Борба
5 СТРАНА
ЗА КРУПНЕ ПРОМЕНЕ КРУП : Никола Љубичић МО ОГаК:
(НАСТАВАК СА 4. СТРАНЕ) них него богатих. Ми, међутим, стално понављамо комунисти, комунисти. А ко су комунистиг То су и они сиромашни и они који су се обогатили мимо рада. 1, такви, нам другови, неће спроводити утврђену поли тику. Често говоримо како смо нејединствени, а ја мислим, рекао је Вуков, да нас је материјални положај поделио. Нису људи незадовољни што нису комуни сти и што не воле ову земљу, него што ни у својој организацији удруженог ра да не могу да „истерају прав ду“. Ми стално понављамо како се наши ставови не ос тварују, а никад не кажемо ке је за то крив. Када би један такав кривац 5ио вра ћен у непосредну промизводњу, не би се понављале исте грешке.
Корените промене
Успешност остваривања ве ликог броја питања дугорочног програма економске стабилизације везано је за систем дохотка, за његово пла нирање, стицање и распоређивање и расподелу, истакао је Душан Алимпић. Да
аса перају гљ
(Београд, 25. октобра) „Не сме се поновити 1983. када су током целе године одређивани услови привређивања производних организација, већ се почетком новембра мора јавно знати са чиме ће привреда бити суочена током идуће године. Таквим закључком Одбор Савезног већа за друштвено-економске односе приклонио се становишту да пре усвајања Резолуције за 1984. годину треба донети мере којима ће се повезати испрекидани ланац друштвене репродукције и оживети производња.
Најзначајније мере свахако су увођење јединственог _ девизног тржишта, спречавање трке цена, камата и динара који мора да буде, по оцени Одбора, једино средство плаћања У нас, затим изграђивање заједничке политике у великим техно-економским системима, као и низ других
• 26. ОКТОБАР 1983. — БОРБА
би створили услове да положај сваког радника, самоуправне организације и заједнице, буде у зависности од резултата рада и привређивања друштвеним средствима, нужне су корените промене на мпогим секторима економског и друштвеног жи вота. У стању неизграђених дугорочних доходовних односа, како унутар удруженог рада, тако и шире, у односима слободне размене рада,
55
Милутин Балтић, Душан Чкребић и
сваку расподелу унутар орга низације удруженог рада, мо рамо доводити у везу са растом продуктивности рада, јер је евидентно да у многим
случајевима продуктивност рада не иде паралелно са дохотком. Зато се у нашим активностима морамо изборити за повећање дохотка искључиво по основу раста продук
тивности рада и других ква-
ПЛАТФОРМА ЗА ДАЉУ АКТИВНОСТ: Андреј Маринц
и Миран Потрч
СКУПШТИНА СФРЈ
Динар једино
ередетво
плаћања
Услови привређивања морају бити познати јавности већ идућег месеца — истакнуто у Одбору за друштвено-економске односе
активности којима треба осигурати да резолуција постигне офанзиван курс у друштвеним кретањима у првој години битке за циљеве антиинфлационог програма. г
Савезно извршно веће је предвидело, како је рекао Јон Србован, да у новембру
делегатима достави нацрте 10 закона, а три крајем године, којима се регулишу системска питања и отварају врата ставовима резолуције. Уважавајући расправу о нацрту резолуције, али и тежњу свих делова друштва да се тако значајан докуменат постави на
ТРИБИНА У ЦАВТАТУ: МАРКС, МАРКСИЗАМ И САВРЕМЕ-
НИ СВЕТ
посто!
(Цавтат, 25. октобра) Највећи део расправе учесника Трибине „Социјализам у свету“, посвећене марксистичком учењу, и другог дана кретао се У“ тлавном У покушајима да се с једне стране постигне "споразум о томе да ли криза марксизма постоји или не постоји и с друге у настојањима већег броја марк систичких мислилаца да се расправа врати на стање марксистичке мисли данас, и потребу њеног новог про дора и домета у корист садашњице и будућности.
