Борба
СТРАНА 7. ЈУН 1982. — БОРБА
. 3.
ДЕЛЕГАТИ 12. КОНГРЕСА СКЈ О НАЦРТУ РЕЗОЛУЦИЈЕ _ за
Јасно И М ТАТЕ
ГА
сно о тешкоћама _ им пословима
Конгресни документ би морао да подстиче диференцијацију у одговорности за недоследност, која је и један од основних узрока нестабилне економске ситуације. — Није добро да резолуција буде документ који ће обухватити све проблеме друштва и Партије, јер ће остати недоречена и нејасна — истичу делегати |
(Београд, 7. јуна) — Поводом да„нашње седнице Централног комитета СКЈ. на чијем су дневном реду нацрти конгресних докумената, а и у оквиру припрема за предстојећи највећи скуп југословенских комуниста., „Ббрба“ је једном броју делегата 12. конгреса СКЈ поставила питање: |
— Шта мислите о Нацрту резолупије за 12. конгрес СКЈ, шта би у њој требало мењати, а шта посебно нагласити и заштог б
Одговори су. сасвим разумљиво, различити, и могло би се рећи, У складу са оним што је, углавном речено у досадашњој јавној расправи о Нацрту резолуције. Док једни, и то у већини износе мишљење да је преопширна, уопштена и не нуди конкретне правце за изналажење решења за нагомилане друштвење проблеме, други сматрају да је сна добра. да обухвата сва актуелна питања.
Делегати су, у сваком случају, готово једнодушни у оцени да мно; ги проблеми не проистичу. из резолуције, већ из (нејодговорности у спровођењу конгресних докумената. Пракса из прошлих година, истичу делегати, упозорава на нужност пооштравања одговорности У читавом друштву, у свим његовим деловима и областима, нарочито у Савезу комуниста, што је предуслов за стварање услова за излазак из ситуације у којој се налазимо.
Нема „поделе“ одговорности
Тако, на пример, делегат Зорица Симоновић, квалификована радница „Титекса“ из Титограда каже:
— Слабости, које су се у нашем друштву појавиле у облику економских и других тешкоћа, не проистичу из лоше теоријске основе. већ, прије свега, из њене неефикасне примјене у пракси. Иначе, резолуцију за 12. конгрес оцјењујем као један брижљиво и аналитички сачињен документ чији ће значај бити измјерен тек након спровођења његових ставова у пракси, Управо збот тота сматрам да Резолуција треба још јаче да потенцира и прецизније диференцира одговорност за недоследно понашање, које је, по мом мишљењу, један од основних узрока нестабилне економске ситуације.
Као представник конкретне тромзводне средине, чије проблеме нај боље“ познајем, сматрам да би се на конгресу морао чути и сасвим одре. ђен став о положају и стандарду радника, нарочито у појединим гранама индустрије. Ово говорим као радник у текстилној индустрији која је нискоакумулативна и тешко издржава конкуренцију У борби за доходак, истиче Зорица Симоновић.
По речима Зорице Маленице, наставнице српскохрватског језика из сремског села Гргуревци, делегата Сремске Митровице, у резолуцији су истакнути задаци који се постав-
љају пред чланове СК у готово свим ·
областима живота и рада. Међутим, они нису довољно конкретни и оперативни, а изостала је м „подела најконкретније одговорности за њихово спровођење. Ипак, уз ову општу, моја најконкретнија примедба односи се на област у којој делу·јем. Наиме, сматрам да ни у 980) резолуцији није довољно наглашево да је од 1976. године у образовању и васпитању мало шта учи-– њено на побољшању материјалнот положаја. у
Због тога, нема ни правих радних подстицаја, па је ентузијазам "постао права реткост код просвет“ них радника. А то није додро, јер оно је звање У којем управо од ентузијазма много тога зависи., Образовање захтева далеко више рада од уобичајеног раднор времена. Такав однос просветних радника према обавезама може се, додуше, критиковати са становишта општих опредељења, али ; Ре ражи заиста тешко објаснити како је могуће да његов бивши, ина че. веома слаб ученик, као приватНик и занатлија, остварује м по неколико пута већу зараду од његове, Производ занатлија може да буде и лошег квалитета, па да га замечимо или одбацимо. Шта. међутим, да радимо са читавим нараштајем ако га потрешно усмеримо и васпитамо. Јер. младог човека не
може одбацити.
