Борба, 27. 11. 1979., стр. 3
СТРАНА
8.
27. НОВЕМБАР 1979, — БОРБА
СЈЕДНИЦА ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА СК ЦРНЕ ГОРЕ
Стицање и расподјело дохотка још ван утицоја родника _
У оним ООУР гдје није извршено суштинско конс гитуи,
дохотка без знања и сагласности, радника. илм је
_(Титоград, 26. новембра) Колико је заиста озбиљно и животно питање стицање и расподјела дохотка и личних доходака у Црној Готи показала је и данашња сједница Централног комитета Савеза комуниста под пред сједништвом Воја Срзентића. Комисија за развој самоуправ вих друштвено економских односа у удруженом раду и развојну политику урадила је заиста документовану анализу, која фе и званично потврдила оно што се иначе знало и осјећало. Дискусије су то само потврдиле.
Члан Предсједништва ПК СК Ц Г Чедомир Ђурановић је у уводном излагању рекао да су искуства позитивнија тамо гдје је ЗУР дубље закорачио. „У оним ООУР у Републици гдје није извршено суштинско конституисање на основама ЗУР-а постоји преливање дохотка између ООУР без знања и сагланости радника или је доходак централизован на нивоу радне ортанизације, чиме се онемогућује остваривање осковчог пра ва радника да њиме располаже. Због тога слаби интерес радника за повећање дохотка, развија се најамни менталитет и свијест и слично“.
Посљелице земљетеса н поплидо
слетели ем ето неиетанарааоги иемиље ма
По ријечима Чедомира Ђу-= рановића веома су суж отућности у стицању 1 многих ООУР-а којг су сре-
трпјеле с материјаљлаз пттете приликом земљотрегта. Униш»
тен је знатан дио привредлни» и друтих капацитета а изгудљен је и велики дио планираног дохотка. Модели мјесеци. ове. годиче..то јагнд показују. Истипа, укупни лоходању приведе су Бенуслици већи: је за 15 тоецената, зисти "лоходак за 3 процента витте, али су им губици знатно веђим износе 88,7 одсто. У седам огаштимна погођеним земљотресом, доходак је мањи за: 15 олето, а губици су се повећали са 72 милиона динара у истом периоду прошле године на 1.010 милиона У овој. Укупта ситуација на крају године биће погоршава "због тога што је један дио привреде у катастрофалним "поплавама · претрпио знатне материјалне штете.
За рјешзвање неких проблема у привреди и друштву жоји се сада оштро испољавају биће потребан дуг период, рекао је Ђурановић. Стога је и неопходно залатање за такву развојну политику и политику економске "стабилизације који ће откло-
,
за 9
ције. — Уводно излагање
СЛОБОДНА РАЗМЈЕНА РАДА ЈОШ НИЈЕ ЗАЖИВЈЕЛА: Чедомир Ђурановић
нити досадашње проблеме. А они се изражавају и као посљедица садашње структуре привреде, у Којој доминирају капитално-интезивне гране, које су иначе међу гранама и групацијама које остварују најнижи дио дохотка. То су црна и обојена металургија, · цемент, целулоза и папир, текстилна индустрија, сточарство, шумарство, жеље знички саобраћај, које су иначе доминантне у структури привреде Црне Горе. Базична структура црногорске привреде у стварању дохотка учествује са око 70 процената а у Југославији само 30 одсто. То све ствара неповољност са становишта " акумулативне и репродуктивне способности.
пааава ах
зише се дијели него што се " зарађује
На садашње стање укупне привреде Црне Горе значајно су утицали и услови грађења неких крупних објеката, затим ниска продуктивност рз~
. да код њих, слабости у само-
управном организовању. Ђурановић је изнео податак да око 70—80 одсто губитака у привреди Црне Горе остварује неколико ООУР-а у привреди у већим организацијама удруженог рада. Иначе, губици у при вреди Шрне Горе су за првих 9 мјесеци у привреди изнијели 1.576 милиона динара и у оствареном дохотку учествују са преко 17 процената. У погођеним општинама земљо-
|
|;
тресом тај проценат је много већи, учествује у дохотку чак 53,5 одсто.
