Борба

ОзвАр-ВЕОН 2 · | | 7 ов ЗУ0 1501 је > ИЗ с а за

"РЕКА в," у 5 · ВЕС ПРОЛЕТЕРИ СВИХ, ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ

БРОЈ 152

Први број „Борбе“, органа Комунистичке партије Југославије иза-, шао је у Загребу, 19. фебруара 1922. У народноослободилачком рату „Борба“ излази у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. и У Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у Београду, а од 22. марта 1948. и у

ГТОДИНА 1Х

БЕОГРАД Понедељак, 7. јун 1982. Директор др Ивав Ловрић

Главни и одговорни уредник Марко Лолић у

Уређује релакмијски колегијум

ЦЕНА 8 ДИНАРА. — РУКОПИСИ СЕ не ВРАЋАЈУ

ЈРБ

ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Загребу. Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радвог'народа Југославије.

Дино пленум _ Дентршаног _ комитета СН)

Анализираће се резултати двомесечне , јавне расправе о нацртима конгресних _ докумената. Ово је вероватно последња седница Централног комитета у досадашњем саставу |

(Београд, 6. јуна, Танју) 'У Београду ће се сутра одржа ти 28. пленум Централног комитета СКЈ, на којем ће бити анализирани резултати двомесечне јавне расправе о нацрти ма конгресних докумената. Та чније, чланови највишег форума СКЈ .утврдиће Предлог извештаја о раду СКЈ између два конгреса и Предлог. резолуције о даљим задацима СКЈ. Мсто тако, биће размотрен и ЏШредлог измене и допуне статута СКЈ, који је сачинила, Комисија за статутарва питања СКЈ.

Сутрацтњом седницом припреме за 12. конгрес СКЈ, које трају више од годину дана, практично су приведене крају. Двадесетак дана, колико је остало до почетка рада највећег радног договора југословенских комуниста, послужи ће делегатима да се упознају са предложеним документима, да заједно са члановима организација из којих долазе евен туално понуде нова решења, да се припреме да дају пун до принос раду 12. конгреса СКЈ. На седници биће речи и о На црту пословника о раду 12. конгреса СКЈ,

Овај пленум Централног комитета је вероватно последњи у овом саставу. У протекле четири године чланови ПК СКЈ састали су се 28. пута Највећи број седница био је посвећен економским проблемима, што, наравно, не значи да и о другим значајним друштвеним питањима нису заузимани ставови.

ЗАВРШЕН МИНИСТАРСКИ САСТАНАК КООРДИНАЦИОНОГ БИРОА НЕСВРСТАНИХ У ХАВАНИ

|Одређена наредна анција покрета

Пре усвајања завршног документа, састављеног из два тематска дела, политичког и економског, говорила су 52 учесника

шестодневног заседања. — Посебни документ о разору

нералне скупштине УН

(Од специјалног извештача. „Борбе“)

(Хавана, 6. јуна) — Свечаном седницом, рано јутрос по југословенском времену, у гла вном граду Кубе, Хавани, завршен је министарски састанак Координационог бироа несврстаних, У току завршне сед нице представници свих ретионалних. група земаља чланица покрета и ослободилачких покрета изрекли су пригодне речи захвалности влади земље домаћина, Кубе, на запаженом труду на припреми овог скупа и на изузехном гостопримству;

Пре тога. иза затворених врата, министри су усвојили завршни документ састанка из два дела — политичкот и економског. Тај документ, који није само збир оцена садашње међународне политичке и економске ситуације већ и средство за непосредну будућу акцију покрета. резултат је 6-дневнот рада, 52 из-

„лагања са говорнице министар

ског састанка и бескрајних сати рада на уобличавању и усаглашавању ставова у поли“ тичкој и економској комисији, на нивоу амбасадора и ек= сперата.

Зничиј јединства

Министарски састанак Координационог бироа у ЖХавани усвојио је посебни документ о разоружању као свој прилог 2. специјалном заседању Генералне скупштине УН на ту тему. које почиње већ

идуће недеље у Њујорку. При.

