Борба, 27. 11. 1979., стр. 2
БОРБА
Указом ол 18. фебруара 1962. Прелселник Републике олликовао је „Борбу“ потолом 40-гтолиштњице из пажења Опденом заслута за народ са златном звезгом и указом ол :8. марта 1972 пополом 50-гопиштњице тиста Орленом братства и јепинства са златним пентем.
ПРОГРАМИ
АКЦИЈЕ
РАДЕ ВУЈОВИЋ
Председништво ЦК СКЈ препоручује да све организације и руководства СК и комунисти у друштвено-политичким организацијама, делегатским скупштинама, организацијама удруженог рада, привредним коморама, самоуправним интересним заједницама итд. сачине своје програме деловања на остваривању политике економске стаби+ лизације и примени свих системских закона и решења У пракси.
Мноштво је задатака које ваља унети у те програме, Про сто зато штф смо, као самоуправно друштво у развоју, суочени са озбиљпим тешкоћама које прате наш иначе динамичан друштвени и привредни развитак. Не треба заборавити ни петцепити чињспицу коју је ових дана публиковала Екопомска комисија ОУН за Европу — да Ју-
ПОНАШАЊА _
Акшџелне шете
једино нодленни и ОдгОВОрНИ...
Недавне несташице неких производа показале су да одлуке о задржавању или
смањивању испорука, углавном, не доносе самоуправљачи него — у име самоуправљача
и „у њиховом интересу“ — пословодни органи или комерцијалне службе
У недавној расправи о несташици неких пољопривредних производа и енергтетских горива на тржишту — у нестрпљивом и нервозном ишчекивању да се снабдевеност нормализује, да млеко добије већу цену, кафа буде самлевена, а нафта прерађена у лож уље — изгледа да је заобиђено једно крупно политичко питање. Покренуо га је Ратко Бутулија на последњој седници Градског комитета СК Београда:
„Ко доноси тако крупне одлуке да задржава или смањује испоруке појединих производа тржишту: Ко одлучује, на пример, да се заустави снабдевање једне фабрике репроматеријалом или сировинама2 Морамо рећи да, углавном, иза тога не стоје самоуправни органи него је то самовоља пословодног органа или комерцијалне службе...“
надлежним и одговорним“ према потрошачима и својим колективима.
Наравно, подразумевало би се да је онај ко одлучује да нека роба, и поред обавезе, не стигне до потрошача, свестан и последица како по снабдевеност продавница, тако и по пословање колектива. Морамо, на жалост, да закључимо да је последица било, и то тешких политичких, да је поприлично прокоцкано поверење, али и да није било прзавг одговорности за тако „храбре“ поступке.
Можда је донекле и добро што само-. управни органи у тим производним и трговинским снабдевачким колективима нису учествовали у овом „солистичком самоуправљању“. Добро је јер су на површину избили пуна безобзирност појединаца, чији је став „једино надлежан“, себично вођење рачуна само о свом интересу, свесно кршење договора и спо+> разума, јасно изражено неповерење у
СТРАНА
БОРБА — 27. НОВЕМБАР 1979. •
ОСВРТ
Стари добри макадам
У два случаја увјерили смо се да се путари, њихове радне организације и интересне заједнице за путеве рђаво односе према старим макадамским путевима у Црној Гори, погото ву на правцима са новим
кид, застој у самоуправљачкој активности, што, наравно, не може да оправда њихове поступке. Јер, управо такви (не) самоуправни прекиди, „кризе у одлучивању“. могу врло лако да оснаже тезу по којој нам је самоуправљање потребно само онда кад нам иде добро, а не и кад настану неки објективни или суб
асфалтним трасама. Било је то одмах послије земљо треса од 15. априла, и за вријеме недавних поплава када је због рушења мосто ва и одрона земље саобраћај био обустављен на гла
Бним правцима.
јективни поремећаји.
