Борба, 27. 12. 1978., стр. 2
Указом од 18.
лажења. Орденом
венцем.
Чланови Централног комитета СКЈ на недавној Другој седници. усвојили су Пословник о организацији и начину рада ЦК СКЈ, документ који по својој суштини не може бити обичан техничко-организаџиони папир, већ првенствено наставак и израз демократске праксс која се остварује У Савезу комуниста Југославије. »
Заједно са недавно усвојеним Пословником Председништва ЦК СКЈ, радни и политички докуменат Централног комитета изражава настојање Савеза комуниста да своју водећу улогу у друштву стави У службу развоја самоуправне социјалистичке заједнице. Управо имајући то у виду, ЦК СКЈ, највиши орган СКЈ између два конгреса, разматра рад Савеза комуниста и остваривање политичких смернмца, одлука и зацатака утврђених на конгресу. Значи, остваривање конгресних одлука и политике је срж деловања Централног комитета.
Остваривање конгресних одлука
У том смислу, ЦК заузима политичке ставове. формулише политичку платформу о вајзначајнијим питањима изградње политичког система социјалистичког самоуправљања, друштвено-економског развоја и међународних односа и утврђује конкретне задатке СКЈ на тим поцручјима. Централни комитет је дужан да расправља и о битним питањима друштвенополитичког живота и развоја самоуправних односа, спштенародне одбране и друштвене самозаштите, оцењујући активност СКЈ у спровођењу конгресних ставова у тим областима.
Поред разматрања извештаја и оцењивања рада Председништва ЦК СКЈ, Централни комитет, по Пословнику, расправља и о иницијативама и предлозима Комисије за статутарна питања СКЈ и Надзорне комисије
БОРБА
фебруара 1962 Прелседник Републике одликовао је „Борбу“ поводом 40-годишњице иззаслуга за нарол са златном звезцом им указом од 18. марта 1972 поводом 60-тодишњице листа Орденом братства м јединства са златним
СКЈ, одлучује о сазивању редовноги ванредног конгреса СКЈ, а — према основном опредељењу Савеза комуниста о учешћу авангарде радничке класе у целокупном животу земље бира делегације за Савезну конференцију и чланове Председништва СК ССРНЈ из састава своје делегације, друге форуме и органе друштвено политичких организација и и друштвених сргана федерације, како је то Уставом или статутима предвиђено. Председништво и Председник СКЈ
Познато је да Централни комитет из својих редова бира свој политичко-извршни орган — Председништво. које за свој рад одговара Централном комитету Највећи део надлежности и начина рада Председништво регулише својим Пословником, који је недавно објављен, али је у Пословнику ЦК СКЈ утврђево да Председништво из редова својих чланова, на предлог Председника СКЈ, бира председавајућег Председништва ЦКСКЈ на годину дана, у складу са усвоје-
крајинских комитета,
Одлуке се доносе јавним гласањем, уколико ЦК не одлучи друкчије. Рад Централног комитета је, по правилу, јаван, а сам ЦК одлучује
кад ће седница бити затворена.
Учесници у дискусији у оквиру једне тачке дневног реда могу говорити до 15 минута. На њихов захтев, председавајући може одобрити и дужу дискусију. Чланови ЦК, иначе, имају право на реплику или објаш-
њења.
ПОЉОПРИВРЕДАИ ИЗВОЗ
— Ненскоришћене могућности
Ширим извозом савремених достигнућа своје пољопривредне науке Југославија би могла знатно
КАКО РАДИ ЦК СКЈ
Централни комитет СКЈ пуноважно одлучује када је присутно најмање две трећине чланова, Ако те већине нема, седница се одлаже за 24 часа, а ако и тада нема двотрећинске већине, а питања о којима се одлучује су хитне природе, седница ће се одржати уз присуство већине чланова ЦК, с тим да морају бити присутни чланови свих републичких и по-
2. СТРАНА — БОРБА — 27. ДЕЦЕМБАР 1978.