Изостију правци окција из 7_______
' Пошто истиче да резолуција пред ставља добру. темељиту и целовиту
идејно-политичку основу за утвр-.
ђивање праваца и садржуја будуће активности СКЈ, Јово Кузман, ВКВ радник „Хепока“, ООУР План таже у Мостару. посебно издваја
питање одговорности: · ,
— Ако је на ранијим конгресима
истицана акција, онда би ово треба. ло да буде конгрес доследности. Све је, У ствари, речено, тешко се може вешто ново измислити. Сада нам предстоји да се уозбиљимо и да
је наставнику или'
ЈОВО КУЗМАН: — Мислим да се често дволично понатамо, Када нам неко узурпира самоуправна права бучни смо и грлати, тада све знамо о социјализму. и самоуправљању. А, када се постави питање одговорности, настојимо, да се'извучемо, као да ништа није У нашој моћи. Често од других тражимо одговоре и решења која ми треба да поставимо и пронађемо, Морамо
; још мање. мо ни заменити, а Јо се залагати за мењање тих лоших навика им да самоод-
свако на свом 'месту спроводи оно што је закључено. Завршени су републички конгреси, проћи ће и 12. конгрес СКЈ, али послије тога не исмо смјели да нешто чекамо. Кон греси су само иницијатори акција, а спровођење припада нама свима. · Мартин Топлак, делегат из „Луке“ у Копру сматра да 12. конгрес треба да да основне правце за разрешавање нагомиланих _— проблема.
Они би морали да добију место и:
у резолуцији конгреса, која, по ње-
говом мишљењу, не би смела да бу--
де само још један документ којег због великог обима и компликованог садржаја неће прочитати велики број комуниста, Резолуњција треба да је краћа, да садржи јасне правце друштвене акције, јер је чињенично стање свима добро познато.
Жко знамо ко је кривац за постојеће стање, истиче Топлак, онда га морамо и онемогућити. Докле год будемо само причали шта треба и морамо да радимо, како да се понашамо, за нерад и неодговорност неће нико да одговара. Толико дуго '" вам ни најбољи закључци ни резолуције неће помоћи. Савез комуниста мора да потражи пут да своје ставове објасни на једноставан начин свима онима који нису укључени у самоуправне органе и делегације и који нису његови чланови. С таквим начином рада Партија ће добити на угледу и привући шлиро-
ке народне масе за заједничку ак-
цију.
Оцењујући резолуцију, Јанош Сабо, КВ машинбравар зрењанинскот „Шинвоза“, ООУР „Челкон“, истиче да је она била добра основа за расправу, подсетник на ставове са про шлор конгреса који нису остварени или се теже остварују у пракси. Сматра да је у резолуцији требало
јаче нагласити одговорност свих су-
бјеката, првенствено чланове СК за (нејспровођење утврђених ставова и закључака. Остао је велики број отворевтх титања, посебно у награђивању производног рада, девизном систему и економској стабилизацији. У резолуцији су ова питања, по његовом мишљењу, декларативно 00 рађена, недовољно је натлаштеена одговорност свих субјеката. посебно СКЈ. ·
— Никада нам није мањкало до, брих теоретских ставова м јасних опредјељења, али (битке смо губили на другом радном фронту, када је требало засукати рукаве и спроводити одлуке и закључке У живот, подвлачи Војислав Стојановић, делегат. ВКВ радник бањалучке Пиваре, Мислим да је резолуци-
ја обухватила сва суштинска пи-.
