Борба, 27. 11. 1979., стр. 1
да АИ 7 оу у у 7 па а де ТИ а Ме. '"Е
: % ДЕ Ј “= » Бемоћ ~ ; Маз М | = утит5и» ЛОКА | ПИ А
ауто М ; Му | ~
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ
БОРБА
РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ "ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ДРУГО ИЗДАЊЕ
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије, изашао је у Загребу. 19. фебруара 1922, 13. јануара 1929. забрањено је излажење „Борбе“ а чланови редакције осуђени на затвор и робију ·
У народноослободилазком рату „Борба“ поново излази и то у Ужицу од 19, октобра до 27. но-
ГОДИНА ГУП' БРОЈ 328
БЕОГРАД Уторак, 27. новембар 1979.
вембра 1941. а у Дринићу од 1. октобра 1942. до , 27. фебруара 1943. Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду а ол 22. марта 1948. и у Загребу Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.
Директор др Ивав Ловрић
/ Главни 'и одговорни уредник : Марко Лолић
Уређује оедакцпијски колегијум
ЦЕНА 4 ДИНАРА —
ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО ОТПУТОВАО ИЗ Бугојна Шталир оданости радости и љубави
СЕДНИЦА САВЕЗНОГ ВЕЋА СКУПШТИНЕ СФРЈ
Солидарност ЊЕ! полловљениме Према. информацијама. "СИВ животе изгубило 22 људи, неколико тиљада жућа порушено. — Ускоро тачна процена штета. — Следећа седница Већа 12. децембра
_ ДАНАС У „БОРБИ“
НАШ КОМЕНТАР Пише: Раде Вујовић
Програми акције
СТРАНА 2.
МИНУЛИ РАД КАКО САЧУВАТИ
ВРЕДНОСТ УЛОЖЕНИХ СРЕДСТАВА
Ствараоци будућег закона,
о проширеној ретродукии-
ји, мораће да одговоре џи на
титање како да сету до-
жотку створеном на основу
заједничких улагања из ралијна удео мимулог а ка~
ПОНАШАЊА
једино надлежни И одтоворнк...
Недавне несташице неких производа показале су да одлуке о задржавању – или смањивању испорука, угљавном, не доносе самоуп-
и Мија пута од Бугојна до жељезничке станице у Зеници предсједника Тита, одушевљено позоравиле сесетине хиљада пионмра, омладинаца, радних људи, грађана, припадника ЈНА и-територијалне одбране
Поплављено је 330.000 хектара обрадевих површина, ма ло је вероватно да ће јесења
'тледно расположен,
ЦВИЈЕЋЕ, ПОЉУПЦИ И ЖЕЉА ЗА ШТО СКОРИЈИМ ВИЂЕЊЕМ: На жељезничној станилљии. у зена, предате пј "Титу : ; 3 онири. Марита Личић ч Сенад Зукић
Пра а У у (Зеница, 26. новембра) · Шредеједник Републике Јосип __ Броз Тито, топло и срдачно поздрављен од десстива хиљада пионира, омладине, гравана и радних људи, припадника ЈНА и територијалне одбране, данас прије подне отпутовао је из Бугојна, гдје је бо равио извјесно вријеме. Са Предсједником Републике отпутовао је и Бранко Ми кулић, члан Предсједништва ЦК СКЈ. који је по позиву друга Тита заједно са њим боравио у Бугојну.
На путу од Бугојна до Београда Предсједника Републике испратили СУ Раиф Диздаревић, предсједник Предсједништва СР БиХ и Никола Стојановић, предеједник Централног комитета СЕ БиХ.
_ сретан пут су пожељели пи
У десет два дана кад је наш предсједник
једанаести: пут допутовао у Бугојно; На,
лицима свих присутних су понос и задовољство што су управо са предеједником Титом прославили државни празник СР Босне и Херцеговине. Са предсједником Титом овај град је растао и развијао се. Са херојем рата и мира Бугојно је ра
"товало и извојевало слободу. Више _ од
3500 бораца из Бугојна и сусједних комуна учествовало је у народноослободилачком рату.
