Борба, 20. 01. 1988., стр. 10

ЕЖУРНА СТРАН

ћ а

Наши студенти у Румунији: Зашто се средњошколцииз —. Тимочке крпјине све чешће опредељују 30 студије

у суседној земљи

КОМУНИСТИ ИРО „РАД“ О 0 ДЛУЦИ ОК СК СТАРИ

·" Превртање

унав успављује| – старих чарапа

Фф Прихваћена критика Општинског комитета, али не и аргументација да су се понели опортунистички и показали идејну слабост због неизрицања никакве идејне мере, сада већ искљученом члану СК Браниславу Милошевићу. — Одбачен захтев за

одговорне

· Ф У протеклих петнаест година 60 наших студената дипломирало на румунском факултету, а према незваничним подацима тренутно се У Румунији школује 71 студент. — У зајечарском региону нико нема

_ анализу, чак'ни поуздану информацију о разлозима

наше средњошколце

Више од 60 свршених средњошколаца зајечарског региона завршило је у последњих петнаест година факултете у СР Румунији. Око 70 их сада студира. Од далеке 1969. године, када је први студент из општине Зајечар уписан на један од факултета у Букурешту, до данас тај број се сваке године повећавао упоредо са порастом интересовања да се унапред створе услови за одлазак на студије.

Подаци су недовољно истражени јер овај проблем нико организовано не прати. Са територије општине Кладово факултете У Румунији је завршило око четрдесетак наших студената, из Неготина седам, из Бора шест, из Бољевца три, из Мајданпека три и из Зајечара два. Највећи број оних који сада студирају је из општине Кладово — око 30, из Зајечара 10, Бора седам, Неготина 16, Бољевца шест, Књажевца два.

Сви заинтересовани, нико не зна

У Регионалном СИЗ-у за образовање у Зајечару секретар СИЗ-а, професор Јакша Динић нам је одговорио да то није у њиховој надлежности, да приватно зна да има таквих случаја, али да о томе немају никакву евиденцију.

У Међуопштинској регионалној заједници, Цветко Јовановић, одговоран за све што је везано за међународну сарадњу, објаснио је да се овај проблем не прати и упутио нас на СИЗ образовања. И у Међуотиштинској конференцији ССО у Зајечару кажу да је проблем веома интересантан, али, колико је њима познато, њиме се нико до сада није бавио, а то је неопходно. У Међуопштинској конференцији ССРН у Зајечару, секретар Јеремија Јанковић, такође тврди да се до сада ова организација није бавила овим питањем, а секретар Међуопштинске конференције СКЈ у Зајечару Стојан. Стојиљковић сматра да је потребна детаљна анализа на основу које би се касније креирала политика у вези са овим студијама.

Након свега, једно од основних питања је како је могуће да највећи број студената у Румунији одлази мимо Републичког комитета за међународну размену студената, односно Републичког комитета за образовањег Осим тога, који су разлози да ови млади људи Радије студирају у Румунији Школовање на шверцовање

Највећи број наших студената у Румунији студира медицину а међу њима је највише жена. Медицина се студира у Букурешту, Крајови, Клужу и Темишвару, петрохемија у Плоештију, агрономија, техника, кибернетика и фискултура у Букурешту, Крајови и Темишвару. Неке су процене да се мотиви за студије у Румуни ји могу тражити у далеко повољнијим условима за упис — највећи број оних који се тамо уписују није положио квалификационе испите на нашим факултетима. Затим, углавном се ради о средњошколцима који имају успех испод одличног, па су створени безбројни приватни канали преко којих се они уписују. Осим тога, студирање је у Румунији много јефтиније јер се средства обезбеђују приватним клирингом или, најчешће, недозвољеном трговином робе и девиза, а понекад се учине! услуге професорима и другом особљу на факултетима.

