Борба, 07. 12. 1984., стр. 7

РУ СТРАНА • 7. ДЕЦЕМБАР 1984. — "БОРБА

СУСРЕТИ

· Село У СЛИЦИ

Ф 0 тридесетогодишњи Мартином Јонашом, нијих за несумњиви

Ковачица — познат и признат светски центар наивног сликарства. У овом питомом банатском месту; сада већ може се слободно рећи. далеке 1951. године, група наивних сликара основала је Ликовн секцију и ударила темеље такозваној Ко. вачичкој школи наивног сликарства Идуће године навршиће се и три деценије о како је у Ковачици основана прва тезе рија сељака сликара (данас Галерија народних сликара), која представља јединствену. ми прву галерију слика на селу у Југославији. !

Најистакнутији представник Ковачичке школе наивног, сликарства јесте, свакако, Мартин Јонаш, оснивач Галерије у овом месту и један од мнајзапаженијих југословенских стваралаца наиве. Светски реноме стекао је својим радовима и мнотим изложбама шездесетих и седамдесетих година.

Учинак једне генерације

— Припремамо се да у мају наредне године обележимо тридесетогодишњицу постојања ковачичке Галерије наивних сликара, каже Јонаш. 'То је не само прва талерија на селу у нашој земљи, већ и прва галерија наивне уметности Словака у иностранству. На жалост, јубилеј нису дочекали Владимир Бобош, Павел Лацко, Михаил Биреш, Јан Сокол, који су сликарску четкицу трајно испустили из руку... Проредили смо се, али њихова дела живе, Галерија постоји, пристижу нови.

Ф Има ли изгледа да ова Галерија прерасте своје оквире и постане, рецимо, место где ће бити представљена целокупна и веома значајна војвођанска наивна уметност“

— Постоји мишљење да је сазрело време да се ковачичка Галерија прошири. односно, да се отвори једно одељење за слике војвођанских самоуких сликара. На то подстиче и нова Енциклопедија наиве света која говори да све земље имају колекције и музеја, а од наших истичу се збирке из Ковачице, Загреба, Требња, Светозарева и Санског Моста.

#ф Можете ли, укратко, објаснити развбјви тридесетогодишњи пут Ковачичке школе наиве

— Почели смо ми, земљорадници, са неколико разреда основне школе... Али. уз „животну школу“. с великом дозом талента, храбро смо ишли напред... Много се тога било накупило у нама: ратови, недаће, тежак живот..:

„причао“

дио...

ка... Но.

ако треба

Велики су Рабузин и Фејеш!

дела су

Фф Гле је ту Ваше место, како ес време олражава на Ваша схватања м етварала-

петвог — 'Тешко је о себи говорити... Али,

пова још каже.

пи Галерије у Ковачици разговарамо са једним од њених првих људи најзаслужуспон стваралаштва у овом крају

У СВЕТСКОМ ВРХУ: Мартин Јонаш

осећам да се крећем у сликарском смислу. Раније сам, као неко дете, свашта на својим брбљао. беспотребно... Те, био један човек. па један дуд, па кошуља са цветићима... За то постоје и разлози, јер, на пример. за мене 9. обичан датум... се о главу: жив сам,

Али, ваљда с годинама, дошла је смиреност, рационалност... идеја, међутим, не одступам — сликам про живљени живот, измењени таљи. Доживљаји силовито надиру у сећање па морам брзо да радим. последње време највише цртам, су мапе графика „Збирка сонета за ћутање и гајде“. „Под војвођанским небом“ и „Сеоски ловци и музиканти на земљи“,

— Ото Бихаљи Мерин и Небојша Томашевић заслужују похвалу што су добро пласирали наше стваралаштво у Светској енциклопедији наиве. Они који су залутали. брзо су одумрли... неког Иван Рабузин и Емерик Фејеш. Њихова препознатљива м жвна у стваралачком смислу. је виртоуз, али много тога тек треба.да лр-