ошиеинтнолешичиша о патили
Тито у Београду
„Уа:
исплетене ријечи „Тито — то смо ми“ и „Тито — волимо те".
Колона аутомобила успорава вожњу м У Долцу, Били, Витезу, Каонику. Нови Травник се још једанпут овог пријеподнева преселио на раскрсницу која га већ 30 тодина изводи на путеве афирмације у земљи и свијату, У свим насељима пјесма, заставе, цвијеће, коло младости, све у складу са тренутком који се памти. Дуж читавог пута поздрави припадника територијалне одбране и друпттвене самозашите, поносних што су Управо јучер предсједнику Титу додијеље на највиша признања Социјалистичке Ре публике Босне и Херцеговине у области општенародне одбране и друштвене. самозашштите, прва Повеља и прва Медаља. сетва пшенице у овим по- У | дручјима моћи да се настави. рављачм него у име са ко текућег рада, јер ће се Порушено је више стотина моуправљача % „у њиховом ес тажо сове ар да кућа а још више онеспособ- интересу“ — тословодни ор зе павофнј А панени љено за становање, Срушени ганљ АЛА комерцијалне д ој д Е анизашији, су многи мостови а много ви- ругој радној организани) службе СТРАНА 2. | или делатности СТРАНА 2.
ше је тешко оштећено, на неким магистралним саобраћајницама прекинут је саобраћај и још није успостављен. Многе производне организације су онеспособљене за рад док друге раде са смањеним калапцитетом. Изгубљена су 22 живота. То би, укратко, био резиме катастрофалних поплава које су средином овог месеца погодиле Црну Гору, Македонију, Србију, Косово и, делимично, Босну и Херцеговину и Хрватску.
Ови подаци, мимо раније утврђеног дневног реда, нашли су се данас на седници Савезног _ већа Скупштине СФРЈ, у информацији о стању на поплављеним подручјима, коју је поднео члан СИВ Богољуб | Недељковић. Подаци који -су дазас-прецизно колико је то могуће у овом тренутку изнети — још нису коначни. Џроцењивање штета уколико их је уопште објективно могуће проценити, тек предстоји, али и ангажовање целокупне заједнице да се последице поплава што пре отклоне а људске патње и материјалне недаће што пре ублаже. Ако је ишта у овако поразном билансу ипак охрабрујуће онда је то. пре свега, општеизражена спремност да се солидарност радних људи и грађана. наше земље још једвем докаже на делу.
Следећа седница Савезног већа Скупштине ОФРЈ плани-
СЈЕДНИЦА ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА СЕК ЦРНЕ ТОРЕ
Стицање и расподјела дохотка још ван утицаја радника
У оним ООУР гдје није извршено суштинско конституисање на основама ЗУР постоји преливање дохотка без знања и сагласпости радника или је доходак централизован на нивоу радне организације. — Уводно излагање
поднио Чедомир Љурановић
СТРАНА 3.
САВЕЗ КОМУНИСТА У АКЦИЈИ Кад не пде ФАП-у
не иде ни Прибоју
( томе колико је ч како ангажовано више од три хиља» де ц шест стотина комуниста Прибоја,
СТРАНА 5.