Како је која генерација стизала за упис, тако су их њихови вршњаци у земљи

преко Дунава

зависно од тога шта је у том моменту конјуктурно за продају у Румунији. Прве су звали „жерсеј студенти“, затим су то били „вегета студенти“, а сада су „кент“, јер су у овом моменту најконјукфурније ове цигарете. Наши студенти до недавно нису плаћали девизну котизацију за студи-

рање. Сви се смештени у студентским домовима (приватно становање није

дозвољено) хране се у студентским мензама и све те услуге су за наше прилику изузетно јефтине. Такође су јефтини и уџбеници. Највећи број наших студената завршава факултете на време и враћа се у Југославију, али има и оних који одлазе на Запад и тамо се запошљавају. Интересантно је да већина дипломираних студената,

који одводе

помогао мој земљак Сава Јанковић, који је у Румунији доста дуго живео. На мом факултету је радио као професор руског језика Бранко Оташевић, пореклом из Југославије (ИБ емигрант из Црне Горе пр. ДВЈ који је такође помагао студентима из Југославије. «ФРакултет сам завршио у року са просечном оценом осам, диплому сам исте године нострифицирао и одмах се запослио у Зајечару. Посебно бих хтео да кажем да је у то време веза између нас, југословенских студената. у Букурешту и наше амбасаде била стална и врло корисна. Како се сада студира у Румунији, питали смо родитеља једне девјке која студира медицину у Крајови. Родитељи, просветни

ПРАВНИ АБД РЕМИ ДЈ ВАР ШАР ЧЕ РК ИЉА

Некад

ОНО...

И у прошлости је један број људи из Тимочке крајине студирао у Румунији. Додуше, мотиви су били пе-

што друкчији него сада, али

постоји.

континуитет студирања

Један од првих студената у Румунији је Антоније Поповић, родом из села Душановца код Неготина. Оп је завршио филозофију у Букурешту о трошку румуп-

ске владе. Био је

заклети сепаратиста и

заговорник

припајања тимочке долине Румунији. Приликом склапања Версајског уговора 1919. године Поповић се поја-

вио као самозвани

представник Влаха из

Тимочке

крајине и тражио од потписника Версајског уговора да се „влашко питање“ стави на дневни ред. Био је подржан само од Јапанаца. Касније је Поповић био иницијатор формирања „Удружења Тимочана“ у Букурешту и организатор сепаратистичке акције, познате кло. „Ва-

ља Тимокулул“.

За време другог светског рата бно

је

дипломатски представник Румуније при Недићевој вла-

ди.

И између два светска рата, тачније 1928/29. године, једна група свршених средњошколаца из околине пеготина, задојена идејом сепаратизма, а уз максимално

повољне услове које им је

омогућила тадашња румуп-

ска влада, отишла је на студије у Букурешт, Међу њи-

ма су бити

Крста Сандуловић,

познатији као Санда

Кристеа, који је студирао педагогију, а касније се бавио књижевношћу и историјским наукама, Сава Рабо-

вљановић, који је завршио

права и Борис Пашујковић,

који завршио медицину — сви из села Злокућа код Неготина. Из села Ковилова, такође код Неготина, студирали су и завршили педагогију Филип Радицовић и Ду-

шан Чучуловић.

Сви ови људи били су на одређен начин активни У тзв. „влашком питању“, али су овом послу прилазили

са различитим гледањима.

Санда Кристеу, био је поборник отварања школа у Тимочкој крајини, правописа, школовања и формирања

Крста Сандуловић, алијас румупских увођења влашког језика и интелигенције и

стварања предуслова за аутономију у оквиру Југосла-

вије. После другог светског рата, 1946. године био

је

аташе за штампу румунске амбасаде у Београду. Сада живи у Темишвару и пензионисани је професор.

после нострификције дипломе, у својим родним местима врло брзо добија запослење. Нисмо успели да пронађемо ниједног незапосленог. Разговарали смо са једним од доајена послератног студирања у Румунији. Раде Димитријевић, професор физичког васпитања У Средњој техничкој школи у Зајечару, нам прича:

Помоћ земљака

— Студирао сам на Факултету за фискултуру У Букурешту од 1969. до 1973. године. Једноставно, могу рећи да из тог времена носим најлешше успомене, а своју професију сам најбоље научио. У Букурешту нас је било седамдесетак из целе Југославије. Ја сам био једини из нашег краја. Сви смо били третирани исто како и румунски студенти. Студирали смо изузетно јефтино, јер смо у мензама и интернатима и-

"мали попусте пошто смо,

после завршених испита. били обавезни по 15 дана да радимо на физичким пословима. Могу рећи да сам студије завршио захваљујући продаји „ролки“ и клупчића вунице. На факултету смо добијали бесплатно уџбенике, свеске, оловке и спортску опрему. Квалитет наставе, по мени, био је на доста високом нивоу.

