Борба, 27. 11. 1979., стр. 4
Југослабија данас,
СТРАНА БОРБА — 27. НОВЕМБАР 19789.
4,
СКУПШТИНА СФРЈ
СЕДНИЦА САВЕЗНОГ ВЕЋА
СОЛИДАРНОСТ (А _ ПОПЛАВЉЕНИМА
26. новембра) — Недавне поплаве које су погодиле Црну Гору, Македонију, Србију, Косово, а делимично и Босну и Херцеговину и Хрватску, унеколико су измениле раније утврђени дневни ред данашње седнице Савезног већа Скупштине СФРЈ. Наиме, на предлог председника овог Већа Стане Томашевић—Арнесен, због актуелности ситуације и великих последица које је за собом оставила стихија, Савезно веће је прихватило предлог да се прво саслуша информација Савезног извршног већа о овој елементарној непогоди, коју је поднео члан СИВ Богољуб Недељковић. а
У излагању Богољуба Недељковића је истакнуто да су јаке кише, које су непрекидно падале између 10. и 21. новембра, нанеле огромне штете неким подручјима Црне Горе, Македоније, Срби је, Косова, и делимично и другим републикама. Колике су штете, за сада је немогуће проценити и биће познате тек кад се обави комплетна процена на свим угроженим подручјима.
Поплављено 330.000 хектара ораница
— Према још неутврђеним подацима, рекао је Недељковић, због поплава живот је изгубило 22 лица, а теже и лакше је повређено на десетине људи. Осим тога, на десетине хиљада људи морало је бити евакуисано из угрожених подручја. Само у Црној Гори морало је да буде евакуисано 750 породица, док је још око две хиљаде и даље угрожено. У овој републици посебно је тешка ситуација у општинама Плав, неким насељима општине Иванград, а поново су настрадали и Улцињ и Котор, иако се нису ни опоравили од катастрофалног априлског земљотреса.
У Србији је поплављено 4.311 стамбених зграда, а угрожене су још 5.282 куће. Од поплављених зграда срушено је или више није за употребу 514 стамбених објеката.
У Македонији је угрожено 120 градских и сеоских насеља са око 10.000 становника, а евакуисано је чак 30.000 лица.
- На Косову, према досад утврђеним подацима, срушено је 517 кућа, многе су још склоне паду, а евакуисана су 2.244 домаћинства са преко 15.000 становника. У БиХ поплављено је више од 200 стамбених објеката, евакуисано 70, а угрожено још 80 породица, нарочито у Јањаку код Бијељине, насељу са око 10.000 становника. У овој републици поплављено је и 150 туристичких објеката.
Према првим проценама, рекао је Недељковић, поплављено је око 330.000 хек тара обрадивих површина, од чега је под културама јесење сетве око 30.000 хектара, под вишегодишњим културама 15.000 а 10.000 хектара непожњевених по вршина из овогодишњег рода. Заустављена је и јесења сетва пшенице и имајући у виду да су сви рокови прошли, нема никаквих изгледа да се она на овим подручјима настави, што ће знатно утицати на планирани програм сетве тпенице у 1979. години.
Епидемије нема
Поплаве су прекинуле многе саобраћајнице и угрозиле безбедност саобраћаја. На поплављеним подручјима оштећена су 353 моста, око 800 километара путева, од чега 70 километара магистрал них путева, 220 километара регионалних и 570 километара локалних путева. У Црној Гори порушено је или оштећено више мостова и многи путни правци су
ДЕЛЕГАТСКО ПИТАЊЕ
ОБВЕЗНИЦЕ – ПЛАТЕЖНО СРЕДСТВО
Делегат Словеније Антон Капун затражио је од савезног секретара за финансије одговор на то да ли су обвезнице усвојене као платежно средство плаћања. У образложењу је рекао да је на ово питање овлашћен од конфекције „Муре“ у Мурској Соботи која располаже податком да је само прошле године на обвезнице као средство плаћања продато робе
Одговор на ово питање, како је најављено, представник СИВ даће на сутрашњој седници Савезног већа.
_НОВЕ РЕГИСТРАЦИЈЕ
Владо Јанжић, делегат Словеније, поставио је питање — како то да је после. доношења прописа 0 ограничењу употребе и кретања путничких и других аутомобила нагло запажен повећан број аутомобила чија регистрација почиње нулом, па га интересује да ли СИВ има податке колико је ова појава узела маха, по којој основи, као и то да ли је тачно да је и један број приватних аутомобила добио регистарске таблице које почињу нулом.
Јанжич је тражио да му се одговори на његова питања да на седници Савезног већа која ће се одржати 12.
децембра.
