Борба
(НАСТАВАК СА 3. СТРАНЕ). | рок привредне ситуације истакавши као једну 'од првих инфлацију тро-
шкова при којој свако .за | свој ,„трошковни принцип“
испоставља рачун. Неопходав је, утолико, систем само блокаде цена, али за то је претходно потребно обезбедити општу сагласност, која сада не постоји. Неопходна је, такође, педантна анализа тога где смо, када и зашто „посрнули“ и упали у тешкоће. таква анализа показала би грешку политике, а не система као та квог. На нама је сада да отклонимо сумње у систем и ослободимо га баласта како би могао да „проради“, па би се сва сада отворена и неусаглашена питања показала као јасне и једноставне категорије. ·
Две оријентације
_ Централни комитет рекло је Шпиро Галовић, долази У парадоксалну ситуацију, да
· на две узастопне седнице ус
ваја, у бити две различите оријентације. На. Деветој сед ници определио се за програм реформи м дубљих ко-
" рекција у привредном систе
74
34
му, а на Десетој, ако усвоји ове предложене ставове, он прихвата, формално се пози вајући на Дугорочни програм, политику одлагања и разводњавања, која не може да значи ништа друго него даље заоштравање противргч ности у економском им друш твеном животу. Да ли је то само пука случајност што се у овом предлогу не ,употребљавају појмови као што су: измене у привредном систему, реформа и други, које налазимо већ у Полазним ос новама и који су, дакле, ушли у употребу не као реторијске поштапалице, већ као релативно одређене и јасне ознаке за дно што желимо и
што друштвено стање данас захтева. : Критика аутархије лебди
изнад стварних односа ако не циља у оно што аутархију у ствари одржава као легитимно стање. Несумњиво да је овде реч о комплетном по духвату који се не може све сти на чисто техничку опера
ВАКИ РА
ховог превазилажења, који су оптерећени старим нави кама и схватањима, који се понашају неодговорно, тре ба да оду, без обзира на тра јање њихдвог манлата.“
). На крају Полак је рекао да је Председништво СУБНОР закључило да због општег стања у друштву, а пре свега кризе идејног и акционог јединства у Савезу комуниста Југославије предложи – Председништву ЦК СКЈ да се са председништвима републичких и покрајинских комитета зат
_„вори у Карађорђеву. уколи
"ко је потребно, да би размотрило проблеме и сва бит на питања данашњег тренутка нашег даљег развитка и да нађу јединствене и чврсте ставове на актуелна питања наше садашњости. и одговоре на сва питања садашњег тренутка која проузрокују то стање. С тим, да у својим срединама,
. републикама и покрајина-
ма, доследно делују у вези са договореним ставовима. Без обзира што тај предлог није прихваћен с разумева
А НА ОЦЕНИ
превладане збрке на идеј ном фронту траже и чала жу да се из тих стања бр же излази. Додуше, им кал тако оштро бесједимо 0 актуелним тешкозама, то не чинимо зато да бисмо негирали _ огроман напре.
дак и свестрани развз) паше земље, сваког њент краја и кутка. Немамо сви иста гледишта
Пракса показује — ргкла
је Саније Хисеми — да смо ми комунисти почели да заборављамо да се позивамо на одлуке 12. конгреса СКЈ, као да није било тог значајног Конгреса. То треба да забрињава посебно овај ЦК СКЈ. Они који се не слажу са одлукама 12. конгреса СКЈ време је да напусте редове наше парти је. Време је да напусте редове Савеза комунисга Ју тославије и они који се на речима слажу са усвојеним програмом _ дугорочне економске стабилизације, ау пракси делују обрнуто, суп ротстављајући се директно
РАЗАНЧИТИ ПРИСТУВН
КОЧЕ РЕШЕЊА
Звоне Драган је излео низ искустава до којих се дошло У СИВ-у током припрема планског документа за 1984. годину. Он је рекао да Нацот резолуције још не прате нуж ни пратећи ситемски документи, а до закашњења је дошло и због различитих при лаза појединим битним решењима како у СИВ тако и у републикама, покрајилама и у удруженом раду. Понекад су ти приступи радикалио супротни: неки би хтели У друштвено—економском систему корените измене а други да остане мање-више статус кво или да се све практично сведе на „козметичке“ преправке.