ПОВОДОМ ЈУЖНОРОДЕЗИЈСКИХ НАПАДА НА АФРИЧКЕ ЗЕМЉЕ
Кенет Каунда поново упозорава
(Лусака, 26. новембра, Тан-
је би биле под политичком,
Би КЕ ничка <3 ана је за 12. децембар. . (Београд, 26. новембра, Танјуг) Радничка, металуршка и рударска Са јуђ — У четвртом говору за ивре, јно 2 т Председник Републике Јосип Броз ница још једном је, двадесет и седми На овој седници мораће сова Ето дана Белом па Јтне Арика са ри празника Тито допутовао је данас после подне пут, изразила поштовање и _приврже- | стално да буде присутно две | великих јужнородезијских Замбија је поздравила од_-___-________- у Београд. Са председником Титом У ност Титовом радничком генију. Око 10 | трећине чланова Већа, с обзи- | разарања у Замбији и сусед- луку Савета безбедности Ује| Београд су допутовали члан Председ- сати улице овог града поново су уза- | ром да ће на дневном реду, | ним земљама, председник дињених нација којом се по-
. је Дана Републике и ништва ПЕК СКЈ Бранко Микулић, вреле. Булевар револуције и Булевар | између осталог, бити предлог | 3 ; зла пљте
Два дана прије ; Е- зудаки . : , ред Замбије др Каунда је посебно зива „одговорна власт у Јудав послије државног празника СР Бо- председник Предсједништва СР ои братства и јединства испунили су до | за покретање процедуре за | указао на опасност по мир жној Родезији да плати пусне и Херцеговине за сва насеља, колек- не и Херцеговине Раиф Диздаревић и последњег мјеста ливци, високопећари,; ја | промену Устава и још неки | на југу Африке, коју – носи ну И он за недавна ју=
тиве и појединце дуж пута Бугојно Зеница, којим је овог сунцем обасјаног новембарског пријеподнева пролазила колона аутомобила, још један незаборавни празник. У свим мјестима предсјед“ ника 'Тита дочекује и истраћа непрегледни шпалир радости, љубави и ода-
букети цви1е-
председник Централног комитета СК Стоја-
Босне и Херцеговине Никола новић, ,
Свечано И раздрагано расположење дочекује предсједника Тита и у Доњем
меки копачи, ученици и студенти. Најсвечаније је на Тргу омладинских радних бригада гдје младићи и; дјевојке у плавим радничким комбинезонима пригодним културно умјетничким програмом заједно са преко педесет хиљада својих суграђана поздрављају пре деједника Тита. На перону жељезничке
ности. На сваком кораку Мај ; ћа Маје црвене пионирске мараме. Вакуфу у којем су за тренутак преки“ станице друга Тита дочекује пјесма већ борбене и бригадирске пјесме. Из свих нути сви послови — и млади и стари жеље старих добрих знанаца. омладинског гра
порука „Дру- ли су да још једанпут упуте поздраве и „деког хора. Овдје на перону жељезничке
грла једноставна и искрена же Тито, дођи нам опет“. Бугојно је јутрос прво испратило дратор госта. Око 8:30 испред виле „Горица“ у Бугојну највише поена имају Пт ј и торепортери. Предсједн ке пасмијан фотографише са особљем виле новина припадницима службе безбиједности Ре новинарима који су пратили његов "а равак у Бугојну- Пошто се поздравио = представницима друштвено увеле организација и Скупштине општине ари да домаћина, предсједнику Титу прича са букетима цвијећа пионири ДАНИ ла дановић, ученица основне школе » ње Ђерек“ и Селмир Шехић, ученик 06 | не школе „д. септембар“ и но и пољупце у име најмлађих изре ЕМ жељу да У својој средини што је а ново виде и поздраве вољенот ита.
На улицама овог слободарскот на да величанствена слика као и прије
СУТРА
Енершја са неба пи из Јадрана
О енергетској перспективи " Југославије до 2.000 године
ЧЕТВО
у
захвалност вољеном човјеку и неимару. У центру овог градића, на путу Травник — Јајце, надомак историјског тра“ да на Пливи издиже се транспарент на којем пише „ЗАВНОБих — АВНОЈ Југославија“. Мисли се враћају на славну ратну 1943. годину, на јесен рађања наше слободе и заједништва.
Тијесне улице
Непосредно прије Травника у малом мјесту Турбе сви становници су. поред пута посутог цвијећем. Улице Травника су очигледно претијесне да би прихвати ле све оне који су похитали у још један сусрет са Предсједником Републике. За ову прилику. за ово виђење и сусрет тргове Травника украшавају два паноа на којима су латицама црвених каранфила
ПРИЛОЗИ:
Франца Шетинца, Вукашина Лончара, Мирка Божића, Владе Малеског, Сретена Асановића, Владе Уротевића.,.