— Приликом уписа на факултет, а и приликом студирања, наставља Раде Димитријевић, много ми је

рдници, желели су да остану анонимни.

— Наша ћерка студираса одобрењем Републичког комитета за образовање из Београда. Завршила је једногодишњи семинар за учење румунског језика и положила потребне испите из језика. Смештајни услови, може се рећи, су одлични. У .првој. години станују по три студента У једној соби, у студентском дому. У другој години по два студента, а касније су смештени у једнокреветним собама. Интернат и уџбеници су веома јефтини. Има мало проблема са храном, али се ми за то бринемо. Тренутно у Крајови студира око 100 студената из Србије. Највише их је из Тимочке крајине, затим из Војводине, околине Ниша и Пожаревца, а има их и са Косова. Студенти из Југославије не плаћају девизну школарину што је случај са студентима из трећих земаља. О нашој деци доста воде рачуна људи из наше амбасаде у Букурешту, који чешће долазе да их обиђу.

Сада су испити, родитељи су исто као и студенти, У грозници. Путује се тамо и овамо и све је рекло би се, у најбољем реду. Појава је, међутим, све масовнија и, како рекосмо, _ изван друштвене контроле па је очито да заслужује пажњу већег броја друштвених

субјеката. Драган ВИТОМИРОВИЋ

"меру,

утврђивање појединачне одговорности

(Београд, 19. јануара). — Комунисти ИРО „Рад“ прихватили су критику коју им је изрекао ОК СК Стари Град, али нису усвојили аргументацију да су се понели опортунистички и показали идејну слабост због тога што нису изрекли никакву идејну сада већ искљученом члану СК Браниславу Милошевићу. Одбачен је и захтев да се утврди појединачна одговорност, као и изнете тврдње да су чланови ОО СК били изложени притиску да се идејна мера не изрекне. Основна организација се супротставља покушајима уношења нејединства, немира и несигурности у ОО СК иу радну организацију.

Ове закључке је усвојила 00 СК „Рада“ после трочасовне дискусије о одлуци Општинског комитета да упути критику целој Основној организацији и затражи испитивање појединачне одговорност у 00 СК.

На почетку расправе неки чланови Основне организације истакли су да не може бити појединачне одговорности јер је извештај Другарског већа прихваћен једногласно; да се сада истерује одговорност комуниста који су слободно изнели своје мишљење („ми у Србији не можемо слободно да мислимо и износимо своје ставове, а у Словенији то могу без икаквих последица“).

На ове изазове одговорила је Мара Вејновић, члан Пред-

ПОСЛЕ УБИСТВА У ВИШЊИчЧКОЈ УЛИЦИ У БЕОГРАДУ

Ухапшен Миодраг Џишљен

(Београд, 19. јануара). — За само неколико сати, инспектори Градског секретаријата за унутрашње послове Београда успели су да реше загонетно убиство које се догодило 18. јануара зко 21 сат. Наиме, у Вишњићевој улици испрд зграде број 9, на пешачком прелазу раскрснице са Господар Јовановом, пронађен је мртав Јакша Јовановић, (44) из Улице Генерала Махина 9, без занимања, Јовановић је на лицу и глави имао тешке повреде.

Већ рано ујутро инспекто ри су под сумњом да је почи нио убиство привели Миодра га Мишљена (50), рођеног У селу Крушевац, СО Пећ, који је пријављен у Улици Ра доја Дакића број 5 у Земуну, а станује у Ситничкој 21.

Прва сазнања о _ убиству, товоре да је после коцкања у бифеу „Дорћол“, дошло до свађе и туче, након чега је Мишљен колима — побзгао.

м. ш.