Тих разлика има нарочито код девизног система. Слична је ситуација и кад је реч 0 ситемским решењима у 06ласти цена, као и у мопегар пој политици. Задржавајући се на овом последњем, Зно-
цију. Алмебез одређени лек. прати се сатлавио са мавне
поставки које би морале бити изграђене стваралачким радом о средишњим институцијама система. Друштвена акција не може да иде у ши рину, недостају јаснија мерила диференцијације у: дру штву и зато неизбежно дола зи до деморализације и коле бања у редовима органпизова них социјалистичких снага.
Програм је у ствари нцеловит одговор за овај тренутак. Предвиђене мере тек у целини: примењене обећавају резултате. Рокови примене про грама су у основи утарђени, ако их пропустимо нећемо ви ше имати ни сам програм, За то идејна и политичка дифе ренцијација у примени усвојеног програма треба да буде јасна и да сузбија свако отворено или: прикривено бло кирање, без тога нема одговорности, нема иницијативе и стварне политичке мобилности. Изневерена очекивања
Бојан Полак је говорио о последњој седни-
ци Председништва Савезног одбора СУБНОР Југослави је на којој се расправљало о задацима ове организаци је у остваривању друштвене самозаштите са посебним
акцентом на друштвено-по-,
литичку ситуацију у земљи.
Он је, поред осталог, рекао: '— Јединствена је оцена Председништва да су изне“верена очекивања радних људи и грађана, па тиме и бораца; да ће после 12. кон
греса СКЈ ствари кренути.
набоље. Са па аннНи је констатовано да још немамо радикалних заокрета у мењању постојећег стања. Тешко је отети се утиску, као да смо глуви, односно
слепи, на све оно што се
дешава. Стање какво јесте | не дозвољава нам да и да.
"ље беспомоћно глеламо и
"само констатујемо У каквој
"се ситуацији налазимо,
Он је посебно говорио 0 "дичној и колективној олго ворности истичући да борци захтевају да се то питање до краја заоштри: „Они "не прихватају. рекао је Полак, тезу да смо сви једнако одговорни, Чак и за нај“ новије пропусте и понашта"ња нико не одговара. пита "ње одговорности и моралног лика посебно треба за-оштрити код комуниста на
"одговорним функцијама. По“ _ требна је
бржа диференци"јација на Закључцима 12. конгреса СКЈ и дугорочни _ програмима стабилизациј
Сви који не пале добро, ко "ји нису способни или спрем _ ни-да се ухвате у коштац
са тешкоћама, у циљу њи-
љењима да су потребпи дубљи захвати и одлучни самнациони процеси због сизжно изражене неликвидности. Но, истовремено, он је пагласио да није прихватљива врло раширена теза да ћемо у наредном периоду (налик на ра нију честу праксу) малтене свима редом отписивати створене обавезе или вршити уступање кредита из примарне емисије у трајно власништво. Уз залагање за реалну процену задатака и циљева који се пред нама постављију — све се одједном у оствармвању дугорочног програма економске стабилизације не може урадити — Драган је оштро осудио схватања ко-
сја, на другој страни, постхе-
као могућпост одлагања свих
пеност виде бесконачног решења.
У Савезном извршном веЂу сматрамо да су предложени материјални циљези развоја за наредну годину, врло амбициозни. Њихово прак тично остваривање тражи рационално искоришћавање наших не малих резерви и укул
· жиште)
них тзв. властитих снагл као и обезбеђивање иностране фи нансијске подршке која би била на нижем нивоу од 080годишње и не би повећавала садашњи високи обим спољне задужености земље, а истовремено, тиме би већ илуће тодине отпочели продес постепеног смањивања дамнас енормне стопе спољне задужености. Познато је да у 1984. години доспева за отплату 5,3 милијарде долара клавница и камата. То износи око 45 одсто укупно очекитаног девизног прилива (заједно са нето дознакама радниха на привременом раду у иностран ству), бар према садашњој пројекцији девизног диланса за 1984. годину.
