Борба, 27. 11. 1979., стр. 5
7 СТРАНА е). 27. НОВЕМБАР 1979, — БОРБА
Сађез комуниста
у акцији
Тугослађија данас
КАД НЕ ИДЕ ФАПУ
НЕНДЕ НИ ПРИБОЈУ
О томе колико је и како ангажовано више од три хиљаде и шест стотина комуниста Прибоја, организованих у готово стотину основних организација, на материјалном јачању привреде м у борби за стаби-
лизацију говори Изет Тоскић, секретар
Отлштинског комитета Саве-
за комуниста,
; (Прибој на Лиму, новембра). — Колико је и како више од три хиљаде и шест стотина комуниста Прибоја, организованих у око стотину основних организација, ангажовано на материјалном јачању привреде "и укључено у борбу за стабилизацију, једино је питање које упућујемо Изету Тоскићу, секретару Општинског комитета Савеза комуниста града аутомобила на Лиму. Не зато што се о стабилизацији много пише и говори у последње време, већ из два врло конкретна разлога.
Деветомесечни обрачуни показали су да текући привредни токови у овој општини нису на завидном нивоу, договорени пла„нови, дакле, нису испуњени. Иако је физички обим производње већи за 11,5 одсто У односу на прошлу годину, иако су настављене позитивне тенденције из првог полугодишта, факат је да је веђу производњу од прошлогодишње остварила само Фабрика аутомобила, мада ни она није испунила свој амбициозни план производње. Други повод за овај разговор је управо Ффабрика аутомобила и њене тешкоће око привређивања. Не само због великог пожара који је равно пре годину дана задесио један од највећих њених погона, већ и због многих других тешкоћа. А кад „не иде ФАП-у“, како кажу овде, „не иде ни Прибоју“. Нимало случајно, зато, нашт сатоворник своје излагање почиње од Фабрике аутомобила, често је помиње у току разговора.
__Јер, око пет хиљада запослених у овој фабрици чини 56 одсто запослених у општини, док је више од 70 одсто свих активности у Прибоју директно везано за овај колектив. Ова фабрика запошљава пет стотина високообразованих кадрова, таман онолико колико и општина, а школује још толико, опет — колико све остале структуре у Прибоју.
Велики труд — мали ефекти
Када је крајем новембра прошле године у складиштима ФАП избио велики пожар и изгорело готово све што је било спремно за децембарску производњу, која је требало да буде рекордна, међу радним људима овог великог колектива и целе општине комунисти су предњачили на стклањању и санирању последица. Радило се даноноћно, у све три смене, а истовремено, више од пола године, трагало се за виновницима пожара, инсистирало на одтоворности, предузимане су мере да се нешто слично не понови. Општински комитет СК Прибоја доноси тада посебан акциони протрам у вези са овим догађајем који обавезује све комунисте.
Ни једним ни другим ефектом нису задовољни у Општинском комитету СК Прибоја, ни оствареном производњом, нити пак, веома амбициозним захтевима и инсистирањима на одговорности.
Учињено је све, каже Изет Тоскић, да се производња у ФАП стабилизује, уложено је много труда, људи су радили и ноћу, и недељом. и празником, прискочили су у помоћ сви радни људи Прибоја и мнотих других општина. Но, њихов торући проблем је изван њих самих и они нису моћни да га реше. Највећи број недаћа и проблема је у њиховим кооперантима који се не придржавају обавеза и договора око испорука и цена. Од њих, највећим делом, зависи да ли ће ФАП посло-
вати добро или лоше, хоће ли његови радвици радити или у несташици посла ићи на принудни одмор или боловање, да ли ће примити лични доходак или не,
Уцене коопераната
Га ННННННИ
Конкретније речено, ФАП не може 1овећати цене својих производа док то. не дозволе купци, али његови кооперанти то свакодневно чине. А ФАП-у остаје да прихвати, што значи нове велике и непланиране издатке, односно губитке, или да не прихвати, а то значи обустављање испоруке и производње. А кад су десетак или месец дана неколико хиљада радника без посла последице су вишеструке. .
