Борба, 29. 10. 1978., стр. 7
_ надања сигурно зна, _цији за штампу следеће: ; — Разговарао сам с радницима, н с Југословенима којих у „Кертингу · има око 180, а потом и са целим колективом. Ракао сам им да нисмо у стањ, · повећамо плате, јер
КАРАВАН „БРАТСТВО. ЈЕДИНСТВО | онкуренција | али – здрава _
Или шта о вишегодишњој пословној сарадњи мисле запослени у београдском „Соко-Штарку“ и загребачком „Крам ј“ |
Фабрика „Соко Штарк“ упо- |
шљава данас преко 2.100 рад ника махом Београђанки. Још је више Загрепчанки — 80 одсто од 4.600 запослених у загребачком – „Крашу“. Оба „женска“ колектива, стара ви-
-ше од 70 година, дуго већ по-.
слују успешно и без тешкоћа. Заједнички су им и: колачи, чоколаде, бомбони и — остали вафли које справљају за исте, велике и мале, сладокусце у Југославији и ван ње.
Рекло би се, конкуренција у класичном смислу речи.
Заједно планирамо различито производимо
Па ипак, односи две највеће „кухиње“ индустријских кола ча у нас много су ближи узор ној сарадњи и разумевању у пословном и сваком другом погледу. У то смо се јуче увери ли приликом 25. сусрета њихових представника, учесника овогодишњег каравана „Братство-јединство“ у погону „Соко“ на београдској Палилули. Ту су се гости и домаћини нашли рано изјутра да би још једном наздравили чврстој дугогодишњој вези и договорили се како да је даље развијају: — Пријатељство наших фабрика траје од ослобођења старије је и од овог Каравана — испричала нам је Споменка Милановић, референт за на бавку и секретар Синдикалне организације „Штарка“. — А оно се, између осталог, огледа и у заједничком извозу, договарају о јединственим ценама, маржама за сличне врсте кекса, чоколаде... Јер, ми се годинама већ трудимо да не ду-плирамо производе и тако стварамо непотребну конкурен
цију на тржишту на којем има довољно места за обоје.
— Више од десет година усклађујемо програме развоја да не бисмо удвајали капацитете. Зато немамо ни једног баш истоветног артикла — додаје и Катица Рађа. радник „Крашовог“ ООУР „Кекс“. Наставићемо и наредних година да заједнички планирамо. Да су заједно јачи, „Краш“ и „Штарк“ су увидели када су почели да заједно увозе сировине и пласирају производе. Тако су се недавно сложили да у Пољску заједно извезу чоколаде за седам милиона долара.
Заједно продају слаткише и
многим земљама у развоју од.
Гане и Нигерије до Шри Ланке. Управо ових дана у „Крашовим“ погонима ужурбано пе ку кекс под марком „Штарк“, да би допунили количину коју београдска творница кекса тре ба да испоручи Етиопији:
Извоз и увоз усклађујемо — Без помоћи „Краша“ не бисмо стигли да извршимо по замаштне уговоре — похвалио нам се Васа Олујић, генерални директор „Соко-Штарка“. Са осталим произвођачима, а пре свега са „Крашом“, покушавамо да какао убудуће набављамо непосредно од произвођача, а не — преко западних берзи. Партнери ће нам углав ном бити несврстане земље западне Африке, Азије и Јужне Америке. Није искључено да у неким од њих ускоро заједнички подитнемо и фабрику, да им уступимо технологи ју, лиценце...
Није онда чудо што се телефони из једног у други ко-
лектив чују готово свакодневно. Разговара се о послу, тешкоћама... Како, на пример, израдити правилник о награђивању, о бодовању на стамбеној листиг Или, да би први честитали једни другима на неком новом производу, успеху на сајму. Зато међу организаторима производње и технолозима две фирме нема по гловних тајни.