. Удруживање на основу заједничког дохотка у МЦрној Гори веома се споро одвија. Покушаја има путем заједничког договора између прометних и производних организација. Ти се односи уређују у самоуправним споразумима, али су у суштини формалног карактера па сеи даље ради о купопродајним односима. Слични односи су и ван производних радних организација, у банкарству посебно, а нарочито у самоуправним _интересним заједницама, гдје „због недовољно развијеног система слободне размјене рада још: увијек доминира "Финансирање неких непривредних дјелатности на такозваном трошковном прин ципу“ — нагласио је Ђурановић. За садашње стање односа не треба упућивати једностране критике само основним организацијама удруженог рада ван привреде и стручним службама СИЗ, јер су слични односи формирани иу размјени рада између радних заједница радних и сложених ОУР и ООУР које стварају доходак, па је положај радника у радним заједницама у ОУР привредних дјелатности по многим елементима знатно повољнији него радника у непосредној производњи, рекао је Ђурановић. То је и лотична посљедица чињенице да радници још увијек не одлучују о битним елементима стварања и расподјеле дохот-
Реци“ ЛИЧНИ ДОХОДАК
Висина личног дохотка зависи, пракса је таква, од оствареног дохотка без обзира на начин његовог стицања или; -арутим— ријечима од тога у којој ООУР, грани, групацији или области радник остварује своја самоуправна _ права, а не колико улаже знања, физичких напора и какву продуктивност рада остварује.
ЗАДУНЕНОСТ | |
|
| |
Задуженост под неповољним условима неких ООУР-а један је од значајних разлота неповољног економског положаја. У 1978. години камате на кредите учествују У оствареном дохотку привреде Републике са 13,4 одсто (У Југославији је то учешће дупло мање). У ООУР у којима је у прошлој години остварена највећа маса губитака камате су учествовале у 00твареном дохотку са читавих 42 одсто.
по таван сад зец ар ши
сање на основама ЗУР постоји преливање доходак централизован на нивоу радне организаподнио Чедомир Ђурановић
ка. То нормално доводи и до чињенице да се више дијели него што се зарађује, па је потрошња преко оствареног дохотка у привреди Црне Горе у прошлој години била већа за 11,8 одсто а за првих 9 мјесеци ове године за 17,2 одсто. За првих 9 мјесеци ове године распоређени доходак је већи за 26 процената. Обавезе за финансирање заједничке потрошње расту за 27 про цената, тако да обавезе по свим основама за заједничку потрошњу су порасле за 19,8 одсто, што је за 50 одсто више од нето личних доходака радника у привреди Црне Горе. ТУ оваквим укупним понашањима нормално је да се нијесу поштовале планске пропорције и правилници о распоређивању чистог дохотка, па је и нормално што лична потрошња није била у складу са оствареним дохотком. Тако-су стручњаци у СДК забиљежили да су средства за исхрану и регрес порасла за 119 одсто, да се 383 ООУР и радне „заједнице, гдје је трећина запослених у републи-, ци, нијесу придржавале планираних односа у распоређивању чистог дохотка. Чињеница јеитодаселљични дохоци не остварују на основу тога колико радник ствара, већ
зависи од низа других елеме~
ната, нагласио је Ђурановић.
Да је у анализи и уводном излагању заиста речено практично све оно што карактерише садашњи тренутак дохо довних односа у Црној Гори показала је и дискусија на данашњој сједници Централнот комитета СК Црне Горе, Радивоје Шћекић, Ново Ша-
„„рановић, Мијат Шеуковић, Рај
ко Ћећовић, Милован Шавићевић, Обрен Станишић, Ђоко Делибашић, Јагода Бановић, Букашин Мрваљевић, Да вид Дашић, Тодор Баковић, Жарко Миковић, Обрад Дрље вић, Милорад Станојевић и Бо жео Газивода, само. су додали још низ конкретних момената и података из радних организација. самоуправних интерес них заједница, из републике о томе да стање у овој области није добро. Сасвим је онда, нормално, што је Централ ни комитет одлучио да закључке о овој теми усвоји на сјед ници у децембру али то истовремено значи да се у општин ским организацијама Савеза комуниста, не само може, већ и мора радити на акционим пропрамима из ове области, што је уосталом обавеза која произилази из Закључака Ире деједнипттва ЦК СКЈ.