ПОСЛОВНИК ЦК СКЈ
Радно-политички документ Централног комитета изражава настојање СК да своју водећу улогу стави у службу развоја
самоуправног друштва
Лопринос ДАЉО“ ДЕМОНРАТИЗАШЕЈИ __ОДМОСА У САВЕЗУ КОМУНИСТА _
ним принципом колективног рада и руковођења у Савезу комуниста. Пословник ЦК СКЈ ближе одређује основну улогу Председништва да остварује акциону сарадњу СКЈ са руководећим органима друштвено-политичких организација и одговарају-
гћим самоуправним и државним орга-
нима. С тим у вези, оно делегира представнике СКЈ у савезне савете и друге друштвене органе, у органе и тела друштвено-политичких организација. Седнице ЦК СКЈ сазива Председник СКЈ на сопствену или на иницијативу или предљог Председништва ЦК СКЈ. централног комитета СК једне републике или комитета СК једне покрајине, а остављена је и могућност да иницијативу за одржавање седнице дају и Статутарна и Надзорна комисија СКЈ Отворен је и простор органима друштвено-политичких организација, Скупштини СФРЈ Председништву СФРЈ и Савезном извршном већу да могу Централном комитету предлагати да се на његовим седницама размарају поједина питања од ширег друштвено-економског и политичкот значаја. Део својих функција о припремању и сазивању седнице ЦК Председник СКЈ, иначе, мо-
же да пренесе на Председништво ЦЕ. СКЈ
Седницом ЦК — како је Послов-
„ником предвиђено — руководи и пред
седава Председник СКЈ, заједно са радним председништвом од три члана. Када је спречен да лично председава, Председвик СКЈ може ту дужност да повери (за поједину седницу) председавајућем Председништва ЦК СКЈ. како је то био случај на Другој седници ЦК СКЈ 19. децембра.
" Колективни рад
и одговорност
У другом делу Пословника прецизно се утврђује принцип колективног рада и одговорности. Чланови Централног комитета, истиче се, имају једнака права и дужности да покрећу питања за која сматрају да о њи; ма треба да се изјасни ЦК, затим да активно и непосредно учествују У припремању седница у доношењу закључака, да износе мишљења о свим питањима голитике и праксе СКЈ, о раду организација и органа Савеза комуниста, да оцењују рад Председништва ЦК СКЈ и његових органа.
За одлуке и рад ЦК одговоран је сваки његов члан, и то Централном комитету у целини. Када на седници постоји алтернативно мишљење или неслагање у мишљењу о решењу неког питања, Централни комитет одлучује гласањем, а када члан ИК и после усвојеног става или одлуке
= на седници ЦК излвоји своје ми-
шљење, дужан је да га образложи како би се то и записнички констатовало. /
Када Централни комитет донесе свој став или одлуку, сви његови чланови обавезни су — независно од
мишљења заступаног на седници да поштују тај став или одлуку. Дужни су да се у свом идејно-политичком деловању залажу за доследно остваривање политихе СКЈ и закључака које усваја НК СКЈ, а за свој рад одговарају Централном комитету и конгресу Савеза комуниста Југославије. Ове одредбе Пословника и њихово доследно остваривање биће уједно и практично афирмисање им јачање једног од основних партијских принципа — демократског централизма У деловању СКЈ.
- Иван Торов
| сан" ПЕН |
М ум аћ с ера
да допринесе бржем унапређењу пољопривреде земаља у развоју
. тати,
На Саветовању агронома Југославије, недавно одржаном у Новом Саду, разматрани су, поред осталог. и актуелни проблеми извоза пољопривредних производа.
Није нимало чудно што је и ова тема била једна од доминирајућих на саветовању агронома, мада њих, уско гледано, њихова струка упућује да се, углавном, баве проблемима унапређења производње док питања продаје спадају у компетенцију и других струка и друштвених чинилаца. Али, велике производње нема без велике продаје, при чему је, опет, свима јасно, данас чак више него јуче, да успех продаје зависи, пре свега, од тога колико се производња — и ценом и асортиманом робе — прилатођава условима на тржишту. Стога је разумљиво што су и организатори саветовања у Новом Саду сматрали да су проблеми пољопривредног извоза и те како значајна тема за стручне расправе међу агрономима.