сликама, чак сам

мај није сува реч, Завршио се) рат. Куцнем поново сам се ро-

Од првобитних

рад. руке, ноге, су облици,

човебоје де-

Зато у а плод

Лично мислим, издвојити, онда су то

изузетно снаГепералић без праве приче, Жалу-

Сл. ПАШИЋ

_ Маћ флауте

Ф Вечери ансамбла „Про музика“ и пијанисте Кемала Ђекића у београдским двора-

нама

'Диригент Ђура Јакшић и ансамбл „Про музика“ отпочели су своју 18 „сезону и двадесет трећи циклус „стилских концерата“, Симфонијом бр. 3 л. Соркочевића. Хајдновим Концертом за флауту Д-дур, са Љубишом Јовановићем, као солистом, који ће то својство задржати и у Данцијевом Концерту за флауту Д-мол оп. 51, пре ког је изведена Симфонија Д-дур оп 18 бр. 4 Кристијана Баха. Одмах да кажемо, изврстан концерт! Не памтимо да смо нешто ље чули од овог ансамбла. А није ни чудо: за првим виолинамл три концертмајстора Београдске опере; уз то, у ансамблу скоро цео Земунски гудачки казртет. затим први виолиниста и први дувачи Београдске филхармоније: дакле, као појединци сви моћни, уз то и усвирани свакодневним заједничким радом. Нека се тако и устале, имаћемо бар један одличан оркестар у Београду. А крај њих, сјајви Љубиша Јјозановић, који — не зна се — да ли пева или свира. том својом флаутом!

Како је само Данција свирао,

пкост и разиграну маштарију, сву ; Моцартом па и Вебером, то је тешко описати. довољно ако кажемо да су морали да понове ео трећег става! Б Ако | Лука Соркочевић, у уводу, Бел Пе ву добро састављеног оркестра, Кристијан | а О својом симфонијом послужио му је да се ОУ целој скали својих моћи, да иу лахорским Би ОИ ма буде опојно звучан, а да опет У Кро РИМ и прозраман и меж! Дабоме, ту су и заслуге дирј [ па Ђуре Јакшића, који се пред моћницима и сам ем како осећао моћан, и приредио нам једно лепо изне нађење.

РМаН Ђекић, асистент Музичке академи је На вбог Сада. пијанист је кога знамо већ НЕ 46 на, још од времена кад се као о п су дНане на разним такмичењима и смотрама. 8 С КЕ велика нада, он данас значи једну _Ррезлас~ 01

таквог смо га слушали и

више него импонује. Као | АИ њем концерту на „~Уле чули и на његовом послед; а

цу“. када је свирао Шопена (Ноктурно оп. ПИ ц мол, Балада г мол, Амданте опувнара Ма ТИ Лон. с мол) 118 А Меолонева оп. 22) и листа (Совата 2 а бис). додао Листов „Мефисто валцер“. и тиме показао куда з ) ељење.

га стово интимно опред Да Е Лист. У добри час! То је његов Мира терен Бар за сада. Свирање му је еј пива ет и

"љензиј УДУ жава радози но „у тензији, буди и одра | он 25 би Маа тренутак, по завршетку Пре а пео да испуни. да озрачи својом ЛИЧНОШЋУ, Д И | = . 8 : гући и себи и публици да се врате ПА и мо, првобитно стање. сигурно би утиса Ни и ЈЕ Шопе 32 Једно је сигурно. Ноа У инана Ђекић петола. Лист је естрада. а опен 1 с У ПИ бена као Листа, а то није Лори А треба: испевати, и У најбржим Заир ДА ђ опет. стара да У јединици времена одсв р

што зипе нота, и — нема тог певања. сл. ТУРЛАКОЋ

ту лепршазу љу-“

у друговању са виће јелон

НАУЧНИ СКУП У САРАЈЕВУ 0 БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Повратак извору