Обиље чланака. локумената, Фотографија из земље и иностранства _
БОРБА НА 28 СТРАНА
РОБРОЈ ЗА ДАН РЕПУБЛИКЕ
станице безгранично поштовање, љубав и
. захвалност Предеједнику Републике бу-
кетима цвијећа и пољупцима изражавају пионири Марина Личић и Сенад Зукић, ученици основне школе „Сестре Дитрих“. Затим су предсједника Тита непосредно прије уласка у плави воз поздравили представници општине Зеница, _ затим Рато Дугоњић, Нико мМихаљевић, Миланко Реновица, Сеид Маглајлија, _ Анте Будимир, Хрвоје Иштук, генерали Мир“ ко Вранић и Милан Аћић и остале истакнуте личности друштвено политичког живота Босне и Херцеговине.
Плави воз напустио је жељезничку ста ницу'у Зеници нешто послије 10 сати, а са његовог отвореног прозора предсједник Тито је ведар и расположен дуго ма-
хао и отпоздрављао својим домаћинима.
Јошт једном биљежимо ријечи „Сретан Вам пут и дођите нам опет, друже Тито“.
Марјан МАРИНИЋ
Несђрстшани у у очима сбета
Одјеци и тумачења Шестог, самита
законски предлози.
(Извештај на 4. страни)
план расистичке владе у Пре торији о тзв. „сазвежђу држава“ у овом делу света ко-
жнородезијска разарања замбијске привреде.
ЗАТЕГНУТОСТ У АМЕРИЧКО - ИРАНСКИМ ОДНОСИМА
Генерални: секретар ОУН одлучио да употреби св гра да сукоб Вашингтона ц Техерана — Алмеричка влада сагласна са Валд
талљ ама.
(Од сталног допмиснака, „Борбе“) (Њујорк, 26. новембра) — Садашњи америчко-ирански су“
"коб је најозбиљнија претња светском миру од такозване кубан-
ске ракетне кризе 1962. године, сматра генерални секретар УН,
Курт ВБалдхајм, те је зато искористио право које му даје Повеља,
УН и јуче после подне затраж.
бедности,
Ово је други пут у историји светске организације да њен највиши функционер сазива Савет безбедности. 'То је први пут учинио Даг Хамаршелд 1960. на почетку ширег процеса деколонизације у Африци, због тешких и крвавих сукоба у тадашњем Конту. у
Рекавши на конференцији за штампу да састанак "Савета безбедности тражи «а сопствену иницијативу, јер сматра да постоји „озбиљна претња светском миру и безбедности“, која може да има „кобне послелице за ' читав . свет“, Валд-
мо хитно сазивање Савета без-
|
хајм је о сукобу између Техерана и Вашингтона додао и ово: „Ја сматрам да је то најозбиљније угрожавање и претња светском миру од кубанске ракетне кризе“, Као што је познато, због инсталирања совјетских ракета на Куби, 1962. дошло је до једног од „најварничавијих“ сукоба између Вашингтона и Москве. Свет се налазио на ивици рата, и због тога је дошло до отказивања већ договореног сусрета између Хрушчова и Ке-
"недија, тадашњих лидера две
супер-силе.
Валдхајм сазвао авет безоедности |
оја овлашћења, јер смапрети миру и безбедности у свету. хајмовим предлогом, али уз уверење
да ће се овај орган светске организације бавити искључиво туштањем
Валдхајм је свој захтев у форми писма упутио председнику Савета безбедности, 60ливијском амбасадору Серигу Паласиу Девисиу. Савет 6безбедности се сазива на захтев било које земље чланице УН, али члан 99 Повеље УН даје ту могућност и генералном секретару, када овај оцени да је
то неопходно, када се криза негде у свету распламса у највећем степену.
Даљи поступак налаже пред седнику да се консултује са члановима Савета безбедности око мотива сазивања и прецизирања дневног реда и за то добије пристанак већине од најмање девет земаља чланица Савета.
(Наставак на 6. страни)