Ако је опредељивање по броју заговорника мишљења да криза марксизма (уз ону капитализма, свакако) постоји и да је такве природе да поставља хитне задатке пред марксисте целог света, да је што брже превазилазе — онда је већина потврдила такво стање. Навођени су _ многи примери идејног, идеолошКог карактера, у земљама „Реалнот“ социјализма, али и у марксистичким покретима у свету, који то тврђење поткрепљују. Негирање таквог стања било је по броју мање, али по
чврстини и једнообразности веома изразито.
Још јуче, почело је, у дебати о поднетим рефератима, разматрање кризе марксизма, мање или више супротстављено, било аргументима теоријске приро де било примерима из'прак се. Тај разговор траје и данас. Пошло се од питања
својине у друштву — ДРжавне или друштвене — и последица оног што иза
тога наступа: државног, и самоуправног социјализма, да би се дошло до идеологије државе, марксизма као вере и с друге стране, марх сизма као шизме. Конфузију стањау овој науци или, пре, њеног садашњег застанка пред неопходно“ шћу да одговори на проблеме савременог друштва и објашњава У
појединца, ; једном смеру безброј питања која се покрећу у 0-
квиру теорије, у другом супротности и двосмислености праксе. . Занимљив је став који доследно заступају учесници из социјалистичких и неколико других земаља: криза марксизма не постоји, јаке државе и војна моћ
ЛИ КРИЗА 2
социјалистичких земаља неопходне су због империјалистичког окружења у којем се оне налазе; појам кризе марксизма лансирао је капитализам да би прикрио сопствене тешкоће. Маркс није говорио о држа ви и државном власништву, али их није ни негирао. | Приводећи дискусију ближе задатој теми, Виктор Ледик (Париз) је мишљења да се у стварности срећемо са неким појавама које нису кохерентне са Марксом, који је говорио 0 одумирању, а не о јачању државе. Зато се треба окренути другим искуствима власти народа, неком 0о6лику самоуправљања, свакако. Поред других, и Ђузепе Бофа (Рим), одао је признање уводном излагању др Александра Грличкова као позиву на извлачење искустава из досадаш њег развоја марксистичке мисли и путоказу који служи за усмеравање садржине расправе великог броја марксистичких мислилаца из целог света, окупљених у Цавтату. В.К.
у
пре четири године, откад је
Како ради ЦК (СКЈ
На крају седнице Тихомир Виловић је предложио да се поведе разговор о начину и методу рада Централног комитета ЦК СКЈ о чему је било речи и у неким другим иступањима на данашњој седници.
Виловић је образлаже
Централни комитет је прихватио метод рада ЦК размотри када на дневни ред буде
чин,
нагласио да нема потребе да сада шире овај предлог јер је _ јасно о чему се ради.
предлог да се на-
стављен програм рала највишег партијског форума.
Опредељења не трпе дилеме
— После оволико поново отворених нерешених системских питања која су овде у дискусији отворили поједини другови, поставља ми се питање; како ја да определим своју дискусију која ће значити и позив на мобилизацију омладине, на остваривање дугорочног програма економске ста-
билизације, рекао је на почетку излагања
Драган Илић.
Нека питања која су програмом јасно опредељена сада се поново отварају и постављају извесне дилеме.
Чини ми се да би требало прво разјаснити шта нам то није јасно. Мислим да ће оваква расправа и после ове седнице оставити у јавности још веће дилеме у нашу способност да се са свим овим проблемима ухватимо укоштац,
Говорећи о све већем јазу између прокламованог и стварног он је упозорио да то за омладину значи двојност идејног и политичког, вредносног и економског живота, велики раскорак између циљева и стварности.
Осврћући се на политизацију многих питања у друш-
тву, Илић је подвукао:
— Неопходно је да знамо шта су нам приоритети у воЂењу акције и да на њима усмеравамо све снаге. На жалост, у практично вођеној дневној политици ми често врло драматично поставимо нека много мање битна питања, а занемарујемо потребу за разматрање неких стратешких ствари. На пример, ми нисмо нашли за сходно да у друштву овако драматично поставимо питање брже самоуправне трансформапије образовања, његовог планирања и повезивања са удруженим радом, као што смо поставили исфорсирачо, исполитизирано и драматизовано питање заједничких образовзних језгара, и то пре свега из: књижевности и историје.