Поверење без пословних тајни
— Караван „Братство-јединство“ је, уз све, прилика да се наши радници зближе потврђују и Ана Лукачевић, микробиолог из „Краша“ и Бранко Боћанин, председник. Синдиката у ООУР „Соко“. Не треба заборавити и прија тељства која се у оваквим приликама . створе. Београд и Загреб нису далеко. Уз телефон и авион чини се да су ту, преко Саве. Само треба наћи разлог да се сретнемо. А то је управо сврха каравана. Стога бисмо желели да се убудуће још више прошири број његових учесника.
— Без ове дубље радне сарадње караван би, ипак, остао само манифестација закључује директор Олујић. — Ми смо ипак конкуренција. Али — врло здрава. Не пам-
тимо да су наши или њихови
трговачки путници изрекли иједну ружну реч за производе оних других. Захваљујући томе, тржишта уже Србије, Београда, Загреба и Хрватске су нам за разлику од осталих — подједнако отворена. Заслуга за то је управо у сарадњи коју више од 12 година негују „Краш“ и „Штарк“.
Весна С. РОГАНОВИЋ
ОПАТИЈА ||
#
Научни екуп о заразним болестима
Око 150 југословенских стручњака из ове медицинске области поднеће 20 научних
(Опатија, 28. октобра, Танјуг — Шта се ново догађа У области · заразних – болести7 Које су од њих у узмицању, а које у експанзији, затим суочавамо ли се са појавом досад
"непознатих заразних болести
и јављају ли се слојеви који су резистентни, односно, отпорни на неке лекове, што здравствене раднике усмерава на нове правце и нова тратања у лечењу 2
памвалввнмвеииенивиививмвимввлвмлмвни ен РнивиМ РАМА АРМА
ло. Верујем да ће већ ускоро бити боље. Био сам у Велењу, У „Горењу“ и одушевљен сам изгледом и начином организације посла тамо. „Горење“ је велики концерн, истински модерна фабрика, позната и у све · ту. Чини ми се да је производња тамо и
модернија од наше...
„Тако говори инжењер Хохбајн, вероватно, мишљење и осталих западнонемачких стручњака запослених у „Кертингу“. И други упосленици очекују боље данешто“ изменити. који за та очекивања и говори на конферен-
не, надају се да ће се, Директор Пистор,
санирамо радимо, тренутно, с гу
је губитке. Зато морамо
верујем да ћемо у томе ве године успети. Због тога
лисали повећање плата
1979. години.
Шаа очекује 1осподин
Лајшнер
авионим
У платама и бројкама, наравно, није све
ећ и. Пистор. То је само део онога Поа очекује. Наши саго-
ицину југосло-
што се од „Горења“ ворници знају да нас, некол
венских новинара, који су се про два
7 штвени односи у фа рици, · Мо ара дника и тако
ље окупили у Грасауу,
политичко организовање ра даље,..
Једно од тако рећи нарских питања било
„Кертингу“ у времену које долази десити штрајкт у : 1 Може наравно, — каже Пистор. Де- рења—Кертинга и
сиће се ако га покрене Синдикат металаца Немачке. У металској индустрији ове зем ље ради неколико милиона радника, од којих је 50 одсто, члаНОнЕ пе арт Ако се већина њих изјасни за штрајк, ставити посао и сви други. То ће учинити . разуме се, и радници „Кертинга,
пили авина им
ИРЦ
у да одмах фабрику и битком. меко „Го4 е се, није да покрива било чи- | а едке 3 ј што пре стати на 5 ироди сам оптимиста и чврсто ПН ла Бем ћ колико идуће смо и укалкуза 6—7 одсто У
неизбежних новије: може ли се У
морају обу-
рад ова
Ово је-само „исечак“ онога о чему ће се расправљати на научном скупу посвећеном заразним болестима који преко-
"сутра почиње у Опатији и на
којем ће учествовати око 150 истакњутих југословенских епидемиолога, инфектолога, педијатара, лекара опште медиџине и други стручњаци.