Шта је, дакле, на поменутом скупу о томе рече-
но и шта је предложеног
Окретање другим просторима
Саветовање се додуше није бавило целовитим проблемима извоза пољопривредних производа. Пажња учесника расправе била је усредсређена на само једно питање; какве су и колике су реалне могућности за ширу и дугорочније усмерену сарадњу југословенске пољопривреде и прехрамбене индустрије са земљама у развоју. ;
Основна констатација је да су могућности за такву сарадњу велике, али да се, што то углавном сви добро' знамо, мало користе. Вероватно је узрок томе наша већ традиционална оријентисаност на
тржиште средње и западне Европе, традиција која се, изгледа, толико уврежила.у свест наших извозника да се већ и под појмом „светско тржиште“ подразумева углавном тај географски простор, те се ка њему хрли чак и када се тамо постављају практично непремостиве препреке. А на тај се проблем логично надовезује и други. Пошто смо на та традиционална тржишта увек извозили само пољопривредне сировине, тим потребама смо прилагођЂавали и своју производњу па нам се сада, пред непремостивим баријерама ЗЕТ, често чини да су готово све могућности излажења југословенске пољопривреде на светско тржиште хране практично уништене. Разумљиво је стога што се расправа о извозу овога пута усредсредила, пре свега, на могућности које пружају друга светска тржишта, поготово'тржишта земаља у развоју, а с обзиром на карактер скупа и стручни профил његових учесника, и на питање: шта југословенски агрономи могу у том правцу да учинет
Приоритет извозу знања
· У разматрању тих проблема пошло се, пре свега, од познате истине да је дефицит у производњи хране једна од прворазредних недаћа. земаља у развоју, недаћа чијој присутности те земље — преко великог увоза хране из развијених земаља плаћају веома скуп данак. Отуда је свестраније коришћење сопствених могућности за већу производњу хране, једна од основних преокупација тих земаља. Самим извозом хране на та тржишта Југославија не може знатније допринети ублажавању проблема тих земаља а ни својих. Али им зато мо-
(Карикатура Н. УБОВИЋА)
же на разне начине веома много помоћи да брже повећавају сопствену производњу. Са садашњом годишњом производњом од 6 милиона тона пшенице, Југославија би могла да извози око милион тона. То није безначајна количина али није ни велика. Али, ако би се тих милион тона произвело, припремило и извезло као семенска роба, онда би се том количином семена (с обзиром на изванредна достигнућа југословенске науке) могло, у условима просечне југословенске технологије, произвести 16 милиона тона пшенице, што је довољно за исхрану сто милиона људи. Не само за земље у развоју него и за југословенску пољопривреду далеко је боље да извози семенску него такозвану трговачку пшеницу.
· Јошт веће могућности пружа семе кукуруза, јер је југословенска наука створила такве сорте семена које омогућују приносе и до 150 метричких центи по хектару. Југославија располаже и новом сортом сунцокрета која се — и приносима и квалитетом —
потврдила као данас најбоља у свету. Такви облици сарадње се, истина, већ неколико
тодина развијају, али у веома малом обиму, као уосталом и сарадња на изградњи комплексних агроиндустријских комбината, зашта иначе земље у развоју показују велики интерес. Једна од основних препрека томе је — што се најчешће истиче — недовољна организованост наших фирми, али и чињеница да се ни одговорни друштвени чиниоци не залажу баш много за ту организованост и организованије развијање таквих облика сарадње са земљама у развоју.
Васа Рокић.
+
= Лепо је хтети, али је још = ·лешше моћи. Ову истину 2 неке општине у Војводини | мало или нимало уважаваЕ ју. Јер, у 1979. планирају Е бржи развој него што је об 2 сјективно могуће, а ако жеЕ ле, а требало би, политика = стабилизације биимбилапу Е ви, стратешки задатак. Јед2 на од њих планира реалан = раст индустријске произвол Е ње друштвеног производа = укупне привреде за 14,7 од= сто (индустрије 16,9 проце5 ната, а пољопривреде '9,2) уз дабоме, динамичан раст Е и других области. Планови |- су лепи, али... Е Галоп у развоју може 03ЕТ темеље
биљно нарушити
ИНВЕСТИЦИЈЕ
__БЕОГРАДСКИ__ ПРИМЕР
На седници Градског. комитета ск изражена решеност да се на разумну меру сведе
инвестициона потрошња,
те да се у први
мах успори темпо или помери изградња и таквих објеката као што су нови железнички чвор, клинички центар и аеродром
Р
На недавној седници Градског комитета СК Београда комунисти су одлучно решили да подсеку неке корене нереалног инвестирања, делујући у правцу назначеном речима друга Тита на Конгресу синдиката. Прихваћена је чињеница да се и у изградњи мора више водити рачуна о томе можемо ли подићи баш све (и баш сада) што бисмо хтели и желели, или се нечега
"можемо (за сада) и одрећи.
У Београду се „фронт“ раширио на 2.600 инвестиционих програма. Акција комуни-
"ста, иницирана седницом Град-
ског комитета није, међутим, управљена на некакво ли-_ неарно сужавање инвестиционог фронта, већ на сагледавање реалних – материјалних могућности да се улаже у оне програме који су економски
· оправдани и који ће граду да-
ти већи доходак, То значи да се град. мора све више окревисокоакумулативној привреди, која је у стању да задовољи и неке њесоге .високе прохтеве“.
Нереални захтеви
Колико су реалне амбиције и захтеви за новим програмимат Подаци који су предочени члановима Градског комитета недвосмислено говоре да, и поред сурове реалности, пара одвише нема да је привреда испошћена разним захватањима и отплатама па није у стању ни да саму себе обнавља, апетити расту без икакве мере.