Ф Није нимало чудно што су најбољи и најталентованији писци •

били уз револуцију — истакли учесници

(Сарајево, 6. децембра) Социјалистичка мисао И књижевност, тема је не само књижевно-критичких расвјетљавања о писцима и дјелима у међуратном периоду у Босни и Херцеговини и шире у Југославији, већ и трајно отворен проблем који омогућује разматрање значајних теоријских цитања везаних за књижевно стваралаштво и друштвену . ситуацију данас. Ово је, у најкраћем, основни утисак који се повио након прве данашње сесије научног. скупа „Со-

цијалистичка мисао и књижевност у БиХ између два рата“ у чијем раду учествује око тридесет теоретичара, кри-

тичара и књижевних историчара, из свих крајева Југославије.

Научни скуп о овој проблематици, како је то приликом његовог отварања рекао Миодраг Богићевић, директор овдашњег Института за језик и књижевност, значајан је јер ће обрадити сложену материју о којој непрекидно трају живе расправе везане нарочито за проблем ангажованости, тенденције, однос књижевности наспрам друштва и политике, у чему се разоткривају сагласјаи про

ЗАНИМЉИВОСТИ

иштемо тате тета

тивурјечја писаца и њихових политичких и идеолошких опредељења. То је на извјестан начин апострофирао и Иван Бригић, председник ГК СК Сарајево, у поздравној ријечи натласивши да је у револуционарној и духовној изтрадњи и успону нашег друштва, даљем развоју

његових тековина и разрје тпавању ововремених противрјечности незаобилазно стално "враћање његовим извориштима, наслањати се У стваралачком смислу на коријене те мисли који су врло дубоки у овом поднебљу и који су чврсто уплетени у прогресивну, лијево оријентисану мисао на читавом југословенском простору.

Колики су снажни утицај социјалистичке идеје и напредни покрет имали на босанскохерцеговачке књижевне ствараоце између два рата показао је већ у врло прегледном и синтетском _ уводном _ реферату проф. др Славко Леовац. Он је рекао да у БиХ након првог свјетског рата наставља да живи и развија се' реалистичка књижевност, ослоњена на предратну литературу и оснажена новим животним и књижевним, експресионистичким резултатима. У то ври-

јеме развила се до пуне зрелости _ „босанска прича“; Станишта Тутњевић, као други уводничар, посветио је своје излагање методолошким проблемима У проучавању књижевне љевице у БиХ између два рата, као и прецизнијој типологизацији мотива и интереса аутора за социјалну тематику. Залажући се за тезу да је напредна књижевност „оруђе социјализма“ Мира Ђорђевић је истакла потребу да се у приступу оваквом виду стваралаштва не може примјењивати само историјски метод, већ и мнајсавременији аналитички приступи као што је естетика рецепције. Корисну дистинкцију из међу појма социјалистичка мисао и термина напредан покрет дао је Мухамед Филиповић, истичући да се радничка класа у периоду између два рата јавља као полифона стваралачка сна-

га. Х

Милан Ђурчинов изнио је неке нове моменте у Рациновој критичкој дјелатности који су у непосредној вези са прогресивном марксистичком мишљу У Југославији у вријеме његовог књижевног ангажмана тридесетих година.

Скуп наставља рад.

М. КОВАЧЕВИЋ

Мала историја Прстена

„Добричин прстен“ ју Музеј позоришне драмских уметника

за животно дело, Када је Добрица

40 година уметничког

_равирани ликови 'чио: Шлајлок (Млетачки (Орлић) и Милутиновићево

је великом уметнику уручем тек 1939. Поравни ти пити Сава

ЗАГРЕБАЧКА КАЗАЛИШНА ПАНОРАМА

Утрка театара

Ф Чак четири премијере, може се слободно рећи, намах су освојиле критичаре и публику, али и покренуле расправе о густини премијерног репертоара, и о томе шта се њоме жели постићи

