Борба, 27. 12. 1978., стр. 12
12. СТРАНА — БОРБА — 27. ДЕЦЕМБАР 1978.
ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА МИРОСЛАВА КРЛЕЖЕ
Изложба и сбечаносш у Скопљу
(Скопље 26, децембра, Танјуг) — Поводом јубилеја Мирослава Крлеже у народној и универзитетској библиотеци Македоније „Климент Охридски“ у Скопљу одржана је притодна свечаност. О животу и делу овог великог југословенског писца говорио је репу-
блички секретар за културу др Георги ·Поповски Сталев. Отворена је и изложба књита Мирослава Крлеже, штампаних: У разним временским периодима и на разним језицима. Изложено је неколико
стотина књига којима ова библиотека располаже.
У оквиру ове свечаности глумци македонских позоришних кућа — Славчо Нинов и Мери Бошкова рецитовали су
Крлежине стихове и извели монолог из драме „Господа Глембајеви“, Свечаност у библиотеци „Климент '"Охрид-
ски“ је једна од бројних које су у Македонији одржане у част јубилеја Мирослава Крлеже. НАУЧНИ СКУП У ПРИШТИНИ
Допринос аисшорпио“графији Тема семинара „Окупациони _ систем на Косову 1941 — 1944.“
(Приштина, 26. децембра) „Окупациони систем на Косову 1941—44“, је главна тема дводневног семинара историчара из наше земље који је организовао Институт за историју Косова у Приштини.
На овом скупу, поред уводног реферата академика др Али Хадрија „Окупациони систем и НОР на Косову 194144“. поднето је још 25 реферата и научних саопштења из ове области. "
Реферате су поднели потпуковник Антун Милетић који је осветлио неке аспекте немачког окупационог система на Косову, пуковник Драго Ђинић говорио је о италијанском окупационом систему на Косову, пуковник Милан Обрадовић о месту, улози и задацима обавештајне поли-
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
ИЗ МАКЕДОНСКИХ ПОЗОРИШТА Поешска реч на сцени ·
Гостовање Драмског театра „Малинитиков“ из Шловдива. — Адаптације поезије Константина Миладинова, Косте Рацина и Блаже Конеског Е
(Скопље, децембра) — Тостовања не само домаћих, већ и страних драмских ансамбала, трају несмањеним интензитетом. После позоришта из Кракова и Париза, упознали смо драмски театар „Малинитиков“ из Пловдива, који је у Скопљу и Тетову гостовао у оквиру Програма културне сарадње Југославије и Бугарске.
Гости из Бугарске приказали су скопској публици три сасвим различите представе. Најпре, извели. су драматизацију романа „Чичовци“ кла сика бугарске литературе Ивана Вазова, у режији Ивана Допчева. Била је то представа веома смелих редитељских решења у дочаравању лажног патриотизма бугарске интелигенције крајем прошлог века, која чека да неко са стране ослободи земљу од турског ропства. Ансамбл из Пловдива деловао је хомогено, али и нешто пренаглашено, а једну од врхунских улога остварио је доајен бугар ске драмске уметности, Димитар Панов,
Пловдивско позориште је са запаженим успехом извело познато драмско дело из светске класике — „Нору“ Х. Ибзена. Извођење ове драме освојило је публику, пре света. импресивном глумом. Поред осталих, треба споменути креацију Марине Матеве у насловној улози, као и студиозна. глумачка остварења Ђорђија Василева (Хемлер)и Бонча Урумова (доктор Ранко). Режија (Иван Гројс), кретала се у провереном реалистичком маниру.
Тродневно гостовање овог позоришта завршено је Шекспировом комедијом „Два витеза из Вероне“. Редитељ И. Гројс је покушао да приђе Шекспиру нешто слободније, савременије, мимо стандардних конвенција, стварајући
1:
АНА ИН
неку врсту мјузикла, нас води у просторе ведрине. Главни терет представе понели су млади глумци који су играли надахнуто и темпераментно. Ј
Друга карактеристика позоришног живота Македоније је у индивидуалним напорима на плану монодраме и сценског тумачења поезије. На' Малој сцени Македонског народног театра у Скопљу премијерно су изведене две поетске приредбе. Биле су то вечери поезије утемељивача македонске песничке речи Константина Миладинова и Косте Рацина, обе у режији Бранка Светиева. Било је сценски приказано и песничко сгваралаштво К. Миладинова. Вече поезије је названо по једној од најлепших песама не само споменутог песника из прошлог века, него уопште у македон-
ској поезији — „Туга за југ“. Тумач ове поезије — млади глумац Македонског народ-
ног театра Томе Витанов заслужује сваку похвалу.
