Искра“ за Горанов · рођендан |
(Херцег-Нови, 21. марта) — И овог 21. марта као и'ранијих, ученици Школбког „Иван Горан Ковачић“ из Херцег-Новог изда ли су свој лист „Искра“ и организовали свечану приредбу, чиме су обележили дан рођења вољеног песника и дан своје
Свечаној приредби у Школском центру, поред 1.000 ученика им професора, присуствова ли су представници друштвено-политичких и културних организација и Заједнице општина
центра
школе.
предузећа, ђачки
грађани и
родитељи. Свечаности је присуствовао и народни херој Глиго Мандић, саборац песника а поздраве ученицима упутио је из Загреба и Торапов брат Ото Ковачић.
У
на изложба фото-секције Студентског насе-
положени венци на бисту Ива-
на Горана Ковачића у Студентском насељу.
Вечерас се одржава такмичење младих пе сника, наступиће и глумци Ријечког казалиш та који ће извести делове из Горанове поезије.
Према договору друштвено-политичких рад ника Ријеке, Заједнице општина Ријека, Репуб личке самоуправне интересне културу Хрватске, одлучено је да се завршна
заједнице за
„Горановог прољећа“
Луковдолу.
одржи
Д, МАМУЛА
ФЕСТИВАЛСКЕ ДИЛЕМЕ
Експрес за Кан
Иако до почетка канскод:феставаћа ма још два месеца, већ је седам налцаг филмова „одабра но“ за учешће без званичне кандидатуре
Као и обично, за наше фил меке зуторе м продуценте, фе стивал у Кану је већ почео, макар његово отварање треба да се одигра тек кроз два месеца. Игра је већ одавно позната, али шта то вреди кад је играмо са пдгрешним картама. А. им да не говоримо. колико једни другима сме тамо. Није ни чудо зке се зна да наши филмски људи ових дана скепресно опседају канске селекторе са равно седам југословенских фи лмова. Ши мање, ви више. Тако је далеко надмашен је дан сличан наш рекорд . ед пре неколико година када смо са четири филма јуришали ва Кан. Мико ни за живу главу није хтео да оду стане и свако је махао неким својим специјалним раз лозима и позивима да баш њета у Кану жељно очекују. Хој жељи се није могло одолети, зли у Кану ни те године није било наших филмова. Ни за лека. Ми — смо имали „позиве“, други су има ли „филмове.
Готово идептична _ прича сада се опет понавља, е том разликом што је овог пута на сцени, за сваки случај, округло седам .југословенских кандидата пред вратима канеског Олимпа. Тако рећи, приватно, пошто нико од њих нема са собом м званичну југословенску кандидатуру ва начин како се то иначе подразумева. Једни је нису тражили, други је иису добили, трећи су јед поставио на то ваљда заборавили! Нико, међутим, није заборавио да сам, за свој ' грош, потражи лично канске селекторе, не би ли их некако убедио у оно у шта не моту. да их убеде филмови које им нудимо. "Толико ма совно и неуморно да већ посусталим канским _ шефовима није остало ништу друго него да уведу таксе за глеца ње наших филмова јукад им већ нема никад краја! Ствар не делује баш куртоазно, али кад нема другог излаза, 08да, изволите, платпте — ако хоћсте да погледамо ваше филмове.
Та наша хичкоковска филм ска мисија још траје, ли се, уместо било каквог задово љавајућег разрешења, то све нагло претвара У комедију, гарнирану нашим киселим ос _месима и фрљицуским ипдиг нацијама. Зљ наб нимало ола "виа ситуација, без сумње, али та хаотична режија уствари је продужетак наших разбијених регулатива везаних за паша _фестивалска учешћа у · свету, 6 обзиром да се свето. много. брже одвија него што се б томе, па толиким нашим састанцима, 0 томе. размишља. И нешто копкретио предузима, па се свако, сналази. Кенако како му кад нешто одтовара. , · (МОБ. М)