Занимљиво је да загребачки казалишни живот овом сезоном корача у валовима доста густих премијера, али без узајамне координације театађа, па се догодило и поред постојања Заједнице казалишта, да су ових дана двије премијере биле исте вечери, Тако су се публика и критичари опредјељивали између Шекспирове „Комедије заблуда“, у режији Ивице Крајача, који је као адаптатор дао и свој поднаслов „Тајна веза из Ефеза“, у изведби загребачког Казалишта младих — и ЖХаџићеве нове комедије „Богови су уморни“, у режији Петра Вечека.

Три загребачке и једна вараждинска премијера, биле су привлачне за публику и занимљиве за критику. Свака је на свој начин казалишни изазов за редатеље, адаптаторе и глумце. Након „Господе и другова“ у „јЈазавцу“, Хаџић се у кратком времену представио новом комедијом „Богови су уморни“. у „Јазавчевој“ депаданси „Видри“ и неким новим акцентима у избору сатиричног материјала и ликова освојио публику. Овдје популарни комедиограф подјелом улога повезује грчку класику са нашом сувременошћу, па су му лица Херакло, односно друг Херак, Антигона, односно другарица Ана; супруга, затим Прометеј. односно

Фердо Прометић, познати писац, те двоје младих Аполон и Венера, односно Пол и Вера. . Под лупу сатире Хаџић ставља односе између оца и сина, старог борца и младог бунтовника, и. неспоразуме који су евидентни. Њима до даје и врло успејели сатирични „портрет књижевника са два морала — партијским и "умјетничким, Један је строг, други широко демократичан: с првим исти човјек сједи на партијским састанцима, с другим за столом пише своје књиге, и у њима напада онај први морал. У тој јанусовској распетости Хаџићев Прометеј, односно Фердо Прометић, изазива сатиричку шутњу у гледалишту, али на крају ипак и смијех, јер је Хаџић комедиограф,. и његов Фердо није никакав збуњенко: он сам види свој положај, али ваљда себе не сматра кривим за ту ситуацију, па се и он смије на властити рачун, Старокајкавски игроказ по

мотивима Молијерова „Грађенина племића“ с краја 18 стељећа загребачка је „Ко-

медија“ с успјехом пласирала кас комад хумористичке. ведрине и смијеха на рачун лавне племениташке прошлости. Редатељ Георгиј Џаро је оживио ликове као пародиране гравуре старих портрета, који су у своје вријеме

ЛУТКАРСКО ПОЗОРИШТЕ У ЉУБЉАНИ

За мале и велике

Фф Пакон 36 гтодила бескућвиштгња, Градско позориште лутака добило је

своју зграду

(Љубљана, децембра).

Дана Републике је љубљанско Градско : најзад своју зграду. Средства за изградњу су прикупили Љубљалчани самодоприносом. Ово позориште, основало пре 36 сада само складиште Па ипах, његози уметници луткари имају за собом 106 премијерних представа и, што је најзанимљилутке „Звездица поспанка“, које је уништио пожар,

Ново позориште је већ првог дана. још пре званичног отварања, привукло љубљанских

луткарско повбриште

година, поседовало је до

вије, оних из

сачуване су све представе

неколико хиљада

шана и њихових родитеља.

Поводом сва очекивања. То шта је заппаво

граду Словеније —

обило

шта и додаје:

осим љене,

ђење нових, чак

представа.

