Борба, 22. 03. 1978., стр. 13

(Невесиње, марта) — Јединице 5. рногорске пролетерске бригаде, под

командом Саве Ковачевића и неки делови 4. црногорске пролетерске бритаде, ослободили су Невесиње.

Правцима према Мостару могу се видети остаци гарнизона италијанске војске и разбијене групе четника како беже, као разбијене хорде. :

у Невесињу неописиво славље. Све што може да се креће у овом усрцеговачком граду изашло је на улице да поздрави ослободиоце.

У великој сали биоскопа, 'као весеље које

ноћ. 4 А Херцеговина је отворила своје ши

роко срце партизанима, које је тако жељно и дуго чекала. Сада је већ потпуно јасно: на овом терену и ових дана, овде на Невесињу, и у оближњем Калиновику, где бри таде 2 дивизије испаљују рафале на последње групе преостале велике формације четника, под непосредном командом Драже Михаиловића, одиграла се одлучујућа и пресудна битка класне суштине југословенске револуције.

На почетку 4. непријатељске офанзиве, Дража Михаиловић је поручио свим _ својим командантима; „Сада је тренутак да комунистима задамо. одлучујући ударац, за сваг а“ . раио је битку, рачунајући да ке помоћу огромних снага Немаца и Италијана, ликвидирати _револуционарни 'дух народноослободилачке борбе и- немилосрдно се обрачунати са њеним оружаним формаци јама. _

Јединице Народноослободилачке војске Југославије нису имале из-

се отегло до дубоко у

те наметнуту борбу, иако је она по начину како су је четници водили, представљала најпрљавије и најподлије братоубилачко убијање. Од 7. марта када су прве јединице НОВЈ прешле на леву обалу Неретве па до овог 22. марта, водили су се жестоки бојеви по камењару Прења, Чврснице и Херцеговине. Од лучујући бојеви у којима је само једна од две стране могла да буде победник.

Овога дана је очигледно да су партизанске бригаде и дивизије сло миле четничку кичму, да су потпуно разбиле и уништиле његову вој ну моћ и разориле његову органи"зацију, “ Никада више, после ових мартов ских искустава из 4. непријатељске офанзиве, Дража Михаиловић и ње тове формације не могу представља ти озбиљну војну силу. „Брадате четничке војводе повеле „су. у рат готово 30.000 људи. Сада,

А — ПРЕ ТР

и на улицама Невесиња почело је.

бора. Биле су принуђене да прихва.

ТАЈНЕ ПРЕДВИЂАЊ

— Прогнозирање: саставни део нашег живота. — Вечито

а. — Операција „Делфи“. — Вештице двадесетог ве Цивилизација робота. — Ера возила на ваз-

Будућност се рађа данас — Огромни мате је „ако“ — „Ефекат Едипа“ и „Ефекат мајмунске шапе .

ка, — Ритам космоса ч знакови Зодијака. ' | душним, јастуцима.

ИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА __ Потпуни крах четника

Невесиње ослободила, бригада Саве Ковачевића и Херцеговци. — И Калиновик слободан, пошто је из њега побегао Дража Михајловић са свим својим јединицама. — Добијена пресудна битка, против четника,

| : који више не: представљају никакву војну силу. Смрт храброг команданта Пера Ћетковића. „Билтен“ ВШ о 17 офанзивт Ј | р Бају у

Припрема: Радуле ВАСОВИЋ _

југословенске народноослободилачке борбе ч Р нинске“висове, борци НОВЈ могли су, најзад,

; = |

ОДМОР ПОБЕДНИКА: Први календарски дати прољећа 1943. године симболично су означили победу и процват евољмуције. После вишемесечних татњи кроз снежне хладне пља= да предах ну на, пријатном сунцу. Ово је одмор Пратећег батаљона

2. пролетерске дивизије на крају 4. офанзиве

после Невесиња и Калиновика, . око њихових штабова није остало више од пет до шест хиљада, оних који су дубоко огрезли у злочину, или су из својих националистичких, верских и идеолошких убеђења непомирљиви антикомунисти.

У партизанским редовима много се ових дана расправља о тој четничкој руљи и тако бројној маси. Свакодневни сусрети са њима и у борби, а нарочито као са заробљеницима, указују да је највећи број њих, у свим четничким .јединицама које су се нашле на овом херцеговачком правцу; према Неретви, са намером да задају партизанима одлучујући ударац с леђа, било при силно доведено на бојишта. То је се оска сиротиња из Црне Горе и Хер-

цеговине, највећим делом, којој су четничке војводе и њихове кољашке групе под претњом смрти за покуштај бекства или неизвршавање наредбе „краљевске владе и њеног ми нистра војске“ стрпали у руке пушке и италијанску униформу.

