Борба, 03. 11. 1978., стр. 2
Указом ол 18. 1962 Прелсепних
венпем.
ке опликовао је „Борбу“ потопом 46 гопишњице из. пажетња Оппепом застугР за нароп сп златном зтезпом и укпзом оп 18 мплтта 1072 потопом 50-голуттњипе писта Орпеном братстал м 'етинства са златним
дима поронила — ЗОМЉОРОАНИЦИ ЗОКОСНИЛИ
Проблем није у томе што је снег прерано пао него што пољопривреда није припремљена за таква изненађења
Зима је неуобичајено поранила. Заиста је реткост да снег падне већ око 1. новембра. Навикли смо да прва снежне пахуљице почну да па дају тек негде у другој половини де цембра.
Прерано наишли весници зиме на нели су и веома озбиљне штете. Нај више пољопривреди неспремној за таква изненађења. Поготово, нај важнијим послу пољопривреде убирању јесењих плодова. Буду ли и наредни дани влажни и хладни, невоља ће бити још више.
А то би значило закашњење јесење сетве јер пшеница се према устаљеној плодосмени, поготово у житородним рејонима, обично се је на земљишта са кога је тек ски нут кукуруз.
Управо је обим непосредне штете причињене пољопривреди посредна штета ће бити свакако још већа мада се она обично нигде не исказује — и актуелан повод да се о таквим неочекиваним удари ма и неприпремљености пољоприв реде за њих каже и нешто више,
Неуобичајено али не и неочекивано
Захлађење са снегом заиста је ове године дошло прерано али такви екстреми нису за нас баш непознати. Уосталом са климатским
изненађењима сеу пољопривреди
увек мора рачунати. Са таквим ри зицима не рачуна само пољопривре да у којој се послови планирају од данас за сутра. Управо због тога што се у претежном делу наше пољопривреде послови тако планира ју, нас веома тешко погађа свако изненађење.
У Војводини је, према најновијим подацима, кукуруз обран са 50.000 хектара, од укупно 540.000 хектара колико је под овом културом. Обра но је дакле тек нешто око десет од
| АКЦЕНТИ__НЕЕИ АИ Забушавање
сто засејане површине. Пшеница се У војводини већ традиционално сеје на земљишту где је пре ње био ку куруз а то управо значи да –сетва, у највећем броју случајева, мо же да почне пошто се убере куку руз и кукурузовина уклони са њива. Најпогоднији агротехнички рок за сетву пшенице на подручју Војводине и Славоније је време измеБу 5. и 20. октобра. А рекосмо да је до 1. новембра кукуруз обран са тек десет одсто површина.
Ове године дозревање свих усева, па и кукуруза, знатно касни па стога касни и берба. Али закашњење дозревања ипак није толико — јер у нормалним приликама берба почиње већ у првој половини се птембра — да се до новембра могло обрати тек десет одсто кукуруза. Слична је ситуација и у ужем де лу Србије, као и друтим крајевима земље одакле се такође јавља да је прерани снег нанео велике штете неубраним плодовима пољопривреде и отежао јесењу сетву. У Македонији је снег нанео огромне штете још необраним воћњацима и виноградима. Али се ништа не каже о томе како се догодило да до краја октобра велики комплекси плантажних воћњака и винограда остану необрани и плодови не смештени у магацине и подруме.
Захлађење није узрок
Сви знамо да пољопривреда већ годинама пати од несташице радне снаге. Наизглед је то чудно јер ста тистика вели да пољопривредно ста новништво чини 35 одсто укупног становништва Југославије. А то зна чи нешто око осам милиона грађана. Узме ли се да је при томе, што је и нормално, бар 40 одсто пољоприв+редног становништва способног за рад, онда пољопривреда располаже са преко три метпиона радно способ-
ног становништва. На индивидуалним газдинствима то би у просеку износило три хектара обрадиве или два хектара сетвене површине на једног радника. А то је чак и превише. Уосталом, сви знамо да смо још увек аграрно пренасељена зе мља.
Несташица радне снаге на селу јавља се отуда што је — од када је почео нагли одлив младих са села у градове и на привремени рад у иностранству — веома зеповољна старосна структура пољопривредног становништва. Не би, наравао, ни то био проблем да је та промена старо сне структуре била истовремено пра ћена одговарајућим променама У
степену опремљености индивидуал них газдинстава савременим средствима рада. Али механизаицја тих газдинстава, која располажу са око 300.000 трактора, веома је једностра но усмерена. Уз тракторе се најче шће не купују и неопходне прикључне машине без којих сам трактор не значи готово ништа. Отуда и наизглед парадоксално стање да нам најважнији пољопривредни ра дови — сетве, жетве и јесење уби рање плодова — трају данас, кад ин дивидуална газдинства имају око 300.000 трактора, чак дуже него не када кад на тим газдинствима тра ктора готово није било. Јер тада су приноси били много мањи па их је у жетви и берби било лакше убирати а и радне снаге је било знат но више.
