Борба, 22. 03. 1978., стр. 9
ПРВЕ АНАЛИЗЕ ТРОМЕСЕЧНЕ ПРИМЕН Е | ВИЛНИКА О РАСПОДЕЛИ СРЕДСТАВА ЗА ПИЗВЕ ДОХОТКЕ У СРБИЈИ
У новој форми_
старе навике
После готово тромесечне примене нових правилника 0 расподели средстава за личне дохотке у организацијама уд руженог рада и радним зајед ницама недавно се појавила и прва анализа вредности ових докумената. Радна група Синдиката радника индус трије и рударства Србије пре гледала је 254 правилника оце нивши при томе како је регу лисано награђивање према ра
ду.
У свим правилницима пола зи се од основних принципа закона 0 удруженом раду. У неким организацијама судећи према њиховим самоуправним актима, нису сматрали потреб ном да донесу решења која ће бити бар корак даље од пуких принципа. Утврђено је да су неке организације преписи вале текст истог документа за довољивши тако форму. Оне и даље сматрају да- могу у ра сподели да се понашају по ста ром. _
Оцењено је да већина правилника значи напредак у ме рењу радног доприноса запослених — додуше много више текућег него минулог рада. Иа ко има И лошијих решења, сва ће морати да се допуњују или мењају. У неким орга низацијама не покушавају ни да мере радне доприносе запо слених. Нису ни утврђени ро кови до када би требало неки посао да се уради.
У многим организацијама нису превазиђене неке старе трешке "У вредновању рада. Још се плаћа диплома. титула. звање или чак редован до лазак на посао. А у једној фа брици намештаја у правилни
ку о основама и мерилима ра споделе средстава за личне дохотке записано је да „ако се неки посао и задатак не ме ри лични доходак се утврђује У највишем износу до виси не која је утврђена самоуправним споразумом или друштвеним договором“. Овакав случај, сматрају у синдикату, недозвољен је, јер осим наче ла не'доноси ништа ново.
У већини правилника и спо разума нису довољно разрађена мерила којима би се под стицало боље коришћење рад ног времена смањили неоправ дани застоји у производњи, не оправдана боловања. Посебно недостају мерила за подстица ње уштеда у раду. Ниједан од оцењиваних аката не предви ђа прављење норматива за ут рошак алата и енергије.
Решења за награђивање на основу минулог рада доста се разликују. Неке организације прописале су да су за то нај важније године стажа, друге овоме додају квалификацију, а има и оних које вредност за минули рад исплаћују пре ма личном дохотку из текућер рада. Постоје, међутим, покушаји да се утврде таква решења која би била у складу са Законом о .удруженом раду, али већина ипак. очекује да се и то регулише про писима.
. Моменута анализа показала је међутим да многе грешке У споразумима и правилницима не значе само сужавање прос тора за награђивање према ра ду. већ не подстичу стварање целог дохотка.
М. Д.
САВЕТОВАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДОПИСНИКА ИЗ ИНОСТРАНСТВА
Размена мишљења о кретањима у свету |
У „Сава“ — центру у Београду јуче поподне завршено је вишедневно саветовање до писника у иностранству Танјуга и других југословенских средстава информисања.
Током саветовања размењена су мишљења о унутрашњем _ развоју Југославије и кретањима У свету, укључу“ јући активност Југославије У међународним односима. Ово саветовање, као и ранијих година, организовао је Танјуг, у сарадњи са Савезном кон-
ференцијом ССРНЈ, Извршним комитетом Председништва ЦК СКЈ, савезним секретаријатом за иностране посло ве и Савезним комитетом за информације.
На саветовању су, између осталих, говорили Стане Доланц, 'Тодо Куртовић, др Александар с" Грличков, Марин Цетинић, Милош Минић, др Берислав Шефер, · Мухамед Берберовић, Марјан Рожич и други, као и неколико десетина дописника у иностранству.
атара
БЕОГРАД — Председник СИВ Веселин Ђурановић посе тио је синоћ редакцију листа „Политика“. У дужем разгово ру са уредницима и сарадницима листа он је изложио тре нутну економску ситуацију У земљи, осврнуо се на функци онисање система договарања република и аутономних пок рајина, говорио о предстојећој реорганизацији СИВ и о неким аспектима међународне активности наше земље, После разговора Ђурановић је раз гледао погоне у којима се штампају, „Политикина“ изда ња и био је гост на вечери ко ју је у његову част приредио
колектив овог београдског дневника. ТИТОГРАД. — Савезни
секретар за спољну трговину др Емил Лудвигер разговарао је јуче у Извршном већу Црне Горе о кретању економских односа са иностранством примени нових системских ре шења у овој области и функ ционисању Републичке само“ управне интересне заједнице за економске односе, с инос-
Др Емил Лудвигер разгова рао је јуче и са представници ма Извршног већа Косова и неких радних колектива о из возно-увозној проблематици у Покрајини,
ЗАГРЕБ. — Председник Ме Ђународног фонда „Гладно де те“ др Џавле Грегорић уручио је јуче, поводом Дана дистрофичара, Удружењу које окуп
ља ове тешко оболеле станов
нике Загреба и околних. општина минибус. Ово возило ће служити за њихов превоз до школа, радних _ места И другде. .