Већ та и таква победа над четничким покретом, "представља исто ријски тренутак народноослободилачке борбе.

Међутим, и у свим другим мерилима, НОВЈ је из пакла 4. непријатељске офанзиве изашла као апсолутни победник. Пропала је толико дуго и брижљиво припремана „операција Вајс“ пред стратегијом, борбе ношћу и упорношћу партизанских бораца и њихових команди.

Р"

И Калинођик слободан

(Калиновик, 28. марта — Пало је и последње јаче четничко упориште. Калиновик, у којем се налазио Дража Михаиловић са својим врхов ним штабом, и којег су браниле „е-

ријална ефекти трогнозираљња. — Интуиција и фантазиј — Биоплима ч биоосека. — Шок будућности.—

литне“ јединице злогласног Павла Ђуришића, ослобођен је у рано јут ро 23. марта.

Три дана око овог града вођени су жестоки бојеви. Четници Павла

Љуришића, ваљда да би се показали и доказали пред својим министром Дражом Михаиловићем, жестоко су се одупирали нападима партизана, неуобичајено за четничку борбеност у сударима са партизанима по следњих дана. Први пут се десило овде да и најелитнијим јединицама НОВЈ није полазило за руком и после неколико узастопних жестоких јуриша да протерају четнике са положаја које држе. Такође, први пут од преласка Неретве партизани су се сусрели са једном очигледно добро организованом и добро вођеном непријатељском формацијом, коју је уз то подржавала снажна артиљерија из Калиновика. Јединице Прве пролетерске и Друге далматинске бригаде у току два дана извршиле су више безуспешних јуриша према Калиновику. __Одлука на овом бојишту пала је 22. марта, захваљујући једном храб ром самоиницијативном потезу шта ба 2. пролетерске бригаде. Наиме,

ова јединица је заобишла Калиновик и сасвим са друте стране разбила четнике у селу Јелашац, заробив ши им све топове.

Тај изненадни

— Нови извор јевтине енергије

упад Друге пролетерске у позадину непријатеља, обезглавио је не само четничке јединице већ и њене шта бове. у Верујући да је опкољен, први је побегао Дража Михаиловић, а затим и све његове команде у току ноћи 22. марта, бежећи према Фочи.

Ујутро, 23. марта, Прва пролетер ска бригада ушла је у Калиновик, тако рећи без борбе.

Смрш храбро!

(Невесиње, марта) — Радост“ победе у ослобођеном Невесињу помутила је већ следећег дана страшна вест: прослављени командант 3, про летерске дивизије Перо Ћетковић тешко је рањен на положају, док је држао састанак са штабом 10. хер цеговачке бригаде. Слављеничко расположене брзо је заменила туга међу борцима који су после толико тешких дана и ноћи испуњених стал ном борбом и јуришима, желели да мало предахну у овом лепом херцего вачком граду.

Перо Ћетковић погођен је митраљеским рафалом из италијанског авиона са пет метака. Хитно је дошао доктор Исидор Папо, који је под светлом петролејке извршио теш

~ ~

У | извештају Врховном штаб,

шттаб Друге пролетерске дивизије, одмах по уласку у Калиновик, извештава да је у борбама за ово месте непријатељ, имао 168 мртвих, исто толико рањених и 30 заробљених.

„И наши губици су тешки: оже 35 мртвих и 100 рањених“.

команданша

ку операцију. Прослављени трежетерски командант храбро је издржав хируршку интервенцију, али је пос ле неколико дана подлегао ранама.

Вест је тешко погодила м Врхов ног команданта Тита. Он је тражи да га редовно, сваког сата извештавају о стању здравља прослављенот команданта.

Перо Ћетковић је свечано – еехрањен, са свим војним партизанским почастима. Међутим, одмах пос ле тога Врховни командант "Тите наредио је да се његови посмртни остаци ископају и пренесу на друте тајно место, како непријатељ ника да не би могао да дође ни до мртвог тела омиљенот ми храброт команданта. „Билшен“ Врховног шшаба

о !У офанзибђи

Пишући о протеклим крвавим биткама и четвртој офанзиви, „Билтен“ Врховног штаба НОВ и пој, између осталог, доноси и следеће ре дове:

„У том зимском периоду вођене су досад најжешће, најкрвавије и највеће борбе. У том периоду наша народна војска морала је да издржи највећу до сада офанзиву непријатеља, а у исто време она је и сама прешла у досад највећу офанзиву против непријатеља и задала му огромне губитке. У тим бојевима би ло је таквих примера херојства наштих бораца и-командног састава, ка квим нема примера у историји борби наших народа и којима ће се

наши народи и будућа покољења пе носити, а војни историчари, дивити“.