У току петодневног рада биће поднесено око 20 реферата о којима ће се водити научна
делећи,
најпре
расграва. Реферати се односе на актуелна питања у епидемиолотији заразних болести, на заштиту земље од уношења и ширења колере. маларије и вирусних хеморатичних грозница. на противбиолошћу заштиту у ошштенародној одбрањи, на мере у случају појаве заразних болести у школама и другим већим установама. иначе, били задовољни условима рада и зарадама у фабрици...
"Што се синдикалног организовања тиче, У последњих месец дана се у „Кертингу“ и у том погледу, осећају промене. Донедавно, наиме, једва 38 одсто „Кертинговаца“ било је учлањено у синдикат, а сада је у овој организацији сваки други радник. Бивши власник-приватник Беме није баш благонаклоно гледао на раднике који су се синдикалнд, организовали... Сада је, међутим, тенденција сасвим обрнута: фабрика је власништво радника јима је у интересу да то власништво не рађа само профит, него и хуманије и праведније међуљудске односе. |
Том истом тежњом можемо објаснити и још једну, за Немце такође шокантну новост: промену односа управе фабрике пре- · ма Вебегрзга!-и. (Вебјебђзгаћ, значи савет предузећа. Постоји у свим западнонемачким фирмама, у дужност му је да се „погађа“ с управом предузећа око услова рада и становања, друштвене прехране, здрав ствене заштите радника и тако даље). О тој промени говори господин Ерих Лајтнер председник Савета: 5"
— Кад смо чули да долазе Југословени, почели смо да очекујемо неке измене односа у фабрици. Први контакти показују да су та очекивања била оправдана: управа се отворила према нама и просто нас
„Горења“, ко-
засипа информацијама. То до сада није био
шле неде-
чај...
' кују убудуће2 Одговор
ма како,
шта, очекују радници —___ =
Прошли смо кроз модерне погоне „Го, онако с ногу, разгова- ћи свима исрали с радницима, постављају:
та питања: како се сад осећају и шта очеДрагана Шларчевића, родом из Липика, који у „Кертингу“ ради шест година и тренутно зарађује око 1.200 марака могао би бити типичан: у |
случај. Нормално, између савета и управе ће и даље остати супротности, јер је реч о различитим интересима, али за сада је битно да смо информисанији него икада раније. И још нешто: сведоци смо једног великог изузетка. Наиме, управа предузећа ме позива на све своје седнице! То ни у једној фирми у СР Немачкој није слу-
СВЕЧАНОСТ У КРАГУЈЕВЦУ
(помен на први изливени топ
Овим је обележена 125-20дилињица од отварања, тополивнице
(Крагујевац, 28. октобра) Топовским салвама'и великим весељем у Крагујевцу и целој Србији на данашњи дан пре 125 година обележено је изливање првог топа у тек основаној тополивници. Тај догађај је данас трајно обележен откривањем _ спомен-плоче на згради старе тополивнице У којој је сада музеј историјско-техничког развоја завода „Црвена застава“. Београдски вајар Ото Лого ову споменплочу обликовао је у виду тада изливеног првог топа из чије цеви избијају ове речи: „Дрвени пламен старе ливнице гори у слободарству, раду и самоуправљању“. "
Откривајући ово спомен 06ележје инж. Слободан Митровић, директор Фабрике наменске производње, подсетио је да се тополивница развијала, мењала називе. рушена и обнављана као и земља у целини. Али је она била једно од водећих места у изграђивању првих, јаких језгара савременог индустријског пролетаријата, У чијим се халама развијала социјална и класна свест — од црвеног барјака самоуправне до оружаног дела револуције. Од 12.000 радника 1941, године, 3.600 је остало на поприштима револуције, а преко 5.000 на стратиштима у Шумарицама, док је 12 чланова овог колектива проглашено за народне хероје Југославије.
С. ЈАНКОВИЋ
АКЦИЈЕ СИНДИКАТА
Шта са касом за _ узајамну помоћ |
Основане после рата синдикалне касе живе и данас, на свој начин пома~ | жу људима иако им ту цм тамо оспоравају право на постојање и чак их називају незаконитим
Слушајући разговор о добром раду касе за узајамну помоћ у Комбинату гуме и обуће у
Борову (која има 6.000: чланова, 5.000 корис-,
ника, 15 милиона готових пара, а даје кредите и до 50.000 динара), један полуквалификовани радник је рекао:
— Боље је да не пишете у новинама о тој каси,. јер ће је укинути. Стално је критикују, а она нам треба помаже, у невољи, а многи то изгледа не разумеју.