седништва ОК СК Стари Град и Радне групе која је помогла ОО СК у проналажењу одговорности за Бранислава Милошевића. На примедбе да нема слободе у Србији, Вејновић је одговорила да је има и замерила члановима ОО СК што нису прочитали материјале са Осме седнице ЦК СК Србије и 10. седнице ГК СК Београда, јер да су то учинили било би им јасно да слободе има. То што су комунисти У ОО СК приликом усвајања извештаја Другарског већа били једногласни, по мишљењу Маре Вејновић, не може бити случајно. Као што је имала прилику да измери одговорност Бранислава Милошевића, ОО СК сада може, ако мисли да је потребно, да предложи одликовања за. све — на челу са Милошевићем, али се онда и другима мора дозволити да заузму своје ставове, казала је Вејновић.

— У случају Бранислава Милошевића била је на делу жестока подземна пропаганда у граду и у кући која је требало да доведе до једногласног узимања у заштиту Милошевића — рекао је Љубомир Кљакић. Напомињући да више није спреман да преузме ни грам одговорности за оно што ће се догађати, Кљакић је рекао да је ОО СК постала место где се прелама крупан политички процес У Југославији, Србији и Београду. Добар део људи тога није свестан и понаша се,

соџп КОрАРКО ЕМЕАОЕТЕКО !НОМЗТАИЗК! КОМИМАТ »КОШВАЋА« — АТА

КОЦЈВАВА - ДВАМТ РЕБСАВ

РМЈЈ 1 ЏОВАОНЈЈ ОЖАЂЕУНСЖОС МАТЕВЦАА 14348 112

ВАОМА ОКОАМТАСМА ТА РРОУО0

као и читава ОО СК, у складу са улогом снага чији је задатак конзервирање стања

У дубљим, ширим и логичним релацијама направљена је гротексна фарса да је ова О0О СК једини борац за демократију, а тврдњу да слободе има у Словенији, а не У Србији Кљакић је назвао „ноторном којештаријом“. О6јашњавајући зашто сада покушава упревртање преврнуте чарапе“, он је рекао да је одбио да буде у радној групи човеку који је близак људима „са којима имам приват не проблеме“ и јер сматра да су насловна страна „Студента“ и полемика с Митевићем недовољан мотив за разговор. На ове речи реаговала је Весна Алексић, бивши партијски секретар, сматрајући да је брука говорити накнадно на овај начин, јер је Кља кић био у прилици да својим „разборитим, политичним и свеобухватним“ ставовима помогне ОО СК, да се не приклони једногласју него да се и раније „извргне покуди или похвали, да јавно каже оно што мисли“ или да „свој статус регулише у време када је Милошевић био у радној организацији“. Она је одбацила све примедбе за тенденциозно припремање састанка ва којем се расправљало 0 одговорности, а то су учинили и чланови Другарског ве-

Ћа. Д. БИСЕНИЋ

МАС

СОУР РЕИК „КОЛУБАРА“ ЛАЗАРЕВАЦ РО „КОЛУБАРА-ТРАНИТ ПЕШЧАР“ ЉИГ

ОБЈАВЉУЈЕ

ОГЛАС за

Лоикупљање понуда

од стране заинтересованих корисника друштвених средстава а за продају основних средстава и материјала и сировина ван употребе и то:

Фабрика креча „Рујевац“ у Бау (грађевински 06-

„Вермештеле“ СР

1. јекат и опрема) произвођача Немачка, на течно гориво. 2. Материјал и сировине у већој количини

— разни клинасти каишеви

— разни лежајеви

— електроматеријал и слично. Поменута средства се продају у виђеном стању непосредно погодбом искључиво друштвено-пра-

вним лицима.

Средства се могу разгледати у кругу и на складишту фабрике креча „Рујевац“ у Бау у пе-

риоду од десет дана од огласа.

дана објављивања овог

Корисници друштвених средстава су дужни да у року од петнаест дана од дана објављивања огласа доставе писмене понуде Комисији за продају наведених средстава која ће након прикупљања свих понуда писмено обавестити све подносиоце понуда о прихватању или неприхватању понуда.

