Борба
__Указом од 18. фебруара 1962. Председник Републике одликовао је „Борбу“ поводом 10. годишњице излажења Орденом заслуга за народ са златном звездом а указом од 19. марта 1972. поводом 50. годишњице листа Орденом брат ства и јединства са златним венцем
мисања „Борба“ треба још више да потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима радничке класе и радног човјека, да критичким прилазом проблемима и афирмисањем резултата допри носи јачању југословенске социјалистичке заједнице равно-
„Своје мјесто у на| шем систему инфорправних народа и на-
родности Југославије“. тито о ш ИЗДАВАЧКИ САВЕТ: Випко Антић, Крсте Бијелић,
Слободан Вујица, Гојко Груевски, Божидар Ђоковић, Предраг Ђурић, Радојка Кагић, Теодора Конрад, др Иван Ловрић, Марко Лолић, Сталив Лозановски, Смајо Љуца, Миломир Краговић, Јоргованка , Милојевић, Радојко Мрљеш, др Невенка Петрић, Петар Ракочевић, "Ратко Релић, Метод Ротар, Драгољуб Ставрев (председник), Тихомир Стефановић, Маринко. Тадић, Богдан Тан-
косић, Доброслав Ћулафић,.
Јанош Шредер,
ПРЕДСЕДНИЦИ ИЗДАВАчКИХ САВЕТА. У РЕПУБ-
_||ЛИКАМА „И „ПОКРАЈИНА-
МА: СР Босна и Херцегови-
„на Есад Хорозић, СЕ. -Маке-,-|-
-донија др Иван Катарџијев, СР Словенија Иво Зорчич, СР Србија Бошко Лукић, СР Хрватска Даринка Пушкарић, СР Црна Гора др Дамјажш Шећковић, САП Војводина Богдан Танкосић, САП Косово Иса Мустафа.
РЕДАКЦИЈСКИ КОЛЕГИЈУМ: Крсте Бијелић (унутрашња политика), Миодраг Богдановић (ДЕСК), Слободан Вујица, Богдан Дечермић (спољна политика), Младен Домазет (Трибина), Наташа Ђурић (Жена данас), Првољуб Шејатовић (Фељтон м традиција), Марко Лолић (главни м одговорни. уредник), Богдан Мрвош (културна), Миломир. Краговић („Недељна Борба“), Димитрије Стојановић (техничка редакција), Владимир Станковић (спорт им физичка култура), уредници републичких м покрајинских редакција: Шане Шкрбић (СР Босна ми Херцеговина), Драган Николић (СР Македонија), Јован Пјевић (СР Словенија), Душан Дра-
жић (СР Србија), Рајко Вујотевић (СР Хравтска), Славко Вукашиновић (СР
Црна Гора), Слободан Станојевић (САП Војводина) и Муртеза Даци (САП Косово).
РУКОВОДИЛАЦ — ООУР: Радојко Мрљеш.
СЕКРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ: Тони Гриховић. ЗАЈЕДНИЧКА РЕДАКЦИ-
ЈА „БОРБЕ“ — Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, телефо-
ни: 334-531 м 334-201 (по 10.
линија), стенографи 332-971 и 332-972, телекс 11104, 11410 и 11408. ·
РЕПУБЛИЧКЕ И ПОКРАЈИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ: Редавција за СР Босну п Херцеговину, – Сарајево, Симе Милутиновића 8, тел. 518-866 и 518-879; Редакција за СР Македонију, Скопље, Булевар Коче Рацина, Блок 1%Х, улаз ТУ, тел. 234-345; Редањција за СР Србију, Београд, Трг Маркса и Енгелса 7-пП тел. 343-205, Редакција за СР Словенију, Љубљана, Целовшка 43, тел. 325-860; Редакција за СР Хрватску, Загреб, Медулићева 13, тел. 276-462; Редакција за СР Црну Гору, Титоград, Маркса и Енгелса 48, тел. 45-887; Редакција за САП Војводину, Нови Сад, 23. октобра до зграде 21, тел. 332-160,, Редакција за САП Косово, Приштина, Маршала Тита 25-а, тел. 21-981.
