Борба, 07. 12. 1984., стр. 13
СТРАНА
13.
7. ДЕЦЕМБАР 1984. — БОРБА
(ОМА ЕЈ ВААЈ о СА,
| пат
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ „КНИНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ“
уг палима и живима
о Народноослободилачкој борби Далмација је дала људе, оно најдрагоцјеније што је имала, рекао је ових дана на великом народном збору у Книну заменик савезног „секретара за народну одбрану генералпуковник Илија Радаковић
| Поводом 40. годтињихе -- квинеске операције ових дана у Книну одржан је велики народни збор. Тим поводом, одајући пошту и захвалност палим борцимл и руководиоцима пред више хиљада грађана Книна и северпе Далмације, замстик совезног секретара за народну одгенерал пуковник
брану и један од учесника
„книнске операције“
ИЛИЈА РАДАКОВИЋ, између осталог, је рекао:
— Дијели нас четрдесет година откако се на овом простору водила једна од највећих и најкрвавијих битака ослободилачког рата — книнска операција, чијом су по бједом јединице Осмог корпуса до нијеле коначну слободу јуначкој Далмацији и Книнској крајини. Операција је трајала мјесец дана — од 7. новембра до 9. децембра 1944. тодине.
Овој операцији претходила је општа офанзива 9, 19, 20. и 26. ди визије са више партизанских одреда и морнарице НОВ за ослобођење Далмације. Врховни командант Тито је пред Осми корпус и морнарицу поставио историјски за датак да Далмацију ослободе сопственим снагама. Офанзива Осмот корпуса почела је почетком септем бра, истовремено када су наше .основне снаге започеле битку за ослобођење Србије и Београда, када се ослобађала Македонија, Косово и Војводина.
Са својих 14 бригада и више партизанских одреда сврстаних У четири далматинске дивизије Осми корпус је за два мјесеца ослободио све далматинске отоке и ци
Генерал-пуковник Илија Радаковић
Ф Обимом, бројсељ сназга које су у њој учествовале, остваре-
ним садезством и, коначно резултатима,
„книнска опера-
ција“ убраја се у најуспјешнија дејства Народноослободи-
ламке војске Југославије
јелу Далмацију са Сплитом, Шибеником, Задром и другим градовима и, почетком новембра, приближио се Книну последњем непријатељском упоришту у Далмацији. У двомјесечним борбама про тив око 60.000 _ непријатељских војника велике губитке претрпио је 5. и 15. њемачки корпус и њихо ве слуте — четници, усташе и домобрани. Непријатељ се жилаво | брани
» У вријеме када су се 19, 20. и; 26. дивизија са артиљеријском гру пом и 1. тенковском бригадом при ближиле Книну команданту 15. ње мачког корпуса генералу Фену (седиште у Книну) стигла је директи ва да се Книн најупорније брани и да се забрањује, повлачење према Лици и Босни. Команда _овог корпуса наредила је да се Книн брани до последњег метка, до последњег човјека, а сваки њемачки официр био је обавезан да стријеља потчињеног који напусти положај, по цијену живота ако тако не поступи, а ако јединица напусти положај биће погубљен сваки десети војник.
Нијемци су око Книна своје елитне јединице — 1 шадијску, 373. легионарску и дијелове 392. дивизије са више од 14.000 војника и око 6.000 четника, усташа и домобрана. На висовима око Книна тада много мање пошум љеним него сада — на Оштрој и
имали 264. пе-
Црној глави, код Рамљана, Врбника, Оћестова, Жагровића, Пађена, Старе Страже. Стрмице, Тврђаве,
Дебелог брда Нијемци и квислинзи добро су се укопали, заштитили минама и жицом, одлучни да пруже отпор и да ту остану до про љећа 1945. године да тако заштите своје снаге у Лици и Босни, код Мостара и Сарајева, спријече продор. Осмог корпуса и других наших снага у дубини долином Уне, јер би тај продор угрозио више од 400.000 њемачких војника на сремском фронту, код Сарајева и на Драви.