Не малом броју избора и интерпретатора поезије Блажета Конеског, прикључило се и једно ново име — Цветан ка Трпкова, која је уз клавиреку | пратњу Љубомира Бранђолице надахнуто говорила стихове „Везиље“,
Једина премијера у протеклих двадесетак дана одржана је на сцени' Народног театра Куманова. Поводом 150-тодиш њице рођења највећег македонског сакупљача народних умотворина, Марка Цепенкова, „приказана је премијера драме „Сребрна јабука“ Оливере Николове, рађене по могивима Цепенкових прозних текстова. Драму је, као гост, поставио глумац и редитељ Драмског театра из Скопља Коле Ангеловски.
Иван ИВАНОВСКИ ; 5 са
7.
НА ИЛАААААМОАои Подсшицај амашеризму
(Сарајево, 26. децембра, Танјуг — У главном граду Босне и Херцеговине дјелује 25 аматерских Мако се њихов рад одвија под
културно-умјетвеома који,
ФИЛМСКА ПРЕМИЈЕРА У ЊУЈОРКУ
»Десеш одважни“ _ у 50 биоскопа
(Њујорк, 26. децембра, Танјуг — У око 50 биоскопских дворана Њујорка и његове ближе околине јуче је почело приказивање америчког филма „Десет одважних с Навароне“, у коме је ефектно дочаран исечак из борбе против окупатора на тлу Југославије. У другом светском рату. На телевизијским екранима и у дневној штампи ово остварење _ рекламирано је као „филмска магија“ односно као филм године по динамизму и, акцији.
О наставку филма широј публици нису пружене никакве појединости. Зна се иначе да су се продуценти користили услугама „Јадран-фил-
ма“.
У филму је дата једна слободна замисао о директним ратним акцијама групе аме-
ричких војника на страни партизана. ради уништавања стратешких објеката на територији под немачком окупацијом. Та фикција, иначе заснива се на историјској чињеници да је НОБ била саставни део борбе антихитлеровске коалиције,
"Што се историје тиче, њу је у неколико главних потеза режија _ доследно одразила. Пре свега тиме што борце народноослободилачког рата партизане с петокраким звез„дама даје као једину с снагу која води рат против немачког окупатора. Они су у неколико сцена приказани како нападају немачка упоришта и колоне, наносе им губитке и сами гину. С друге стране, порука је филма да је четнички покрет био у колаборацији с немачким окупатором.
Укратко, приказана је мала група америчких диверзаната која се по налогу своје команде падобранима спушта на партизанску територију да би отуда рушили објекте који су за немачког окупатора посебно значајни. Четворици
то полази за руком. Они, ме-.
ђЂутим, прво„падају у руке. четницима, који их директно изручују немачкој команди. Ту групу америчких командоса ослобађају партизани.
Филм је режирао милтон а сниматељи су Ливер, Ангер, Џон Слоан и Ентони Ангер. Главне улоге тумаче Роберт Шоу, Хари Бах и Едвард Фокс.
Тај Ха-'
'
НОВЕ КЊИГЕ
моуправног друштва.
"обрађује, ова публикација
ЈЕО ЛЛИВРААЛАНАРНИЛИМАНРНИМАЈИАВАРАМАМАНИРМИВРБЕАВРАРРАМАМЕВеРРЕРМНИМРАНААРВРеНАРАНМАММММВРААМАМИМПАЕРНВВВИЕ
и _ високим школама.
Студија „Социјалистичко самоуправљање у Југославији“ (главни редактор проф. др Најдан Пашић) која је недавно изишла из штампе, је компетентан рад групе аутора о развоју, проблемима, стању и правцима остваривања друштвеног самоуправљања у пракси и теорији социјалистичког са-
По својој садржини, обухватности, концепцији и нивоу презентирања питања која
своју првобитну намену (припремана је за потребе Међународне организације рада) и представља рад који треба и може изузетно да користи свима који се баве питањима друштвеног самоуправљања, било у пракси или у свом теоретском раду. Истовремено, ова студија има елементе доброг уџбеника тако да може да послужи као основа за извођење наставе многих предмета из 06ласти друштвених наука, на факултетима
Ова студија има и посебно место у идејно-политичком и васпитном образовању самоуправљача с обзиром на велике потребе и недостатак публикација које на релатив-
Филозофија п сушшина самоупрабљања _
Група аутора: „Социјалистичко самоуправљање у Југославији“, „Радничка штампа“, Београд, 1978.