хваћен је и извештај комиси-

„је добре воље формиране на

министарском састанку несврстаних у Њу Делхију. сеттембра прошле године, за посредовање и пружање помоћи У тражењу начина да се заустави садашњи ратни сукоб између Ирака и Ирана. Комисија је радила, и наставиће

да ради. у саставу: Заир, Индија. Куба и представник Палестинске ослободилачке орга визапије;

Завршни документ, у уводу свог политичког дела, снажно реафирмише основне принципе политике несврставања и наглашава пресудну важност јединства покрета. У својој те кућој борби — један је од нагласака у тексту — земље чланице стално потврђују „не зависну глобалну улогу по-

"си.

но је, такође. да је томе 'доџризела и изузетно сложена међународна политичка ситуација —по опени многих говор ника, најтежа од другог свет-

ског рата — у којој би неједин ·

ство „покрета снажно утицало да још нестабилнији постану политички међународни олно-

Зато су министри и закључили да у садашњој критичној међународној ситуацији не сврстани не могу имати другу алтернативу у одбрани соп ствене независности и свог су-

Либија обновили кор ластуру ·

(Хавана, 6. јуна, Танјуг. Либија је синоћ овде поново ис такла своју кандидатуру за домаћина осмог самита несврстаних земаља који би требало да се одржи 1985. године,

Како се овде сазнаје, Индија и ДНР Кореја такође су заинте

ресоване да им се повери организација осмот самита. Либија је вечерас,

„подсетила“ учеснике министар

ског састанка у Хавани да је на.

претходном самиту одржаном ов де у Хавани истакла своју кан дидатуру.

крета и несврстане политике У своју способност да на прави начин одговоре дубоким. променама у међународним од мчосима, остајући верне принципима и шиљевима политика несврставања“,

Или: више нето икада раније најбитније је резфирми-

сати улоту покрета као снаге.

којој је страна политика блокова и као моралну и политичку снагу одлучујућу за о-+ чување им јачање мира и безбедности у свету.

Ово инсистирање у доку“.

менту на принзцитима из којих је пре 21 годину, на 1, кон ференпији несврстаних у Београду рођен покрет, као и залатање за очувањем и јачањем његовог јединства, резултат је чињенице да су на томе били и акценти у излагањима највећег броја шефова делегација у Хавани, Извес-

веренитета до да очувају и јачају сопствено јединство и солидарност, одлучно „одбијају“ ћи било какав покушај удаљавања покрета од његових принципа и шиљева“. При томе, разумљиво, постојање раз лика у оценама неких конкретних 'питања — све док су У оквирима једне демократске и равноправне дебате — неће значити нарушавање јединст= ва. Напротив, јачаће ла с њиме и ефикасност и моралву и политичку снагу покре“ та несврстаних. у Е

Оцене светске ситуације Митистарски састанак Ко-

ординационог _ бироа несврстаних међународну ситуаци-

ју оценио је критичном и из

у ствари,

разио је забринутост њеним

сталним погоршавањем. Елемената који воде у прилог так вој оцени изнето је напретек. Запажено појачавање тркеу наоружању, посебно кад је реч о нуклеарном, један је од тих елемената. Затим, уочљива је тешка криза детанта. Поли тика хладног рата стално добија на замаху. Учесници састанка у Хавани са жаљењем су констатовали да су преговори о разоружању дошли у ситуацију да зависе од стања односа између велесила. Претње употребом силе, политички, економски и други притисци, војне интервенције, стране окупације, појаве интервенција плаћеника против суверених земаља, мешање у унутрашње ствари — то су само још неке од учесталих појава због којих је састанак у Хавани дао једну одиста су морну слику садашње светске ситуације. Свему томе значајно доприноси постојање па и продубљивање неравноправности и неправди у међународним економским односима. Какав је одговор несврстаних на све тог . Пре свега, битка за изгра њу колективних мера у светској заједници које би гарантовале право свих држава да слободно изаберу свој политички, економски и социјални систем без икаквих притисака са стране; уклањање преосталих шанчева колонијализ=