То је основни разлог због чега је ФАП уместо десет хиљада планираних возила У овој години произвео само осам хиљада. За тржиште то значи две хиљаде возила мање, а за ФАП и Прибој последице су многобројне: слаби лични дохоџи, осипање/ кадрова. нестабилност привреде, неостварени планови развоја. ширења и запошљавања, велика боловања. економска неситурност људи, њихово нерасположење.
Савез комуниста Прибоја, по речима оттптинског секретара, овде не може много шта да учини и промени, то је питање за штиру друштвено-политичку заједницу.
Пренепитати самоуправна акта
Што се, пак, тиче акције Савеза комуниста на тражењу виновника пожара и инсистирању на материјалној, кривичној и политичкој одговорности Општински комитет није задовољан њеним резултатима. Све је остало на „немарном односу“ и „нехату“, а прича о варници и шупљој певчици је толико неубедљива да више подсећа на анегдоту него на стварни узрок пожара.
Материјално јачање удруженот рада и стабилизација. је, по. казивању нашег саТоворника стална тема у свим" организапијама Савеза комуниста. Почетком ове
године донет је посебан програм мера и.
акција на подизању привредне продуктивности, који је разматран и усвојен на зборовима, Основне организације СК прате спровођење ових задатака, уз стално инсистирање на одговорности за њихово 0обављање. О економском пословању лва пута је у овој години расправљано у свим основним организацијама СК и радним колективима. : |
Упоредо је вођена расправа и о расподели личних доходака, јер пракса је паказала да досадашња расподела није увек била везана за остварене резултате, поготово не у заједничким и стручним службама. Одлучено је, стога, да све основне организације удруженог рада преиспитају своја самоуправна акта и ускладе их са Законом о удруженом раду, а посебан програм активности у вези са овим донет је И у партијским организацијама.
У борби за остваривање што већег дохотка у производњи и за стабилизацију разматрано је и стање у области рационализаторства, техничких унапређивања и новаторства у привреди им, након, вишемесечних анализа и разговора донет је посебан акпиони програм у коме се инсистира на мењању односа и понашања према
овом значајном питању за поиврелу и стабилизацију. в. КРСМАНОВИЋ
ЦЕНЕ ФИНАЛНИХ ПРОИЗВОЂАЧА СУ ЛИМИТИРАНЕ, А _КООПЕРАНТИ СВОЈЕ
МОГУ ПОВЕЋАВАТИ ПО СВОМ НАХОЂЕ ЊУ: Из погона ФАП у Прибоју
| Планођи разбоја
ПРОИЗВОЂАЧИ ЦЕЛУЛОЗЕ | ТРАЖЕ ПОМОЋ
Комунисти целмулозно-татпирне индустрије Босне и Херцеговине
(Бањалука, новембра) — Недавно удруженој индустрији целулозе и папира Босне и Херцеговине нужна је помоћ друштва да би пребродила кризу у којој се, не само својом кривицом, дуже налази.
Наравно, то подразумијева да и хемијски прерађивачи дрвета сами, и заједно са осталим учесницима у репродукционој цјелини, потраже повољнија рјешења за себе, Тоје,у ствари, најкраћа порука тематске конференције Савеза комуниста УНИЦЕП-а одржане у Бањалуци ових дана. Готово 3.000
лруштвено-политичких заједница од федерације — преко република и општина, треба обезбиједити повољнији с третман овој привредној грани, како би се олакшао и њен развој и у наредном планском периоду.
