Борба, 27. 12. 1978., стр. 15
_ ПРРЕРНАУ
||
др ВИЋЕНТИЈЕ ЂОРЂЕВИЋ: 4
РЕВОЛУЦИОНАР РУКОВОДИЛАЦ К
" Цео један век је протекао од када се у Чачку — 21. јуна 1878. године — родио Филип Филиповић, истакнута личност српског, југословенског и. међународног радничког покрета, марксистички мислилац и теоретичар, организатор. и један од оснивача и најистакнутијих руководилаца Комунистичке партије Јутославије. Друг Тито је, 19. априла 1959, приликом обележавања 40-тодишњице КПЈ, поред осталог рекао:
„Створена. на основама науке великих пролетерских мислилаца Маркса и Енгелса, Комунистичка партија Југославије смјело је пошла путем авангарде радничке класе, путем револуционарне борбе за остварење хисторијске мисије ортанизатора и предводника у свакодневним борбама за права радничке класе, за национална прађа и равноправност свих народа Југославије: — своје мисије организатора и предводника у одлучујућој борби за стварање бољег и праведнијег друштвеног „система, социјализма“.
Друг Тито.истиче да је „стварање Комунистичке партије Југославије, 1919. године, представљало хисторијску неопходност и потребу наших народа. Без такве Партије Југославија би се распала а њени народи и њене територије били би сигуран плијен разних империјалистичких комбинација. Због тога је оснивање револуционарне марксистичке партије било хисторијски догађај од огромне важности за судбину. наших народа“.
ОДБРАНА НА — СУДУ
На Конгресу уједињења априла 1919. године у Београду и Другом конгресу КПЈ јуна 1920. године у Вуковару Филип Филиповић је био један од главних референата. Оба пута: изабран је за секретара Централног извршног одбора Комунистичке партије Југославије, која тада постиже крупне резултате у ортанизовању радних маса за револуционарну борбу. Организованост радничке класе у том периоду снажно је дештла“до' изражаја. у масовној: интернационалистичкој подршци мађарској револуцији и мла дој совјетској републици, у гене-
акција и класних окршаја с владајућим буржоаским режимом. Због ширења социјалистичких и комунистичких идеја Филип Филиповић је
тих година више пута хапшен и непрестано прогањан.
Оцењујући да Комунистичка партија Југославије и њена активност значе највећу опасност по интересе буржоазије, режим је реаговао свом жестином и суровошћу. Обзнаном и Законом о заштити државе (крајем 1920. и средином 1921.
године), којима је забрањена свака
комунистичка активност и све комунистичке организације, и заведена смртна казна за комунистичку делатност, Комунистичка партија Југославије била је принуђена да пређе у највећу илегалност. Уследило је хапшење хиљада комуни-
ста и радника, инсценирани судски.
процеси, комунистички посланици избацивани из Парламента и хапшени. Као водећи посланик Комунистичке партије Југославије у Уставотворној скупштини, Филип Филиповић је први ухапшен, и то још пре доношења Закона о заштити државе. Својим револуционарним држањем посебно се истакао у такозваном Видовданском процесу када је рекао да „Комунистичка политика не представља просту копију пронађених и патентираних начела у Москви, већ да се састоји у вођењу револуционарне борбе маса, за коју су услови у свакој. земљи умногоме различити“.
Своју одбрану на суду — 18. фебруара 1922. године — истичући да сноси одговорност за рад који се кретао у оквиру програма и тактике Комунистичке партије Југославије, Филиповић је завршио речима: '
„По нашем дубоком уверењу и мишљењу ми смо радили у интересу радног народа вароши и села. Ми смо радили. у интересу наше
земље коју волимо. Цео свој жи-'
вот спремни смо да жртвујемо на олтар нашег идеала“.
ра, подстицај и пример члановима
Партије и скојевским и синдикал-
ним кадровима како се држи пред класним непријатељем и како се бори за комунистичке идеале. О то-
пу
вић је због комунистичког убеђења и држања на суду осуђен на две тодине робије коју је издржао у Пожаревцу и Сремској Митровици, По изласку са робије радничка кла
НА ИСТОМ ПОСЛУ: писко Димитрија Туцовића Филипу Филитовићу уз 1911. годиме
'
ме речито сведоче и стенографске белешке са тог процеса које је 1922. године објавио Моша Пијаде као
са Београда приредила му је тријумфалан дочек са црвеним заставама и манифестацијама на при-
дочека и настојања да га жандармерија фијакером спроведе до његовог стана.