"ма и подршка несврстаних по

хретима за национално ослобођење, Полазећи од тета да се до попуштања међународне затегнутости не може доћи политиком „равнотеже снага“, постојањем сфера утицаја ни војним пактовима, гомилањем наоружања — министарски са станак Координационог бироа обновио је познате предлоге о нужности укидања војних блокова, војних савеза под плаштом конфронтације супер

„сила, за укидање страних ој

жању представљаће допринос несврстаних специјалном заседању Ре-

них база на туђим територијама и за повлачење војних счага из њих,

„Демантовани“ Деското

Мначе, пажљиво ишчитавање оцена садржаних у политичком делу завршног документа, које се односе на конкретна кризна жаришта у све ту. неодољиво упућују на 3акључак да је с њима демантован један делић из излагања шефа никарагванске дипломатије Мигела Дескота. Говорећи на пленарној седници, у петак пред кубанску поноћ, Деското је изнео утисак да код редакције документа на састанцима несврстаних. кад год се ради о осудама неких великих сила — „САД на пример“ — један значајан број земаља показује „велику 60јажљивост... све до тога да се чак избегава спомињање имена земље која се осуђује“.

Истина је, међутим. да се учесници састанка нису баш ни најмање ' устезали да без увијања „прозову“ бар једну

од великих сила као узрочника компликовања _ ситуације у неким специфич-

ним кризним жариштима; и те баш велесилу — пример коју је Деското изнео: Сједињене Америчке Државе. Влада САД шимало увијено је осуђена, е много разлога, „збот сарадње са расистичком Јужном Африком“ као и због чињенице да ослободилачки покрет СВА по у Намибији пропатандном кампањом настоји да трикаже као некакву пројекцију оне вечите блоковске конфрон тације Исток — Запад. Сличне „храбрости“ није недостајало учесницима хаванскот састанка да, подједнаке оправдано, критикују САД

(Наставак на 6. страни)

НОВА АГРЕСИЈА НА ЛИБАН

Израелци ушли у Тир

Пре почетка инвазије авиони бомбардовали југ земље по трећи, узастопни пут уз подршку тешке артиљерије. — Палестинци оборили израелски авион. — Ваздушни напади на 38 села и два града. — Само јуче погинуло више од 150 лица. — Израелски тенкови прешли траницу у 11 часова пре подне. — Десантне јединице пребачене на либанску територију хеликоптерима

(Од сталног дописника. „Борбе“)

(Бејрут, 6. јуна) — Израелска армија данас је уз подршку тенкова, авијације и војних бродова ушла у јужни Либан са намером да елиминише палестински фактор са блискоисточне сцене. Пре свега, на· мере Бегинове владе усмерене су ка уништењу палестинске

војне снаге која је — како 0-

цењују Израелци него икада раније.

Израелска војска ушла је на либанску територију из три правца: преко западног, центра лног и источног дела, али пре свега њихов продор усмерен је према граду Тир и замку Бофор. Према последњим вестима изралески тенкови ушли су у јужна предграђа Тира а падобранци су се спустили северно од града. Исто тако, јавља се да је Тир доживљавао веома жестоке авионске нападе, Поред бомби, Израелци су бацали и летке у којим позивају локално становниттво да не помаже Палестинци ма и да обеси беле заставе. Ако то не направе, кажу, њихове куће биће уништене.

Израелци су прешли и реку Литани и настоје да заузму за мак Бофор који је од изузетног стратегијског значаја. Са тог места се, наиме, може артиљеријом бомбардовати север ни Израел.