· Због свега тога је веома значајно како ћемо завршити ову годину и са каквим преносним трендовима и властитим материјалним претпостав
жама улазимо у 1984. тодићу-
Посебно је потребно обезбедити да се даљим извозвим напорима и што рациопалвијим увозом, пре свега на пла ну увоза опреме (а СИВ је већ предузео неопходне мере и активности) обезбеди да дефицит – платног биланса земље у овој години не буде већи од 300 милиона долара, а да се у наредној тодини (уз пораст извоза од 20 одсто на конвертибилно трпостигне суфипит платног биланса од ),2 милијарде долара на конвертибилно тржиште.
Тиме не само што би економски олакшали оствиривања других циљева м задатке прве фазе спрозеђења економске стабилизације и развоја у 1984. години, већ би и ојачали преговарачку пози цију у наступу на међународном тржишту капитала и код међународних финансијских институција. Иначе, оцељујемо да обезбеђивање иностране подршке за наредну годину неће бити ни лако ни једноставно — рекао је између осталог Звоне Драган.
ви ТУ СВЕ РАТ РВ ЧИМ АЕ УРА АЕ И РО АИ
њем, морамо га поновити и овде. јер сматрамо ла такав разговор у ствари не може штетити него само користити. Порасла критичност
Морамо уважити чињеницу да је силно порасла ,
критичност у друштву пре, ма појавама колебањима, опу штености и неодговорности, "према деформацијама и дезоријентацијама и да се тра жи од руководства СК зна тно више радиности и сло. собности, знања и примјера, па и то да сваки рад подлијеже оцјени, провја ри и критици — упозорио је Марко Лолић, — Не зато да бисмо се Забављали сами собом, или да бисмо рсе кринкавали углед и улоту СК (што и неки члалови СЕК обилато чине) гећ да се непрестано оситураза и јача морални и политич= ки ауторитет Савеза комуниста, његових руховод става, чланова и фучкцио нера. Све то допринијело би да се успешније извла чимо из шокова и семооптужби, да разговјетније одстрањујемо пароле у ум ножене притиске чеприја тељског набоја који у по-
"сртањима Савеза комуниста
'и у ширим друштвеним чер возама налазе плодно тло
оза интензивирани пласман
својих идеја и провокација. Ковитлаци друштре-
их прилика у којима сма.
застоји самоуправпривредне и фипам као и на
сада,“ љања, сијске тешкоће,
или перфидно политици еко номске стабилизације.
На овој седници морамо конкретно, јасно и доследно утврдити свачију – одговорност за неостваривање у жи вот демократски _ доношених _ докумената, станова, одлука и закључака у органима Савеза комуниста Југо славије и у другим органи ма и организацијама _ феде рације. Без тога нема и не
може бити говора ни о от клањању _ опортунизма, неутрализма, вербализма и не
одговорности у Савезу комуниста. У предлогу завршног до кумента ове седнице оправ дано се обавезују комунисти да се боре против свега онога што нарушава јединство југословенског тржишта, што омета слободно деловање економских и тржишних за конитости _ итд.
Међутим, поставља се питање. како ће то комунисти и друге социјалистичке сна ге остваривати с обзиром да се и у овом значајном документу избегава да се кон кретно и доследно укаже на објективне и субјективне чи ниоце који утичу на нару тлавање јединственог југос ловенског тржишта, а м дово ди до штетних републичко покрајинских, регионалчих, општинских, градских, гран ских и других затварања Очигледно је да се у свим деловима Савеза комуниста Југославије не гледа исто на јединствено југословенско тр жиште па чак ни на прин
ципе удруживања рада и средстава. Неки би »тели да то јединствено — југосло-
венско тржиште претворе у хегемонију. њихових еко номија над другим гскономијама. «пре свега мање раз вијених, а негде о назодној заштити и у затварању њихове економије према другим
'
· јених
развијеним економијама, и принцип и средстава ако се не засни ва на самоуправним доходов ним односима, већ претежно на кредитно - каматлим односима као што је сада пракса може да се претеори у капитал — односи са свим негативним последицама за наше социјалистичко самоуправљање, заједништво им међунационалне односе.