Још више изненађује чињеница, коју смо чули на:седници Градског комитета СК Београда, да су основне организације СК, комунисти у њима, остали готово потпуно по страни. И код њих је: изостао осећај за политичке последице од одлука чији смисао више није опште-друштвени, већ групно-својински, Стиче се утисак да су комунисти — иу јеку највеће несташице, онда када је свима било јасно да млека, кафе, соли, лож уља, гаса и других производа у продаји нема не због тога што их стварно нема,
Помоћ пострадалом становништву Боке Которске до премљена је на вријеме са мо захваљујући макадамском путу преко Топлиша, јер је магистрала дуж обаме потонула у море. Десетак посљедњих дана саобраћај између Титограда и Приморја је заобилазним путевима кроз Зету, а пре ма Колашину старим мака дамским путевима преко Матешева. Веза између
цесијом и још већом инфлацијом.
У Занључцима се посебно указује на споро примењи“ вање основних системских закона и решења који уређују односе у друштвеној репродукцији, да се споро доносе преостали прописи, да је велики део дохотка стуђен од радника у удруженом граду, што успорава и отежава раз-
гославија динамиком свог привредног раста спада у врх европске ранг-листе. М то у време када су се и најбога- „ Солистичко тије и најразвијеније земље суочиле са — претећом ре- самоуправљање 6.
Ова тврдња читавом овом проблему очигледно даје још већу политичку димензију јер се више не ради само о кршењу нечег што је заједнички договоре-
моћ самоуправљача. ..
Није, међутим, добро што се о поступцима појединаца није чуо суд њихових самоуправних органа, било благовременог реаговања радничких савета или зборова самоуправљача, па макар — кад је то заиста оправдано — и стали уз неке одлуке које су У
што није
већ понегде због искључиво сопственог интереса, задржавања и чекања на већу цену, а понегде и због несређених међусобних односа — били у ишчекивању како ће други реаговати, какав је став овог или оног комитета. Уместо да сами, без спољног подстицаја, оцењују понашања сваког члана СК,. нарочито оних
који. су својим одлукама створили по-
Ипанграда и Рожаја успостављена је оваквим путем преко планине Турјак,
та У многа села помоћ једи
ница цивилне заштите сти тла је шумским путевима.
Показало се, међутим, да ове путеве нико не одржава. Тамо нема ни путара,а
вој самоуправних одпеса. Управо ту, у токовима друштвене репреслукције, где је утицај радничке класе још недо-
У материјалним кретањима.
вољан, јављају се и најозбиљније неповољне тенденције
Морамо се заложити за то, како је истакао друг Тито у разговору са делегацијом СР Босне и Херцеговине, да наши радници пепосредно учествују у одлучивању, нарочито о расподели дохотка и игвестицијама. То се не може препустити само групи стручњака, а после се све негати-
вне последице сручују на главу радника.
Довољно су позчате тешкоће које имамо у економским односима са инострачством. Договарање република и покрајина о платно-билансним позицијама одвијало се преспоро, тако да је председник СИВ с правом упозорио да то очигледно сведочи о несхватању озбиљности ситуације у којој се налазимо, посебно сложености и озбиљвости ситуације у којој ћемо се наћи у 1980. Никако да почне да се примењује закон о девизном пословању, да Удру- , жени рад — преко интересних заједница — битније утиче на токове нате економске сарадње са светом. И на понашање носилаца те сарадње,
У таквим условима не могу доћи до изражаја ствара» лачке снаге самоуправљања. Уместо да се стално повећава акумулативна.. и. репродуктивна „способност ООУГ, има појава да сегона чак смањује, То је-један од разлога што удруживање рада 'Иетредстава ретко прелази републичке и покрајинске границе, па чак и општинске,
Све су то озбиљна питања нашег даљег друштвеног и привреднот развоја, која се морају наћи у конкретним предлозима за окцију. На свим нивоима.