Данас је већ трећи узастопни дан како Израелци напада ЈУ јужни Либан. Ови напади

сада већа

ско-израелских сукоба. израелских бомбардовања и то пова са ратних бродова били су и градови Дамур, Саида, На

батијех нападало се и током воћи, Авионски напади започели

су рано ујутро и између осталога јако оштетили пут који уз обалу води према југу. Намера је наиме пресећи могућност да се на југ шаљу појачања, а исто тако да се спречи преба пивање стотине рањеника У бејрутске болнице. О великом броју жртава, између осталог товори позив · становништву да да крв. Према првим оценама, највише је жртава међу либанским цивилним становни штвом. Према либанским изво ворима, само је јуче у израел ским авионским нападима пре ко 160 људи изгубило живот.

Још нема података о данаш-

| њим жртвама

МОСАЈЛЕХ, ЈУЖНИ ЛИБАН:

али рује да су оне изузетно велике. Најновији напад Израелаца на Либан и инвазија на либав ску територију по опсегу не може се ни мерити са оном у 1978, Тада су и Израелци свој упад. именовали „казненом ек спедицијом“ док се сада догађа права инвазија. По броју жртава садашњи напади могу се упоредити само са бомбардовањем бејрутског јужног предграђа 17. јула прошле го дине, када је под рушевинама нашло смрт 300 људи.

_Изралска влада настоји да убеди своју и међународну јав кост да је све то уперено про тив такозваног „арапског тероризма«. Као повод за садашње војне операције наводи се атентат на израелског амбасадора У Лондону. Бегин, наравно, неће ни да чује што је ру~

се ·"ве=

_ ва се у току данашњег јошт више повећао па је зато

ководство Палестинске ослобо дилачке организације одлучно одбацило било какву одговорност за овај напад. Бегину и његовим „јастребовима“ запра во то је био само повод мли изговор за реализацију старе намере о војној ликвидацији палестинског фактора у блискоисточној кризи.

Док израелски тенкови про диру на југ Либана „фантоми“ бомбардују либанске градове. а војни бродови гранатама"за= сипају приобални појас. Међународна заједница настоји да спречи да цели блискомсточни ретион буде захваћен још једвим војним пожаром. Позиви на обуставу ватре су — барем до сада — остали без одзива. Напротив, опсег војних дејста дана

можда умесно питати «се: да ли

је на годишњицу „јунског ра-

(Версај, 6. јуна) —' Како јављају стране агенције, амерички председник Роналд Реган упутио је израелском премијеру Беги-

ну писмо у коме захтева да се.

одмах обуставе војне акције прр тив палестинских упоришта 7 Либану.

Амерички председник. је данас позвао свог специјалног иза

сланика за Блиски мсток Фили-.

па Хабиба, који се налази у Лондону, да дође на консултације у Версај где председник Реган учествује у завршним разговорима на самиту седам најразвијенијих земаља света,

Реган позвоо Бегини да обустиви нападе

Представник за штампу америчког председника изјавио је такође, како Јавља агенција да је америчким службелицима и грађанима који раде у Либану. наређено да напусте Бејрут после најновијих израелских на-

пада на Либан,

Палестински борци поред обореног израелског хеликоптера

та“ (1967) већ почео и пети бли скоисточни рат. Лудвик ШКОБЕРНЕ |] » '. (Бејрут. 6. јуна. Танјур) У заједничком саопштењу

ПЛО и либанских »левичарс-.

ких снага потврђује се спрем

ност поштовања прекида ват-,

ре према одредбама · Савета

· Сазбедности. У посебном саоп

штењу Палестинске ослободи лачке организације данас се каже да тавити нападе са копна, мора и _ ваздуха и у том случају ПЛО неће пренети своју војну акцију преко либанске грани це. Међутим, уколико ционистички непријатељ настави агресију, палестинска револуција има пуно права да чини све што буле потребно ради сопст аене заштите“.

У Јерусалиму нема комента ра поводом јучерашњег муње витог _ „Напада“ израелских „фантома“ на део ауто-пута који из Бејрута води ка југу. Десетине путничких аутомобила. камиона и аутобуса разне те су израелским прецизним потоцима, Очевици кажу да су дуж ауто-пута пребројали лвадесетак тела. Никаквог вој ног возила или „циља“ није би ло у близини.