тања из Устава, ЗУР и ставова Трећег конгреса самоуправљача Југо-
славије, Међутим, лично бих већу
пажњу посветио одговорности за спровођење, утврђене политике. јер она међу комунистима, чиши ми се, све више понестаје на свим нивоима — од кућног савјета, мјесне. заједнице, фабрике, општине, републике... Са 33 године партијског стажа као предсједник радничког, савјета, лично се осјећам. одговорним за неке ствари у својој средини, као што је, на примјер, неодговарајућа расподјела, из чега проистиче неодговоран однос према раду. О расподјели према резултатима рада и вра пци пјевају на грани, а ми тапкамо у мјесту да бисмо сачували некакав лажни мир у СОУР „Босапска крајина“. И све то покри-
' вамо одличним правилницима м самоуправним споразумима.
Запошљавање — до краја доследно
Многи делегати 12. контреса, поред одговорности, као приоритетно
Био
товорност ставимо на прво место.
Мартин Топлак: Плима закључака
— Досад смо донели много добрих закључака и написали доста резолуција, Да смо све урадили онако како је било записано у њима, данас би могли у резолуцију за ХИ конгрес СКЈ да запишемо само једну једину реченицу: „Радићемо као што смо досад радили“.
4 и “> | #21
“4 „о РРУ с а
ПОТРЕБНА ЈЕ РЕЗОЛУЦИЈА ЗА АКЦИЈУ: Са једног састанка чланова Актива радника-комуниста у Београду 5
подручје истичу проблем затошљњеа вања: |
— Сматрам да у делу који говори о запошљавању треба указати на конкретне правце за решавање 0-
вог крупног проблема, "истиче. Веве: Костовски, ВКВ радник у'РО- „Коз :'| ООУР „Водовод им кане~ лизација“ у Скопљу, Запошљавање |
муналец“,
је политичко питање које нас из године у годину све више притиска и оно посебно погађа младе људе, стручњаке. Предстојећи конгрес је прилика да се упозори и захтева до следније поштовање законске регулативе, да се прокламације преточе у дела, то значи да се укаже на постојеће веће могућности које се недовољно користе, на преквалифи кацију, сузбијање хонорарнот и пре ковременот рада. = Зоран Трајковски, · грађевински техничар у металском заводу „Тито“ у Скопљу, тренутно полазник Политичке школе у Кумровцу, истиче да у Нацрту резолуције треба посебно нагласити проблем незапосле. ности. Он посебно указује на планирање кадрова и то дугброчно. О»
· бавезе на подручју запошљавања су
заиста велике, јер треба имати у виду податак да данас у Југославији има око 800.000 незапослених, и да је међу њима велики број младих људи. · .
О запошљавању говори и делегат Михаило Кликовац, ВКВ радник ЖТО Титоград. Посебно истиче незапосленост младих, а упозорава м на реформу школства која још не даје очекиване резултате; По његовом мишљењу, нестанком постојеће генерације занатлија, привреда ће се наћи у тешкој ситуацији. јер нових кадрова за производњу нема.
Кликовац даље сматра да јеу 2вом тренутку најважније добити ку која се води против нерада и недисциплине у свим срединама и на свим нивоима. Треба се изборити за оштрије законске прописе ка-
Демократски централизам
У резолуцији треба јаче нагла сити нужност доследне примене принципа демократског пентрализма. Само тако ће се обезбедити јединство СКЈ, јачати његова акциона снага, као револуционар не Партије радничке класе чита ве Југославије за коју је од живо тне важности братство и јединство. заједништво. солидарност и узајамност. То је основна претпо ставка остајања на Титовом путу. Управо зато треба нагласити огромне задатке и одговорност СК у борби против национализма. свих појава које су уперене против нашег заједништва, а тиме и против наше бутућности.