За и одсудну битку на овом, релативно малом простору, припре мало се једанаест далматинских бригада (1. далматинска пролетерска, 3, 4,5, 6. 8, 9, 10. 11, 12. и 19).
Само су 2. далматинска пролетер-.
ска, 7. и 13. бригада биле ван овог простора. Двије У јужној Далмаци ———
СНАГЕ
У „книнској операцији“ обострано је било ангажовано око 55.000 војника. Нијемци су мзгубили двије дивизије. На бојишту је остало око шест и по хиља-
да, заробљено је око 4.300. Била је то до тада највећа катастрофа
коју су доживјели њемачки команданти. |
ПРИЗНАЊА
адант Тито похорпус. а Главни порел похва
нити
_ Врховни кома! валио је Осми кор „штаб Хрватске га је.
ле, прогласио ударним. Нин Е 1 и У бу ла је најбоља проба
а ) ' за наред-
пјешно положен испит ве, још сложеније Мостара, у Липи. Хрватском И Словеначком приморју. Истри И све до Соче У завршној офанзиви Југословенске лрмије гдје су стигле све дивизије које су потпуно потукле непријатеља код Книна.
операпије око |
ји и Боки и једна у Лици. Биле су ту још 3. прекоморска и 1. тенковска бригада и артиљеријска гру па Корпуса. Ту су и Кнински, Про мински, Врљички и Динарски партизански одред.
На челу наших чета, батаљона, бригада и дивизија налазили су се искусни и већ прослављени коман дири, команданти и политички ко
САСТАВ
У јединицама су оне наше снате' које су иза себе имале побједе на Неретви и Сутјесци, код Јајца и Дрвара, у Лици и Босни, на Корчули и Брачу, код Вукова кланца и Бенковца, Туровца, Сиња, Имот ског, Сплита, Шибеника и Задра. Војевало је на теренима око Кни на око 35.000 партизана, већ много боље организованих и наоружаних. Ту су се храбро бориле наше снаге које је сачињавало 50
о
те
одсто Хрвата, 25 одсто Срба и 14 одсто Словенаца, Талијана, Црногораца, Муслимана, нешто
Руса, Мољака, Француза и Луксембуржана. Сви су се они нашли у истом строју на овом книнском простору да се заједно боре за велику ствар ослобођења и сло боде.
ин
месари, комунисти спремни да хра брошћу и вјештином побиједе непријатеља. Командант Осмог корпуса био је тенерал-мајор Петар Драпшин, народни херој и шпански борац, раније командант 12. ди визије Шестог корпуса и комесар, пуковник Бошко Шиљеговић, познати руководилац козарачких и крајишких јединица.
Битка је почела 7. новембра на падом седам бригада. Овај напад трајао је осам дана и дао је почетне али не и очекиване резултате. Непријатељ се врло жилаво бра нио. Ова фаза напада је омогућила да се потпуније схвате намјере непријатеља и упозна систем одбране, па је од 15. до 25. новембра трајала припрема за нови оргтанизованији и јачи.
Книн на јуриш ослобођен
ти
Двадесет петог новембра нападало је девет бригада са тенковима и артиљеријом. Ова фаза је тра јала три дана и три ноћи. Нарочито крваве борбе вођене су на Оштрој главици гдје је јучер откривен споменик палим јунацима. Постигнути су значајни успјеси У Книнском пољу, код Стрмице и на дијелу фронта 19. дивизије. Али, то није био крај, па је изведен но ви трећи одлучујући напад 1. децембра. У борбу је уведено свих 13 бригада. Непријатељ је стиснут и окружен на ужем простору. Најжешће борбе, и то без престанка, вођене су првих дана децембра. Ге нерал Виндиш тражи да напусти Книн. То му је одобрено, али да се повуче само на планинске масиве, сјеверно од града и да ту дочека прољеће.