За личне потребе
То није први човек који мисли овако, нити је синдикална каса „Борова“ једина којој се упућују критике. Сличних каса има широм земље, на њих се гледа с мање или више разумевања, а највише наклоности показује син дикат, јер оне помажу људима на свој начин, имају своје скупштине, извршне одборе, правила о раду, дају позајмице у висини једног до два улога, наравно бескаматно, и кредит за сваку личну и породичну потребу. Чланарина се креће и до пет одсто од личног дохотка. У „Борову“, на пример, појединци дају и по 10 и 15 одсто или једнократни улог до милион старих динара. Више, дакле, дају и више траже. То је њихов новац, сами с њим располажу и сами пишу правила. _
Синдикалне касе за узајамну помоћ основане су одмах после рата, у време када смо били сиромашни, када су се намирнице и текстил делили на „тачкице“, кад је сваковрсна солидарност добро дошла. Тада је створена та каса коју су неки звали „сиротињска блатајна“, да би је касније модернизовали у „рад ничка банка“ и слично.
Онда смо постали богатији, створени су услови да се добије кредит за намештај, аутомобил, стан. Тада су многе касе укинуте, али у више стотина колектива широм земље, у великим градовима и индустријским центрима она је остала. Има је и „Борово“, у коме је просек личних доходака нешто преко 3.500
динара, где има мното младих и полуквалификованих и приучених радника. Али, има је и реномирана фабрика „Прва петолетка“ у 'Трстенику са просеком личних доходака од 5.500 динара, у којој су чланови касе сви чла нови колектива, а корисници преко 50 одсто њих. у
Критичари, међутим, кажу да су незаконите, да су превазиђене да дуплирају посао банке, дају кредите, врше нелојалну конкуренцију банкама и да блокирају огроман новац, који треба укључити у нормалне токове, Касе за узајамну помоћ би по њима требало укинути!
Нелојална конкуренција или помоћ
__ Представници ових каса другачије мисле. Они кажу да ово није блокирање новца, да се новац који дају на позајмице укључује у промет, да само незнатне суме леже у опера тивној благајни, остало пак у бамци, да касе финансирају разне друштвене и синдикалне акције, подмирују многобројне потребе. Оне финансирају породичне потребе, често дечје књиге, зимницу, огрев...
Средства из њих добијају се без велике процедуре, жираната, на шест месеци или годину дана. Практично, члан касе може добити пара колико му треба и то и дању и ноћу.
Каса, у ствари има веома занимљива искуства која би могла корисно послужити чак и нашим банкарцима, нарочито онима који формирају основне банке у радним организацијама и које су често врата до врата са касом за узајамну помоћ.
И тако је каса за узајамну помоћ институција хваљена и оспоравана преживела многе буре. Она међутим ни данас није мање популарна међу радницима него у првим поратним данима.
Ст. РАЈКОВИЋ
ОКО ЗИМСКЕ ИСПАШЕ ОВАЦА
Парагра.
МА 4
(Нови Сад, октобра) — Сточари који по традицији почињу у јесен да селе своја стада оваца са, планина у равницу, уколико се на време не обезбеде уговорима са пољопривредним _ организацијама, сукобиће се ове јесени и зиме у Војводини са оштрим закон ским параграфима.
У предлогу за доношење новог закона о забрани номадске
испаше, о коме је вођена расправа и на седници Извршног већа Скупштине Војводине, указано је да је у 1976. го-
— Четири месеца нисмо радили, чекали . смо шта ће бити с фирмом... добијали од завода за запошљавање, 80 одсто. Наравно, био сам радостан кад је „Горење“ купило фабрику. Очекујем боље дане, а и сад је већ боље, јер ми је плата већ мало, порасла — 40 пфенига на сат. Једноставно, задовољан сам јер радим у својој фирми, осећам је као своју.