Били су то тешки дани за Партију и раднички покрет. Комунистичка партија Југославије је недовољно припремљена дочекала оп шти удар режима, тако да није успела у прво време да му се организовано супротстави. Партијске ор ганизације биле су разбијене, али Партија није била уништена. Наступио је период њене консолидације и поновног организовања у
условима тешког илегалног рада и борбе.
Отпочело се са стварањем илегалних организација штиром земље. Осим тога оснивањем — Независне радничке партије Југославије 1923. године, у чијем организовању — је непосредно учествовао и Филип Филиповић, створена је могућност да Комунистичка партија Југослави је кроз њен рад индиректно развије своју политичку активност и шири утицај на радничку класу. Велики допринос њиховом раду дао је Филип Филиповић, који, крајем 1923. постаје председник Централног одбора Црвене помоћи, а после спровођења референдума у Независној радничкој партији Југославије, фебруара 1924, изабран је за председника њеног централног одбора.
Поред рада у Балканској кому-
"нистичкој федерацији и Комунисти
чкој интернационали, значајан је и Фрилиповићев илегални рад у земљи крајем 1927. и у лето 1928. године у вези са спровођењем „Отвореног писма“ Коминтерне. Веома је важна његова подршка закључцима Осме загребачке конференције и подршка Титовој линији и историјској иницијативи загребачке организације, која је повела борбу за јединство Комунистичке партије Југославије.
Пошто је претходно био на челу руководства КПЈ (представник та-
те
Избоди из излагања поднетих на на»
27. ДЕЦЕМБАР 1978. — БОРБА — СТРАНА 15.
5.
учном скупу посђећеном стогодишњи“ ци рођења бпрбо! секретара Комунистичке паршије Југослађије
Москву и ради у Црвеној сељачкој интернационали, Међународном аграрном институту и на Комунистичким универзитетима националних мањина Запада. Учествовао је и као члан делегације КПЈ на УП конгресу Коминтерне.
ХАПШЕЊЕ ФИЛИПА ФИЛИПОВИЋА
Као изграђени и доследни револуционар и марксиста, није могао да се мири са стањем и односима који су владали у Коминтерни. Комунистичка интернационала је у то време, а нарочито после њеног МУП конгреса све више _ постајала инструмент Стаљинове политике ко ја се испољила у тоталном потчињавању Коминтерни свих комунистичких партија и покрета. Незадовољан таквим стањем, Филип Филиповић, је често у расправама испољавао неслагања, а тиме се све
више замерао оваквој политици Коминтерне и њеним протагонистима. Седмог фебруара 1938. године, Филипа Филиповића, су ухапсили органи НКВД-а, осудили га 8. априла исте године на казну смрти стрељањем и конфискацијом имовине под оптужбом да је учесник троцкистичко-диверзантских и терористичких организација, да се
· бавио пропагандом троцкизма. По-
сле смрти рехабилитован је двадесет година касније, одлуком Војног колегијума Врховног суда СССР од 3. октобра 1957. године. При том је издато саопштење да је Филип Филиповић, као и многим други револуционари, неосновано осуђен. Ову страшну истину с наша партија је знала много пре овог саоштштења. Борећи се за социјализам, за идеје Маркса, Енгелса м Лењина, многи југословенски комунисти завршили су свој живот као и Филип Филиповић. ралном штрајку железничара, на општинским и парламентарним изборима; и низу других политичких
14.