за око 500 милиона динара. | .
"били у прекиду, а на прузи Београд —
Бар саобраћај још није успостављен. И у Македонији порушено је или оштећено око сто мостова, а само на Косову порушена су 52 моста.
У наставку излагања представник СИВ је рекао да су поплаве причиниле знатне материјалне штете и привредним организацијама, заправо привреди у целини, и то на свим угроженим подручјима. Због тога поједине привредне организације још раде са смањеним капаци-
тетом, а неке још нису отпочеле с про--
изводњом. Да би се ови објекти оспособили за нормалну производњу биће неопходна солидарност целе заједнице, рекао је Недељковић.
Иначе, према досадашњим сазнањима на поплављеним подручјима нема епидемија и здравствене службе улажу огромне напоре да не дође до нежељених последица. У појединим републикама и Косову почело је вакцинисање становништва против трбушног тифуса и паратифуса, јер је хигијенска ситуација погоршана због оштећења водовода.
— Поплаве су изазвале заиста велика оштећења и велике материјалне штете, рекао је Недељковић. — Оне би биле неупоредиво веће да није било благовременог, организованог и максималног напора радних људи и грађана, И овом приликом испољила се велика солидарност радних људи и грађана широм земље. Посебно желим да истакнем ангажовање припадника ЈНА, јер је више од шест хиљада припадника ЈНА учествовало у спречавању и отклањању последица од поплаве.
Недељковић је даље рекао да је СИВ непрестано пратио ситуацију на поплављеним подручјима и да је још 22. новембра задужило савезне органе да предузму све потребне мере ради отклањања последица поплаве. Оно ће и даље пружати потребну помоћ пострадалим подручјима и предузимати · одговарајуће мере из своје надлежности, рекао је Богољуб Недељковић. '
Учествујући у дискусији Вукашин Мићуновић (Црна Гора) је рекао да је захваљујући средствима јавног информисања дошао до сазнања да су многи хидро-системи грађени спорије него што је било планирано. Да није било тако, штете од поплава биле би знатно мање него што јесу. Због тога је поставио питање — да ли ће се у наредном средњорочном плану убрзати изградња хидроенергетских брана које могу знатно да предупреде последице од поплава, као и то „не би ли било добро суочити се са чињеницом о интензитету и токовима реализације већ усвојених планова о изградњи хидроцентрала“.
Михајло Јаворски (Хрватска) придружио се предлозима Вукашина Мићуновића и додао да „није само ствар у томе да се констатује трагедија и да извјесним палијативним мјерама покушамо ублажити патње оних који су страдали и који су угрожени. Повући ће се воде, и оне се повлаче, али ће посљедице дуго остати. Потребно је да се солидаришемо с пострадалим, али не морално, већ материјално и то ефикасно“.
Стипо Билан (БиХ) пита зашто се многи индустријски објекти граде без претходног одобрења урбанистичких завода да се баш ту могу градити и, даље, да ли је неко одговарао што је одобрио локацију која није подобна за изградњу таквих објеката. Делетат Црне Горе Владо Стијеповић, такође је поставио два питања. „Да ли је тачно да смо били неопрезни приликом испуштања воде из неких брана и да смо то учинили неколико часова раније посљедице не би биле оволике“. Друго питање се односило на ефикасније успостављање саобраћаја тамо где је прекинут изградњом тампонских мостова, нарочито на значајним магистралним правцима какав је Београд — Бар. Марија Бакаловска (Македонија) рекла је да Тетово стравично изгледа чак и данас и да у том крају оваква поплава није запамћена више од 90 година.
После дискусије Савезно веће је при хватило информацију СИВ о стању на поплављеним подручјима, закључивши да се оно и даље систематски прати.
Здравствена заштита бораца
У наставку рада Савезно веће је расправљало о здравственом стању бораца и ратних војних инвалида, о чему је уводно излагање поднео Стипе Билан.
Билан је рекао да је још пре четири године Комитет за питање бораца и ратних војних инвалида поручио да се изради научна студија о здравственом стању бораца и ратних војних инвалида које карактерише висок проценат разбољевања, прераног губљења радне способности, интензивно физичко слабљење и прерано умирање.