Најопаснији су они нацио нализми пред којима ге по пушта и са којима се шурује и они национализми који се јављају на местима где се доносе политичке одлуке
Након. косовских непријатељских догађаја знтналбански национализми су све испољили у свесном и чес весном идентификовању ал банске народности са албанским национализмом и иреден тизмом у тенденцији свођења албанске народности на статус националне мани не са редуцираним националним правима и глоболама у области образовања, кул туре. традиције и културног наслеђа, језика и тчисма, националних обележја итд То је нарочито дошло до из ражаја у активностима и ра справама око припремања и доношења основа заједни чких програмских језгара. у расправама око стварања југо словенске енциклопедије у појединим написима и Фељта нима, појединачним игјава ма па и акцијама појединах државних органа у мојединим срединама.
Неодлучност највеће искушење
Пошто је указао на серију у основи позитивних резултата привреде СР Србије — покри веност увоза извозом достигла је 94 процента, знатно су повећана улагања у енергетику, ова Република редовно извршава девизне обаве зе према Народној банци Ју гославије — Душан Чкребић је, ипак, констатовао да се са кључним питањима економске стабилизације тек на лазимо на почетку.
Чкребић је мишљења да су најзначајнији и највећи проблеми и надаље сконцентрисани у великим индустријским и радничким центрима као што су Београд, Крагујевац, Ниш, где се налази, велики број производних капацитета који су данас суочени. са. медостатаком репрб укционог материјала, сировина, са бројним технолошким везама и испрекиданим међузависностима. Са бројном радничком класом која у већем делу него у малим срединама живи само од зарађеног дохотка на свом ра: дном месту, где су присутни значајни социјални проб блеми и други питања.
Савез комуниста мора да максимално развија слух за ове проблеме, а да својом активношћу отклања узроке и подстиче друге субјекте у нашем систему да траже решења за њих.
Савез комуниста је на једној критичној тачки свог стваралачког ангажовања, на мобилизацији свог чланства и радних људи, јер се више не ради о уопштеним позиви ма на стабилизацију. Тај део посла смо завршили. Ја разумем да се може закаснити да кључна решења нису могла бити дата до октобра, али питам се када ће бити датај И шта се све најављује из овог програма.
Савез комуниста проценио је Душан Чкребић, нашао би се у доста деликатној ситуацији ако — и поред усвокључних "решења у дугорочном програму — приликом његове конкретизације дође до њихових оспоравања. Никада веће искушење за Савез комуниста него када је неодлучан, када је недовољно јединствен, када мало држи до сопствених ста вова и до сопствених закључака. То је познато и из његтове историје која сва говори њему у прилог да истраје на договореном и да се из бори за доследност.
Много у форумима мало у бази
— Јопг немамо јасних одговора из којих би се видело зашто ни ми у ЦК СКЈ. ни Савез комуниста у целини, нисмо учинили довољно да би се јединствено, с пуном одговорношћу сваког од нас, ангажовали на остваривању закључака 9. седнице Централног комитета СКЈ и мимо њених закључака, поне кад неоправдано пролазимо — истакао је Марјан Рожич, додајући: — Зашто и даље толико времена — проводимо на форумима — у ствари се међусобно објашњавамо — а толико мало међу људима, тамо где се бије битка за про изводњу, за продуктивност. извоз и остале задатке: усво јене политике стабилизације27 Зашто се не отвори дово љно јасан курс диференција ције између. оних који се стварно ангажују на овим задацима и оних који се пре ма њима односе пасивно, ко мотно, а не ретко и опортунистички7 у
Радне људе, каже Рожич забрињава постојећа ситуаци · ја, али не толико баш та кри
удруживања 'рала
тична ситуација У којој се налазимо, већ их често забрињавају појава колебања, комотности, па и појаве нејединства у остваривању усво јене политике стабилизације, о чему смо се договорили на 9. седници.