ГОСПИЋ. — Основна школа у Госпићу која носи име народног хероја Кате Пејновић јуче је свечано обележи ла 35. годишњицу АФЖ и Дан школе. У просторијама школе отворена је изложба ручних радова, посвећена женама пар тизанкама и мајкама које су у току НОБ плеле одевне пред мете за борце. Отворена је и
изложба литерарних радова ученика _ посвећених Кати Пејновић.
транством.
МАЛИ ОГЛАСИ
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА — БЕО ГРАД обавештава потрошаче да ће због радова остати без електричне енергије;
22. 11 1978. ГОД.
С0 БАРАЈЕВО: 07,30 до 1530 4. Рипањ — Липовица, Барајево Ненадовац, Липоваца — Тлумчево брдо, Караула, Средњи крај, Рав ни Гај и Вотковица.
С0.СТАРИ ГРАД: 15,00 до 18,00 ч. Симина 15, ба, лим.
21. ТИ 1978. ТОД.
СО САВСКИ ВЕНАМ:
одот,30 до 14,30 4.
Сарајевска од 16 до 84, Дринска 1 и Слободана Пенезића 93.
со ВОЖДОВАЦ: 06,00 до 14,30 ч. Запа од НХ 'мирче Ацева до Томе Росандића и Мицкијеви ћева.
СО ОБРЕНОВАЦ; 07,00 до 14,30 4. Село Рвати.
СО ЧУКАРИЦА: Обреновачки пут од 23. и 24, ПЛ 1978. ТОД.
со земун: 06,00 до 1400
У Добановцима: жарка Јепића, Словачка од Жарка Јелића до =» Угриновачка од Жарка Јелира по 11, Бранка Радичевића, Вука кеј раџића, Земунска од Угринова ка до: Партизанске | И Јтартизанок курира.
07,30. до 14,20 ч. броја 9 до 23.
6615 1—1
И а а
На данашњи дан, 22: марта 1943. године погинула је У Чумићу, борац НОВ и члан КИЈ од 1941. ;
Владислава – Владица Чуорило
ОЖАЛОШЋЕНИ: оташ
Живан, сестра Миро-
слава и брат Бранко. | 807
|__Д |
4
ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИЧНА ШКОЛА БОРБЕ „ДУШАН ПЕТРОВИЋ ШАМЕ"
Др ЕСАТ СТАВИЛЕЦИ:
Политична власт – нава | | РЈ
Суштина државе одређује се класном структуром друштва. — Социјалистички тит, државе – настаје
укидањем капитализма, и успостављањем власти радничке класе. — Класа која је принуђена да на-
пусти економску власт губи џ политичку власт. — Социјалистичко самоуправљање квалитативно но| ви облик политичке организације друштва
Државе није одувек било. Држава се појављује у одређеном степену развитка друштва, када се порастом продуктивности рада ствара приватна својина и друштво дели ва класе. Отуда, стварањем приватне својине и настајањем класа у друштву стварају се услови за настанак државе. Суштина државе одређује се класном структуром друштва. _ Међутим, настајање класа није био разлог настанка државе. Тек карактер непомирења _ међу класама представља први узрок рађања државе, као специфичне организације друштва владајуће класе. У том смислу Лењин дефинише државу као „машинерију за одржавање власти једне класе над другом класом“. Отуда, бит државе представља власт владајуће класе, одржавање и.развијање поретка којим се заштићују интереси владајуће класе.
Сувереност посебно својство државе
Појам државе повезује се са појмом власти, а појам власти са појмом суверености. Наиме, под појмом власти се подразумева постојање једне воље и подређење тој вољи. Типични облик власти јесте државна власт, дакле воља владајуће класе — државе. Држава служи управо за наметање такве класне воље.