~- Сећам се, била је недеља, каже Радојко. Пред мензом у Потпећи стоје другови из управе, Рајко и Милисав и
ПОЧЕТАК ИЗГРАДЊЕ ВИСЕЋЕГ МОСТА: Душан Костић-Лале на сајлама
Такво његово држање постало је симбол несаломивости револуциона-
ЉУДИ
као читају гласно радиограм. Гледају мене испод ока. Видим нека невоља. Онда Рајко каже: „На Мратињу је завејано триста радника. Данас, до пет поподне, морамо им допремити петсто кила хлеба“. Мислим се: недеља је, снег клизаво, где да набавим, али да покушамо! Зовнем Љубишу Словића, званог „Сула“ и кажем: „Пали комби! Узми три ћебета, хлеба и сланине и литар „чачанке“; не заборави лопату и крамп и право са мном за Прибој!“ Стигосмо пред пекару. Таман ваде хлеб. „Бели, кажем, треба ми 500 кила хлеба!“ „Ма немај, вели он, ово је све требовано!“ „Добро, Бели, ако не даш идем код пред седника општине. Моји људи на Мратињу гладују“. Он се мало замисли, па каже: „Узимај, кад је тако!“ Оставим му сто кила, а ја узмем четири стотине. Потписах му рачун, велим, паро ће требати за Вишеград. Тамо узмем «код једног приватника још сто кила, па за Мратиње.
— Стигосмо тачно у пет поподне, али на мосту нигде живе душе. Шта ћемо сад с толиким хлебом7 Сула крену пре ко моста и зове мене да идем за ЊИМ. „Што се плашиш“, каже ми. „Не плашим се, велим, хоћу прво да видим је
ли добро затегнуто и везано“. У том
тренутку угледасмо батеријску лампу. Било се огуло брдо, па се од њега није видело градилиште, Покојни Азир Топљанин осетио мирис хлеба, па кренуо са својом бригадом да га преузме. Натоварише хлеб у џакове, па на леђа у насеље... А ја се са Сулом вратих за Фочу. ..
ОДЛУКА 0 ГРАДЊИ
Овакве згоде и незгоде биле су свакодневне у животу градитеља. А прве две године они чак нису били сигурни да ли ће баш њима бити поверена“ изтрадња главног објекта — бетонске лучне' бране, високе 220 метара,
Тек 3!. јула 1968. године инвеститор је донео одлуку да изградњу ове бране повери неимарима са „Зворника“ и „Бајине Баште“. Уговор је потписан 29. де-
уредник „Слободне речи“. На поменутом процесу Филипо-
СА. ДРИНЕ
цембра исте године, али су тек идуће године банкари дали гаранције и тек онда су главни радови могли да крену. Био је чак и предвиђен рок завршетка бране — 15. децембар 1972. године, али је, због недостатка средстава померен на 1. јули 1973. године.
Прорачуни су показали да је требало ископати 680 хиљада кубика стена и речног наноса за брану и 150 хиљада материјала за машинску зграду, уградити 870 хиљада кубика бетона и око 5.000 тона арматуре... ХР
Да би главни радови - бетонирање бране — могли да почну, требало је оба вити тешке и веома сложене радове. Поред завршетка моста на Пиви, који су градили мостоградитељи, ваљало је
изградити путеве од круне бране према.
Плужинама, затим пут према машинској згради и насељу. Најтеже је било саградити привредно градилиште — опточни тунел; дијафрагме за њега, узводни и низводни загат, приступни тунељ за машинску зграду, одводни тунел, обавити ископе за машинску зграду: Ини
Мратиње је захтевало врхумску, али специфичну механизацију. . . Градитељи (су стекли богата искуства раније, особито на „Бајиној Башти“, али се овде морало изнова размишљати о организаци-
ји посла и начину грађења. Требало је.
применити аутоматику, нову технологију минирања и _ хлађења бетона. Без тога радови би трајали три пута дуже него што је предвиђено.