Добар део излагања Рожич је посветио улози и методу рада Социјалистичког савеза. С тим у вези је, уз оста ло, рекао да унутар Социјалистичког савеза постоје све гласније тенденције да се претвори у класичну политичку организацију, а да се угуши његова битна особина као Фронта демократски оку пљених народних маса. Теза о политичкој незаинтересова меости грађана је, у суштини, теза оних који са по пар из вергланих фраза. шетају од састанка до састанка, од фо рума до форума, а о стварним интересима људи, о томе какав је положај обичног човека знају јако мало или ништа. у
Опречна мишљења
Душан Вељковић се заложио!да се у закључцима магласи одтоворност | чланова ск на руководећим фулнцијама у удруженом раду само управним органима и друштвено-политичким зајздницама, а посебно одговорност чла вова и органа СК у републи кама и покрајинама =“ ИК СКЈ у његовим предсзани твима за садашњу ситуацију и излазак из ње.
Вељковић се заложио да се у закључцима“ утврде кокукретни инструменти и мере којима ће се "обезбедити да се у току идуће године услос тави организовано звизно тржиште, оствари политика реалног курса.динара и ла динар буде једино средство плаћања у земљи, а девизе платежно средство према иностранству. По његовим ре чима, потребно је'инсистира ти на томе јејј и поргд мнаих јасних опредељења, све доци смо, а то је показала и данашња седница, да постоје опречна мишљења, а на мнеким појединим, питањима и дијаметрално супротни погле ди и тс и у овом Ценграпком комитету. Сматрам, рекао
Е ме стално напајамо јавно ~ У вић а н: јен а
је Бејековић, па КИ Цен- мнење, онда је објективно
тролни комитет не може при очекивати да ће се све више
НЕ а да охрабрити оне снаге које
се гретходно та питања ДО иначе тврде да је заједниш
краја не „разјасне,. МИ е тво у социјалистичкој _ Југо
а урне ји немогуној зрачи о
паметнута _ вештачка ствар
Закључци на итд. Савез комуниста мора
на то одлучније да реагује,
закључке да такве тенденције сузби-
ја.
. Даље, сви се слажемо У
; ПРришиим разраде и усва оцени да је у садашњем дру
јања ставова — рекао је штвено - политичким окол
Петар Јакшић — треба да имамо у виду. и то да на свим нашим седницама, на седницама централних комитета република односно покрајинских | комитета. у покрајини, затим у другим органима и организацијама ва свим нивоима доносимо брбјне закључке и ставове, законе и одлуке што је ве роватно и захтев нашег са дашњег времена. Међутим, све то зависно, колико је на одређену радну организацију, упућено, треба реализовати. Знамо да основ-
ва
без
спосовни смо ДА ИЗИЂЕМО ИЗ ТЕШКОЋА: Живан В
Бранко Мамула и Невена Бубања
не организације и органи самоуправљања често још нису стигли да се упознају са ставовима једног органа и да разраде своје задатке, а већ стижу ставови и заКључци другог или истог органа. То мислим и нас ву че на Форумски рад. Ако се вратимо само уназад три месеца када смо усво јили закључке на Деветој седници, данас их скоро че помињемо, Не стижемо зна чи да анализирамо колико смо реализовали закључке и ставове које смо усвоји ли на претходној седници, Ту праксу морамо превази ћи. Морамо знати које послове смо обавили, које ни смо и зашто нисмо и о мотућности да уложимо напо ре и ко сноси одговорност за то.
Различити аршини
— Нагласивши да се у нас још више говори о ономе што нас разликује него о оном што = нас сједињава Азем Власи је рекао: Разума се ми као Савез комуниста нисмо никада били за за ташкавање разлика које објективибо имамо, али ако ти-
ностима дошло до оживљава ња и активирања деловања националистичких снага ско ро у свим срединама паше чемље.
Међутим, стање на фронту борбе против национализма није нам добро. Више сг упуштамо у дискусију о томе шта је проузроковало 0живљавање национализма, него што прихватамо одлу чну офанзиву и бескомпромисну с" борбу против њега. Чак се може рећи да имамо и различите авршине и политику у борби против национализма па и појава његовог с потцењивања.