Израелске трупе прешле су либанску границу, данасу 1

(Наставак на 6. страни)

чагресор мора обус

ВЕЛИКИ НАРОДНИ ЗБОР НА ИСТОРИЈ-

СКОЈ ЈАБУЦИ

Лични пример није и не може бити реквизит прошлости

Поводом јубилеја Треће пролетерске _ санџачке бригаде; пред више од десет хиљада присутних, говорио Душан Чкребић, председник ЦК СК Србије

(Пријепоље, 6.јуна Преживјели (борци Треће санџачке пролетерске брига де данашњим сусретом на Јабуци обиљежили су 40 тодина од формирања ове славне партизанске једини це, Јубилеју санџачких про летера на Јабуци присуство вале су делегације Србије и Прне Горе, као и девет општина _ бившег Санџака: Пријепоља, Пљеваља, Бијелог Поља, Мојковца, Нове Вароши, Прибоја, Сјенице, Тутина и Новог Пазара. На Збору се окупило око 10) хиљада грађана са овог под ручја.

Јубилеј борцима Треће сан џачке пролетерске бригаде честитали су и припадници ЈНА из Ваљева која негује револуционарне традиције ове славне партизанске јединице. Велики народни збор на Јабуци, познатој у историји по последњој бици хероја Бошка Бухе, отворио је председник Скупштине општине Пријепоље Лутвија

Тћатовић, а затим је борцима и народу овог краја говорио Душан Чкребић, пред седник ЦК СК Србије.

(Наставак на 5. страни) “

· леме друштва

ДЕЛЕГАТИ 12. КОНГРЕСА СКЈ О НАЦРТУ РЕЗОЛУЦИЈЕ 8

јасно и глОСНО о тешнкоћома

Конгресни документ би морао да подстиче диференцијацију у одговорности за недоследност, која је и један од основних узрока нестабилне економске ситуације. — Није добро да резолуција буде документ који ће обухватати све проби Партије, јер ће остати недоречена и нејасна, истичу делегати Страна 3.

КАДРОВСКИ ДОМАШАЈИ И ЗАСТОЈИ

Нови долазе, п исти круг остаје

Шира анализа избора у Савезу комуниста неоспорно би показала значајне позитивне промене, али би, такође, потврдила да још није учињен битан продор У остваривању неких значајних принципа кадровске по литике, посебно када је реч о депрофесионализацији Страна 2.

СКУПШТИНСКА ХРОНИКА

Враћање . С КОНОМСКИМ законитостима

Полазне основе дуторочтот програма економске стабилизације посебно натлашавају да основни субјект привређивања радник, мора деловати у условима у којима ће се понашати као робни произвођач збот скономске, а не државне, ад: министративне присиле — истакнуто у делегтатској расправи прошле недеље

Страна 4.

РЕФОРМА _ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ У _БУГАРској Нови механизам но делу

Значајна искуства у пољопривреди. — Шта је показала пракса ту Агро-ин-

· дустријском комплексу „Ди

митар Благоев“ у Асеновграду. — Државни и сусретни план, Подстицај производњи на окућницама

Страна, 9.

СИТУАЦИЈА У ПОЉСКОЈ

Битна за јединство партије

Идејно-програмска с декларација (биће проглашена тек у септембру. — Три извора опортунизма у ПУРП. — Индиректно приговарање Кањи. — Критички тонови У партијској дебати • програмском документу Страна 9.

"ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА

ЗЕНИЧКЕ ЖЕЉЕЗАРЕ

Школа И ковачнице самоупраВљиња Жељезара „Зеница“ формирана 1892, године, теку новој Југославији доживјела свој пуни процват; више од 21 хиљаду радника данас производи два, а ускоро ће 2,65 милиона тона челика годишње. — Више фаза развоја. — Стјециште братства јединства, слоге и заједништва

5 Страна 4.

ПРИЛОГ ИЗ БОСАНСКЕ ГРАДИШКЕ х

За чисту сову