Ту су и корени непријатне истине да нас у ово време — кад с обзиром на развој технике и технологије та кве појаве не би требало да буду проблем — готово свако климатско изненађење веома тешко погађа.
Васа Рокић
ОСВРТ |
БОРБ А >. СТРАНА — БОРБА — 3. НОВЕМБАР 1978.
фебрувра Републи-
СИНДИКАТ
ТОПЛИ 00
У комбинату „Сомбор“ ручак се аутом
У Синдикалној организацији пољопривредно-прехрамбеног комби ната „Сомбор“, у чијих је 36 основних организација удруженог рада за послено 6.000 радника, брига о стан дарду радника је прворазредна 0бавеза. Иако се ова пољопривредна организација простире на целом по дручју Западне Бачке, ни такав обим није био препрека да се сваком запосленом обезбеди топли оброк.
— Да би сваки радник свакодневно добио топли оброк — истакао је делегат овог колектива на ХП кон ференцији синдиката Војводине, Славко Вујић — храна се спрема У две кухиње у Сомбору и у насељу „Алекса Шантић“. Да би храна сти гла' до сваког радника на њиви, користи се девет „Заставиних“ возила и топли оброк дели на 140 пунктова. 'За свакодневни топли оброк (1.400 калорија) радник плаћа 4,20 динара, а на јеловнику обично има 28 је-
- тај
Оваква брига за раднике, како истичу у комбинату „Сомбор“ вишеструко се исплатила: здравствено стање се побољшало а и радни резултати су већи.
Синдикалне организације овог ком бината у непосредној сарадњи са самоуправним _ органима, успеле су да повољно реше многе несугласице око одмора и рекреације.
На мору Комбинат располаже са два одмаралишта од 75 лежаја, што је мало за потребе овако великог колектива. Зато се сарађује са дру гим радним организацијама тако да сваке године у одмаралиштима од мор проведе 1.000 радника.
— Наш комбинат је међу првима увео социјалну карту за сваког радника — каже Славко Вујић. —
"То нам је омогућило, поред оста-
лога, да регрес за годишњи одмор не делимо свима једнако, већ према приходима породице. По нашем _ самоуправном споразуму, ако сваки члан домаћинства има месечне приходе од 2.000 динара радник добија пуни регрес (60 одсто просечног личног дохотка у привре ди ' сомборске општине), код прихо да од 2.500 динара по члану домаћинства регрес је 50 одсто, а код примања преко 3.000 динара по чла
ну домаћинства — 30 одсто.
(КАРИКАТУРА: С. БОЖИНОВСКЕ)
обилима превози до свих 6.000 радника
Да би се радници подстакли да ор ганизовано иду на годишње одморе, припрема се удруживање дела средстава из регреса како би се обе збедили нови капацитети за одмор. — Убудуће ћемо посветити више пажње дневном и недељном одмо ру наших радника. За то имамо до бре услове јер се налазимо поред Дунава, канала и бројних шумских подручја — истиче Славко Вујић.
Одржавању физичке кондиције · радника, у комбинату „Сомбор“ поклања се такође изузетна пажња. Изтрађена су два рекреацисна центра. Захваљујући бројним акцијама синдикалне организације различитим облицима физичке рекреације и спортом бави се 1.800 радника. Они се и такмиче у 12 разних спорт ских дисциплина.
У знак признања за ове активно. сти, комбинат „Сомбор“ је добио и Мајску награду Већа синдиката Вој водине, као и највишу спортску на
мара А
пе
= 54 41
граду Покрајине — награду „Јован ,
Микић Спартак“. С. Станојевић
· Нагађање о подели станова
Према сатистичким подацима радници запослени у непосредној производњи могли су зарадити прековременим радом у посљедње двије године пе тину више од својих особних доходака, а у непривредним дјелатностима у истом раздобљу могло се зарадити четвртину више. У земљи, се у једном мјесецу, каже статистика, пла ти за прековремени рад свота једнака просечним примањима 88 тисућа радника, прековремено ради сваки десети радник у индустрији, дуже од радног времена остаје 14 одсто радника, у промету 21 посто итд.