ДОПИСНИШТВА У СВЕТУ: Атина, Бејрут, Берлин, Варшава, Мадрид, Мексико, Москва, Њујорк, Њу Делхи,
Пекинг, Праг, Рим, Солсбери,
Стокхолм. С
|
произвођача. =
СТРАНА
БОРВА — 1. ЈУН 1982. био
КАДРОВСКИ ДОМАШАЈИ И ЗАСТОЈИ
,
ДРУШТВЕНА ХРОНИКА
Нови долазе, а _— |Игре на (нејсрећу исти круг остаје
Шира анализа избора у Савезу комуниста неоспорно би показала значајне позитивне промене, али би, такође, потврдила да још није учињен битан продор у остваривању неких значајних принципа кадровске политике, пдсебно када је реч о депрофесионали зацији |
Већ обављени избори у Савезу комуниста, па и за највиша руководства у републикама и покрајинама, пропраћена су противуречним коментарима. Једни са задовољством констатују да је остварен „нов продор у кадровској 06нови“ и „нови домашаји у демократизацији Кадровске политике“, Лруги, опет, примећују, да још није остварен 03биљнији продор у депрофесио нализацији политике, да се и даље функције обављају по принципу „вртешке“.
Шта показују бројке.
Ево само неколико података. Од 133 члана новог Централнот "комитета Босне и Херцеговине 53 су „стари“, остали су „нови“ (најчешће први пут бирани у овај форум). А од 19 чланова који су из ове. републике изабрани за Централни комитет Савеза комуниста Југославије. седам је „нових“. :
Међу 73 члана новоизабраних органа Савеза комуниста Црне Горе 51 је нови, по први пут биран у републичко руко„водство Савеза комуниста. А, међу 157 чланова новоизабранот ПК СК Србије у досадашњем је било 27, у садашњи ЦК СКЈ пет, а у саставе ранијих руководстава Савеза комуниста у Републици и у СКЈ 10.
Од 19 чланова ·-за нови Централни комитет СКЈ (из Србије без покрајинских организација) 10 је било у садашњем највишем руководству СавеЈугославије, а остали су „нови“.-
Ови подаци (а слично је иу другим републикама м покрајинама) речито говоре да је у нова партијска руководства изабрано доста нових људи. Статистика · такође показује да је међу тим новим знатно непосредних
више: радника
Обнова. кадрова јотт је већа у руководствима у општинама.
.
Одговорност базе
Није такође спорно дабје сада у евидентирању кандидата, им утврђивању коначне листе, учествовао много шири круг људи. Ипак, не баш ретко кон султације су се задржале на линији републичких и општин ских руководстава. У процес евидентирања „недовољно су биле укључене основне организације, и најшире чланство. Отуда се и може чути коментар „стара, досадашња руководства бирала су нова“.
У таквој пракси и ваља тражити разлог изреченот коментара са конгресне говорнице који на свој начин указује на слабости. Тај коментар, кратко ренено, гласи: базу морамо учинити заинтересованом и одговоретом за спровођење кадровске политике. База се мо-
„више људи из „базе“ ги много:
ра доследно борити им знати.
ко ће, како м где да је представља у општини, републици и федерацији. Кад би се до краја поштовала и уважавада
мишљења и предлози за кан-
дидате који долазе из базе далеко би мање било политиканства, утицаја неформалних група и појединаца, мењао би се однос према нерад-
ницима, који су годинама на одговорним функцијама а ништа друштву нису дали од себе.
Шира анализа избора у Са; везу комуниста, па и оних У делегатским скупштинама, неоспорно би показала значајне позитивне промене. Али она би такође потврдила да још увек није учињен битан продор у остваривању неких значајних принципа кадровске политике, посебно кад је реч о депрофесионализацији. ·Ретки су примери, посебно на „вишим“ нивоима, да су се људи по итеку мандата, после обављеног посла на одређеној функцији, вратили на место са којег су дошли. И даље се не баш ретко функција обавља по принципу „вртешке“, са једнорт на други положај, са „ни жет“ на „виши“.