Сувереност представља посебно својство државе. Сувере ност и не подразумева друго, осим политички и правни 06лик у коме се остварује власт једне одговарајуће, то јест владајуће класе. Отуда, класни садржај суверености у складу је са класним садржајем власти. Класни садржај државе опредељује сам облик државе, а облик у коме се појављује држава јесте посебна организација власти . Тако долазимо до појма политичке власти, као једног од основних облика организације власти — државе,
Карактер политичке власти — државе одређује сам ка-
Ву И ЛЕЊИН:
Држава је производ и израз непомирљивости класних супротности. Држава настаје тамо, тада у утолико где, када и уколико класне супротности објективно не могу бити измирене. И обрнуто: постојање државе доказује да су класне супротности непомирљиве,
Управо од ове најважније и основне тачке почиње унаказовање марксизма, које се вршти по двема главним линијама. Стварање поретка
С једне стране, буржоаски и нарочито ситнобуржоаски идеолози, који су присиљени да под притиском неоспорних историјских чињеница признају да држава постоји само онде где постоје класне супротности и класна борба, „дотерују“ Маркса на тај начин што, по њима, испада да је држава орган измирења класа.
По Марксу, држава не би могла ни настати ни одржати се да је било могуће измирење класа. Код малограђанских и филистарских професора и публициста испада најчешће благонаклоно позивање на Маркса! — да држава баш _ измирује класе. По Марксу, држава је орган класне владавине, орган угњетавања једне класе од стране друге; она је стварање „поретка“ који озакоњује и учвршћује то угњетавање ублажујући сукобе класа. По мишљењу ситно буржоаских политичара, поредак и јесте измирење класа, а не угњетавање једне класе од стране друге; ублажавати сукобе значи измиривати, а не угњетеним класама одузимати одређена средства и методе борбе за обарање угњетача.
На пример, сви есери (социјалисти — револуционари) и мењшевици у револуцији 1917. године, када је питање о значењу и улози државе било управо постављено у свој својој величини, – постављено практично као питање неодложне акције, и То акције
· масовних размера — сви су се
"државе, а
рактер друштвено-економских
'односа. Тако, капиталистички
друштвено-економски _ односи одређују капиталистички карактер политичке власти социјалистички друштвено-економски _ односи опредељују _ социјалистички карактер политичке власти државе. Социјалистички тип државе настаје укидањем капитализма и успостављањем власти радничке класе. Тај прелаз из једног у други виши облик друштвеног поретка врши се револуцијом, дакле преузимањем власти из руку једне класе и преласком у руке друге класе. На тај начин се ствара нова класна структура друштва која намеће и нови облик организације политичке власти — државе.
Последице поделе друштва на класе
Власт радничке класе може да се успоставља не само као резултат "победе револуције радничке класе. Радничка класа успоставља свој облик организације политичке власти којим заштићује интересе у друштву. Према томе, и политичка власт — држава има класни карактер. Бит политичке власти, као и сваког другог политичког феномена, треба тражити у друштвено економској структури друштава, у односима у производњи, у карактеру тих односа. Тако у буржоаском друштву, политичка власт држава служи буржоазији да одржи власт над радницима. То је последица поделе друштва на класе, За одржавање економске власти, није довољна само та власт. Потребна је политичка власт, која служи одржавању ековомске власти владајуће класе. Без политичке власти, економска власт не би могла да се одржи, била би неостварљива. Маркес и Ентелс нас уче да политичка власт извире из економске власти и класа која је принуђена да напусти еко-
номску власт губи и политичку власт.
Радничка класа стиче политичку власт у резличитим условима. Политичка власт јој служи за стварање и развијање нових продукционих односа на друштвеној својини над средствима за производњу.
Организација политичке влати се остварује преко државе и има своје специфичне карактеристике у датим друштвено-економским односима. Политичка власт није сама себи циљ. Она се остварује преко државне власти, Тачније речено, држава и не подразумева друго, већ организацију власти, Свака држава значи политичку власт једне класе. Свака друштвено-економска формација карактерише се влашћу владајуће класе.
У социјалистичком друштву, односи у производњи имају један други карактер, противан карактеру односа у производњи у буржоаском друштву. У социјалистичком друштву држава служи · за одржавање власти 'радничке класе и свих радних људи. У таквом друштву, сва власт припада раднинмкој класи и свим радним људима и она се остварује управљањем свим друштвеним пословима. Власт радничке класе и свих радних људи чини суштину политичког система социјализма. МеђЂутим, то подразумева такав систем власти и управљања у коме ће се заиста владати и управљати од стране радничке класе и свих радних људи, а не од неког у име њих.