„МОЈ ТАТА

БОРБА, 20. јануар 1988. страна 10. %

ПОЗОРИШТА

СОЦИЈАЛИСТИЧКИ КУЛАК“ — Позориш те на Теразијама у 20 часова „ТОСКА“ Народно позориште у 19.30 часова

„КЛАУСТРОФОБИЧНА ко-

МЕДИЈА“ — Звездара театар У 19.30 часова

„РУЖЕЊЕ НАРОДА У ДВА ДЕЛА“ — Театар „Бојан Ступица“ у 20 часова . ШОПСКА АМБАСАДА Позоришни салон ЈАП — У часова

„ГЛУМАЦ | ЈЕ... ГЛУМАЦ ЈЕ... ГЛУМАЦ“ Вечерња сцена Радовић у 20.30

Д У ЈЕВРО

драмско

20

„ДУГО ПУТОВАЊЕ У ПУ“ — Београдско У 19.30 часова „ЗЛАТНА ЈАБУКА“ — Пинокио у 13.30

„ЗАМИСЛИТЕ, ЗАМИСЛИте“ — Мало позориште „Ддуш ко Радовић“ у 9:30

„ХОБИТ“ — Бошко Буха У 10 часова

| БИОСКОПИ

„ПОЛИЦАЈАЦ ИЗ БЕВЕРЛИ ХИЛСА П“ — амерички — Југославија 8

— Козара 8.30 — Јединство 8 „ПАЈА ПАТАК И ЊЕГОВО ДРУШТВО“ — цртани

— Звезда 10.30, 1, 3.30

„СЕЛО МОЈЕ МАЛО“ — че хословачки

— Звезда 6, 8.30

„ЕЈЛИЈЕНС — ОСМИ пПуУТник“ — п део — амерички — Одеон 10.30, 1, 3.30, 6, 8.390 — Централ 3.30, 6. 8.30 „ВЕЛИКА МУЋКА“ — амери чки

— Јадран 10.30, 1, 3.30, 6, 8.30 „ПЛАВИ СОМОТ“ — америч ки

— Сава центар — 6, 8.30

— РУ Ђуро Салај 6, 8 „ПУРПУРНА РУЖА КАИРЛА“ — амерички

— Балкан 11, 1.30, 4, 6.30, 9 „АСТЕРИКС ПРОТИВ ЦЕЗЛРА“ — француски цртани — Јединство 4, 6

— Југославија 4, 6

— Козара 10, 12, 2, 4, 6 „СНАГА МОЋИ“ — амерички — Партизан 10, 12, 2,4,.6,8 — Славица 4, 6, 8

УЗЛАТНИ ДЕЧКО“ — амери чки

— 20. октобар 1 — 11, 1, 3,

9,

— Петлово брдо 5, 7

„ТРИНИТА“ — амерички

— 20. октобар П — 10, 12, 2, 4,6, 8

— Фонтана 4, 6, 8

„КРОКОДИЛ ДАНДИ“ — аус

тралијски

— Космај 4, 6, 8

— Шумадија 4, 6, 8.

— Авала 4, 6, 8

„ИСКУШЕЊЕ ЉУПКЕ УДО-

ВИЦЕ“ — амерички

— Славија 10, 12,2, 4,6, 3

— Слобода 5.30, 7.30

„АМЕРИЧКИ НИНЏА п“

— Дворана синдиката (велика сала) 10, 12, 2, 4, 6,.8

„ХАЈДЕ ДА СЕ ВОЛИМО“ —

домаћи

— Дворана синдиката (мала сала) 3, 5, 7, 9

„Бити ЗАЉУБЉЕН“ — аме

рички

— Нови Београд 6, 8 „ЛЕТЕЋИ СЕКС“ — еротски — РУ Нови Београд 22 „ТЕСНА КОЖА ПЦ“ — домаћи — МЗ Козара 5, 7 „СЕКСУАЛНЕ ФАНТАЗИЈЕ“ — еротски — МЗ Козара 9 „СОДОМА И ГОМОРА“ француски — Музеј кинотеке 3 „ПРИСЛУШКИВАЊЕ“ —. аме рички — а НнИ центар 4.15, 6.30, 8.45