Али, све је то било касно. Другог децембра пробијен је фронт с југа. Наредног дана продрли смо у град и ослободили Книн. Штаб Осмог корпуса могао је пос лати депешу Главном штабу Хрват ске да су борци Осмог корпуса на јуриш ослободили Книн, Трећег. четвртог и петог децембра настављају се борбе код Жагровића. Ста ре Страже. Пађена, Илића. Нијем ци у тунелу код Старе Страже пале муницију и гориво и убијају сво јих око 600 рањеника и болесника,
Петог децембра Драпшин Главном штабу Хрватске јавља: „На терену Далмације нема више непријатеља“. Приступило се разбијању и гоњењу остатака које се завршило 9. децембра ослобађањем зрмањске општине, чиме је Книнска операција завршена.
И наш Осми корпус имао је велике губитке. Погинуло је 629, а рањено 2.275 бораца и руководилаца. Осми корпус није никада имао толико губитака. И овом приликом одајмо пошту и захвалност овима у смрти бесмртним, у слави скром ним и несебичним јунацима. Они вјечито остају са нама и у нама, у нашим дјелима и стремљењима.
Снови у јаву претворени
Ову и све побједе прије и послије книнске операције било је могуће постићи због свега онога што је народ Далмације, руковођен Комунистичком партијом Југославије, учинио да изиђе на историјску сцену, да одлучује о сопственој судбини. Спознаја сопствене моћи пробуђена у устанку, снивања о слободи чинила је већим и љепшим. Ти снови и остварења, претворени у јаву, вјечито трају.
Отворени према напредним токовима и стремљењима савременог свијета, градећи друштвене односе који радног човјека стављају у позицију да одлучује о резултатима свога рада, настављамо ток револуције која се најбоље брани и чува ако се њеним путевима увијек иде напријед, ако се нови задаци разрјешавају са револуционарном досљедношћу и непоколеб љивошћу. Тешкоћа је увијек било и никада нам заправо није ни било лако. Али, да смо се унапријед предавали, не бисмо постигли ни оно што смо постигли.
Зато, када кажемо да је основно обиљежје садашње етапе нашег друштвеног развоја — битка за ос тваривање с Дугорочног програма економске стабилизације ради даљег развоја социјалистичког самоуправљања, то прихватамо као пр ви данашњи задатак наше револуције. Тај програм неће се остварити начелним и вербалним подршкама, оклијевањима и одлагањима. Добро знамо, посебно у овом крају, ко је у рату оклијевао и одлагтао да се прихвати борба. Тим путем. се увијек ишло на рубу контрареволуцији или директно у ње но окриље, па ни данас не бисмо смјели да сметнемо с ума ту поуку
· прошлости.
Од почетка оружане борбе закле тве смо полагали са Титовим поимањем револуције, преузимајући обавезу да јој служимо до краја и да увијек будемо на бранику њених тековина. Зато смо данас сви, а борци нарочито, у име својих палих другова, обавезни и позвани, да се боримо за моралне норме, јутословенски социјалистички патри отизам, братство и јединство и рав ноправност народа и народности, одговорни за све тековине народноослободилачке борбе и револуције. Вјера у младу генерацију
Суштинско прожимање Партије и народа обезбијеђено је у устаничким данима, и касније, и на овом подручју гдје се и устанак, и све оно што се учинило до ослобођења Книна, развијало под непосредним и сталним директивама КПЈ и КПХ. Захваљујући томе, Далмација и ова тромеђа, постали су дио свенародног пламена.
Народ овог краја уздао се у вла стите снаге у храброст и спремност на жртве. У немаштини и сиромаштву неразвијене земље, радом и одрицањем, борили смо се за љепше дане који су нам дошли.