Задапи су утолико сложенији што самоуправљање крчи пут историјски ногим произзоедним и друштвеним односима. Отуда рељепата нема и не може их бити. Искуства нам показују ла су заогтајања највећа тамо где су најнеразвијенији поези односи, где се још располаже до"хотком мимо угружепог рада, где делегати и делегације не делују у духу Устава.
Програми акције сами по себи неће донети праве промене, уколико пе буду оспова за покретање свих самсуправних и сецијалистичких снага у окцију. Уз пуну одговорност, укључујући и смењивање свих чије је деловање у раскораку са договореном политиком.
„Потребно је да се Савез комуниста м даље бави економским питањима, нагласио је друг Жито у разговору са '· делегацијом СР Босне и Херцеговине, зли основно је да се ставови које доноси спроводе у живот. Нужно је више акције, више дјела, а мање папира“.
МИНУЛИ РАД
НАПО САЧУВАТИ Ви МЕНИХ СРЕДСТАВА
Ствараоци будућег закона о проширеној репродукцији, е којем се дебате воде већ две године, мораће, поред осталог, да нађу одговор и на питање како да се у дохотку, створеном на основу заједничких улагања, израчуна удео минулог, а како текућег рада, јер ће се само тако обезбедити да доходовни интерес буде једнак за улагања у својој и дру-
%7
но, па, према томе, што се мора и спровести, већ и о свесном заобилажењу и јасно израженом неповерењу самоуправним органима, самоуправљачима и у крајњој линији, самоуправљању као јединој могућој алтернативи у одлучивању. Овај манир појединих снабдевача практично значи: кад треба доносити „те куће“, не тако „атрактивне“ споразуме и одлуке, ту су самоуправљачи, али кад искрсне судбоносни проблем, кад треба одлучити да ли ће млеко или кафа, којих иначе има у магацинима, стићи у продавнице, или одредити чије производе из неког другог региона треба — у време највеће несташице — пласирати у Београду или било ком другом граду, онда таква „сложена и тешка“ одлука није за самоуправљаче. Ко зна шта би они могли да одлуче. Зато, боље је да седну директори и комерцијалисти, који „све знају“ и који себе сматрају „једино
гој радној организацији, грани или делатности
Посебна комисија два друш-
вањем свих средстава, па и оних
ЕДИОКЕ
ница. Џрва од њих је та што и
одређеним ситуацијама од животног интереса за тај колектив. Није добро што се чека глас јавности или општинског комитета да би се повела расправа, као што није добро ни то да се олако прелази преко чињенице да неко може шпе кулисати са самоуправним правима радних људи, не водећи ни мало рачуна о њиховим ставовима, а да не говоримо о расположењу потрошача, који су на себи највише осетили „горак хлеб“ несташице. О одговорности — начелно
Занимљиво је што се све ово догађа и у колективима чија су самоуправна искуства често многима била узорна, од којих се морамо да признамо — тако нешто најмање очекивало. Реч је и о великим колективима са разгранатом производном и трговинском мрежом, у којима је очигледно настао неки пре-
улагатм средства у своју или „туђу“ организацију.
Разумна заштита дохотка
Основна идеја будућег законског текста, кад је реч о утицају минулог рада на средства радних организација, постављена је тако да друштвеним средствима обезбеди реалну вредност. Она мора бити присутна и у тренутку кад се склапа споразум о заједничком улагању, и мора да траје за све време те сарадње, све до оног тренутка док партнери не створе нови доходак, и док онда, и свако не преузме свој уложени део.
Задржавање _ вредности — свих средстава у целом току удруживања оцењује се као главна покретачка снага бољег кретања акумулације. Сматра се да је то једини пут за њену детериторијализацију. О остварењу овог принципа посебно место има ревалоризација.
метњу на тржишту.
Критика је већ упућена, а из Град-
о појави механизације за оправку да се и не говори.