Први би дојам могао бити како је овдје ријеч о ревности на послу ко= ја онда мора донијети и више зара2 де. Темељитија ће анализа, међутим,
показати да баш и не мора бити тако. Има случајева гдје се гомилају прековремени сати, а радне организације не послују добро, или гдје се прековремено ради зато што се прије тога забушавало, пише „Вјесник“. | Можда је ријеч забушавање прегруб израз, међутим, сигурно је највише радних организација с много прековременог рада тако да се у њима прековремени рад, заправо, настав ља на фиксну и тек одока мјерљиву зараду у редовном радном времену. Тамо гдје нема стимуланса за рад У радном времену бит ће и прековреме ног рада. У супротном, прековремени рад бит ће не само потреба поједина-
ца него и цијеле радне организације.
НИЛИ АТАРА ИО
ДИНО АРА А ВААРАИЋО
ИМАЛА ЕРИ НИМАВЕНААМАААМАМАВВАМВНААМВАМОАПИАМААМРАЛААВИАААИРАААМВВРААМАВАРРААААМАМААААМРАААРРАРРААРРАМРРАММЕ
УЗГРЕД.
Скупштина основне банке „Пљевља“ у Пљевљима има 59 делегата. · Структуру чине: 26 директора радни: организација, а 33 су секретари мнтересниж заједница, шефовц разних
зове — директоријум.
Дирекшоријум
рамутоводстава ч службеници на РУководећим функцијама. Због таквог састава боље 6 одго-
варало да се овај орган Скупштине о. Д.
Стамбена зграда рудника угља у Пљевљима са новим становима, изграђеним из средстава заједничке потрошње, дочекала је прошлу зиму празна. Није се знало ко треба да се усели. Скоро годину дана трајала је расправа о правима и бодовима, а дотле су настале материјалне штете — од мразева. Попуцале су водоводне инсталације, због чега је оштећен паркет и зидови па је и оправка дјелимично одложила усељење. у
Иста ствар поновила се и ових дана, с разликом што мразева још нема. Недавно је
"завршено дестак станова али није постит-
нут договор у колективу о начину њихове подјеле. Нагађања о предностима радника у расподјели станова вјероватно ће потрајати дуже па се може догодити да и овом
приликом мајстори за оправке стигну прије станара.
У суседној грађевинској радној организацији догодила се још већа збрка око подјеле станова. Шесторица радника добила је новоизграђене станове одлуком органа самоуправљања која је касније, по жалби друге групе радника, поништена у "Основном суду удруженог рада (станови су бесправо усељени). Суд није могао да одлучи ни у корист радника који су се жалили па је цио спор сведен на то да станови у правилу морају остати празни док се спор не ријешти на други начин.
Бројне неспоразуме у расподјели станова
• повећава пракса да се на нивоу радне ор-
ганизације неки од бољих станова проглашавају кадровским и додељују ван бодов-
нот система. Таква подјела је незаконита због тога што раднике који су преко фонда заједничке потрошње улагали средства у стамбену изградњу лишава права да одлучују о њиховом коришћењу. Сви ови примјери посљедица су недостатака у самоуправним споразумима о расподјели средстава, права и обавеза међу основним организацијама удруженог рада. Негдје ових аката уопште и нема па се поступак око подјеле станова своди на нагађање на неком од органа самоуправљања. Према захтјевима за додјелу станова упућеним централним радничким савјетима може се закључити да о стамбеној политици још не одлучује колектив — основна организација удруженог Рада као мјесто створена средства за изградњу станова.
(0. Д)
Заједничка одговорност
Последње расправе у Војводини о акцијама на примени Закона о удруженом раду показале су да се, по устаљеној традицији, у многим колективима касни са доношењем. потребних докумената, а негде се изради нових статута и других самоуправних аката прилази и формалистички.
Из општина стижу оцене да је то углавном последица пропуста у организацијама удруженог рада.
Међутим, у информацији која је ових дана поднета на заједничкој седници Већа општина и Већа удруженог рада Скупштине Војводине, јасно је указано да се спора примена Закона о удруженом раду, једним делом, може ставити и на „душу“ општинских служби и органа. У њима се на сагласност или потврду статута организација удруженог рада често чека и по неколико месеци. Ретки су и случајеви благовременог испуњавања још једног задатка општина који произилази из Закона о удру женом раду — надзора и контроле зако-
нитости самоуправних аката организација удруженог рада.