(провине
Целулозно-папирна индустрија налила се у изузетно тешком положају због вишегодишњих губитака, с недостатка сировина, вртоглавост пораста цијена репро-материјала (само почетком ове године чак од 30 до 40 одсто) док су цијене финалних производа помјерене са закашњењем од пет мјесеци само пет одсто. Та диспропорција у цијенама је неодржива, па се захтијева исти аршин за све произвођаче и сировина и репро-материјала, како финалисти убудуће не би цех плаћали сами.
Бањалучки „Инцел“, дрварски и приједорски произвођачи целулозе одавно
имају губитака и због технолошке застарјелости капацитета а и ниског степена фи-
нализације производње. Оваквом положају,
наравно, доприноси и презадуженост и не-
повољни кредити. Јер, у изградњу и реконструкцију примарних капацитета тренутно
инвестира 5,5 милијарди динара, а због
се висине инвестиција објективно ова грана
комуниста новот босанекохерцеговачког по- | словнот система сматра да у плановима.
залажу се за веће коришћење унутрашњих резерви али захтијевају м вилце пажње од друштва да би ријешили нагомилане тешкоће
не може поднијети рокове отплате кредита од тест-седам година. Тренутно су обавезе по анумтетима веће од 800 милиона динара.
Царинске олакшице
Осим друштвене помоћи која се огледа у пролонгирању отплате кредита, неопходно је и снижење царинских стопа код увоза опреме која се уопште не производи у нас. Садашње царинско оптерећење повећава укупан износ инвестиција УНИЦЕП-а за 25 одсто. Тако у текућим“инвестицијама царина оптерећује улагања у- развој за митијарду, динара, што је петина свих укупних улагања. до краја идуће године. Сматра се као нужно обезбјеђивање повољнијет третмана код извоза финалних производа, као и код увоза неких репродукционих материјала којих такође нема на домаћем тржишту.
Дуг је м списак приоритетних мјера у самој грани. Оцјењује се да друштво није само криво за положај ове индустрије. Зато се заговара сарадња са великим пословним системима, као што су „Шипад“ (основни снабдјевач сировина), „Содасо“, „Тито- | ви рудници“, „Енергоинвест“, „Зинтекс“, и други сложени системи.
У будућем планском раздобљу, став је комуниста овог система да се не улажу У даљу изградњу капацитета хемијске прераде дрвета. То из разлога што на домаћем тржишту нема довољно сировина, или се дрво неекономски експлоатише.
Отварајући расправу везану за идејнополитичке препоруке основним организацијама СК од значаја за припремање и доношење средњорочног плана развоја, комунисти УНИЦЕП-а инсистирају на увођењу виших фаза прераде својих финалних производа, бољој унутрашњој организацији и подјели рада, увођењу _ нове самоуправне методологије планирања, специјализацији рада као и оптималном коришћењу постојећих капацитета.
М. МАРИЋ
Наука п удружени рад А
(ОГОВОР 0 САРАДЊИ УМЕСТО УГОВОРА
Интегрисаност војвођанске науке и при а институти вилце раде искључиво на
новембра) — Привреда и наоп су недовољно упућене једна на другу. То је, у ствари армији карактеристика њихове досадашње сар М дње, формулисана током недавног истраживања повезаности војвођанских научно -истраживачких и организација удруженог рада привреде и друштвених делатности У Покрајинском секретаријату за образовање, науку и културу, о чему је расправљало и Извршно веће Скупштине Војводине. (Нови Сад, нос ука Војводине Ј
Промена става риме
Језгра научно-истраживачког рада У покрајини, након извршених интеграционих процеса на Новосадском универзитету који још нису завршени — представљају — научнообразовни институти. Укупан дру штвено-економски развој Покрајине, међутим, условио је и интензивнији истраживачки рад у организацијама удруженог ра“ да привреде и ванпривредних делатности. Али, један од актуелних проблема истраживачког рада у Покрајини управо је и недовољно сагледавање и слаб увид у тај њихов рад, што је, свакако, у великој мери
и отежавало праћење и усмеравање науке у Покрајини. Отуда је и у настојању да се допринесе реалнијем сагледавању стања у овој области, извршена анкета у 130 организација удруженог рада.