мали

заједнички додељу-

уметности, Србије и Златара Мајданпек. Признање се додељује глумцу

Милутиновић славио рада (1987), Удружење драмских уметника одлучило је да направи златан прстен ла којем ће бити угкоје. је Добрица туматрговац), "Орлић

— Ова навала деце надмашила је

директор Градског луткаоског позори-

— Није било лако изборити се за новац и све друго што је потребно за ново позориште, али кад видим насмејана лица деце, све муке су заборав-

Нова зграда има салу која може да прими око 300 малишана или 200 одраслих гледалаца И мајсавременију покретну позорницу која омогућлва уво-

сле рата, било Савез

Љубиши учинив,

нОоМ уметнику,

име, Прстен

били значајници отмјеног начина живота и понашања. Барон Тамбурлано, којег унутарњом комиком притлупе самодопадности тумачи ветеран Младен Шермет, централна је личност те комедије карактера, али уз њега су смијешни и његови ближаи, као и службена лица, која од глупости Тамбурлана праве или добит или забавну лакрдију у којој уживају. Културно-хисториографски је занимљив податак да је комад „Чини баруна Тамоур лана“ 1802.године изведен У Загребу. у Сјемеништарском казалишту на Каптолу, и да је било неколико преродби и постава те комедије у Загребу и Вараждину. Али је сада унесена једна освјежавајућа иновација — у потпуно кајкавску комедију укомпониран је стародубровачки говор, којим се служи „великовечник Правдомерич“. Тиме је наглашена загребачко-дубровачка компонента прерадби и локализација Молијерових комедија у наше домаће прилике и вријеме. МА ансамблу успјешни партнери Шермету су Випко Краљевић (млади барун), Недим Прохић (Правдомерич), Отокар Левај (Фишкал Вртиреп), Мартин Сагнер (Префектуш), Младен Разари (слуга Мишко), Дарко Срића (Гаспар) и други.

„Комедије“

Мако углавном дају представе

Љуба Тадић (1980), Мира "Мија Алексић

али он то није Тек када је Музеј прослављло 30. годидобитници су: (1983) и Невсика Урбапова (1985), |

је речи да Добрица прстен

поклони некоме од ова три уметника: Миливоју Живгновићу, Јовановићу

Раши Плаовићу или

шњицу рада, отковане су копије Добричинот претена и уведене као награда заслуж-

Лосалашњи Ступица (1981), Радмиловић

(41982). Зорли

(м. Н)

ДОБАР ПРИЈЕМ: Фадил Хаџић

Вараждински тевтар „Аугуст Цесарец“ са „Браћом Карамазовима“ показао се зрелим и за рискантне адаптације и драматизације тог

великог романа Достојевског. Редатељ Матко Сршен у том леликатном послу био је врло сретне руке.

Успјело му је да из текста извуче суштински психолошки и драмски материјал, те да у коморвом простору вараждинске подрумске сцеве освијетли атмосферу и главве ликове Достојевског, с ансамблом од тринаест глумаца, од којих неки играју двије, а

неки и три улоге. Гледаоци су увучени у игру, која симулатано извире испред и

иза њих, са суптилним вођењем драмског збивања од колективних ламентација над субином човјека, до индивидуалних сукоба између старог Карамазова и његових синова.

Представу су изнијели прваци вараждинског Казалишта Томислав Липљин (стари Карамазов), Ивица Плованић (Иван), Душан Џакула (Дмитриј) Николај Поповић (Смердјаков). Јагода Новак (Грусењка), Љубомир Керевеш (Алексеј) и други.

Наско ФРИДИЋ

пате титан

за

децу, Градско луткарско позориште ће

представе нодраме.

сада у свој репертогр

укључити и за одрасле и луткарске моМиран _ Херцог и Матјаж

ЈШмид су за луткарско извођење при-

стика.

каже Аца Шуњић.

редили „Мартина Крпана“ Фана ЛевОдраслој на и представа „Мртвац дође по љу-

публици је намење-

бавницу“, коју припрема Светлана је довољан доказ Макарович, недостајало главном . а) - Зе ову сезсну предвиђено је још |

15 премијера. Уводи се позориште сен-

ки представом „Петар Пан у Кенсинг-

мо нашу

скесперименталних

тон парку“ а Матија Милчински обновит полулгрну

ку“ Франа Милчинског.