Најбољи и најискуснији стручњаци су месецима у Београду правили планове. Неки су кренули да обилазе сличне о6јекте у Швајцарској, Француској, Совјетском Савезу. :
За управника градилишта изабран је инжењер Гојмир Рибаровић, Са њим је био стручни тим, сачињен од младих, али искусних инжењера; Максо Михаиловић, шеф сектора бране, Аца Петро“ вић, главни инжењер, Чеда Ковачевић, шеф радова на ископу бране и други. Са њима су на Мратињу свакодневно били представници инвеститора — „Цр-
станишту и улицама упркос полицијским мерама
козване забране његовог
Где наћи хлеб:
Хидроелекшране „Зборник“, „Бајина Башта“, „Мратиње“: пионирски аодулбатши нашиг традишеља, писауњени еншузијазмом, банредним
напорима, одрицањем, сбакоднебним драмашичним сишуацијама Пише: Рашко ПЕКОВИЋ
ногорских електрана“ из Никшића инжењери Ристо Ашанин, Рако Милошевић, Драгомир Зековић, Владо МеЂедовић. НА СТРАХ СЕ НИЈЕ мислило
Из Замбије, са иградње бране Кафуе, на Мратиње је дошао и млади инжењер Градимир Пећинар који ће доцније бити неколико година управник
градилишта.
— Кренуо сам из Београда својим колима, прича Пећинар. Стигао саму Вишеград. Знао сам добро Дрину, али никад раније нисам пролазио овим крајевима. Био сам сам, помало узбуђен, хтео“ сам што пре да стигнем на градилиште, али сам одједном донео одлу-= ку да преспавам у Вишеграду и дању стигнем на Мратиње. Нисам стварно ни слутио шта ме тамо чека... Од Фоче до Мратиња, тих четрдесетак километара, возио сам два и по сата. А већ после два месеца тај исти пут прелазио сам за један сат... Брзо се човек навикне. Онај који не оде првих пет„шест дана, огугла и остаје до краја...
Инжењер Чеда Ковачевић, који је руководио организацијом ископних ра-
"дова, никад раније није био у пивском
кањону.
— Ипак, био сам приправан, каже он. Већ сам знао топографију градилишта, а навикао сам на недаће од раније... Не, нисам се уплашио, Овде смо дошли с јасном мотивацијом. Био сам један од оних који су радили на пројектовању, па је то био за мене и велики изазов. На страх се није ни мислило. Ми смо као ратни репортери, који због добре репортаже не стигну да помисле да и њих метак може погодити, ..
(Наставиће се)
Руководеће инстанце) у пролеће 1932. године
враћа се у (Наставишће се)
[56
| ~
5
Боје ВЕт.
РАНЕ НО МИ ИЕ ПИ а -- ЕН АН = аи Ба ЕЕ
-– =
|
| |
Водоравно: 1, Саставни део речи, значи стари — место на коме се нешто ископава: 2. Мотка која спаја во зило с електричном мрежом — водена биљка лепих цве това; 3. Нагодбе; 4. Провалија — хотел крај пута; 5. Надимак популарног латиноамеричког револуционара — пауза — нота солмизације; 6. Отисак — река у Италији; 7. Саставни део речи, значи десет — грофовија у Енглеској; 8. Кратица за ад акта — ужас — иницијали композитора опере „Кнез Игор“; 9. Римски комедиограф („Аулуларија“) — главна артерија; 10. Тежња, циљ; 11. Учесник у радњи — под; 12. За пола тона повишен тон а — француски историчар уметности.
__Усправно: 1. Радник на разбоју — биљка, расте крај путева и по утринама; 2. Саобраћај — удаљена; 3.
"ретвороугао једнаких страна и косих углова — кратица
за својеручно — хемијски знак за ајштајнијум — про тив; 4. Планински масив у Европи — радни ритам
| мотора — несрећа; 5, Уметност (лат) — хемијски знак
за сребро — сто квадратних метара — катран; 6. Крш
.— предлог — лична заменица — холандска новинска
агенција; 7. Језеро у Италији — покривка зграде сирће; 8. Запаљење уха — иницијали машег глумца из Загреба („Наше мало мисто") — египатски бог сунца крпе; 9. Вечерња седељка — позитивно наслектрисан јон; 10. Снага — водећа партија у Ираку.
РЕШЕЊЕ БРОЈА 8700
Водоравно:; 1. Борел — окапи; 2. Угор — ар — Рзап; 3. Кут — орах — Ида; 4. Ало — Кина — јон; 5. Миреј = алава; 6. УН — ура — Раб — ам; 7, Ра — Бат — оно —_-Пи; 8. Атика — Бенин; 0. Сам — опак — ата; 10, Име — вила — Пир; 11. Лало — ре — соја; 12. Анета
данас.