— Забрињавајуће дјелују подаци да од готово 13.000 бораца и војних инвали-
| |
но оних који живе далеко од градских |
Према. информацијама СИВ животе изгубило 22 људи, некољико хиљада кућа порушено. — Ускоро тачна процена штета. — Усвојени закључчи о . побољшању здравствене заштите "бораца и ратних војних инвалида
да, прегледаних у 23 регије широм зем-
" ље99,4 одсто војних инвалида болује бар
од једне болести, а чак 85 одсто од три или више болести. Обиље података које садржи ова студија о посљедицама рата и старости на здравствено стање и материјални положај бораца и војних инвалида, указује на потребу другачијег и озбиљнијег приступа у превенцији, љечењу и рехабилитацији, јер се ради о категорији људи која је своје здравље оставила у рату, изузетно великом антажовању у послератној изградњи нашег социјалистичког самоуправног друштва, под врло неповољним животним и радним условима. Нагласио бих да сада кад се и најмлађи борац приближава шездесетој години старости у први план избијају они проблеми које собом носе касне посљедице рата.
У даљем излагању Билан је рекао да упркос свих резултата који су постигнути у развоју здравствене заштите бораца и војних инвалида, без обзира на прописе по којима се остварују, евидентни су и бројни пропусти :и недостаци. На прегледе се, на пример, дуго чека отежани су услови смештаја у клиничким и болничким центрима, а није мали број случајева кад бирократски и локалистички однос спречавају борце и војне инвалиде да користе сва доститнућа медицинске науке у нашој земљи. Посебно је тешка ситуација код самохраних и теже оболелих бораца, посеб-
КРЕДИТИРАЊЕ нивес. | ТИЦИЈА „ДА ПАН „Не«
У име свих делегата СР Словеније | Ева Шаглич је предложила да се с дневног реда Савезног већа Скупштине СФРЈ скине Предлог закона о посебним условима за давање кредита за инвестиције.
У образложењу овог предлога Ева Наглич је рекла да „предложени з2кон изричито дерогира одговарајуће одредбе Закона о основама кредитног и банкарског система, тачније. његовог 34. члана, у којем се. изричито наводи да се питања која се односе -на услове за давање појединих врста кредита решавају на самоуправној основи, а не савезним законом.“
После дискусије, Савезно веће је закључило да се од СИВ затражи мишљење о овом предлогу, после чета
ће бити донета одлука да ли ће поменути Предлог закона остати на
дневном реду сутрашњег наставка
заседања Савезног већа или не.
терета
комуникација. Чињеница је, како је истакао Билан, да је друштво и до сада издвајало не мала средства за заштиту бораца и војних инвалида, али је такође чињеница да има могућности и простора да она буде још боља. Да би се то остварило по његовом мишљењу, неопходно је борце и ратне војне инвалиде укључити у делегатски систем у интересним заједницама здравства и образовати посебна тела за здравствену заштиту бораца м ратних војних инвалида._ : Учествујући у дискусији делегат Ду: шан Карановски (Македонија) рекао је да презентирани подаци из студије убедљиво говоре да се на побољшању здравствене заштите бораца и ратних инва-
'"лида нема шта чекати, јер „годишње
умире чак 200 бораца о којима данас разговарамо“. По његовом мишљењу, проблем ове заштите није толико у законској регулативи, колико у бољој организованости здравствене службе. Неђо Борковић (Косово) нагласио је да су претходне расправе о овом проблему показале општу спремност друштва да се садашње стање измени на боље, а Мухамед Гребо (БиХ) сматра да расправа о овом проблему има карактер друштвеног односа према тековинама револуције односно према људима који су је на својим плећима изнели. Он је, даље, додао да је у БиХ почела једна квалитетна промена којом се борци укључују у регионалне заједнице здравственог осигтурања, што ће знатно изменити њихов досадашњи третман. У име Савезног одбора Савеза бораца Југославије говорио је Милош Николчин (Војводина) који је нагласио да су све друштвене структуре веома заинтересоване за бољу здравствену заштиту бораца и ратних војних инвалида и да су се недвосмислено изјаснили за даље интегрисање у општи систем здравствене заштите, без икаквих ограничења, и да борцима приоритетно буду доступна сва достигнућа медицинске науке.
У наставку данашње седнице расправ љано је о стању и проблемима у области производње и промета лекова. Анализу и извештај о овим питањима поднели су Светозар ПШеповски, председник Савезног комитета за рад, здравство и здравствеву заштиту и др Бесим Сламнику, известилац Одбора Савезног већа за рад, здравље и социјалну политику. Савезно веће ће закључке о овој проблематици донети на једној од наредних седница током децембра.
ИЗВЕШТАЧИ: С. ИВАНОВИЋ А. ОСТОЈИЋ ФОТОРЕПОРТЕР: Ј. мијиНн
ЧЕСТИТКЕ ПРЕДСЕДНИКУ ТИТУ ПОВОДОМ ДАНА РЕПУБЛИКЕ
Празник са поносом
(Београд, 26. новембра, Танјуг — Председнику Републике другу Титу честитао је Дан Републике у име Савезне конференције ССРНЈ м у своје лично име, председник СК ССРНЈ Тодо Куртовић.