Зашто бисмо онда суочени са извесним тешкоћама које нас тренутно притискују сумњали данас у себе и своје моћи. Јер, постигли смо много тога чиме се можемо по носити, измијенили смо лик читаве земље, обогатили је модерним капацитетима. знањем. новим видицима. Додамо ли свему томе одлучност и вјеру Титових ратника и градитеља, зар се треба плашити за будућност земље, њених народа и народности. Народноослобо дилачкој борби је Далмација и овај крај дао људе, оно најдратгоценије што је имао. Крвљу и животима најбољих синова све до последњег дана рата утирали смо пут слободи, ковали братство и јединство југословенских народа и народности. Нема краја у Југославији у којем нису гинули борци Дал мације.
Сви су они давали животе за нову Југославију, заједницу збратимљених народа. Због тога не сми јемо дозволити никоме да роварењем против нашег заједништва, против братства и јединства и осталих тековина револуције узнеми рава свијетле гробове а тенерације рођене и одрасле у миру и нови млади нараштаји најбоље ће им се одужити и бити им равни ако високо држе стијег Југославије, ја чају њено јединство и унапређују све оно што су старији у рату жи вотима и крвљу стекли. Ми немамо разлога да не вјерујемо младим тенерацијама, рекао је. између осталог, генерал Радаковић,
Припремио: Љубиша МАМИЋ
| рев; 5: Пјаца — Емона;
Херојеће јединице 42 и 30 давишије Шаројте орлећо те зочће . вожће. ослобедкле су Словље, главни град Маћедоније, поје Жнаји с00е браћајна цектор ма југу Балкана.
Живела хероксћа Народпо-ослободилачћа војсћа
Живела слободна Мећедоније у демогратећој федеровитној јумнсловимћ
БОРБА
ОРГАН КОМУНИСТИЧИа ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
НЕПОБЕДИВА ЗАСТАВА СКОПЉЕ ЈЕ ОСПОБОЂЕНО || ОДЛУНЕ СРБИЈ НЕПОБЕДИВОГ НАРОДА | "аза поземте| врховњи штаба ве Ма моземн) | ватре кл па 3
х „ЈЕСЕН 1944: СА ОСЛОБОДИОЦИМА, ПОД ЗАСТАВОМ РЕВОЛУЦИЈЕ, У БЕОГРАД ЈЕ
ДОШЛА И „БОРБА“. ИЛЕГАЛАЦ, ГРАЂАНИН
лист — ВОЈНИК, РЕВОЛУЦИОНАР, ] УЖИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ И ПАРТИЗАН БОСАНСКИХ БРДА...“
РОБИЈАШ, ШТРАЈКАЧ,
ж „БОРБИ“, ЈЕ ТЕШКО НАЋИ ПОРЕЂЕЊЕ У ИСТОРИЈИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ (И НЕ САМО
ЈУГОСЛОВЕНСКЕ) ШТАМПЕ...“
· Треба ићи на концерте...
Само за тренутак може изгледа ти чудно што је следећа тема „Ана лизе..“ спорт. Из текста ће се видети да то није урађено без разлога; „-У читавој земљи у питању спорта и питањима у вези са спо ртеким клубовима, прилазиће се на исти начин. Према тим питањима, треба да се има исти став. Стари клубови, који су постојали и под окупацијом, не треба и не могу да претстављају наш спо рт. Све старе клубове би требало распустити, "укинути, док се њихова питања темељито не рашчисте...“ Пракса је потврдила мишљење изнето у „Борбиној“ интерној „Ана лизи...“
Тих дана (4. марта 1945) конста товано је у Резолуцији београдских омладинаца — спортиста: „треба укинути клубове и савезе који су постојали до 20. октобра „1944. и то из следећих разлога: .2) такви клубови су под окупацијом директно или индиректно помагали окупатору и народним издајни
Ми ДАНАС
цима који су се борили против на у „БОРБИ“ Данило родноослободилачког покрета...“ Дача Вуковић (фотос из 1945. гон Став омладинаца је усвојен. дине) У наредном поглављу срочен је „Борбин“ кредо кадровске и обра СОЊА ДАПЧЕВИЋ: „.За све
младе „Борба“ је била велика шко ла. Пре свега, што су радили са тако истакнутим и искусним партијским руководиоцима. То — нас
зовне политике. На мало простора речено је доста. Наш пропратни текст од оног у „Анализи..“ знатно је опширнији., Надамо се "да нисмо погрешили. ама · пиоглавље плави: 1 ап | упимо. трудили су реда нас авнне у | ни. рад. Радбван Зоговић је једном позвао Дану Михајловић и ме не и говорио нам о лику новинара и одговорности професије. Да тре ба читати, ићи на концерте, изложбе, у позоришта; свестрано _ се васпитавати и образовати.