Славко ВУКАШИНОВИЋ
КООРДИНАЦИОНИ ОД ПИТАЊА НАШИХ ГРА
БОР САВЕЗНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРНЈ ЗА
СТРАНСТВУ
ЂАНА НА ПРИВРЕМЕНОМ РАДУ У ИНО-
Друга генерација — прва орига
"Младој генерацији, Југословена,
извеснију будућност него што ) | ља — речено на. седници
(Београд, 26. новембра). Положај југословенских рад'ника у СР Немачкој, њихово стручно оспособљавање и · школовање њихове деце, те повратак наших земљака и за" пошљавање у домовини, нека осу од значајнијих питања о којима је расправљано на да"нашој седници Координаци"оног одбора Савезне конфе" ренције ССРНЈ за питања Ју“ · тословенских грађана на привременом раду у иностранству. =
Повод данашњој расправи био је недавни сусрет делетација Савезне конференције ССРНЈ и представника фракције Социјалдемократске партије у Парламенту СР Немачке. када су вођени исцрп-
ни разговори о низу питања.
значајних за југословенске грађане који се привремено налазе у тој земљи,
Већина учесника у данашњој расправи усмерила је пажњу на значајно питање интеграције наших радника,
посебно када је реч о интеграцији такозване друге генерације, у школски систем СР Немачке. За СР Немачку ова интеграција има за циљ што брже и потпуније укључивање младе генерације Јутословена у немачко тржиште рада и да се ни на који начин не издвајају од немачке средине, речено је на дамашњој седници. у
Истовремено. упозоречо је да се проблеми друге генерације, односно њене интеграције у целини, не могу и не смеју издвајати од укупних проблема. страних радника У западноевропским земљама. С друге, стране, проблем се не може свести само на питање образовања које је веома значајно али не и једино. Такође је наглашено да проблеми друге генерације, не могу бити решавани учешћем само једне земље, већ га заједнич"ки морају решавати и земље емиграције и земље имиграпије радника. Заједничка решења треба да иду за тим да
у СР Немачкој треба обезбедити бољу је то случај са већином њихових родите-
П “ се деци и омладини пружи боља и извеснија будућност него што је то случај са већином њихових родитеља, и да им се обезбеде услови за реинтеграцију.
Значајно је издвојити и питање допунског школовања деце Југословена, којим се жели постићи очување националног интегритета, језика, и да буду припремани за повратак у домовину и реинтеграцију. Допунском наставом У СР Немачкој обухваћено је око 25.000 југословенске деце. Настава се. изводи на пет језика југословенских народа и народности уз помоћ 300 наставника. Чланови Координационог одбора за питања југословенских грађана на привременом раду у иностранству расправљали су на данашњој сед'ници о неким питањима друштвеног окупљања и самоорганизовања југословенских радника на привременом раду у Шведској. |
Д. С.
ССРН ВОЈВОДИНЕ
повезивање и удруживање.