У истом броју „Билтена“, о губи цима у тој офанзиви се каже:

„Ми смо претрпели знатне губи ке у мртвим, рањеним и изнемоглим борцима; наш народ је немилосрдно пљачкан, убијан и прогоњен, али је зато окупатор оставио у току офанзиве хиљаде мртвих и рањених У нашој земљи, останио велику коли чину оружја и, муниције са 'којом га ми"данас тучемо; У току офанзиве истребљено је 18.000 окупаторских војника и официра, 9.564 рањена, 6.056 заробљено“.

(КРАЈ)

22.

У 2000. години клима ће се моћи кон тролисати у локалним размерама, али је мало вероватно да ће то бити могуће на глобалном плану. Ипак, клима из 2000. тодине. вероватно неће бити иста као данас, Према тврђењу Бари Комонера, прираштај становништва, повећа на потрошња енергије и избацивање уг љенмоноксида у атмосферу, довешће ДО отопљавања на Земљи. Напротив, кли матолог Мјуреј Мичел сматра да ће кли ма постати хладнија, јер честице које; се подижу са Земље све више блокира ју Сунчеве зраке. Ако је тачна теорија

Штавише, међу онима који раде на конструисању електронских мозгова сма

тра се да је „стварање вештачке инте- , питање _

лигенције“ сличне човековој, дана. ,

Џозеф Вајнзбаум, професор за науку о компјутерима на Институту за тех нологију у Месачузетсу, написао је да је „такво тврђење апсурдно“, али су га одмах оштро критиковале многе његове колеге. Ма какве биле способности будућих компјутера, сигурнојје да ће 2000. године бити присутни свуда: по школама и фабрикама, у банкама и бол ницама, у становима и трговинама, У транспорту и везама:

Други производ који ће револуциони

ке која уз помоћ ласера ствара тродимензионалне слике. Олограм пружа чо веку утисак као да су предмети и људи присутни. С развојем мреже вештачких сателита, 2000. године научници неће морати путовати. на симпозијуме и састанке, него ће конференцији посредством олограма присуствовати из свога стана или канцеларије. Неки лекар у џунгли ће моћи консултовати најеминентније стручњаке, и они ће видети бо лесника као да је пред њима.

Вештачки сателити ће у својим ком пјутерима имати хиљаде техничких научних и културних програма, који се могу емитовати у било који део света. Полуразвијене нације ће преко сатели та добијати све потребне техничке и

о отопљавању, Земља би се могла тог сати живот човека будућности је — ла- у сер, До пре двадесетак година ласер- научне податке, окрећући бројеве на те Водоравно; 1, Делови руку — суви док у пристани-

лико загрејати да се већ 2100. тодине не ~ Х ДЕ рај к 4 |

може живети на њој; ако се обистипе ски зраци су постојали само у научно- лефонима који ће бити у директној ве шту; 2. Аутомобилско такмичење — кратица за место

прогнозе о захлађењу кроз 240 година фантастичним причама и романима. Но зи са сателитима. Људи неће морати да печата — женско име; 3. Врста врбе — једињења двоизлазе да би купили новине, јер ће на валентног гвожђа — сточне болести; 4. Наука о расама

1958. тодине: научно је доказано да се могу произвести. Две године касније ре ализован је први ласер с рубином. Ласерски зраци, који могу дезинтегрисати

свет ће бити у леденом добу. Међутим, 2000, тодине доћи ће само до мањих про. · мена температуре, било у једном или У другом смеру. Као што нас данас мучи

и гајењу коња; 5. Злато (фр) — руска упитна речца кратица једне наше републике — знак за астат, 6. Кратица наше новчане јединице — тркачко такмичење, француски филмски стваралац („Одмор господина Илоа“)

својим екранима моћи да прочитају све новости које. их интересују. Уз помоћ ласерских зракова, помоћу; технике коју је усавршила фирма „Бел“, може

кошмар нуклеарних бомби, можда бе сваку материју, од челика до дијаман- у —_ ознака за тачку 7, Ознака за југ — четири (фр. људе из 2050. године мучити ватра или та, досад су нашли примену у стотинак се пренети читава страница из ЦРвине инсект -- предлог; 8. Река у Сибиру — ново — мушки лед који ће претити да спреже или за- разних грана, било у војне или мирно- па растојање од неколико хиљада кило потомак — сто квадратних метара;:д. Наша планина;

10. Делатност — против — фортификацијски објект; 11. Кухињски прибор — иницијали презимена и имена нашег књижевника, нобеловца — филмске звезде; 12. Ћуд

допске сврхе. Футуролог Херман“ Жан метара и то за'свега четири секунде!

леде планету... каже да данас на ласерима ради више

БУДУЋНОСТ: "Амелимки ФУ“

препричава се ова анегдота: неки физи чар жели да докаже својим колегама

да би читав модеран свет захватио хаос кад би ти компјутери изненада престали да функционишу. Од четири тенера ције компјутера које су се смењивале

од 1950. тодине до данас, свака је била.