рез; (Александар Костовски)
ко би се стало ва пут узурпацији друштвене имовите,
Кад је о запошљавању реч, Александар Костовски, ВКВ маџвиноравар у фабрици зутобуса „11. октомври“ у Скопљу, председник ОК СЕ
. Гази Баба, сматра да је антажова-
ње Савеза комуниста веома значај-
но како би се разбијала затвореност
појединих организација за пријем нових радника, заоштрила одговорност за непоштовање законских оба веза о пријему приправника, мзксимално смањио или елиминисао прековремени и допунски рад,,Радничка класа је спремна да се одрекне дела дохотка за решавање проблема незапослености, али. под условом да то буде продуктивно запошљавање, а не да води бујању ад-
што се пе могу ослободити нерадника у име неког лаж»
ног хуманизма и тобожње бриге о човеку. · заоскрет у таквом нашем понашању м заоштравање од-
говорности на свим нивоима. ј
Нужан је
Јосип Чолић: Прозивати поименично
: ' — Мислим да је важно истаћи да је у протеклом
На жалост, није тако, па ваља енергично спровести У
живет акпије за које се будемо договорили на конгресу и акције о којима смо се договорили на републичким и покрајинским конгресима, едносно гон-
ференцијама.
Александар Костовски: Лажњи
ј хуманизам
— Ваља у резолуцији посебно нагласити одговорност У друштву. Честите и поштене раднике погађа то
овом
комотност
раздобљу настао застој у развоју самоуправљања, Он се може отклонити само појачаном одговорношћу, пре свега, људи на руководсћим
Кад одређујемо људе за акције, је за шта одговоран, именом и презименом. · за необављени посао нам је неопходно. Данас одговорпост спомињемо као реч без правих сфеката, онп се некако расплинула.
местима и функцијама. онда морамо знати и ко Прозивање
Љубодраг Миловановић: Опасна_
.
— Имам утисак да не схватамо озбиљност ситуације. Још се пмонашамо комотно, у кафане се од не може да уђе, улице не могу да се пређу од зутомобила. А, зпамо да стабилизације и веће продуктивности нема без бољег вреднопања производ пагтрађивања су нам такви ла с раде ЈИ оико зарађују, већ колико имају бодова,
гужви
вог рада. Системи ж) е људи не питају колико
Сматрам да садашња верзија резолуције није довољно акциона, конкретна м мобилизирајућа. Ми, делегати, "највишег партијаског "скупа земље морамо на конгресу постићи то да резолуција, коју будемо усвојили, постане прави акциони програм деловања комуниста до наредног конгреса. Предлажем да у резолуцији отворено кажемо шта је то што је Савез комуниста у односу на одређене ан-
министрације. Треба утврдити задатке СК у развоју мале привреде, али оне која одговара стварним потребама становништва и индустрије,
а не подизати само.кафиће и бу-
тике.
обновити корисне методе Партије
Милева Јоргачијевић, КВ радница текстилне индустрије „Косовка“ у Приштини каже да није присталица схватања која сматрају да резолуција 12. конгреса треба да бу.
' де документ у којем ће се говорити
о свим проблемима друштва и Партије. Ако тако буде, задаци које морамо да извршавамо, остаће недоречени, нејасни, недовољно освет љени, па ће појединци на тој преопширности заснивати овоју (нејавтивност. ·
— Предлажем да се у резолуцији на видном месту истакне као обаве зни задатак — рад са сваким чланом СКЈ. Да се вратимо оним већ заборављеним методама рада наше Партије, када се водила битка за сваког човека, за сваку партијску ОРганизацију, а кроз то и за линију коју смо усвојили.
Рушит Шаља; пољопривредник из села Доњи Копилић, код Србице, сматра да треба посебно и конкретније утврдити правце развоја апроиндустријскот комплекса, а нарочито како подстаћи развој индивидуалног сектора, који у знатној мери заостаје 'за друштвеним сектором, бар кал је реч о Косову. . а“
— Неодрживо је више да наша поља остају утрине, а увозимо пољепривредне производе. Морамо нешто мењати. Мислим, пре свега, да морамо обезбедити подмладак који ће се образовати за рад у пољоприврели. Земља се више не обрађује ралом хм коњском запретом. Код нас 'на селу, у Србици и на Косову, има мо прилично добре услове и за развој сточарства и живинарства, али то је само у плановима јер практи
, чнот рада У њиховом развоју нема.