При разматрању истраживачког рада У овим колективима констатује се да се он одвија у различитим организационим облицима, најчешће „секторима“ и „службама“, а ређе у научним јединицама, или посебним основним организацијама које се баве истраживањем. Уз то, у њима је ангажован и врло различит број истраживача, стручних и техничких сарадника, — од 4,7 одсто ових радника у односу на укупан број запослених, као што је у хемијској индустрији „Зорка“ у Суботици — до свега 0,03 одсто, како је рецимо у суботичкој индустрији меса и конзерви „29. новембар“.
Све су то, дакако, и показатељи, на основу којих су чланови Извршног већа Скупштине Војводине недавно и оценили да је организациони статус истраживачког рада у организацијама удруженог рада при вреде неправилно постављен и дефинисан, да су број стручних кадрова, опрема, простор и материјална база овог рада — незадовољавајући. што захтева корените промене става према истраживачком раду У овим организацијама.
Осим тога, како је констатовано, ни Са“
моуправна интересна заједница за научни рад Војводине још не остварује све задатке и функције које јој налаже закон и због којих је основана. Још, наиме, није постала место договарања и усаглашавања, усмеравања и повезивања науке у целини, јер се бави самб оним делом науке — који се непосредно финансира путем заједнице. Није, такође, до краја остварена ни улога Већа корисника, јер се путем те институције још не обезбеђује непосредан утицај и интерес удруженог рада.
Мало заједничког ризика
Основни облик сарадње научно-истраживачких са организацијама удруженог рада привреде (а најчешће и једини) је за сада рад на научноистраживачким пројектима. Али, иако је број пројеката који истраживачке организације раде за потребе привреде у порасту, права, самоуправна и доходовна, функционална повезаност и интетрисаност научноистраживачког рада и привреде — још није остварена. Наиме, још. је релативно мало, како се оцењује слободне размене рада на доходовним односима, како у оквиру СИЗ, тако и у непосредној сарадњи, па ту још преовлађују
,
вреде још је недовољна, део колектива нема утврђене дугорочне потребе научних истраживања, фундаме нталној науци, што све захтева корените промене става према истраживачком, раду и већу ангажованост самоуправне интересне заједнице за научни, рад
уговорни односи. Другим речима, истражи-
вања су углавном краткорочна и везана за унапређивање производње и осавремењивања технологије, а много ређе за — налажење нових технолошких решења.
Ваља рећи, ретки су још случајеви да организације удруженог рада привреде и науке заједнички сносе одговорност и ризик — почев од израде истраживачког пројекта — до његове практичне примене и реализације на тржишту, учествујући заједнички у дохотку који се остварује сразмерно доприносу. А, из свега тога и произилази — јоит је недовољна међусобна упућеност науке и привреде.
То значи да у делу колектива још нема утврђених дугорочних потреба за научним истраживањима, да се већина пре одлучује за увоз иностране технологије, него за изналажење сопствених решења, док, с друге стране, научнообразовни · институти често нису спремни да улазе у ризик сарадње, већ се радије опредељују за фундаментална истраживања. у
Недостаци, дакле, због којих се и оцењује да, без обзира на све боље резултате, посебно у агромндустријском комплексу, где су они понекад на светском нивоу = ипак наука још у довољној мери не учествује у разрешавању главних проблема раз воја Покрајине, %Жж. СЕРЕНЧЕШ
СИНДИКАТ У ПРИМЕНИ МЕРА СТАБИЛИЗАЦИЈЕ
МАЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈА
У радним колективима У Хрват-
ској мало је основних организа-
ција синдиката које су постигле
неке запаженије резултате 9
спровођењу мера стабилизације у властитој срединт
(Загреб, новембрај — Већина основеих ортанизација синдиката у радним колективима у Хрватској није се досад довољно ангажовала на спровођењу мера стабилизације у властитим средитама,
Ова констатација произилази из чењенице да су организације синдиката у свим ООУР расправљале о стабилизационим тро грамима, зли се у њиховом конкретном спровођењу, чини се, ишло превише „у пзи– рину“ уотштено и декларативзно, уместо да се систематски и конкретно мењају стари односи, решавају „уска грла и уочени проблеми.