У предлогу ставова са ове седнице залаже се за про-
мене кадровских састава и њихово
стално подмлађивање
способним и баластом старе праксе неоптерећеним кадровима. Мислим да је ово изузетно значајно, јер потреба за овим проистиче и из чињенице да су појединци на одговорним функцијама почели себе да идентификују са њом или сво јим органима и са СК, да су они једини заштитници самоуправљања, демократије и социјализма у нашем друштву, и доследни борци за економску стабилизацију. Они врло често наступају у име радничке класе. То онда затвара могућности дијалога са креативним социјалистичким снагама и приори све оне који им не аплаудирају већ имају свој, креативни, критички став, гура у тзв. опозицију која се врло често етикетира и као непријатељ овог друштва. Овде се у доброј мери ради и о младим, креативним људима.
литативних елемената привређивања. Мере за такво повећање продуктивности, орга низацију рада и све остало што је везано за укупно пословање организације, ваља уградити у самоуправне споразуме, као тај мотив стварања дохотка, као моторну
реалне ослонце, СИВ се определио за становиште да друштвени производ идуће године треба да се повећа за два одсто у односу на 1983, индустријска производња за три а пољопривредна за два одсто. Извоз ће бити већи за 17 (на конвертибилно тржиште за 20 одсто), а увоз шест одсто, док ће продуктивност порасти за један, а запосленост за 2,5 одсто.
Лични дохоци у производњи, по Нацрту резолуције, кретаће се у складу са резултатима рада, док се знатно спорије повећање предвиђа за општу и заједничку потрошњу.
На понуђене параметре резолуције Одбор није имао битних примедаба,
али је учинио вредан напор да се нека места у њој конкретизују и боље примере стварном стању У
друштву. О.Д.
ПРЕДСЕДНИШТВО РО СУБНОР СРБИЈЕ
Боља злраветвена заштита бораца
(Београд, 25. октобра) Чланови Председништва 60оречке организације Србије, после ширих образложења, данас су подржали Нацрте о изменама и допунама Закона СР Србије о здравственој заштити и инвалидском додатку војних инвалида. При-
хваћене измене и допуне о-|
могућују бољу материјалну заштиту појединих категорија војник инвалида и уживалаца породичне инвалиднине који немају средстава за егзистенцију, или су им постојећа недовољна. Образлажући ове измене, др Никола Шуменковић, републички секретар за здравство, нагласио је да је од
донет Закон о здравственој заштити, број здравствених радника у Србији порастао на преко 40.000. Међутим, тре нутно има око 800 незапосле них лекара и 600 стоматолога с изгледима да их идуће године буде још више. Новим изменама, рекао је Шуменковић, требало би решити и ово веома важно питање. ДР.
снагу иницијативе и стваралаштва радних људи. Писмене прилоге расправи дали су Стојан Стојчевски и Хисен Рамадани. ЕКИПА ИЗВЕШТАЧА „БОРБЕ“
ЗАВРШНА РЕЧ ДРАГОСЛАВА
ОБАВЕЗА
МАРКОВИЋА
ЗА >
СВЕ КОМУНИСТЕ
После 12-часовне расправе ЦК је усвозакључке о задацима СК у остварива"политике економске стабилизације.
Закључци које смо усвојили представ-
љају, рекао је у завршној речи _ председ-
ник Председништва ЦК СКЈ Драгослав
Марковић, оно што је наш заједнички став,
који нас, без обзира на то какво је ко ми-
шљење заступао у току расправе на седници Централног комитета, све на исти начин обавезују. Разуме се, усвајањем закључака нисмо дали одговоре на сва питава. Намера није била да се дају. одговори на сва питања која су покречута у а посебно на троднепној,
јио ЊУ
овој расправи, проширеној седници Председништва ЦК СКЈ.
Оценили смо да је, с обзиром на ситуацију у којој се налазимо, а коју означава мо преломном у борби за спровођење политике економске стабилизације, у борби за превазилажење сложеног тешког стања у привреди, за даље јачање с социјалистичког самоуправљања, као главног класног садржаја у нашим друштвеним односима, и
уклањања отпора том развоју — необично важно у овом тренутку, на најширем фронту, покренути све стваралачке снаге дру-
штва на челу са Савезом комуниста, у организовану и систематску активност.