Преношење вести
„-. Ми наше журналисте треба да уздижемо. Од њих треба да стварамо руководиоце... Комуни ста никад није задовољан са оним што је учинио. Оног тренутка, када он почиње бити задовољан са собом, он престаје бити дијалекти чар.
Поставимо перспективу сутратињице, када наш лист буде излазио на 8 или 16 страна, када буде мо _ располагали са много већим апаратом, а са истом редакцијом — па ће нам бити јасно, – зашто је потребно да сваки буде способан за руководиоца, да сваки бу
де способан за уредника. Ми нисмо тип старог новинара. Ми тре ба да руководимо. Сви проблеми морају да буду јасни. Ти можеш да имаш на располагању десет сарадника, али ствари о којима они пишу, теби морају да буду јасне...“ Лепо речено, доста је и учиње но: од 1945. почело је редовно и обавезно учење језика, руског или француског. Одржавани су краћи курсеви српскохрватског језика. Во дио их је др Радомир Алексић.
Сећам се да нам је том приликом дао и две улазнице за први симфонијски концерт који се одр жао на Коларчевом универзитету. Посебно нам је скренуо пажњу да ће дириговати Оскар Данон, 0фицир наше Армије. партизан од првих дана борбе. Обавезао нас је да после концерта дођемо да поразговарамо и да му изнесемо наше утиске...“
Млада и неискусна редакција, терана догађајима увек у – некој журби, није првих дана умела да прихвати почетника.
Натраг у бригаду
РАДОЊА ВЕШОВИЋ; „..Био сам у првом саставу „Борбе“, али нисам остао дуго, два-три мјесеца. Нијесам се снашао. Мувао сам се по редакцији, прелому, али никог да ме упути у посао, да ми да задатак. Одем на прелом, а тамо: Ђилас, Зоговић, – Зихерл, Дедијер... Стигао сам да напишем једну кра Шта се од младих тражило и на тку вијест. ј чему су уредници инсистира-
ли, објашњава:
Остао сам још неко вријеме и како ми нико није давао задатке.
УКРШТЕНЕ РЕЧИ
БРОЈ; 714
Водоравно: 1. Ловачки пас — место у Бачкој; 2. Францу ски град — органи за варење; 3. Рано устајање — први свирач у оркестру; 4. Покрајина у Заиру богата рудом војна јединица — шаховска фигура; 5. Америчка ваздухо пловна компанија — град у БиХ; 6. Иницијали мађарског песника — чврсто агрегатно стање воде — веома дуги временски периоди — римско 1.000: 7 Ознака за север — лула — показна заменица — река у Италији; 8. Ужина — мираз; 9. Свеза — река у Црној Гори — велике просторије; 10. Крупа, лед — град У Бачкој; 1. Прибрежје — костобоља: 12. Предратни мађарски фудбалер — показ на заменица.
Усправно: 1. Лабав — наш књижевник („Иверје“); 2. Чађава — преграда између бродских спратова, 3. Врста двоколица — лирски песник; 4. Прва наша филмска глумица (Ита) — индустријско предграђе Будимпеште — телефон ски позив; 5 Ознака за југ — страна света — ароматична биљка — иницијали писца. „Сељачке буне“; 6. Хемијски знак за технецијум — одељак у вагону — пауза — свеза; 7. Француски вајар — посебно развијен зуб у слона храбар; 8. Италијански председник — бојни отров: 9. Ваз духоплови — голубица (шпан); 10. Постоље за лансирање ракета — шаре на зидовима. 3)
5 В9 7 пе
о
о о ~ч оф ал =.