'
превазилази
|
самоуправљања у Југославији, посебно у . сфери уженог рада.
м“ А а публикације је, пре свега, у прилазу теми. Самоуправљању, као целовитом систему организације у друштвеном односу, прилази се као друштвеном процесу у коме настају нове форме, институције и односи, али се смело и надахнуто превазилази и напушта створено, ако оно ма у ком виду може да отежа положај и улогу човека и прогрес коме друштво тежи. Филозофија и суштина самоуправљања у овој књизи су пластично изложени.
Студија би била знатно потпунија да су у њој обрађена и нека питања која би, по прилазу и претензијама, требало и могла да има. Наиме, нужно је обрадити још неке елементе друштвеног самоуправљања самоуправно интересно организовање, месне заједнице, друштвене организације и удружења. Такође, нити принципе организовања самоуправног социјалистичког друштва споразумевање и друштвено договарање, солидарност, узајамност и одговорност за
сопствени развој
| |
овамо или вемвваоманеоввововаљивеволвозевивагеввеамелапонивокиввовввгвоооао ове
ваља потпуније објас-
— самоуправно
и, истовремено, развој
но малом простору дају језгровит концепт других. · социјалистичкот самоуправног друштва и Др Миодраг ЗЕЧЕВИЋ зининиимилининииивиирмитивлевевиннвинининлмвениименеввиминеввевивиРинивиРРевРРнРвивиРиРРеивиииниРРвРАнневниеваекилиРРиввиивиивРивРевевивпиннивевивииинитевнимнимипиите невиних
Апдрићеба „ Госпођица“ на филму
(Београд, 26, децембра, Тан-
југ — Сви су изгледи да ће
познато дело Иве Андрића „Госпођица“ доживети своју филмску и телевизијску верзију и бити снимљено у нашој земљи, Реч је, у ствари, 0 југословенско-западнонемачкој копродукцији о чему су генерални договор постигли Баварска телевизија из Минхена, загребачка телевизија и „јадран-филм“ "из Загреба. Према. обавептењима из пословне заједнице „Југославија-филма“, којој је и био приспео овај пројект из Минхена, филм би се стимао за велики и мали екран. У СР Немачкој би прво био приказиван на телевизији, док би у осталом делу света био намењен биоскопским дворанама. Адаптацију „Госпођице“ и књигу снимања направио је познати немачки аутор Алсен и већ су је видели заинтересовани, укључујући ту и фондацију Иве Андрића, која је дала извесне сугестије за на-
глашавање улођће појединих личности из „Госпођице“. Та допуњена књига снимања треба у коначној верзији да буде
размотрена идућег месеца, ка-.
да се у Југославији очекује долазак познатог чехословачког режисера Војтеха Јасног коме ће бити поверена реализација овог дела југословенског нобеловца. Јесни долази са архитектом како би коначно изабрао локације у Сарајеву, Загребу и Београду где би требало да буде снимана „Госпођица“ почевши од септембра идуће године.
Насловну _ улогу тумачиће, вероватно, неко познато име светске кинематографије, али избор глумаца још није обављен. Две главне улоге биће поверене страним глумцима, а све остале југословенским. У реализацији овог пројекта сарадници Војтеха Јаснот биће и други југословенски филмски радници — сценограф, сниматељ и остали.
Налраде „Злаашно перо_ Беотрада“
(Београд, 26. децембра, Танјуг) — Жири за доделу традиционалне награде „Златно перо Београда“ — Хамид Луковац, (Сарајево), Шучри Нимани (Приштина) и Томислав Богдановић и Марко Кремановић (Београд), доделили су „Златно перо Београда“ ликовној уметници из Загреба Нивес Кавурић — Куртовић за сликовницу „Над глобусом кад се сања“.
Плакете су добили Радослав Зечевић, Златко Боурек и 30оран Ивановић.