Таква пракса била је и повом да се Веће Савеза синдиката Хрватске поново заљо. жи за доследно и стварно спровођење уосвојених мера, за смањење прекомерне тотроштње, за јачање материјалне основе удруженот рада, увођење више реда у расподели дохотка, ваљано преиспитивање саналионих програма и друто.
Анализа губитока – површно
Узмимо само питање губитака. У последње време смањује се број организација које послују с губитком, али истовремено се повећавају своте губитака. „Годинама се — каже председавајући у ВССХ Владо Михаљевић — доносе санациони програми, који то у бити нису, већ се само покривају губици. А нормално, жељених резултата без солидних санационих трограма не може бити. Зато сада Синдикат мора анализирати те губитке, али не површно, него темељито и онда треба рећи да је санација промашај,“
У Загребу се ових дана тражи око 3700 радника за продуктивна радна места. где нису баш мали лични дохоци. „И умјесто да раднике, из колектива који годинама послују с губитком, оспособимо, и зко треба, преквалифицирамо за ова нова и упраж њена радна мјеста, ми годинама тако рећи безуспјешно санирамо губитке, те тако про лонгирамо рјешавање проблема“ — каже Михаљевић.
Причу за себе представља и расподела личних доходака преко и мимо мерила и критеријума, што највишпе боде очи у де бром делу колектива. Наиме, у току прве половине ове године 1329 ООУР у Хрватској, од којих је 56 одсто пословало с губитком, расподелило је за личне дохотке и заједничку потрошњу 3,2 милијарди динара више но што је могло према самоуправним споразумима. Да овдје и не помињемо постотак „боловања“ забележен у многим од ових колектива где су појединци израчунали да им се више исплати да — здрави „болују“ него да раде. То се, нај више догађа у оним ретким ООУР који су, због пословања с губитком, ишли на мање личне дохотке што би код свих требало бити правило понашања.
Ретки добри примери
Има, дакако, и колектива који су у спро вођење мера стабилизације озбиљно схва~
·тили, па већ остварују прве позитивне ре-
зултате. У ООУР Љеваоница и творница арматура у Чаковцу, на пример. где је запослено око 180 радника. организовањем обилазака болесника и контролом, као и стимулисањем доброг рада, успели су да боловања смање за педесет одсто. Сада, како нам је рекао директор овог колектива Мирко Видаковић, раде на побољшању услова рада бољем искоришћавању сировина, смањењу отпадног материјала, штедњи енергије и другоме.
Све се то, јасно, одражава и на бољим резултатима пословања, те већим личним дохоцима. У току је, поред тога, расправа о правилнику о вредновању радног до-
| "приноса радника, који је у суштини по-
бољшање оног од пре годину дана. Иницијатори и носиоци свих ових акција су основне организације синдиката и Савеза комуниста у том колективу.
Вредан пажње је и потез загребачке Творнице парних котлова која је у огиштини Озаљ, делом властитим средствима, делом уз помоћ фонда за неразвијене и Општинске скупштине Озља изградила нову фабрику за израду делова које су досад увозили. Сада иду на повећање капацитета како би надоместили потребе увоза. Данас у тој творници ради 80 радника с просечним месечним личним дохотком од око 7.000 динара и дохотком по раднику већим од 200.000 динара. Проширивањем капацитета запослиће се још око 120 радника. Таквих и сличних примера ангажовања синдиката на примени мера стабилизације,
ипак, је још мало у читавој републици.
Е. КОСТС-СКА