Развијање нових продуктивних односа
Радничка класа и сви радни људи организују власт на различите начине, зависно од услова, места и времена. У почетној фази изградње новог друштва, власт у име радничке класе врши њена држава (државни социјализам). Међутим, развојем самоуправљања жели. се превазилажење те посредничке власти. У развијеном самоуправном друштву,
ГНАС7. |-
'
друштвено самоуправљање представља пут и облик подруштвљавања власти. Власт се подруштвљује и постаје друштвена функција. Према томе, друштвено самоуправљање замењује власт радничке класе и представља њен најдоследнији израз.
Тако, Устав СФРЈ из 1974. године утврђује да у СФРЈ „сва власт припада радничкој класи у савезу са свим радним људима града и села“. У циљу изградње друштва као слободне заједнице произвођЂача, радничка класа и сви радни људи „развијају социјалистичку самоуправну демократију као посебан облик диктатуре пролетаријата“.
· Радничка класа сви радни људи „остварују власт и управљају другим друштвеним пословима организовани у организације удруженог рада и друге самоуправне организације и заједнице и класне и друге друштвено-политичке и друштвене организације“. Функције властии управљања другим друштвеним пословима у друштвено-политичким заједницама врше скупштине
- и њима одговорни органи;
судску функцију врше редовни судови као органи државне власти и самоуправни судови; заштита уставности је поверена уставним судовима и сл.
Према томе, ради се о изградњи и развијању нових продукционих односа, а то постаје основа за изградњу и развијање битно нових односа у друштву. У томе се огледају предности социјалистичког самоуправљања и- самоуправног социјализма као његовог општег оквира.
Социјалистичко ·самоуправљање постаје квалитативно нови облик политичке организације друштва. Међутим, треба имати и виду да друштво које се институционално самоорганизује на социјалистичким самоуправним основама управо претпоставља један такав и тако сложен систем и дуготрајан процес сопственог развитка и ослобађања. у
ср НЕ ПАЛА ПА мн А ИДЕАЛ ететевитаца
класних супротности
они одмах и потпуно срозали на ситнобуржоаску теорију „измирења“ класа помоћу „државе“. Безбројне резолуције и чланци политичара тих обеју партија скроз су прожети том малограђанском и филистарском теоријом „измирења“. То да је држава орган владавине одређене класе, која се не може измирити са својим антиподом ( с класом која јој је супротна), то ситнобуржоаска
демократија никад није у стању да схвати. По односу према држави најочигледније се види да наши есери и мењ-
· шевици уопште нису соција-
листи (што смо ми бољшевици увек доказивали), него ситнобуржоаски демократи с готово социјалистичком _фразеологи-
'
јом. Државни уговори
За одржавање посебне јавне власти која стоји над друштвом потребни су порези и државни уговори.
„ „Имајући јавну власт и право убирања пореза“ — пише Ентелес — „чиновници, као
ортани друштва, стоје сад изнад друштва. Слободно, добровољно поштовање које је указивано органима родовског друштва њима је недовољнс. чак и кад би га могли задобити... Стварају се посебни закони о светости и неприкосповености чиновника. „Последњи полицијски служитељ... има више „ауторитета“ нео леви органи родовског друштва заједно, али: и најмоћвији кнез или највећи државник и војсковођа _ цивилизације могу позавидети старешини рода
„
СУВЕРЕНИТЕТ
МАЛИ РЕЧНИК
због непринуђеногт и неоспорног поштовања које он ужива.“ Овде је постављено питање о повлашћеном положају чиновника као органа државне власти. Истакнуто је као најглавније. шта је то што их ставља изнад друштваг Видећемо доцзије како је ово теоретско питање практично решавала Шариска комуна 1871. тодине и како га је Кауцки реакционарво забашуривао 1912. године.
... „Будући да је држава настала из потребе да се обуздавају класне супротности; будући да је она истовремено настала усред сукоба тих класа то је ова. по правилу, држава напаче. економски влапајуће класе, која помоћу лр. жаве постаје и политички владајућа класа и на тај начин добија нова средства за угњетазање и експлоатацију уугњетене класе“... Не само што су античка и феудаука држаза биле органи експлозтације робова и кметова, него је и „модерна представничка држава оруђе експлоатације најамног рада од стране капитала. Међутим, као изузетак наступају периоди када класе које се међусобно боре готово уравнотежују своје снаге, и онда држава за неко време добија извесну самосталност у односу на обе класе и привидно наступа као посредгик међу њима“... Таква је зпсолутна монархија ХУП и ХУШПТ века, бонапартизам првог и нарочито другог царства у Фран цуској, Бизмарк У Немачкој.
Таква је — додајемо ми влада Керенског У републиканској Русији после прелаза на прогањање револуционарног пролетаријата, у моменту
кад су совјети збот руководства ситнобуржоаских _демократа, већ немоћни, а буржазија још недовољно јака да их просто растера.