Конгрес мора бити недвосмислен у захтеву да земља припада онима ко ји је заиста обрађују и који су спремви да постану произвођачи, да се специјализују за одређену 06 ласт пољопривреде, а не да буду сва штари, па да, у ствари, ништа не производе, : 5 Бахтије Абрашти, лруштвено-политички радник, делегат из Приштине, каже да се у резолуцији мало товори о жени као најбитнијем субјекту васпитања м еманципације. До
„сад се, углавном, говорило о жени,
али се увек мислило на њу као домаћицу или просветног радника. По себно бих истакао улогу жене у еко номској и политичкој стабилизацији. ~ |: Делегат Јосип Цолић, ливац у но
восадској ливници „23. октобар«, ука
зује на нужност бољег вредновања производног рада, јер сматра да би кроз то решили и наше бројне кадровске. проблеме. Сви знамо, истиче Цолић, да многи беже од радничких занимања ми да су нам многе струке дефицитарне. То питање тре ба разјаснити и у резолуцији, јер “оно проистиче и из ставова Контпреса самоуправљача.
, Резолуција је значајан документ, јер она после конгреса постаје обавеза комуниста да те ријечи претво ре у дијело; истиче Нада Кесић, КВ кројачица у „Алфосовом“ ООУР Му шка конфекција. Пошто истиче да је тест мало преопширан, да је требало да буде писан разумљивијим јези ком, Нада Кесић сматра да је мјесто
· у Савезу комуниста само оним љу-
дима који су спремни да се у сва-
кодневној акцији боре за оствари-
вање политике СК.
Глумац Хрватског народног казалишта у Сплиту, Јосип Генда, каже да казалишни радниџи овај конгрес дочекују у свијетлу великих друштвених и економских тешкоћа, свакако, не несавладивих, али са осјећа јем велике личне одговорности, Проблеми друштва не могу мимоићи ни културне институције, па и наша по нашања морају бити и скројена пре ма могућностима. . 4
Без оклевињи
Љубомир Миловановић, бравар- алатничар у ООУР „Воја Радић“ „Црвене заставе“ у Крагујевцу, најбољи радник свог занимања у Србији и Југославији, сматра да би требало 'у резолуцији конкретније го ворити о задацима СК у пољопривреди. У овој грани, каже Миловавовић, имамо огромне резерве, посебно у Шумадији, Војводини и Славонији, које не само да могу да про изводе храну за ову земљу. већ и да извозе.
Свуда се говори како треба озбиљно и поштено да се ради. То је сигурно, али треба и себи да поставимо неке рокове. Нека то, на при мер, буде од ХМ конгреса, или од септембра, али више о томе не тре-
ба да расправљамо. То шта се дого.
воримо на ХП конгресу морамо сви
:
отворено о инфернорности
тисоцијалистичке снаге, појаве и проблеме стављало у инфериоран положај. Питам се, да ли је то моћ свих других снага, или наша немоћ да им се супротставимо. Мислим да је искључиви разлот наша недовољна идејно-политичка свест и спремност да у корену от: мо и сасечемо све против нашет друштва м све „узме“ које је сада тешко и набројати. (Милева Јоргачијевић),
да остваримо, а комунисти треба да буду први. Они који не буду тако радили морају без оклевања да буду позвани на одговорност. Без тога нећемо ићи оним темпом којим желимо.