>

(“га (КРОЗ БЕОГРАД

„ВЕНЕЦИЈАНКА“ — италија неки

— Београд 1, 83, 5

„ДАМА ТРОПСКИХ ноћи“ амерички

— Музеј кинотеке 5.30 „АТАЛАНТА“ — француски — Музеј кинотеке 8.30 „ГТНЕВНИ ДЕЧКО“ — америч ки

— ДК Вук Караџић 4,6, 8

хиТтнНи СЛУЧАЈЕВИ

Хитна помоћ 94 Војна Хитна помоћ 976 0—24 часа

КБЦ „Бежанијска коса“ (хирургија, урологија и интерна медицина) 601-322 КБЦ „Звездара“ (хирургија, урологија и интерна меди-

цина), Димитрија Туцовића 161 414-322

Неуропсихијатријска болница

„Др Лаза Лазаревић“, Вишеградска 26 657-166 Клиника за максилофацијалну _ хирургију Стоматолошког факултета, Др Суботића 4 685-064 Завод за цереброваскуларна

обољења. Немањина 2 642-355

Центар за превенцију и лечење наркоманије, Т. Драјзера 44 667-122 Клинички институт за бубрежне болести КБЦ „Звездара“, Димитрија Туцовића 161 414-322

ТГинеколошко-акушерске клинике и одговарајућа одељења КБЦ

У УНИВЕРЗИТЕТСКОМ КЛИ НИЧКОМ ЦЕНТРУ:

— Ургентни центар (хирургија, ортопедија и трауматф логија, неурохирургија, уро логија, интерна медицина, нефрологија и неурологиЈа), Вишеградска 26 4449-555

— Клиника за опекотине, пластичну и реконструк-

тивну хирургију, Звечанска 9 647-766 — Клиника за оториноларингологију, Пастерова 2 643-666 — Институт за болести, плућа и ТБЦ, Вишеградска 26 687-166 — Институт за инфективне болести, Булевар ЈНА 16 683-366

— Дерматовенеролошка клиника, Пастерова 2 4449-555

— Институт за неуропсихијатрију за децу и омладину, Др Суботића 6 628-355

— Психијатријска клиника (Психијатријска помоћ телефоном —

Теле-апел) 685-050

Клинике за дечју хирургију и педијатрију Института за здравствену заштиту мајке и детета СРС, Радоја Дакића 8, Нови Београд 603-022 Клиника за очне болести

КБЦ „Звездара“, Димитрија Туцовића 161 414-322 Стоматолошке службе дз „Врачар“ (И. Милутиновића 15), ДЗ „Нови Београд“ (Г Делчева 30) и ДЗ „Стари

град“ (Обилићев венац 30)

Токсиколошки случајеви: Ив ститут за инфективне болести 683-366.

7—20 часова Све остале здравствене орга-

низације на територији града Београда

Ко су данас наши петоколонаши

Реаговање на текст Мирка Млакара „Мјера за оштрину“ у „Борби“ од 14. јануара 1988. године

„Борба“ је 14. јануара 1985. 20дине објавила натпис Мирка Млакара „Мјера за оштрину“. Реч је о његовој интерпретацији позна тог саопштења са заједничке седнице свих већа Скупштине гра да Београда — 29. децембра 1967. године — поводом појава нетприн цитијелних, антијугословенских и

антисоцијалистичких _ напада _ на ЈНА и југословенски систем – општенародне _ одбране. Алармантни знак Почевши са цитирањем извода, из поменутог _ саопштења _ Скуг-

штине града Београда Мирко Мла кар каже: „На почетку сазтштења Жрадске скупштине стоји да је она „придружујући се општем расположењу радних људи и грађана Београда и читаве наша 32% ље, увек м са посебним оззрчењем реаговала на појаве нетрјатељских, _антијугословенских м антисоцијалистичких напада на ЈНА и југословенски систем м коп цепцију _ општенародне _– одбране. Она је то посебно учинила на седницама _ скупштинских већа 1986. године,. осуђујући најоштри је иницијативу о тзв. „цизилном служењу _ војног рока“, као неприхватљиву, противуставну = и штетну.