А искуство показује да је остваривање значајних принципа кадровске политике о рдтацији и изменљивости кадрова незамисливо 6ез спровођења, депрофесионализације политике, начела повратка на старо радно место по обављеном мандату.
Предлози допуне Статута СКЈ
Не може се порећи (што и подаци потврђују) да је у нова руководства дошло много нових људи. Али, има доста основе и за коментар „нови су дошли, али један уски број људи и даље већ дуго остаје“.
У досадашњим "расправама о изменама и допунама Статута СКЈ чули су се и предлози о потреби успостављања чвршћих (па м статутарних) „препрека за обнављање политичкот професионализма, за
· спречавање могућности да јед
ни исти људи буду из мандата. У мандат бирани у руководства. '
Предлогом промене и допуна Статута СКЈ на тој линији је предвиђено „да се сваки орган СК обавезно обнавља најмање за једну трећину“. Али ту нису предвиђени и критеријуми на основу којих би се јасно утврдило који ће се чланови дотичног органа наћи у тој „трећини“ која не може више бити бирана у тај орган, Пошто ово није регулисано Статутом СКЈ, појединци би могли да буду бирани у ПК СКЈ или други орган СКЈ неограничено. Ево и једне занимљиве статистике изнете У расправама о статутарним променама. Од 165 чланова ЦК СКЈ изабраних на 11. конгресу СКЈ, седам је бирано у овај највиши орган седам пута. По шест пута су бирана три члана, по пет пута три, по четири пута 10, по трм пута 9, по два пута 48, а осталих 86 први пут.
У претконгресним расправама — полазећи од ставова друга Тита изнетих на ХГ контре су да треба онемогућити „дуго остајање појединаца на истим мјестима и њихово бирократизовање, као и непринципијелну борбу за функције и положаје“ — чули су се и предлози за допуне у' Статуту. Наи«ме, захтевано је да се Стату-
том СКЈ предвиди „да комуни- ·
ста може бити биран у органе
, СК укупно «највише три пута,
жо јест у један орган два пута и неки други орган један пут“, и „да члан СК може бити биран У ЦК СКЈ највише два пута, а након два мандатна периода проведена у ЦК СКЈ и у неки други орган СК само једанпут, и то уколико пре бирања у ЦК СКЈ није био члан неког другог органа“. Ови предлози, судећи по последњим извештајима са седнице Статутарне комисије, СКЈ, нису прихваћени. ,
На крају рецимо да за сада није чвршће – прихваћен предлог да се и статутима пред види да се за све органе руководства обавезно истиче више кандидата, шира листа, што је- и друг Тито захтевао ва 11. конгресу. Према саопштењу са последње седнице Комисије за статутарна питања СКЈ остало је, „да с ' че да ли ће бити више к дата него што 'се бира“ одлучују сами они органи који се. бирају. _
Наведимо да је у многим претконгресним расправама речено да је затворена листа са истим бројем кандидата колико се бира" — директно супротна елементарној избор-
· ној демократији. Да је мини-
мум слободе с којом мора располагати бирач, чланство, делегат могућност избора између најмање два кандидата.
о» з»
Не подлежу сумњм да су естварени (негде м значајни) продори у измењивости кадрова, у демократизацији кадров ске политике, али је исто тако чињеница да остају јин многи сложени послови на јачању улоге базе на одабирању кадрова, у остваривању значај-
оних притципа кадровске-поли-
тике као што су роташија, депрофесионализација политике и слично. |
Очигледно је да, па им чврстим статутарним одредбама, ваља подсецати могућности да се једни исти људи годивама, из мандата у мандат, бирају у руководства, на одговорне функције. У противном, и даље ће се дешавати да мноти нови долазе (што је свакако добро м позитивно), али да један уски круг људи м даље остаје, м то дуго, „увише дуго. А на тој основи и долази до социјално-професионалнот груписања. Тада обављање политичке функције постаје занимање и извор монополисти чких позиција м привилегија. На тој основи се и рађају каријеризам, лидерство, јача моћ политичке бирократије, ствара се мит о функцији им „незаменљивости“ људи који су, ето, „посебнот кова“ м који су једино способни да о свему ауторитативно им мериторно одлучују. ,
Управо збот тота се од 12. контреса очекују нови подсти цаји за демократизацију кадровске политике, за даље афирмисање измењивости. Јер, Савез комуниста је, управо, развијањем демократије, превазилазио све тешкоће им одтоварао изазовима времена.