Резолуција за ХП конгрес треба више да нагласи подручја расподеле и инвестиција. Од привреде се превише узима. Често и мимо зна-
“ ња оних који су доходак створи-–
ли, па се доводи у зависност од разних фондова и банака. Сви желимо да нам животни стандард расте, али не смемо долазити у ситуапију да превише трошњтимо, а да немамо довољно средстава за модернизанију и проширење производње, Без ви соке продуктивности нема ни стандарда — каже Јосип Кекић, КВ ма штинбравар карловачке Пивоваре,
Марјан Рожман, инжењер маштин-
ства из мариборскот ТАМ:
— Нацрт резолуције треба да буде формулисан тако да у појединим поглављима указује на конкретна решења за излаз из насталих садашњих тешкоћа у привреди. Истовре мено би још већу пажњу _ требало посевтити одговорности и задацима свих чланова СК. Из ње би морали произићи и конкретни задаци и одговорност свих органа ск — од са везних до републичких и основних ћелија које на време морају изврпти ти постављене задатке. Наиме, каже Рожман, досадашња пракса убедљиво говори да се о мнопим ствари ма само начелно говорило, па је и то један од разлога што су многе ствари остале на истом месту, а за неуспехе нико није одговоран и крив. Ако желимо ту начелну праксу мењати и у будуће више пости ћи, потребне су нам конкретније ак ције које морају започети одмах, по сле 12. конгреса СКЈ, а требало је да почну јат им давно пре.
— Посебно треба у резолуцији нагласити одговорност у нашем друштву,гу политици м у привреди, нат ласити борбу против технократизма, бугрок; ратије, да се људи не селе из једне фотеље у друту, а да ни у једној не остварују задатке који су 'им постављени. Не би смело бити ко лебања; у окршајима са овмма који нам наносе пттете.
Преобимно и уопштено
Беди Куковец, радник у мариборској „Електроковини“ каже да нај. већу пажњу у резолуцији треба пос ветити спашавању привреде, која је запала у тешкоће, што се може постићи само марљивијим радом и кон кретним акцијама на развоју соција листичког самоуправљања које је последњих година посустало. Свака ко, сада је велико питање да ли ћемо и после наредног, највећет скупа југословенских комуниста поново много причати, или ћемо заиста пре Ћи на корисне и конкретне акције ко је су до сада биле ретке, ,
У резолуцији треба говорити и • сузбијању привредног криминала, који је у порасту у последње две године. Срамота је да смо то дозво, лили у нашој социјалистичкој само управној заједници. Мораће да зажи ви. у првом реду, свест радних љу-
_ ди. самоуправне радничке контроле. у
Зоран Митић, квалификовани металски радник у радној организаци ји „Сарлах“ у саставу СОУР „Тигар“ у Пироту.
— У'Нацрту резолуције мало је простора дато месту м улози младе тенерације, њеним задацима и обавезама. Она, разумљиво има своје место у школама, месним заједницама, радним и другим организацијама, зли њена улога у свеукупном друштвено-економском ажају није у довољној мери наглашена. То важи и када је реч о стицању им ра-. споређивању дохотка. Производни
•рад и задаци младих, о чему се много говори и расправља, није добио своје правда место у документима за 12. конгрес. Поред тога, ни ваопитни и идејни рад није понајбоље дефинисан. Тај рад, поготово у шко-
• лама, често затаји. Слично је и у се-_ оским срединама, као и у организацијама удруженог рада.
~ Мој утисак је да у резолуцији има сувишних формулација и дефиниција, које ништа не говоре и зато их треба избацити. О многим стварима, на пример, о производном раду, говори се преопштирно, а све је мотло да се каже са мање речи али јасно и разговетно, конкретно и гакционо. Укратко, Нацрт резолуције је могао бити по обиму мањи, али садржајно "богатији. ·
АНКЕТУ ПРИПРЕМИЛИ:
С. Јанковић, В. Вељковић, 3. Тарле, С. Фестић, А. Дворшак, Д. Вијук, Б. Гулан, М. Антић, С. Хадер-
· ђонај, С. Пашковски, Ж. Церовић,
М. Прибић, Ф. 'Никочевић, Б. Шантић, М. Марић, М. Лакушић им С. Пашић
ОБРАДИО: И. Торов