јепат интелигенције (200, трема нормал“~

данас се конструишу компјутери који су доступни свима и који се могу употребити у разне сврхе. . Питање које сад сви стручњаци из те области постављају, гласи: „Да ли ћемо до 2000, тодине успети да конструише-

волуционарне промене у телекомуника-

нас постоји приличан број видеофона у САД (то су такозвани „видеовоис“, које производи фирма РЦА). Будући видеофони ће се моћи повезати и са екраном који ће заузимати читаву површи-

КЊИГА

схвата звукове, да анализира смисао ре чи и да буде програмиран помоћу гласа. Пошто ће се писма и поруке преносити с краја на крај планете готово тренут-

| ЛАСЕР _ ВЕДРОУ инжењера и техничара у САД, него у | РЕВОЛУЦИОНАРНИ туролог, Херман Кан Пеја било којој другој области. Тодине 2000. БИБЛИОТЕКЕ С МИКРО- — брана: овима _ књига рекорда“ то '" дасери ће, сами или уз помоћ компјуте ЈУ америчким научним круг има. а нИТов икада. измеренм коефици“ ра позна ђе но о БИ а ИЕ ИДМОВИМА. УМЕСТО Усправно: 1. Сва примања — женски глас; 2. Руд-

ник — иницијали нашег композитора забавних мелодија — механизам за затварање врата; 3. Водопад — машин<

да електронски мозак није у стању аи ИМЕ 80 и Ри Виза Лао Мауро при цијама и штампи. ска дизалица — самртна постеља; 4. Лична заменица одговори на свако питање, па му п о Бечлое рту % пе вина много лљет- Кроз двадесетак година сви електрон с ласерима се. може сабити садржај — просторија за смештај и чување фотографија тавља све теже проблеме, на које ком дућност. 4002 ЧО МИ што многи футуро“ ски уређаји ће бити минијатурни, тако | 60 страница из новина У микрофилм ве предлог; 5. Свеза — напев, мелодија — свитак, смотупјутер увек одговара. Најзад ФизичРр | ша м-веселијо теле 3 да ће их човек моћи свуда носити са со | дичине 12Х18 сантиметара. Хиљаде томо ~ љак — треће слово ћирилице; 6. Ознака за север — јеузвикује: „Постоји ли 0ох' Јомијут58 , У КО бом. Компликовани апарати за емитова ва књига моћи ће се компримирати У 1 ер НЕРОД ома РерРр Ове Кавказу — елеои виа је одговорио: „Да, сад постоји ЈЕ : ње, пријем, фотографисање, биће толи једној плочици од никла; садржај сва- ВУ пирилице: мг оБомаде 5 Ра а И и | уза Електронски мозак или о их али им је цена многоструко нижа, УЗ по – ко минијатурни да ће.се моћи сместити о ке од тих књига моћи ће се репродуко ове оЕ – пожардна. Је 5 кила. бал уз врАЦи убог наших дана“. Године 1950. нас их моћ микропроцесора у којима се нала- У зубну шупљину, у врх игле или. на- ~ вати на екраву уз помоћ компјутера. - Е Е тег кошаркаша је свега шест у целом свету. а АД, и зе сви битни делови компјутера (то је _ ливперо. Године 2000. већина кућа ће | Према тврђењу стручњака из Истра- Простбрија — иницијали познатог на ужи има више од 200 хиљада само У. стивот _ комадић силикона велики као дугме), имати видеофон, тако да ће саговорни _ живачког института у Стенфорду, ком из Словеније —- држава у САД; 10. Мексички наци« У толикој мери условљавају наш 5 ци моћи 'видети један другога. Већ да- пјутер ће 2000. године бити у стању да нални вођ — део намештаја. ·

РЕШЕЊЕ БРОЈА: 8424

Водоравно: 1. СРС — амо; 2. Опута — Спорт; 3. Будимпешта; 4. Отава — Алтај; 5: Ла — Скопље — Цм;

но, поште ће изгубити њихов данашњи

значај. 6. Неон — тупи; 7. ТАСС — оток; 8, Ра — Балзак —

Ал; 9. Отпад — Прадо; 10. Маскулинум; 1. Бруно (Белин) = Обиље; 12. Иње — АСА.

све мања, али са све "већом меморијом од претходне. Сад се све више шире ми крокомпјутери, који могу да обављају исте послове као и велики компјутери.

ну једног зида. ; ! Тај амбијент биће још сугестивнији после примене олографије, нове техни-

мо компјутер који ће имати све оне спо србности које има људски мозак7“ Мно

ги одтоварају позитивно на то питање, (Наставиће се)