Слободан Вујица
" сједник Пословоднот РО „УПИ Комерц“ и службе- ·
У шта се све могу изокренути јавне игре на срећу кад су организатори „несмотрени“, говори и ово што се догодило појединим „сретницима“ у Са-
рајеву
Недавно је једна југослдвенска информативна институција објавила наградни конкурс за литерарна дјела, У
. којем је уз таксативно набро-
јане услове учешћа и пропозиције, на крају посебно истакла да „право судјеловања немају: чланови овог колектива и њихова ближа родбина“. Јавни, конкурси и огласи и писмена овакве или сличне садржине, наравно, нису никаква ријеткост, али их је мало с поменутим „анре анексом“. Примјери
А колико то може бити значајно, па и пресудно, за њихово практично спровођење, најбоље говори прво од неколико предвиђених извлачења велике наградне игре београдског Прес клипинта и НК Олимпија из Љубљане, објављеног У главном граду Словеније 24. фебруара ове године.
Велика прашина дигла се одмах по извлачењу првих добитника, али не у Љубљани, већ чак у Сарајеву, гдје је један број „сретника“' понајвише настрадао због, (да ли) пропуста организатора игре да стави назнаку о којој је ријеч, тј. о (неуправу учешћа у њој.
Раденко Богдановић, предодбора " гласови
ници овог раднот колектива, Татјана Распудић и Мустафа Беговић, који су добили седмодневно наградно. путовање
"на „Мундијал“ у Шпанији, од-
носно електричне флипере, након што су били подвргнути јавном руглу путем неких средстава јавног информисања, искусили су партијске казне — другарску критику. Њихова игра на срећу претворила се у несрећу своје врсте, иако ови и даље тврде да су невини, и да су поштено итрали. То се Светозару Вујовићу, утледном спортском раднику и директору ФК „Сарајево“ чије су двије ћерке добиле пут у Лос Анђелес, односно флипер, још није догодило. Али да ни он није у нимало бољој ситуацији, могли би потврдити сарајевски лекари. |
Сумње
Сумње у регуларност извлачења и проблеми добитницима.
" дошли су са чињеницом што
се „УПИ Комерц“ у игри појављује као дистрибутер жвакаћих гума у коктел пакету, који се продаје широм Југославије,. а ФК „Сарајево“ као даривалац фотоса својих фудбалера и других фудбалско-клупских сувенира! И чују се намјештено је, сумњиво је, криви су!
А да ли су, ипак је друто питање! Поготово због тога што је на захтјев тих истих „прозваних“ добитника и њихових радних организација Организациони комитет „Шпеду“ у Љубљани позвао надлежне „органе у. Словенији, тдје је његово сједиште, да испитају исправност поменутог извлачења, а ови се након увиђаја и прегледа документације отласили са категоричном тврдњом да је све у реду! И шта садт Јесу ли криви зато Нтто су били упућенији у игру од других, Користећи своја праваа нико их у: распису услова игре није бтраничио у томе) учествовали у њој. Или, можда зато, што су се нашли међу свега 229 учесника који су конкурисали за 235 награда! Што су је дакле морали добити!
стављају у тренуцима кад се сарајевски добитници одричу награда м траже морално задовољење за све што су претрпили. Да ли ће га, мпак, добити тешко је рећи, јер „чаршија не мирује“.