– о
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 713
– Склоп — гесло; 2. Лион — КР (Коста — паор — ода; Ф% Мир — урма 6. Уа — сет — ОАД — од; 7. Рз 9. ЈАТ — Ломе слон; 12. Интер
Водоравно: 1. Рацин) — окер: 3. ОРА
Ћ
— бас — Сар — се; 8. Плаут — арсен; ТНТУ 10, Ере — Апис — Иго; 1. Тиса — стора.
„је обавезивало и да радимо и да“
о" + тересују, пре свега, за индивидуал
Пише: Бошко Ђ. СТАНИШИЋ иимињин 16.
упућивао упосао, _ напустим ја „Борбу“ ми вратим се у моју Прву пролетерску, · право на Сремски фронт...“ .
Редакција, у спору између свог новинара м' критикованог грађанина, не стаје а приори на страну писца. . ,
АНКА -ЈУРАШИЊ „.Лрикутилжа сам грађу и написала рубрику о ратном добитнику, иначе угледној личности. После објављивања сви су се узнемирили. Највише ње гова установа ми — моја редакција. Они из установе раскринканот тра жили су да објавимо исправку а главни уредник ми је кратко сго пштио „.. Исправку Ћемо објави ти а ти прикупи нове доказе им чувајући „Борбу“ — брани себе“. Два месеца сам проживела, препуштена сама себи, без ичије помоћи — као изгубљена. Нисам 6и– ла у преимућству што сам члан редакције. Напротив. ;
Више сам научила за та два месеца него за цео дотадашњи перм од. Није ми било лако, али — одбранила сам м „Борбу“ м себе...“
ЈОВАНКА СОЛДАТИЋ: „..Када сам саопштила Марјану Стилинови ћу да намеравам да наставим сту дије одговорио ми је: „Неће моћи! Сви несвршени студенти хтели би да: иду на факултете. То је већ покрет. Тај притисак се осећа и у Армији. И свршени матуранти такође хоће на студије! Ко да ради7 Будеш ли инсистирала ја ћу то изнети на партијски састанак...“ Витзе од теорије цењена је пракса. НЕЖАД СТАВЈЕЛ: „Никола Ву
· јановић, уредник, пред сам Први
мај — тек сам био закорачио у редакцију — наредио ми је да напишем — уводник за свечани број. Које су то муке биле! Наттисао сам га, ипак, м — објављен је.
Подстицао се индивидуални рада
"ДАНИЛО ВУКОВИЋ ДАЧА: „о рло рано, већ 1945, имали смо ма рксистичке кружоке у којима смо читали и прорађивали марксисти чку литературу. У групи су се на лазила по 3—4 члана Партије им кандидата. Кружоцима су руково дили „поткованији“ другови. На састанке смо морали доћи · добро припремљени, значи, морали смо
— индивидуално да радимо...“
Нови новинари
Од првог дана у редакцији је усвојен принцип, којег ће Вељко Влаховић и усмено саопштити неколико година касније (у предавању 14. јуна 1951):
„Борба за добре новинаре неЋе бити у школама него у самим редакцијама и на добијању квали тетног новинарског кадра у самим редакцијама...“
Ипак, историја ради, мора се рећи да је први масовнији и квали тетнији прилив у лист уследио после завршетка курса одржаног у првих четири-пет месеци 1945. у Београду. Био је планиран ла се одржи још на Вису, и то за секретаре среских комитета и председнике НОО срезова. С обзиром на нове потребе, проширен је и одсеком за новинарство. Карактеристи чан је садржај телеграма који је тим поводом ЦК КПЈ упутио (11. фебруара 1945) на терен:
(Наставља се)