ског комитета СК отишао је и захтев да се у сваком колективу и органима на свим нивоима више не испитује само колективна, већ првенствено појединачна одговорност. „Ми стално констатујемо, прозивамо и позивамо на одговорност“ — како је речено на седници — „а још никада никога нисмо видети да је
У интересним заједницама за путеве у којима се ску пљају средства за _ путву привреду — то су саосра ћајнице задњег реда, а ор. ганизације за путеве своје послове одмјеравају према
твена савета радила је готово две године на тексту основних принципа и проширеној репродукцији. Доста времена, али, ипак ма ло за познаваоце ове прилично обимне друштвене и економске категорије да би могли да кажу како су задовољни учињеним. Увек остане и недореченог, увек се чује или каже нешто ново што дотадашња размишљања учини непотпуним, због чега се стално нешто мења, додаје или одузима.
О каквим се сложеним проблемима ради најбоље ће показати један сегмент тог будућег закона, у коме се говори о друштвено-економским односима у привређивању средствима проширене репродукције на основу минулог рада. Овом приликом задржаћемо се само на ревалоризацији средстава проширене репродукције, тачније проблемима који настају удружи-
основних.
Није споран налог Устава да је основни интерес радника у радној организацији да удруже средства ради повећања дохотка, и свог и основне организације, али, друштвеног. Таквим понашањем радник осигурава повећање свог личнот стандарда и материјалне основе свог и друштвеног рада. Поред мотива за улагање у сопствени развој, радници су заинтересовани и за развој свих делатности које су
с њима у спрези. И које им осигу- ·
равају стабилност дохотка. То је, на пример, случај са сировинским подручјем, енергијом, могућностима за веће запошљавање.
Шта није спорно
Све ово није спорно, али ипак ту се наилази и на доста непозна-
поред сазнања да радници повећањем свог дохотка у основној организацији увећавају и друштвени, настаје доста проблема како обезбедити исти степен интересовања и за сопствени и за „шири“ развој. Јер, и у једном и у другом случају треба обезбедити реалност дохотка, од тренутка улагања, па преко ублажавања утицаја инфлације, до коначног повраћаја уложених средстава.
Сва "питања постају знатно компликованија ако се у разматрања умеша и дејство минулог рада. Тада, наиме, настаје нова ситуација у којој све оно што се чини из текућег рада добија нове димензије, јер настаје основни
проблем како сачувати вредност уложених средстава. У том светлу и ревалоризација добија посебну улогу, има готово пресудан значај у току опредељења да ли ће неко
Мишљења се не разликују кад се ради о једном делу ревалоризације, о основним средствима. Познавасци прилика тврде да је то ми досад све било јасно, она је омогућавала да се сачува технолошки ниво, важила је једнако за све.
Ревалоризација свега осталог, од средстава па до рада, има много више непознаница. Поготово ако се крене путевима на које указује план и ако нека од радних организација мора да добије јачи мотив за улагање у будућу производњу енергије или сировина, а не само у прерађивачке капацитете. Тада би ваљало створити такве услове који би обезбедили да доходовни интерес буде једнак оном који се јавља и када радник улаже средства у сопствену организацију, ако не и јачи.
У досадашњим расправама није нађен прави одговор на питање како обезбедити да се премости
пресудан утицај
одговарао због чега је и на основу чијег овлашћења прекршио договор или донео
несамоуправну одлуку“.
Ове речи потврдио је прекјуче председник Тито у Бугојну: „-.- Доносимо добре и реалне одлуке али се оне не спроводе досљедно. Поштовање одлука и договора је императив. Они који их крше треба да сносе одговорност. Према њима треба примјењивати и санк ције, укључујући и смјењивање. То тре-
ба отворено рећи...“
дали а
КАЧЕЋа,
овај јаз интереса. Изко се процењује да ревалоризација уложених средстава може да одигра важну улогу, присутно је и уверење да заштита не може бити у сразмери са дохотком. Она би, како се чуло мишљење, морала да се изведе из индикацији дохотка, а не, као што је то случај са ревалоризацијом основних средстава, да се заснива на индексацији цена. Колико је ова теза исправна, тешко је рећи, јер не постоји модел на основу кога би се могао извући тачан закључак. Постоји само уверење да је то знатно бољи начин од оног који већ важи за основна средства, и да би он знатније омотућио да се поштује реална вредност дохотка.