Кроз све се, међутим,. провлаче двије нелогичности: ддакле двије истине: љубљанска и сарајевска, односно, зашто тако благе казне Богдановићу и осталим ако су почи нили (нејдјело. Заиста, чудно. Енвер Деммировић
ИЗВОЗ
ко
Н. Убовић
ПУТЕВИ РАЗВОЈА
У
Девизе из „сиротињске индустрије“
Кад су многи гиганти и носиоци развоја девизно „зарибали“ у помоћ им притекли и кожари и текстилци, које друштво није мазило већ су се мукотрпно борили за место и углед на светском тржишту |
«
Када је београдска конфекција „Клуз“ позајмила недавно градским гигантима и носиоцима развоја, међу којима „Икарусу“ и „Дуги“, десетак милиона долара, средства информисања су догађај забележила нао (куриозитет. Како и не би кад су текстилци уз кожаре одувек уживали углед „сиротињске индустрије“, бремените тешкоћама и најнижим личним дохоцима, а сад, напречац, девизно активни У време кад гиганти немају на рачуну ни долара активе!
Каснији догађаји показали
· су да нема места изненађењу:
у новим условима — извозити или пропасти — кожари и текстилци су се показали неупоредиво способнији и прилагодљивији захтеву времена од великих фабрика у чије су темеље уливени „милиони по-
у
зајмљених долара, а никако да девизно · проходају. – „Сиротињску индустрију“ није, меЂутим, имао ко да мази: морала је сама да се сналази и носи са оштром конкуренцијом на страном тржишту. Поред осталог, и да се оспособљава за самостални живот путем такозваних лон-послова, што ће рећи по налогу страних фирми, с њиховим материјалима, стандардима, нацртима и именима.
Није било друге
Одгдвор — како су две гране постале претежни извозници најбоље је објаснио Ђуро 'Марковић, руководилац фа-
брике обуће „Фрушка гора“ из ·
Руме, на последњој седници
г
Извршног одбора Привредне коморе Југославије.
— У нас се годишње производи око 70 милиона пари обуће, каже Марковић. земљи може да се прода највише 35 милиона. Остала обу-
ћа може да се извезе или —,
баци у реку. 5 Није, значи, било друге него на пробирљиво страно тРжиште. Али, као и обично, изостала је подршка извозно 0ријентисаној грани. У делу средњорочног _ развоја _ 0бућарске индустрије, истиче Ђура Марковић, записана је јед“ на једина реченица: „обезбеђиваће девизе за друге гранеба Е ·
Иван Шебељ, председник Скупштине општине Удружења текстилне и пре Е У.
устрије Југославије, " бљује мисао. У средњорочном
плану је „зацртана“, наиме, само девизна обавеза кожара и текстилаца, без иједне мере како да се то оствари. Испало је да ове две гране, у ствари, носе девизно бреме развоја 0стале индустрије, удруживањем средстава — милом или силом — како рече Шебељ.
Сетва пре
· девизне жетве
· Да би се очувало и ојачало место на светском тржишту, на коме осим нас јуришају и много развијеније земље, ваља се на одговарајући начин технолошки снажити и припремати. Али, уместо решења декларације, које никог ни на шта не обавезују.
На знатно повећану девизну жетву од „сиротињске индустрије“ рачунају и наши европски конкуренти Шпанци, Италијани и Французи. Али, њихове владе, истиче Шебељ, не ограничавају се само на „зацртавању“ _ обавеза, већ пружају подршке и олакшице. Шпанска влада одобрила је, на пример, пет милијарди западнонемачких марака за петогодишње, улагање у технолошки развој текстилно-кожарске индустрије ради очувања места на иностраном тржишту. ХРранцуска влада издваја годишње, опет, четири милијарде франака у 'исту сврху. Извозом текстилно-кожарских производа Италија остварује годишње 13 милијарди долара, чиме се покрива девизни дефицит у енергети-
ци. Али су кожарци и тек“ стилци у суседној земљи осло“ бођени многих фискалних 0 бавеза. |
Конкуренција не чека, ула“ же, дакле, да би више сутра пожњела. У нас се, ето, много прича, а обавезе често мере према тренутним могућности“ ма грана које вуку напред Понекад се у томе оде преда“ леко па се догоди да се спб“ собни угуше обавезама. Тако
· на крају потенцијални актив“
ни произвођачи постају деви“ зно зависни. Сличне претње надвиле су се, изгледа, над бу" дућношћу _ „сиротињске ИН" дустрије“, уз опасност да се велика девизна очекивања У“ зјалове. у
Аца П етровић