ће

„Звездицу поспан-

Сада сви од нас очекују нешто по'себно. Трудићемо сз да не разочара-

публику — кажу чланови

Градског луткарског позоришта,

А. Д.

ФИЛМ У СЛУЖБИ ФАЛСИФИКАТА (2)

Филм „Спасење“ је на жалост само епизода у бугарској крађи и прекрађи туђе храбрости, ослободилачке борбе и револуције других народа и туђих територија. У оживљавање претензија према Југославији, пре свега поема македонским али и другим просторима, укључују се и имена људи који су првих година после рата осуђивани као носиоци фашистичке идеологије у Бугарској пре и У току лругог светског рата (Коста Црнушанов У „Воевом историческом зборни ку“, на пример, прошлог пролећа пориче окупаторску мисију бугарске војске у Јутославији), Не заборавља се ни

на „завет дедова“ да се мајци Бугарској врати отргнута Македонија“. На-

челник Генералштаба бугарске армије Атанас Самарџитев, поводом њене годишњице 1983, на пример, каже да је бугарска армија, наоружана најмодернијом техником и У нераскиливом савезу са брат-

ским армијама Варшавског уговора, на челу с непобедиом совјетском армијом,

спремна ло краја да испуни завете својих дедова...“ Бугарска је то. уосталом. и У прошлости чинила.

Из таквих претензија нису искључене ни актуелне софијске оцене о доприносу народноослободилачке борбе Југославије у другом светском рату односно у уделу бугарске војске У ослобоћењу наше земље, Њихови аутори. очигледно. нису одмакли Ол оцена које су у томе дате у резолуцијама Ин

Крађе и прекрађе _ прошлости =

Сем што се у суседној Бугарској својатају | југословенске територије, умањује се и допринос НОВЈ а преувеличава ангажман сопствене армије! 3 ЛЕ;

формбироа 1948. и 1949, голи не. | Сада се, на пример, пише ла су крајем 1944. једино 677 гарски војници могли ла се супротставе нацистичким јелиницама, јер југословенски партизани „нису имали искуство“ у фронталним борбама. Не сумњамо у то да бугарске јединице нису стекле искуство. али су та на жалост стицале у више нето трогодишњоћ борби управо против југословенских народа и њихове народноослободилачке војске, ; У Бугарској се може наставити снимање филмова сличних „Спасењу“ са нескривеним антијугословенским и антимакедонским претензијама и порувама. Могу се призивати у помоћ и стране силе. у чему генерал Самаршијев свакако није усамљен. То неће, међутим. ни спасити ни избавити софијске ауторе од одговорности због таквог понашања. Постојање макелонског народа и територијалне аспирације према македонским и другим југословенским подручјима нису никаква „отворена питања“. која би могла како се то прижељкује у Софији — да постану предмет разговора и нагодби у било каквој форми и на било каквом форуму. Крајње је време ла се то најзад схвати и у Бугарској. “У којој се не само филсмки и реторички неодговорним мећународним понашањем балкански простори чине нестабилнијим и погоднијим за у

питање страних сила. Мило ЂУКИЋ

аи

ЈУЧЕ, ДАНАС,

СУТРА

а еннииииннниннинтиннианилишнииивинцииновиеииипИивенвлаили Ини Ф ШОВАГОВИЋ СЕЛЕКТОР ПОЗОРЈА

Нови Сад. — Ма јучерашњој _ позорја једногласно је прихватио предлог југословенских буде драмски уметник из Загреба Фабијан Шоваспецијалне Стеријине дугогодишњем родног позоришта у Новом Саду, дугогодишњем управнику

бор Стеријинот ла селектор наредних 30. игара говић. Две Милошу Хапићу,

кође

седници, Главни 01-

позоришних

награде додељене су управнику Српског наи Вељку Убавићу, та-

Народнорт позоришта у

Сарајеву и јељном од оснивача Позорја.