Поред награда које се већ 20 година додељују уметницима из целе земље, додељене су и следеће награде:
„златно перо Младинске књиге“ добио је Сенадин Тур сић, награду „Драгослав Стојановић — Сип“ Михаило Писањук, награду „Иван Петко- · вић“ Бранислав Мојсиловић, добитник „Златнот пера Политикинот забавника“ је 3З0о-
ран: Стефановић,
квислинга у окупационом систему ове Покрајине, др Живко Аврамовски из Скопља о искоришћавању рудног богатства на Косову од стране оку патора у другом светском рату. а Новица Вељанковски о законодавству Бугарске 194144. као средству спровођења окупаторских циљева на Косову, и други.
Наглашено је да је овај симпозијум први научни скуп историчара на коме је рас-, прављано о окупационом си- | стему на Косову у другом светском рату дао нов. допри- | = нос нашој историографији. =
. Х. Е а
тичке службе окупатора |
АРАРАТ
тима.
вичких друштава. тешким условима, о чему говори и околност да само три културно-умјетничка друштва остале раде у друштвеним домовима и домовима аматерска друштва су окупила око 10.000 чланова.
Знатан број аматерских друштава, раније је унутар радних организација и окупљао радне људе тих организација, које су се бринуле за материјално-финансијски положај својих друштава. Данас, када су радне организације бројније и моћније, мало је примјера њихове помоћи аматеризму · Сарајева. аматерска друштва остварују својим програмским активнос-
Њихов материјални положај, међутим, шан након оснивања СИЗ културе, али средства Која примају од заједнице још: увијек нису ловање. Рад друштава одвија се кроз 90 секција, од којих су најбројније и најквалитетније фолклорне, окупљају омладину града. Управо је то условило да влада мишљење да се аматеризмом искључиво треба да 6аве млади људи.
ДЦ АААНМААНУЛАКААМАААЛКВАРАКМАМАММРРАЕАеРМА Е
имају своје просторије, док културе,
дјеловао
Половину средстава потребних за _ рад,
битно је побољдовољна за шире дје-
које углавном ланав
УНА АЕ ТОАВА А АААААРААУР
Уручене Вукобђе налраде
У Скупштини СР Србије јуче су свечано уручене овогодишње Вукове награде. Десеторици добитника додељене су плакете „ВУК
Караџић“ и нозчане натраде за успехе У културно-образовном раду. Добитнике које је жири изабрао међу 93 предложена канди"дата, поздравили су арх Богдан Богдановић, председник Културно-просветне заједнице Србије која је ове године по 15. пут доделила Вукове награде и председник Жирија за доделу ових награда, Владимир Стевановић. Међу награђенима су аутохтоног
фолклора „Ругова“ из Ругова код Пећи, Етнографски музеј из Београда, београдско издавачко предузеће „Нолит“. Индустријско-енергетсеки комбинат „Костолац“ из Костолца, Педагошка академија Сомбора, Републичка. смотра рецитатора „Песниче народа мог“ из Велике Плане, Марк Качинари, диригент из Приштине, Никола Вученов, професор из Београда. Ђура Варга; новинар из Новог Сада и др Владимир Бован; професор Филозофског факултета из Приштине. | ; ВБ. С. Е.
„Жарко Зрењанин“ из
ФЕСТИВАЛИ
Кораци дребниг „Крижанки“
„Међународне летње културне приредбе“ у главном граду СР Словеније не исирпљују се сезонским трајањем ту години, оне су контитуирана смотра најбољих домаћих и иностраних музичко-сценских и
Оно што битно разликује љубљански срестивал, јединствену културно-уметни чку институцију, чије се манифестације сваке године приређују на сценама древних „Крижанки“, од сличних или понешто другачијих приредби што се за летњих месеци одржавају дуж Јадрана дакле, како то њени организатори воле "да кажу „на туристичком копну“,. је континуиран рад преко целе године, Наиме, љубљански Фестивал није само носилац циклуса програма под заједничким називом „Међународне летње кул-
турне приредбе“, већ „је: специфична ·
установа, организација удруженог рада која се о култури главног града Словеније брине свих 12 месеци у години. Феестивал сарађује са Културном заједницом Словеније, Опером и Балетом Словенског народног гледалишча, Словенском филхармонијом и са другим уметничким установама и. организацијама широм земље, припремајући одређене програме у сопственој режији или пружајући одговарајуће услуге другима · у те сврхе.