Покренути све снаге
Значајно је да смо у овом тренутху усвојили закључке и на тај начин створили једну платформу за даљу активност и мобилизацију Закључке које имамо — то је оно до чега смо заједнички дошли. Разуме се, ни најбољи "закључци неће сами по себи, решити наше тешкоће, нити су сами по себи, пресудан фактор мобилизације. У гом погледу желео бих да кажем да је Председ ништво ЦК СКЈ заказало, већ за 2. новембар, седницу на којој треба да разматра и донесе одлуке о томе које све организационе и друге мере треба предузети за што успешније остваривање ових закључака. Пред Централни комитет изаћи ће се са програмом тема о којима морамо обавити расправу и довести наше дисхусије до краја. Изаћи ће се са планом припрема већ ранијим програмом утзрђених врло значајних седница Централног комитета СКЈ. Између осталог, изаћи ће се и са предлогом да сви чланови Централног комитета СК Југославије у наредном периоду обиђу организације Савеза комуниста у републикама и покрајинама ради увида, ради праћења, ради помоћи у извршавању и спровођењу закључака које смо данас усвојили. Посебно ће Председништво ЦК СКЈ усвојити програм својих сталних ко-
из БРОДОГРАДИЛИШТА „Сплит“
ПШавоз вредан 110 милиона долара
(Сплит, 25. октобра, Танјуг. — Два месеца пре рока бродограђевинска индустрија „Сплит“ испунила је овогоди шњи план извоза од 110 милиона долара. Сплитски бродоградитељи на тај начин су, иако у отежаним условима привређивања, дали конкретан и врло значајан прилог општим друштвеним напорима у спровођењу програма економске стабилизације. Њихов успех је тим значајнији ако се узме у обзир да је из воз реализован у целости на
муникација са централним и покрајинским комитетима програм узајамне сарадње, како би се на најконкретнији начин обезбедило спровођење онога што је договорено и заједничким, усклађеним напорима У читавом Савезу комуниста, допринело извршавању задатака о којима смо се данас сложили.
Припреме наредних седница 2 Мислим да је врло важан задатак да се одмах и организовано приђе припргми наредних _ седница ЦК СКЈ. Што се тиче прве наредне седнице, о спровођењу платформе о Косову, Материјал је већ готов и достављен је свим члановима Централног комитета СКЈ, централним и покрајниеким _ комитетима. "Треба рачунати да би се средином новембра та седница одржала. Било би потребно да се у централним и покрајинским комитетима обаве припреме за ту врло значајну и врло важну расправу. : Доста се одмакло у припремама седнице Централног комитета СКЈ о односима у федерацији. · Изаћи ће се са тезама, како би се у припреме укључиле све стваралачке снаге и сва руководства Савеза хомуниста, како би се том _ расправом дао још један допринос јачању јединства и стварању платформе за наше заједничко деловање у изграђивању односа на бази Устава, У правцу даљег јачања нашег система самоуправне социјалистичке демократије. Најважнија од тих седница свакако је она која ће бити посвећена питањима Савеза комуниста. Необично ност усвојених
је значајно потврдити ваљазакључака акцијом која треба да уследи. Квалитетом те акције морамо се на један другачији, оперативнији начин бавити у наредном периоду. Чињеница је, и то је проистекло из данатње расправе, да провера спровођења договореног, одлученог у друштву, па и у Савезу комуниста, добија све више на значају. Мора се смислити, промислити, како то и у Савезу комуниста Југославије, као јединственој организацији, обезбедити и спровести на најбољи начин, у складу са Статутом и са положајем СК у републикама и покрајинама. Од степена наше организованости на спровођењу ових закључака, зависи колико ће се реализовати циљеви деловања СК данас, у овом тренутку. У најкраћем режу закључци ће бити објављени и достављени _ свим организацијама СКЈ. Очекује се да ће сва руководства и све организације, тим поводом, не у смислу прерађивања ових закључака, него у смислу одређивања конкретних задатака ка бази ових закључака, држати своје састанке и предузимати одговарајуће – мере.