— И овогодишњи празник — каже се у честитки Куртовића — дочекујемо испуњени по носом и у знаку многих нових резултата и у материјалној и у друштвеној изградњи наше земље и у њеној већој друштвеној стабилности
„иафирмацији у свијету. Тиме се потврђује кон-
тинуитет великог дјела нашег Савеза комуниста, наших радних људи, свих наших народа и народности. Уједно, то је даље остваривање Ваших визија хуманог и слободног социјалистичког друштва још из доба херојске народноослободилачке борбе, из дана када је под Вашим непосредним руководством одлукама Авноја утемељена нова државна заједница равноправних народа и народности Југославије, заједнице братства и јединства. Сјећајући се тих дана, и данас смо свјесни значаја ваших ријечи о потреби чувања и развијања братства наших народа и народности. Својом акцијом, Социјалистички савез је и до сада чинио, чини и чиниће све да се то братство трајно развија, да се равноправност народа м народности, република и покрајина трајно унапређује. То је задатак свих нас, из њега произилазе наши велики успјеси.
Развитак самоуправљања на дјелу, стал-
но унапређивање система и све активнији положај човјека остаће и даље у центру наша пажње јер тако најефикасније доприносимо рјешавању свих питања — било да је ријеч о извозу, о подизању продуктивности, стабилности економских токова, снабдијевању и слично. Савезна конференција ССРНЈ ће у својој активности као м до сада полазити од Ваших иницијатива и акција на развијању свестране сарадње у свијету и добросусједске сарадње између наше земље и сусједних држава, на ширењу међусобног пријатељства народа, меЂусобног разумијевања и уважавања на познатим принципима равноправности, независности и немијешању у унутрашње послове других. Такође, свјесни смо својих задатака који проистичу из докумената Шесте конференције шефова држава или влада несврстаних земаља — ангажоваћемо се да их извршимо. 5
Председник: Већа ССЈ Мика Штиљак упутио је другу Титу честитку у којој се поред осталог каже:
— Најтоплије другарски м раднички у име Савеза синдиката Југославије м своје лично честитам Ти Дан Републике са жељом за дуг живот и добро здравље.
И за свај 36. Републике радници
социјалистичке и самоуправне Југославије при редили су многе поклоне: нове творнице м школе, стамбена насеља, нове цесте и путеве, обданишта за дјецу, болнице и спортске објекте. Свијесни бројних слабости залажемо се за њихово отклањање. Социјалистичко самоуправљање се не остварује без потешкоћа и сваким даном пред нашу радничку класу и све радне људе поставља нове проблеме, Убјеђен сам драги друже Тито да нема тако
"крупне препреке коју не можемо савладати
дубоко свијесни да сваким новим успјехом и радном побједом доприносимо и великом међународном угледу наше земље који је тако снажно потврђен и ове године на Шестом самиту несврстаних у Хавани.
У честитки председника Савезне конференције Савеза резервних војних старешина, Југославије адмирала Богдана Пецотића се каже:
Створили смо модерну свеобухватну обрану засновану на самоуправном организовању народа у којој се изражава ријешеност радничке класе и радних људи свих наших народа и народности да очувају независност и самосталност, суверенитет и територијални интегритет. То све говори о изузетној снази, виталности самоуправног социјализма чији сте Ви, друже Тито, неимар. Резервне војне старјешине се поносе тиме што су у те успјехе дали свој значајан удио, посебно на подручју опћенародне обране.
Председник Председништва САПВ Радован Влајковић, председник Скупштине Војводине Билмош Молнар и председник Извршног већа Скупштине САПВ Никола Кмезић упутили су председнику Титу честитку у којој се каже:
Дан Републике у овој години славимо заједно с прославом великог јубилеја из наше славне револуционарне прошлости, 60-тодиш= њице КПЈ, односно СКЈ, Скоја и револуциоснарних синдиката, што прослави овог историјског датума даје посебан значај и потврЂује дубоку суштинску повезаност целокупне револуционарне борбе наше Партије с народноослободилачком борбом и социјалистичком револуцијом, са стварањем нове Југославије,
Драги друже Тито, изражавајући Вам захвалност за Ваш непроцењив допринос историјској борби наших народа за ослобођење, стварање м изградњу социјалистичке заједнице, за огромне резултате које смо. постигли у нашем досадашњем развоју у свим области- ·
" ма друштвеног живота, упућујемо Вам,.и овом
приликом, у име радних људи, народа и на- _ родности Војводине најсрдачније честитке и жеље да нас још дуго година водите у борби за даљу изградњу наше самоуправне заједнице. __ ПРЕДСЕДНИШТВО _ ЕСОСТИ САОВЕВЕЈО
мера
Краћи мандати
ПРЕДСЕДНИШТВО ЦЕСК ХРВАТСКЕ
| таон пкције но свеучи-
Предложено да се статутарном одлуком утврди, да мандат председника, потпредседника им секретара Републичке конференције траје највилце две
године. — Промене Статута најдаље до краја 1981. године
(Њубљава, 26. новембра) На основу уводних образложења Савин Јогана и Иве Зорчича, чланова Извршног одбора и расправе, данас је Председништво Републичке конференције ССРН Словениеј позитивно оценило вишемесечну јавну расправу о предлозима докумената о којима ће се расправљати и одлучивати сна конститутивној седници Републичке конференције која је заказана за 14. децембар ове године.