Доходак под многобројним утицајима
Доста полемике је изазвала, међутим, и расправа о реалном дохотку. Има заговорника који тврде да улагањем средстава једне групе радника у другу радну организацију не значи да је само тим чином омогућено стварање дохот-
ка. Радник — улагач не може би-
ТИ „мали акционар“, у расправи је речено да на стварање дохотка у новоствореној организацији имају и организација рада, залагање радника, управљ-
ње, а није мало ни оно што чине.
спољни фактори: економска политика, тржишни услови, итд.
Поборници ове тезе тврде да се
о свему овоме мора водити рачуна
и кад се ради о заједничком. дохотку и његовој деоби и његовом ,
повраћају. Јер, није обезбеђен један од битних налога Закона о удруженом раду да се за исти рад
стиче и исти доходак, без обзира 9
којој се организацији ради. И пошто то није урађено, ваљало би, како се каже, створен доходак ||
и
Ивам Торов
лобијеним _ средствима. О шумским путевима кроз се ла брину се организације шумарства. и одржавају се тек толико да се њима мо ту извући балвани до прве пилане.
Старог доброг — макадама људи се сјете кад западну у невоље. Пошто се неприлике сличне земљотресу и поплави не могу предвидети, требало би макадамским и шумским путевима лати лругачији статус као резервним путним пра вцима о чијем се одржава њу друштво мора "више бри "нути. ПЏравб мјесто ових пу тева није утврђено ни у програмима цивилне заштите и општенародне одбора не, мада се зна да би њихов значај у ратним прили кама био непроцјењив.
Ако је скупо да одржава ње макадамских и шумских путева плаћају само интересне заједнице за пу теве, није неприхватљиво да своје учешће дају мјес не заједнице, радне органи зације и органи општенаро дне одбране и цивилне за тлтите тим прије што опра вке и одржавање не зависи једино од новчаног улога.
О. Д.
„новој организацији подврћи нак-
мадним мерењима, која би имала за циљ да покажу у којој су сразмери утицала уложена средства на стварање новог дохотка, а колико је то био утицај привредне политике, монопола, тржишта, и много чега другог.
Питање садржи и доста теоретског. Ваљало би израчунати колико је минули рад утицао на стварање новог дохотка, а колико је то заслуга текућег рада. Међутим, како су то економисти образложили, оваква математика је готово неизводљива. Дејство свих утицаја је немогуће израчунати, јер се они преплићу и различити су од једне до друге организације удру“ женог рада, а да се и не говори 0 привредним гранама и делатности“ ма. ' :
Због тога и преовлађује схватање да и кад се ради о удруживању средстава за градњу нових 38једничких · погона, треба..касније рачунати са дохотком који чини
јединствену целину. Он је већ у
свом схватању претрпео све могуће утицаје, 98 је према томе „чист“ кад доспе у фазу накнадне деобе између онога који га је увећао, и онога који је улагао сред“
" ства у нови погон. Без одговора · остаје питање: колико У свему то-
ме стварно делује минули рад У колико би ако се већ рачуна са очувањем реалне вредности, ваља“ ле да дејствује ревалоризација. Ствараоци будућег закона о проштиреној репродукцији мораће да одговоре и на ова питања зко желе да дају прави путоказ за ефикасније привређивање средствима проштирене репродукције на основу минулог рада. Јер, то је мотив за боље и брже кретање средста“ ва, за премошћавање општинских, покрајинских и републичких гра“ ница; једном речју, за боље газдо“ вање својим и друштвеним дохот“
ком. ; Драган Гановић