конвертибилном тржишту и да је за тих 110 милиона оствареног извоза било потребно само 27,5 милиона долара уво зне опреме.
Испуњавајући извозни план два месеца пре рока, бродо грађевинска индустрија „Сплит“ већ је почела реали зацију извозног програма за идућу годину која предвића изградњу 7 бродова за иностранство, од чега два за конвертибилно тржиште у укупној вредности од 200 милиона долара, даљим повезивањем с
домаћим произвођачима, као што су то остварили ове године, сплитски бродоградитељи ће још више смањити пос тотак увозне опреме за бродове намењене страном тржи шту. За то ће бити у 1984. потребно свега 19 милиона до лара. што значи да ће увозна опрема уграђена у бродо ве за извоз представљати ма ње од 10 одсто.
У овом највећем сплитском радном колективу категорички тврде да су у стању покривати своје увозне потребе
властитим извозом и још поред тога осигурати заједнички три одсто од свог остваре ног девизног прилива. Али, зато сматрају да удружени рад мора имати више утицаја при усвајању одговарајућих закона у Скупштини Југославије, јер садашњи деви зни прописи спутавају иници јативу из оних радних колек тива који доприносе економској стабилизацији и већем
извозу.
„ЕЛЕКТРОИСТОК“ УГРОЗИО ЖИВОТ БРОЈНОЈ ПОРОДИЦИ У СЕЛУ ДРАГОСИЊЦИ
(трах од високог напона
После изградње електромреже преко имања Дра гише Драмићанина, убрзо су у кући престали да раде сви електро-уређаји а при временским непогодама угрожени су и животи укућана. И поред интервенције Председништва СФРЈ, још ништа није урађено
(Драгосињци, октобра) Ни интервенција Председништва Југославије није омогућила да се помогне по родици Драгише Драмићанина у Драгосињцима код Краљева у тешкоћама које им је приредио београдски „Електроисток“. Девет чла нова породице живи у ве читом страху од високог на пона који се наднео над самом кућом и коју у селу сви називају „кућом страха“. О чему је заправо реч2
Пре десет година радник Секције за путеве Драгиша Драмићанин, сада већ пензионер, направио је мању кућу на тек купљеном имању у Драгосињцима. Ка да је дошао до већих средстава (углавном кредита) са градио је нову кућу. У бли зини није било насеља на два километра удаљености, па је Драгиша Драмићанин сам спровео нисконапонску мрежу и све платио личним средствима. Тако је било и с водом. ћ
И кад је све било сређено, настале су непредвиђене неприлике и тешкоће. „Еле ктроисток“ је пре две године, градећи далековод Пожега — Крушевац, продужио своју мрежу и преко имања Драгише Драмићанина из Драгосињаца. Подигнута је једна бандера на имању Драмићанина и пошто је била доста удаљена
од свих објеката није пра- ·
вила никакве сметње ни по родици, нити је наносила штете њиховој имовини. Десило се, међутим, да „Електроисток“ изгради и другу огромну бандеру поред саме куће чије жице прете и загорчавају живот породици. Убрзо су престали да раде сви електроуре-
Ђђаји у кући — телевизор, радио-апарат, кућни уређаји. Сви покушаји да се код Осигуравајућег завода „Дунав“ у Краљеву кућа и имо вина осигурају, нису успели. Објашњење је једностав но — угроженост од високог напона, без заштитних мера (кружног уземљења око подигнутих бандера и заштитне мреже на кући) толика је да ниједан апарат, не може да издржи разноврсне електроударе, који се посебно јављају при временским не погодама. Угрожени су и животи чланова породице.
Драгиша Драмићанин са малом пензијом нема могућ ности да води маратонске судске спорове, а надлежни на све његове муке и реаговања ћуте. Ћути и „Електроисток“, јер, вероватно, сматра да му не може доскочити један пензионеђ у поодмаклим годинама. Ћуте и одговорни у Краљеву, од којих је Председништво СФРЈ тражило да се спор што пре реши.
Д. ЦВИЈЕТИЋ
Палић Уз
555 3 55
5:
ОГОРЧЕН НА „ЕЛЕКТРОИСТОК“:
Драмићанин
Драгиша