Очито је, дакле, да се још са нивоа општинске власти једним очима гледају и виде сопствене слабости, а другим — пропусти организацијама удруженог рада. Успештној примени Закона о удруженог раду
неће се много допринети ако се све обавезе и сви послови не буду заједнички обављали, међусобно допуњавали и доследно испуњавали. (С. С)
гдје су и.
ДРУШТВЕНА ХРОНИКА
СтинОМ
Грађани Ријеке причају, траже одговор и извештај о томе шта се догађа са започетом изградњом ријечке заобилазнице, веома важног саобраћајног објекта којим град тре ба да се ослободи транзитног и терет
ног саобраћаја. Али, ништа не помаже. -
Надлежни ћуте као да до њих гласине не допиру и као да не чују питања представника средстава јавног информисања који су се запетљали у „петљи“ многих ненадлежности. А испаде да у Ријеци ама баш нико за овај објекат није над-
лежан и зато званична Ријека упор но ћути! |
Кад су се после разних говоркања у граду новинари обратили СИЗ за регионалне и магистралне цесте у Ријеци с намером да сазнају истину о ријечкој заобилазници, добили су одговор „да су сви подаци о томе у надлежности инвеститора, а инвеститор је СИЗ за магистралне цесте СР Хрватске, чије је, иначе, седиш те у Загребу“.
У ријечком СИЗ о томе нико не ће реч да проговори, чак ни онолико колико се верује да-они зна-
но зообилазнице
ју, а да не би дошли у искушење,
да се која реч ипак омакне, заклонили су се параваном ненадлежности. Дадоше нам једино телефонски број 445-000 у Загребу и да од њих дознамо право стање о ријечкој заобилазници. МЕ
Зато смо и назвали републички СИЗ за магистралне цесте Хрватске. Затражили смо секретара, али га, нажалост, нисмо нашли. Уместо њега јавио се неки други друг, па,
· кад је чуо ко и зашто зове, рекао је
„да он јесте одговоран али да није овлашћен да о томе говори“. Није
овлашћен да каже чак ни своје име. Ипак, можда изнервиран упорношћу, проговорио је и коју реч о ријечкој. заобилазници.
— Шта има да причају грађани Ријеке и шта имају нољине о томе да пишу2 — постављао је питања уместо одговора. Све што о томе има да се каже, наставио је, написано је у једном материјалу, ко-
ји, за сада, има радни карактер, па, према томе, није за јавност. Тај материјал: треба да прихвати
или одбаци скупштина СИЗ-а и тек онда може бити доступан и јавности. А до тада нека прича ко шта хоће — рекао је.
То је све. Тако говори одговор ни али неовлашћени друг из једне надлежне институције у којој може да се сазна истина о ријечкој за
обилазници. Пита: шта има да при.
чају грађани Ријеке а заборавља да су и ти грађани и радни људи великодушно уписали не мале суме наменског народног зајма за изград њу магистралних џеста у Хрватској,
у чијем склопу је и ријечка заобилазница. Некад су одговорни и надлежни другови одлазили међу те радне и
' остале грађане да им објашњавају
и објасне да без путева нема живо-
та, а. руку на срце, нису морали мно,
го- ни да се труде. — знали су то људи и без одговорних и надлежних објашњења. И уписивали су, ко лико је ко могао, да би се на крају испоставило да су уписали више не то што је било планирано.
Новине су сваког дана биле пуне
података о томе. Онда су одговорни звали новинаре и говорили: пишите! Звонили су телефони главних уредника. И новинари су, свесни важности целог подухвата, писали.
Писали су о радницима бродоградилишта „3. мај“ који нису хте-
ли да упишу зајам, већ су поклони-
ли онолико колико су могли.
Писали су ио старој пензионерки која је дала позамашну суму, иа-
ко није сигурно да ће икад проћи |
неким од тих новоизграђених путева. Писали су. = А сад: шта има грађани да при“ чају и шта новине имају да пишу !: Чуде се одговорни и надлежни што се радни људи и грађани интересу“ ју за посао у којем су, на известан _ начин, у ортаклуку и са њима и са, друштвом. Али, уместо извештаја 9" томе како се троше њихове паре све је обавијено велом ћутања. Заш то Чак ни извођачи радова на свом.
"објекту немају право да кажу шта,
раде и колико су урадили! Неће ли се сумње грађана плот врдити кроз ону народну изреку —. где шушка ту је нешто живо. А би“ ло би опасно и штетно да је тако. па да се изгуби поверење грађана за будуће сличне акције. га
3
Синиша, Ивановић ·