Енгелсове речи о „одумирању“ „државе уживају тако широку популарност, тако се често наводе, тако рељефно показују у чему је смисао обичног фалсификовања марксизма у опортунизам, да је потребно задржати се на њима подробно. Навешћемо цело излагање из кога су узе-
те.
Оваплођење у видљивој корпорацији
„Пролетаријат ·сшузима државну власт и претвара средства за производњу пре свега у државну својину. Али самим тим он укида самог себе као пролетаријат, самим тим он укида све класне разлике и класне супротноти, а тиме и државу као државу. Досалашњем друштву, које се креће у класним супротностима. потребна је држава, тј. организација дате експлоататорске класе ради одржавања њених спољних услова производње, што значи у првом реду насилног држања експлоатисане класе у условима потлачености (ропство, кметотво, најамни рад) које одређује постојећи начин производње.
Држава је била званични представник целог друштва, његово овоплоћење у видљивој корпорацији, али она је била то само утолико уколико је била држава оне класе која је за своје време сама представљала цело друштво; у античко доба она је била држава грађана — робовласника, у средњем веку феудалног
а - | Ју Предлог питања за дискусију
на састанку одељења
врховна власт, неограничена власт, потпу-
на државна независност, неприкосновеност.
ТИПИЧАН
најучесталији и онај који се јавља нај-
чешће у датој ситуацији.
1. Када настаје држава
2, Шта се подразумева под појмом власт"
Ма ши ла И О ВАВА
22. МАРТ 1978. — БОРБА — СТРАНА %
ПЕТИ циклус: : ПОЛИТИЧКИ ИСТА
СОДИТЉАИСТИЧВЕ САНОУПРАВНЕ ЛЕМОНРАТИЈЕ
Одумирање антагонизма и свих облика принуде
Комунисти ће и даље остати авангардна снага социјалистичког покрета У нашој стварности, проверавајући у пракси, правилност своје политике и својих акција, проучавајући резултате те праксе, који увек неизбежно садрже и елеменат непредвиђеног, па тиме и стихијског... Водећа политичка улога Савеза комуниста Југославије постепено ће у перспективи, ишчезнути — са развијањем и јачањем све обухват нијих облика непосредне социјалистичке демократи је. То ишчезавање ће ићи упоредо с објективним про цесом одумирања друштвених антагонизама и свих облика принуде који су ис торијски израсли из тих ан тагонизама, Но да би се ти циљеви постигли, потребна је стална свесна акција ко мувиста, кроз све облике социјалистичке демократије и организације радног народа.
Антагонистичке снаге још нису онемогућене до те мере да би престале бити опасност за опстанак социјализма. Зато се радничка класа не може одрећи оружја своје класне борбе, диктатуре пролетаријата, и руководеће улоге Савеза ко муниста Југославије у борби за превазилажење оних социјалних и материјалних фактора који у различитим облицима још врше притисак на друштвене односе У нашој стварности у смислу капиталистичке с" рестаурације односно бирократско-друштвено-капиталистич- ких тенденција.
(Програм СКЈ)
Постојање државе – доказ непомирљивих
племства, у наше време буржоазије. Када држава најзад доиста постане представник целог друштва, она саму себе чини излишном. Чим више не буде ни једне друштвене класе коју треба држати у потлачености, чим буде уклоњена борба за индивидуални опстанак, условљена класном владавином и досадашњом анархијом у производњи као и сукоби и ексцеси који из те борбе проистичу, тада више неће имати ко да буде угњетаван. ради чега је и била потребна нарочита сила за угњетавање, — држава.
Први акт у коме држава стварно иступа као представник целог друштва узимање у своје руке, у име друштва, средстава за производњу ис-
товремено је њен последњи самостални акт као државе. Мешање државне власти У
друштвене односе постаје излишним У једној области за другом и престаје само од себе. Владу над лицима смењује управљање стварима и руковођење процесима производње. Држава се не „укида“, она одумире. На основу тога треба опењивати фразу 0 „слободној држави“, фразу која је имала привремено оправдање с гледишта агитације, али која је у крајњој линији научно неодржива. На основу, тога треба оцењивати и захтев такозваних анархиста да се држава укине.“
.. „Друга особина је — успостављање јавне власти која се више не поклапа непосредно са становништвом које се само организује као оружана снага, Та посебна јавна власт нужна је зато што је спонтана организација становништва постала немогућа откако се друштво поцепало на класе. Та јавна власт постоји У свакој држави. Она се састоји не само из оружаних људи него и из материјалних додатака: тамница и принудних установа сваке врсте, које није познавало родовско дру“ штво“..
Б. И. Лењин: „Држава и револуција“ '