Разликовати унитаризам од заједништва
Према мишљењу Милутина Балтића на Савез комуниста сада врше притисак не само они који су отпали из ње гових редова, већ м псјединци који се и сада на лазе у њему. Њих је лако препознати, јер за све не-
воље _" окривљују наш систем, другим речима траже да напустимо наша ослов ва опредељења. Балтић допушта могућност да у Савезу комуниста има и колеб љиваца које обесхрабрује
све оно што се око њих де
штава, иако су у суштини њихове намере поштеле. Та квима треба јасно указати
на све проблеме са којима се наше друштво сусреће. Говорећи затим о појединци ма којима одговара спа оно што се догађа у замљи, Балтић је додао да многи одњих _" уживају и наклоност појединих листова. Они та мо имају обезбеђен просхор; чак и за изношење таквих теза као што је она да је Маркс заступао етатистичже идеје.
не приступа се одлучно ое тваривању дугорочног прог
БОРБА — 26. ОКТОБАР 1983.
СТРАНА
а
асиљевић, Дане Ћуић,
рама економске стабилизаци
је и мема заокрета који је најављен, · рекао је Ђорђе костић. Пример са летош-
њим повећањем цена, који је изазвао масовно незадо вољство, то најбоље погврђује. Изостало је, наиме, ут врђивање одговорности з6с1 тога. Чланство СКЈ тражи политичку акцију, али не жели да Савез комуниста буде савез комуниста репу блика и покрајина. Наопхо дно је утврдити јединстве но тумачење ставова и обез бедити разликовање унита ризма од заједништва и југа словенства, рекао је он. Про грам који је понуђен за ову седницу није у том смислу ловољно _ конкретан, _ пати од начелности и преопштрно сти, па би га требало конк ретизовати тако да може обезбедити _ неопходну удејну диференцијацију.
Нисам задовољан дазашњом расправом, рекао ј2 Бо шко Вуков. Очекивао сам да ћемо бити много коакретл нији, да ћемо рећи ко 1е од говоран за садашњу тешку ситуацију, јер у нашој зем љи има данас више угрожха
(НАСТАВАК НА 5. СТРАни) патената 5 ЕНЕН ЗАК АИ ОБА ЊЕНА НЕ > ми еирввиа аи
Дебата и збуњујуће изјаве
„Овда су ИУ јавности, поно
во присутне противречне им жестоке изјаве зи које је те-
шко рећи на чију су адресу упућене, изјаве у којима се оцењују наше дапашње. прилике. Председништво ик СКЈ с разлогом изражана своје неслагање с таквим из јавама поготово када је реч о изјавама функционерл, бо раца народноослободилачког рата итд, и тражи да свако води рачуна о томе како 10вори. Али, морамо се питати откуд такве збуњујуће изја ве, откуд њихова множина и шта оне изражавају. Оне се не могу објаснити случајним пропустима и злопољом људи. Реч је о томе да су многи изван сваког рада, = можда још и више о томе да је у ствари обустављен сваки рад схваћен као — пештго организовано, као истражива
ње дискуси а најширо а а ваљано) Када нема промишљенпог и систематског рада постављеног у ширу друштвену оспову неизбежно је да се враћа мо импровизацији и површном практицизму и да на јав ну сцену избијају не — само разликовања која су нормал ви израз и одлука демократ ског друштва, већ и дубока неслагања, алармантне и збу њујуће изјаве. Свега гога би ло би знатно мање када би било више креативности У средишњим нолитичким орга нима друштва, више одговорности у нашим политичким цептрима за оно што једико њима припада. И што пе мо гу и да хоће пренети на било кога другог, а то је орга низовање рада на изградњи друштвене основе за прео-
владавање кризе. (Шпиро Галовић)
(тари и нови притисци
Недопустиво је враћање расправе на решена питања, али се вино не смеју приптемати и нудиги решења супротна опредељењима програма стгбилизације — истакао Франц Попит. — Етагистичке тенденције на федералном нивоу имају највеће моследице
се са ставом да Џентрални комитет сматра недопустивим враћање расправа на питања која су по нуђена програмом и с правом тражи од свих комуниста пуну политичку одговорност на остваривању, приме ни и даљој разради дугорочног програма економске стабилизације — рекао је Франи Поћит. Међутим, морамо исто тако истаћи да.не.смемо више пристајати да се припремају и нуде решења која су супротна опредељењима дугорочног програма. То ва жи како за питања доградње. система тако иза неке ме ре економске политике.