""„Беобанци“' је, 'на пример,
204 - инвеститора поднело сво-.
је · „програме, Предрачунска“ вредност — 52,6 милијарди динара. Учешће банке би требало да буде око 28 милијарди, а њена расположива средства за финансирање у наредне две године мања су од две милијарде! Шта је изазвало овакву поплаву инвестиционих програмаг Подстицајне су, између осгалог, биле извесне законске промене, До пре годину дана организације удруженог рада су биле дужне да за инвестиције обезбеде део, обично петину, сопствених · средстава. Кад је та обавеза укинута, омогућено је да се у инвестиције улази искључиво кредитима, Укинута је и обавеза обезбеђења трајних обртних средстава на нивоу просечних
тодишњих залиха, што је био чак и формалноправни услов за инвестициону — способност. Јуришајући на банке, користећи замашан део сопствених обртних средсгава за финансирање инвестиција, многе организације удруженог рада ће, по свој прилици, за који месец улетети у неликвидност
Реализација више од 2.600 инвестиционих програма (више од 1.800 у привреди) захтева и ангажовање 92.3 милијарде динара (62,2 привредне инвестиције). Големе паре, лакле. Ваља рећи да је у прве три године средњорочнот плана (од 1976. до данас) уложена 51 милијарда. од чега у при воеду 31,8 милијарди.
Више него што је планирано улагано је у индустрију, грађевинарство, птумарство,
| АКЦЕНТИ А А А А А А О И А Може бити касно
занатство, финансијске, техничке и пословне подухвате. Мање. у саобраћај, трговину, угоститељство и туризам. У ванпривреди је мање улагано но што је планирану у стамбену и комуналну изградњу, У здравствену и социјалну заштиту, а нешто више у културу и образовање,
Прекорачења
Највише је улагано у велике. индустријске објекте, и то У ТЕ „Никола Тесла“ — Обреновац (око 16 „милијарди), РЕИК „Колубара“ (близу 6 милијарди), Ливничко-металски комбинат (1,5 милијарди) ИМТ (1,3 милијарде), „Прву искру“ у Баричу (17 мили-
јарди), у „Галенику“ (683 милиона) иу пКБ (1,9 милијарди). ј
И мада се у три године
плана није одвише одступало од планираних пропорција, избили су на видело проблеми који ефикасност инвестирања знатно умањују. Због
изузетно, споре изградње, пред“
рачунске вредности су у просеку пребациване за 23 одсто, мада је било и објеката који су по завршетку били. и два пута скупљи од. првобитних рачуница.
Тек, за девет месеци ове године, укупна прекорачења у граду износе 15,3 милијарде динара од чега су највећа она. у привреди. Но, с обзиром на усвојену политику да се у овом периоду улаже у произ-
водњу, у оно што ће сутра Београђанима омогућити да створе нове вредности како
би доцније могли да мирније. и лакше изграде оно што им, је неопходно, на „удару“ се, нашло неколико крупних непривредних објеката,
Ипак, мало спорије
Не одричући се, већ успо-
равајући темпо изградње, Бео грађани ће мораги за сада да сачекају изградњу новог железничког чвора, клиничког центра, неких делова аеродрома. Али како у прекорачењима већи део отпада на привредне инвестиције, врло је
вероватно да ће се у следе-
ћим месецима и о њима детаљније поразговарати. У прекорачењу инвестиција и у продуженим роковима ТЕ „Никола Тесла“ (за 3,6 милијарди), РЕИК „Колубара“ (за 21 милијарди) и Београдска заједница становања. (за 1,5 милијарди динара).
Уместо паничног шапата 0 рестрикцијама заиста би требало темељито испитати у свакој организацији удруженог рада, банци, читавом граду, реалност и рационалност сваке појединачне инвестиције. М то не због некакве директиве већ зато да се заиста створи место за она улагања која обезбеђују висок раст дохотка. по запосленом, пласман производа и снабдевање засновано на дугорочним споразумима, као и оријентацију на ломаће сировине и већи извоз. Нису ли то. на рају. циљеви за које смо се определили усвајајући план оре две године.
Ј. Радовамовић Ј. Кесић
истичу,
2 о О О О ИО О О И
стабилизације, а тада је тешко говорити о рационалном и ефикасном послова- .
њу, штедњи, укроћеним ценама и инфлацији пише
„Дневник“.
— Побогу људи. та већ пет сати дискутујемо! — Брзо ћемо да завршимо. Остала су још два питања о процзводњи!
(ИЗ ЛИСТА „дом“, ИСТОИМЕНОГ ГРАЂЕВИНСКОГ
ПРЕДУЗЕЋА У БЕОГРАДУ)
И И У ТУ УУ
„
,