Да, такав је био им остаје став Скупштине града Београда, јер је она увек сматрала и смалра да су појаве ч случајеви напада на ЈНА и југословенски систем от штенародне одбране посебно алар мирајући знак злоупотребе назцег _ југословенског система само управне _ социјалистичке – демократије. Мирку Млакару очевидно сме та што је Скутштина града Београда у свом саопштењу 03 28. децембра 1987. године употрсбмила још оштрије квалификације напада на ЈНА и систем општенародне одбране. Посебно му сме та став који гласи: „Радни људи џи грађани Београда као ч ти падници свих | наших _ Зратских и равноправних народа и народко сти у читссој земљи запреташћени су и огорчени 3602 чињгнице да су се ти напади на ЈНА и југословенски систем и концепци ју општенародне одбране појсчали у разноврсним облицима точев од идеје „цивилног служења војног рока“ која је у суштини реакционарна и петоколоча»

ПЕКО (ба а) Млакар се не згражава — 3602 "поменутог односа појединаца = и

група према ЈНА, али се зато посебно згражава над оценом да је та иницијатива, а пототову крајње. тврдоглаво џ недемократско

инсистирање на њој — „петоколо нашка џи реакционарна“. а жа-, лост, управо је таква и такзу ква лификацију је заслужила зато тло је појединци и групе безодзипно намећу јавности, иако је од њадлежних _ органа федерације одбачена. као неприхватљива, тоотив уставна им штетна. ИМ што је најважније, после тога напади — на ЈНА и југословенски систем оп зитенародне одбране појачана су ч то у још грубљим облицима.

Нема „препуцавања“

Тратајући за аргументима онде где их не може наћи, Млаклр се позива и,на то да се у Скупшти ни _ града Београда 11. децембра 1986. године чуло „да би се ипак требало уздржати од тешких дис квалификационих оцена (петоколонаштво и контраревоптуцчонарност), јер то може · довести да непотребног „препуцавања“ Србије и Словеније, што никоме није циљ“. Да, у делегатској распрлви било је таквих појединачних ли шљења. Она су, разуме се, биле најдобронамернија. И тада ј2 прих ваћена квалификација да је идсја о „цивилном служењу војног ро2 ка“ неприхватљива, противустав на, а тиме, свакако, неизбежно и штетна.

Али, после свега што се дог0одило након тога, сасвим је разим= љиво и“ природно; да су делегати Скупштине града 29. децембра 1987.

године јединствено прихватили квалификацију идеје и иницијати ве „мивилног служења војног рока“ кажва је дата, јер се у међувремену још шире и дубље разот крила њена деструктивна тпри= рода.

Иначе, нема и не може бити ни каквог „препуцавања“ измгђу СР Србије и СР Словеније, јер су скоро сви радни људи · џ грађани уџ ове две републике, кио и у читавој земљи, одлучни у осу ди напада на ЈНА и систем општенародне одбране и захтеву 3и доследном реализацијом става 1:. седнице ЦК СКЈ да се прогив насилацџа напада на ЈНА “ч система општенародне одбране прг дузимају „најоштрије идејно ~ по литичке ц законске мере“.

У одбрани идеја џи инцајатњзе „О цивилном служењу војног рока“ друг Мирко Млакар позива уџ помоћ Лењина. И каже: „Читамо да 4. јануара 1919. годите Лењин председава Седници савета народних комесара на којој се разматрају нацрт декрета о ослобађању од војне обавезе – 360% религмозног убеђења“. Сматрал да ни друг Мирко Млакар ни било ко други не може наћи подриу Лењина за појаву „садашње иде= је о „цивилном служењу војног ра ка“ у југословенском – самоупгав= ном _ социјалистичком — друштву. Заштог Зато што је, пре соста, овај митат истргнут из контекста целокупног мисаоног – опуса класика марксизма о концепцији „наоружаног народа“.

Милојица ПАНТЕЛИЋ. председник Одбора за ОНО и ДСЗ Скупштине града Београда

Мт