Сличне речи смо чули и од Драгице Леић, родом из села Календеровци код Дервенте, Анђелке Врдољак из околина Вировитице, Раде Бољаревић из Јасеновца Јасенке Валтер из Грубишиног Поља.
Нацибе Демирцан, Туркиња, сада заргђује 1.000 марака, и вели да не зна хоће ли бити боље. „Знам само да се мора радити“, каже она, „а добро је већ самим тим
ри против помада
Стада ће моћм да се хране само на одређеним пашњацима и то на основу благовремено склопљених
уговора са организацијама удруженог рада
је се нађе у номадској испаши
Плату смо
дини на подручју Срема било евидентирано 189 стада са 38.000 оваца. Ова стада су, само у неколико општина, причинила штету од 2,6 милиона динара. ·
У јесен прошле и у пролеће ове године на испаши у 17 војвођанских општина била су 154 стада са око 43.000 ова-
ца. Само у 6 општина стада су.
причинила штету од 37 милиона динара.
Како стоји у предложеном законском документу, испаша стада ван места боравка вла-
пала“. она једноставно.
вени... шања: добро је
што посла има, што фабрика није про~
Слично говори и Гизела Раб, Немица, која очекује да неће бити лошије него што је било. „Важно је да има посла“, каже
И тако, раме уз раме, раде Немице, Тур киње, Југословенке, Немци, Турци, Југосло Све као да спаја исти уздах олака има посла. Додуше, мно-
ги не испуњавају наша очекивања и не одушевљавају се претерано што је фабрику купило баш „Горење“ („Свеједно ми је“ каже Мариа Блацек, Туркиња. „Важно је да се ради“), али зато има доста Југовића који се радују као што се радује Ружа « Морић из села Жеровца код Дервенте: — Има нешто у томе — каже она — би-
сника оваца може се убудуће организовати само ако је претходно склопљен уговор са организацијом удруженог рада која има свој пашњак.
Јасно се, такође, предвиђа да се стада не могу догонити и одгонити преко њива и усева. Допремање стада може да буде само средствима јавног превоза — железницом и камионима. ·
Власници стада који се не буду држали „слова“ закона, доћи ће у ситуацију да претрпе значајне материјалне губит ке. Пре свега, свако стадо ко-
О О О о О И
СУПЕРМОДЕРНА ФАБРИКА А НЕ „ОЛУПИНА“: Поглед на „Горе ње — Кертинг“ у Грасаџу
боље...
Чини нам се да је расположење наших људи у „Кертингу“ најбоље изразила Аница Фучек из Славонског Брода кад смо је упитали очекује ли боље дане,
— Него! — рекла је енергично; — Мора бити боље! Какво је то уопште питање7
Такво расположење је, разуме се, вели“ ка обавеза за „Горење“. Треба ли рећи и то да многи Немци, и добронамерни и злонамерни, једнако знатижељно чекају да виде шта. ће у Грасауу "учинити — комуни-
сти“.
ДАНИМА МАПАМА
ти домаћин у туђој земљи! Али, немојте ме погрешно схватити. Нису се изменили односи између нас и немачких радника, Слигали смо се и раније, а убудуће ћемо и
присилно ће се одстрањивати са испаше отпремањем у место боравка власника стада, железницом или камионима, о трошку самог власника. А, уз то, предвиђене су и високе казне за све оне који дотерају овде на зимску испашу а да претходно нису склопили утоворе са власницима пашњака: друштвена правна лица могу бити кажњена са 30.000 до 100.000 динара, а грађани- вла сници стада од 5.000 до 20.000 динара. С. СТАНОЈЕВИЋ
ШЋУ
ДИО ОИ О О ОВО ТЕ АИ АИ И ИТ РАЈТ ТАЈА
пиши
И а.
4.
Крсте БИЈЕЛИЋ 5 5 га
к5 иу |
| | |