У јавној расправи је подржана оријентација на доследно остваривање Титове иницијативе с колективном раду и одговорности и продубљивању друштвене улоге Сецијалистичког савеза у политичком систему социјалистичког самоуправљања. Прихваћен је и предлог да се у форми статутарне одлуке усвоје најнужније организационе промене у саставу и трајању мандата руководстава Социјалистичког савеза уз обавезу да се најдаље за две године (то јест до средине децембра 1981. године) припреме усвоје с одговарајуће промене и допуне Статута ССРН Словеније.
Као привремено решење конститутивној седници Републичке конференције биће предложено да статутарном одлуком утврди да мандат председника, потпредседника и секретара Републичке конференципе траје највише две тоцине, односно најдаље до усвајања измена и допуна Статута ССРНС. Статутарном одлуком ће се утврдити и оба-
везно одржавање годишњих програмских и „обрачунских“ састанака месних, општинских и Републичке конференције ССРН на којима ће се оцењивати рад у протеклој го дини, утврђивати програми рада за следећу годину и одлучивати о потребним кадровским променама у руководствима. Председништва месних, општинских и Републичке конференције имаће доследан фронтовски састав и деловаће као политичко-извршни органи конференција. У саставу општинских и Републичке конференције и надаље ће деловати извршни одбори, али са битно друкчијом улогом. Њихов првенстве ни задатак биће обављање кон кретних извршно-оперативних задатака који произлазе из ставова и закључака конференција и председништава.
Председништво је прихватило предлог Митје Рибичича да се при Републичкој конференцији формира репрезентативна статутарна комисија са задатком да у прелазном периоду припреми предлог измена и допуна статута ССРН
Словеније. Приликом припре- .
мања тих статутарних измена и допуна водиће се рачуна о променама устава, променама У организацији и методима рада друштвено-политичких организација саставних делова фронта и искуствима која ће се стећи у примени привремених организационих решења која ће бити санкциовисана статутарном — одлу-
ком. Ј. ПЈЕВИЋ
ЛИШТИМа
Неопходност повећаног, ч организованог пидејно-политичког –деловања СК на свеучилилитима произлази из по-
треба друштва ж удруженог рада
. (Загреб 26. новембра, Тавју) — Председништво Централног комитета СК Хрватске усвојило је на данашњој седници план акција за развијање водеће идејне и акционе улоге комуниста на све училиштима у Хрватској.
Неопходност повећаног, орта низованот · идејно-политичког деловања СК на свеучилиштима произлази из · потребе друштва и удруженог рада за радикалнијим мењањем односа између свеучилишних институција и удруженог рада, за бржим превладавањем тра диционалистичке и неадекватне организације рада на појединим факултетима и дру“ тим високошколским институ цијама.
То захтева да се у свакој основној организацији СК нај пре објективно и критички са гледа њена реална политичка позиција у развоју самоуправ љања и у реформи, да се оцене садржаји и и њеног рада и начин и степен организационог и акционог повезивања с другим основним ор ганизацијама СК и са општин ским конференцијама СК и да се утврде програми рада за наредно раздобље са сасвим конкретним задацима који се морају извршити. У усвојеном програму наведена су и конкретна питања која основ не организације СК у високом образовању обавезно треба да расправе у својим срединама. СУБНОР ВОЈВОДИНЕ
Арса Ковачевић председник са једногодишњим мандатом
(Нови Сад, 26. новембра, Тан ју) — Покрајински одбор СУБНОР Војводине данас је изабрао ново председништво и
за првог председника с једногодишњим мандатом Арсу Ковачевића, а истовремено повољно оценио протеклу једногодишњу активност борачке ор
ганизације у припремама 38 оживотворење Титове иниција тиве о колективном раду одговорности.