Договором до репертоара
Фестивал је пре две године прославио четврт века богате делатности за које време је приредио око 450 оперских и балетских представа, на десетине сим" фонијских концерата, небројене солистичке реситале, · гостовања драмских ансамбала из земље и света, фолклорне вечери... Све то захваљујући преданом ангажовању десетак људи у дирекцији ове установе и њеног руководиоца др Хенрика Нојбауера, једног од наших истакнутих кореографа. Фестивал је носилац јединствене сезонске манифестације — оперског и балетског бијенала, којима се прикључује Симпозијум југословенских оперских позоришта на коме се сваке друге године размењују искуства из домена сарадње тих ансамбала, уоквирују начела заједничке репертоарске политике, договарају представе, а не мала пажња се посвећује
концертних остварења
најтежем питању у тој сарадњи — финансирању великих пројеката.
— За нашу активност је пресудно то што ми нисмо установа која се брине само о култури главног града Словеније. Последњих година су учињени изузетни напори да пословање Фестивала и задаци којих се он од оснивања прихватио обухвате најшири део културног живота Републике, каже др Хенрик Нојбауер, истичући веома корисна искуства сарадње са Новим Местом, Бледом, Крањем, Марибором и другим центрима у којима постоји живо занимање за квалитетне културне програме.
Фестивал је — сазнајемо — носилац иницијативе да радни човек у удруженом раду буде „устаљени корисник кул туре“, па се стога из године у годину чине адекватни напори у том правцу. Изузимајући сезонску активност ове установе која је усредсређена на Љубљану, Фестивал планира и организује приредбе намењене публици других словеначких градова, а у време централних летњих програма организује долазак пу„блике у Љубљану зависно од показаног интересовања. „На том терену се, заправо, остварује најнепосреднија размена културе са удруженим радом“, истичу у дирекцији Фестивала. Та размена се сва ке године обогаћује новим садржајима. „За нас није свеједно хоће ли неко доћи да чује Вердијеву „Аиду“ или „Лабудово језеро“, или ће се определити за вече монодраме или мјузикл ревијалног типа, или ће, пак, своју пажњу поклонити фолклору. У одбиру програма пресудан је квалитет и да то није тако, тешко да бисмо имали одзив који је, ван сваке сумње, на нивоу приредби које имају деценијама дугу традицију“ напомиње др Нојбауер. ~
Фестивал је, уз многе друге активности, веома допринео да се превлада међусобна затвореност југословенских оцерских и балетских позоришта захваљујући, пре свега, чињеници што је домаћин Бијенала опере и балета. На тој се манифестацији сусрећу готово сви музичко-сценски ансамбли из земље чак и упркос ограниченим финансијским средствима. Природне сценске погодно-
сти
„Крижанки“ чине готово идеалне услове за извођење такозване „велике опере-спектакла“, мада је таквих представа — признају организатори — по следњих година било мање.
Ексклузивност, али не по сваку цену
— Опера је уметност огромних инвестиција и то је разлог што се понекад одступи од утврђеног плана. И за велике светске манифестације оваквог профила је понекад несавладива препрека“ — новац, каже нам проф. Радован Гобец, један од првих директора Фестивала. Али, и поред тога, охрабрује околност што је Фестивал у могућности да публици понуди највреднија остварења и тб је постигнуто бијеналним смењивањем оперских и балетских представа. Не иде се, другим речима, на ексклузивност по сваку цену, али ни на то да се приказује било шта. Фестивал је осигурао међународни реноме управа стога што. се од почетка оријентисао на осведочене вредности. Његовом профилу би — напомињу организатори веома много дала још богатија сарадња са Дубровачким летњим играма, Сплитским љетом или неком другом југословенском сезонском манифестацијом, и то због тога што су љубљанска фестивалска збивања по својој „копненој ло-. кацији“ релативно удаљена од оних „на Обали“. Стога се и инсистира на заједничком усаглашавању програма у сезони, посебно када је реч о иностраним гтостовањима у која ваља уложити не мала средства. :
Инсистирајући на квалитету програма — који се не може креирати само од сезоне до сезоне — и на неопходности најшире међурепубличке сарадње, у овој малој али ефикасној установи се оез икакве усиљене скромности све више говори о „великим корацима Кри-
· жанки“.
И, свакако, о жељи да се на том путу истраје.
Павле АНАГНОСТИ