МЕЂУОПШТИНСКА- КОНФЕРЕНЦИЈА СК СМЕДЕРЕВСКО-ПОДУНАВСКОГ РЕГИОНА
__ У евакој средини
програми економске
стабилизације
Председник ЦК СК Србије Тихомир Влашкалић говорио о зада-
цима у спровођењу закључ
(Смедерево, 26. новембра, Танјуу — Уместо наглашене оријентације на потрошњу свих видова и у свим срединама којом се пробијају оквири расположивог дохотка, праве сумњиве финансијске конструк ције, олако се доносе одлуке о задуживању у земљи и иностранству, и тежњи за стандардом изнад могућности, потребна нам је одлучна оријентација на доходак, на повећање дохотка, на јачање доходовне мотивације, на доходовно
Потребна _ је оријентација ва повезани доходовни систем у привређивању свих субјеката, у коме је повећање дохотка основно питање а расположиви доходак оквир за све видове потрошње. Ово је на данашњој проширеној седници Општинског комитета СК Смедерева рекао председник Централног комитета СК Србије др Тихомир Влашкалић, говорећи о задацима у спровођењу закључака Председништва цк СКЈ о привредној ситуацији. Садашња ситугцијау при вреди, нарочито раст стопе инфлације и повећање платног дефицита земље, показује да се превасходно одлучује и планира раст инвестиција, отште, заједничке и личне потрошње, па се неопходни доходак за покриће _ свега добија као збир, као рачун ска величина. Затим се нереално и кроз нејасну и мутну оптику претпоставља да ће се негде, на неком месту, и од некога, већ некако обезбедити сред ства која недостају, рекао је Влашкалић.
Недопуетив манир
У таквим _ ситузцијама настаје манир привређива ња коме тежиште није у производњи, на повећању продуктивности рада и дру гим реалним променама које треба решавати ради повећања дохотка, већ у напорима за добијање кредита за испланирану по-
ној ситуацији
трошњу. у настојањима да се подизањем цена обезбеди недостајући доходак, или у прекорачивању рокова изградње започетих објеката. Тако се иде у инфлацију и задуживање, а не у стабилизацију, у Уудруживање и повезивање.
ТРОШИТИ У ОКВИРУ РАСПОЛОЖИВОГ ДОХОТ КА: Др Тихомир Влашка-
лаћ
Критичка знализа стања и задаци у области стабилизације привреде и изради новог петогодишњег плана, што је садржано у закључцима · Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југосла вије, истакао је Влашкалић, у својој суштини ипо свом најдубљем смислу значе захтев за афирмацију дохотка као основне друштвено-економске категорије. То, пре свега, значи: планирати доходак, повећавати доходак, трошити у оквиру расположивот дохотка. У том смислу се заиста ради о потреби „стезања каиша“. Са такве тачке гледишта "морамо у свим срединама претрести ситуа пију и планове и сачинити акционе програме сопственог доприноса полити ци економске стабилизације и даљер развоја самоуправних односа.
(игурна перспектива " нуклеарна енергија
У Војводини тренутно шма довољно струје и нафтних деривата алт се
зато тражи житан увоз угља
(Нови Сад, 26. новембра) Тешка енергетска ситуација која је захватила и Војводину последица је немогућно-. сти произвођача енергије да прате повећану потрошњу. Стога стална штедња и свођење потрошње. енергије У реалне оквире морају постати правило свакодневног понашања. Ово је, између осталог, констатовано на данашњој седници Секције Покрајинске конференције ССРН Војводине за социјалну политику, животни стандард и снабдевање, Планира. се да војвођанске рафинерије годишње убудуће прерађују 8,5 милиона тона нафте, што значи да треба очекивати и потрошњу на досадашњем нивоу — каже Карољ Баги, председник Покрајинског комитета за енергетику. — У овој години недостајаће још близу 400.000 тона дизел-горива и лож-уља, али треба очекивати увоз од
200.000 тона. Гаса и осталих горива имамо довољно, али
и даље се морају тражити нови извори и ове енергије.
Снабдевачима у Покрајини велики проблем ствара недостатак угља. За рад војвођан ске индустрије годишње је потребно 1,6 милиона тона угља, док је широкој потрош њи неопходно 1,3 милиона тона. Међутим, Покрајина, је За широку потрошњу уговорила свега 930.000 тона, док произвођачи јављају да ће од уговорених количина испо ручити — десет одсто мање.
" Стога је за овогодишњу греј-
ну сезону Војводина затражила хитан увоз сто хиљада тона мрког и 20.000 тона каменог угља.
Како је истакнуто у данашњој расправи наредних година снабдевање Војводине побољшаће почетак експлоата ције угља код Ковина где се очекује: да ће тодишња производња бити између четири и пет милиона тона. У току је истраживање м нових нала-
„зишта.