Ф ФЕСТИВАЛ АМАТЕРСКЕ ДРАМЕ

Чапљина. — Тринзести фестивал аматерске драме Босне

и Херцеговине улази у завршну

фазу. До сада су приказане

представе аматерских друштава из Чапљине, Тузле, Сребр-

нице, Сарајева Бањалуке и препуним гтледалиштем.

Босанског Брода — све пред

Ф СКУП ИСТОРИЧАРА

Загреб. — Овде је почељо дводневно саветовање с те-

мом „Методолошки и научнорије СФРЈ после 1945. године“. научних радника

историчара и

истраживачки проблемч истоОво је, уједно, први сусрет из целе земље посвеће/а

наведеној теми, Уводно излагање на скупу имао је директор Института за историју радничког покрета Хрватске др Злат

ко Чепо,

Од СЛИКЕ ЏЕНИФЕР ГАРЕТ

Београд, — У Уметничком павиљону „Пвијета Зузорић приређена је изложба слика и графика канадске уметнице Џенифер Гарет. Поставку је организовала Амбасада Канаде у Београду, а одабрано је четрдесетак слика и графичка Га-

ретове,

РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПРЕДШКОЛСКОГ И ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ТУЗЛА

ООУР-а ОСНОВНА ШКОЛА „НАРОДНИ ХЕРОЈ

СЛАВКО МИЋИЋ“ МРАМОР

Савјет ООУР-а ОШ „Народни херој Славко Мићић“

у Мрамору расписује

ОГ Л'А С

За пријем радника на послове и радне задатке 1. Наставника руског језика — на неодређено вријеме — на пола норме — 1. извршилац

Наставника физичког васпитања —

на неодре-

ђено вријеме — на пола норме — 1 извршилац вријеме —

Секретар 1 извршилац,

школе — па неодређено

Радника на одржавању чистоће — пола норме —

на одређено радно вријеме до 30.

— 2 извршиоца. услови:

5. 1985. године

Кандидати треба да испуњавају услове предвиђене Законом о основном образовању и васпитању у СР

БиХ. Пријаве

са потребним

документима слати на

адресу школе: ОШ „Народни херој Славко Мићић“

Мрамор.

Оглас остаје отворен 8 дана од дана објављивања,

НАПОМЕНА:

Извршилац под бројем три треба да има заврш

биротехничку школу.

МАЛИ ОГЛАСИ

СЛУЖБА

ООУР Мародна библиотека „Филип Вишњић“, Бијељина, расписује оглас за _ пријем приправника на одређено вре ме за обављање послова и ра дних задатака археолога У Музеју Семберија, један. извршилац. Услови: завршена висока стручна спрема, филозофски факултет група зр хеологије. Да се не води под кривичном истрагом. Оглас траје осам дана од дана објављиваља. Пријаве са доку ментима о испуњавању услова и документима предвиђеним Друштвеним договором о запошљавању на подручју СИЗ за запошљавање Тузле, доставити на адресу: РО Цен тар за културу, образовање и

информисање Бијељина, | омладинска број 1. лично и

с— ви

прштом.

Ри

НА ОСНОВУ одлуке Радичког савета број 115-8% од %, (5 густа 1984, године УПИ РО „о БОЈ“ ООК-а „Осјечани“ У "а јечанима. расписује оглас

а +0-— Р

РЕ

обављање послова и ралвих за |

датка; руковалац _ пољопри релном механизацијом, један извршилац на неодргђено треме. Услови: КВ возач, ј жен испит Б, Ц и Е категор је и једна година радно; иску

ства У струци, Оглас остајс от

ворен осам дани од двна јав љивања. Непотпуне и неблаго- _ премне пријаве неће се узима“ ти у разматрање. Поијапе Ј казе 0 испуњавању услова из огласа слати на адресу: УПИ_ РО „Добој“ Радна сједница 78 једничких служби Добој, Сера _ јепска број 56.

о +