Слажем
Пракса, а не Устав
У вези са системом напоменуо., бих само дискусију У штампи, на телевизији, у стручним круговима итд. где се врши нека поларизација око потребних промена деви зног Закона. Не разумем како можемо сада отварати ди скусију о радикалној промени девизног система, о наци онализацији девиза итд. Ми слим да је то неприхватљиво. Упитајмо се радије коли ко је ко направио да се реа лизују јединствени критеријуми из девизног закона и (код оних групација које су се о тим критеријумима дого вориле. у | |
Много се прича о'потреби правног јачања федерације, а да, се истовремено неће ви
дети који су прави узроци таквом стању. Да су прави узроци у примењеној пракси, а не у уставним опредељењи ма. Понављају се птеттотл које нисмо само једанпут чу ли и који су били већ одо. јени због тога што одступају од неких основних принципа социјалистичког самоуправљања и федеративног уређе ња Југославије. Познати су нам и ставови друга Темпа 0 изједначавању услова при“ вређивања који у ствари зна че изједначавање ефикасности и резултата рада. те ста вове је објашњавао још као председник јутословенских синдиката, па и тада нису до били подршку. Зато данас не сме притуживати да не зна мо његове концепте. Слично је и са дискусијама 0 проме вама политичког система Зар нисмо то шта се поново нуди од разних аутора чули већ давно. Зар нисмо њихо ве предлоге већ давно одбацили. Зашто говоримо о томе. Зато што устрајно. понав лање таквих дискусија сла би наше јединство и нашу акцију и одвраћа ангажирзаност субјективних снага од решавања конкретних задатака. Сад неки траже вишепартијски систем. Са пуно права сматрамо да је то напад на наше уставно уређење. Међутим, кад неки руководе ћи другови у Савезу комуни ста асистирају код захтева ла се мења Устав у смислу централистичке идеологије потчињавања и етатизма као
култа државе ми не реагујемо. Још никад до сада, можда, једино пред брионским плену мом нису били такви притис ци, тако јаки као данас и то ва свим подручјима друштава ног живота. За такве притиске употребљавају се различити аргументи. Једнострано се. интерпретира једипство ЈУ тословенског тржишта, говори се о јединственој југословенској нацији, о националној југословенској радничкој класи итд.
Насилно изједначавање |
Знам да етатистичких тенденција има у општинама, У републикама и у федерацији. Иако мислим да имају на федералном — нивоу највеће последице зато што се на том нивоу економска полити ка и инструментариј те политике за целу државу, односно за све делове удруже ног рада. Ти притисци гуше деловање економских закони тости и стварају међунационалне тензије. Ако дожава са“ разним | инструментима концентрише доходак, односно вишак рада удружених произвођача, шта остаје они ма који га стварају.
Није потребно посебно го ворити' о томе куда нас води и куда нас је довела економ ска политика која тежи на-
силном изједначавању мате( ,
ријалне основе за живот им рад у целој дожази, која у том пиљу жели уграђивати односе односно располагање са резултатима рада који су били и биће убудуће различити.
Те, код нас стал:о присут не тенденције онемогућавали смо са Уставом 1974, године, ивко потреба по приливању резултата рада и тада није била испуштена из вида. ТУ мислим на узајамност и соли даоност.
Таквим опредељењима, од“ носнло решењима супротстав љали су се сви они који се са њима никад нису слага“ ли Савезни управни органи су често пута посматрали по јаве непоштивања усвојеног уређења. Чак и више, и сами су помагали у тражењу рупа у том уређењу. Тренутно за" течена материјална стања и разлике нису само резултат различитих објективних УС“ лова развоја. Оно је последи ца субјективних слабости, на рочито на подручју развојне политике. Мислим да су 18 разлике и резултат праксе која превладава више година и која је ипак, колико-толи ко, омогућавала располагање са виштком рада. Употреба на чела узајамности и солидар“ вости се за отклањање разлика у материјалним стањи ма у праннипу потцењује, 19 што употреба тих начела Ра зоткрива ко је шта од кога добио и омогућава критички однос до услова под којима се обааља заједнички догово рено преливање резултата
рада.