— Перспектива Војводине мора бити у производњи нуклеарне енергије, додаје Карољ Ваги, јер она годишње
трошти 5,6 милиона киловатчасова електричне – енергије док ће се 2000. године ова потрошња повећати на 22 ми-
лиона киловат-часова. Стога се морају израдити планови сталне штедње енергије ' које ми више никада нећемо: имати довољно. То значи да ће се убудуће морати преиспитати сваки инвестициони пројекат који је рађен на бази велике потрошње енергије а уз то ће и велики потрошачи морати изграђивати сопствене: изворе. Уколико желимо да имамо довољно енергтије, све видове потрошње морамо смањити за десет одсто.
Сматра се да се у Војводи-
ни коришћењем разних отпа-
дака у пољопривреди, алкохо ла и других горива годишње може да уштеди 500.000 тона нафте која представља високу ставку у увозу. Уз то, истиче се да увођењем клизног радног времена и смањењем потрошње електричне евергије у шпицевима годишње може да се уштеди 1,5 мизијарди динара. Б. ГУЛОМ
| СК Србије,
ака Погдседништва ЦК СКЈ о тривред-
ти и чињеницу да ћемо у наредној, и наредним годинама, имати и непредвиђЂене издатке заотклањање материјалних штета које су последица крупних елементарних _ непогода које су ове године погодиле нашу земљу. Ту, пре свега, мислим на последице ката-
Свему томе морамо дода- |
строфалнот земљотреса у Црној Гори, као и на оне од поплава које су се протеклих дана сручиле на по једине крајеве наше и суседних република и на покрајину Косово.
Довледност и одговорност
Економска ситуација је, дакле, озбиљна и тешкоће које нас чекају у идућој тодини нису мале, рекао је Влашкалић, додајући да смо узроке тих тешкоћаи неповољних, па и забрињавајућих тенденција иста ња налазили и у објективним | околностима. Међу њима су и оне које се у нашу привреду преносе из неповољних карактеристика међународне економске ситуације (висок раст цена нафте, опреме и сировина које увозимо, јачање протекционизма у међународној размени, итд.) Али, налазили смо их и налазе се и у нашим субјективним слабостима, у начину, понапања свих субјектив вих снага ,у раду и троше- | шењу. Тежиште наше ак- | тивности мора бити на тој | тачки. | |
Савез комуниста, све дру те друштвено - политичке организације, самоуправни органи, делегатске структуре и друштвена управа морају деловати свом снагом на линији закључака
Председништва ЦК ск Југославије. Опуштеност и самозадовољство, нерад и
недисциплина у раду, нереалност и нерационалност у привређивању мора бити под лупом друштвене критике и захтева за одговор ноштћу. Само таква оријен тација и мобилизација 0могућиће већу привредну стабилност и нове резултате у економском и друштвеном развоју, рекао једр Тихомир Влашкалић на данашњем састанку у Смедереву. САСТАНАК ИЗВРШНИХ СЕКРЕТАРА РЕПУБЛИЧКИХ И ПОКРАЈИНСКИХ РУКОВОДСТАВА
РАСПРАВА О РАЗВОЈУ ДРУШТВЕНИХ НАУМА
Разматрани задаци СЕ у пунмјем остваривању „рав нотравности народа ч народности у области науке, образовања м културе
(Београд, 26. новембра, Танју) — У Председништву ЦК СКЈ данас су на састанку извршних секретара републичких и покрајинских руководстава СК, задужених за идејна питања у науци, образовању и култури разматрани задаци Савеза комуниста на јачању и пунијем остваривању равноправности народа и народности у овим друштвеним делатностима.
Расправа на састанку, којем је председавао извршни секре тар Председништва ЦК СКЈ Нандор Мајор, проистекла је на основу Закључака недавне седнице Председништва ЦК СКЈ на ову тему. Било је, такође, речи о припремама за предстојеће саветовање о развоју друштвених наука, чији ће организатори бити Центар
за друштвена истраживања Председништва ПИК СКЈ и Марксистички центар прицк