Борба, 20. 01. 1988., стр. 13
/U-PRESS
Dijalog umesto | iloskula
& Nikome me može i ne sme da smeta bolemika огћ Кол različito misle o konkreinim problemima, čiji je cilj iraženje sinieze, najboljeg, ako ne za sve, omda barem za većinu. Takvih polemika, na Žžulost, ima malo
DELO
—..— zn NsEKGoOČ_ ... Međusobnim soljenjem. pameti u novinama u jugo- | slovenskom: informativno-po" Jlitičkom prostoru, sada već
U javnosti se veoma često kao jedan od glavnih razloga oslabljene uloge Saveza komunista Jugoslvije u društvu i njegove neefikasnosti spominje nejedinstvo u najužem partijskom vrhu, što je važan, mada ne primaran, faktor. U našem гаzgovoru s dr Dragosavcem, naravno, nismo mogli zaobići ni ovo pitanje. Pitali smo ga koliko te ocjene stoje?
— Mislim, na žalost, da stoje. Da se razumijemo, ne zaista preterujemo. radi se tu o različitim ra-
Nekad se govorilo da uko- zmišljanjima i interpretaciliko želiš da saznaš šta se jama političkih prilika, nego gde zaista zbilo, ili govorilo, se radi o velikim, principimoraš pročitati sve novine iz ı jelnim razlikama. Pojedinci svih republika i obe pokra- redovito govore u svoje ime, jine: ko ih sada čita, sigurno dok se stav organa ne vidi. misli da smo mi u Jugo- Svugdje u svijetu, na prislaviji najveće svađalice na mjer, zna se da ono što kaže svetu. Ali, najgore je to što! predsjednik države i ministar se često prepiremo o manje vanjskih poslova, a u socijabitnim pitanjima našeg za-|lističkim zemljama još i 5еjedničkog života. Nikome ne! kretar partije, da je to slumože i ne sme smetati pole– |žbena politika. Drugi mogu mika onih koji različito mi- | praviti izlete. U nas to nije sle o konkretnim problemi- | tako. ma, čiji je cilj traženje sinteze, najboljeg, ako ne za • Možoeie li to ilusirirati sve, onda barem za većinu.|nekim primjerima?
Takvih, polemika, na žalost,
ima malo. Međutim, u novi- Uzmite nedavno izlanarskim „svađama (zmeđuj|ganje Dizdarevića u Skunovinara ili između političa-– | pštini SFRJ. I to ne govorim ra) prečesto sa vidi samojo onome što nije išlo u jav»ne« ili samo nameftanje|nost nego o onome što je vlastitog mišljenja, a prema- | objavljeno. Dizdarevć govori lo se oseća spremnost za ra-|o zabrinutosti naših partnera zumevanje mišljenja drugog.|u inostranstvu za stanje u То govori o tome da još|nas, a kao razloge te zabriprevladava sumnjičenje već|nutosti spominje »Agrokounapred svega onoga što nu-– | merc«, 8. sjednicu CK SKS, de drugi, i proglašavanje o-, Kosovo, nejedinstvo političanog što misle u jednoj re-|ra, inflaciju itd. Sve su to publici ili redakciji za|teške ocjene. Ili, Branko jednu i pravu istinu. Mamula također u Skupštini
Takve prepirke ne OBU izlazi s teškim riječima o buobogatiti naš zajednički ži- | džetu, JNA, on govori o ugro vot. Štaviše, u njega unose | ženosti odbrambenog sistema zbrku i dodatne probleme u |i jedinstva Jugoslavije, o natraženju razvojnih rešenja |cionalizmu koji poprima koja su za celo društvo ne samo dobra već i neophodna. Međutim, praćenjem pisanja dela jugoslovenske štampe, čovek stekne utisak da je sve Što se nudi u Sloveniji sumnjivo, jer se to nudi iz egoizma ili separatističkih težnji.
A stvari koje se predlažu, recimo, na primer u Srbiji, po tim kriterijima, drugdje već apriori karakterišu kao unitarizam 1 сегфганхат. 1 па takav način dobijemo iskrivljenu sliku da je Slovenija preplavljena separatistima, a Srbija unitaristima. Međutim, treba priznati da u Sloveniji češće i odlučnije kritikujemo ideje koje su unitarističke nego one koje proizlaze iz razmišljanja karakterističnog za filozofiju separatizma. U nekim sredinama ponašaju se obrnuto, a moralo bi biti upravo suprotno. Ne bi bilo dobro da takvi apriorizmi prevladaju u sadašnjim diskusijama o promeni Ustava SFRJ. Vreme je da započnemo polemisati o pravim problemima i da tražimo odgovore па istinski značajna pitanja, kao na primer o tome što da učinimo da imamo svi zajedno više, da uopšte možemo da kupimo ulaznicu za 21. vek.
BRANKO PODOBNIK
Tom i Džeri
Ovogođišnji
rih dinara.
prelazni rok donio
zabrinjavajuće razmjere, o ugroženosti osnovnih vrijednosti revolucije, nestabilnom materijalnom stanju, prijetnjama da se razbije Jugoslavija. Marko Orlandić, član Predsjedništva CK SKJ, u autorskom članku u »Borbi« piše da se vraćamo! na pozicije tridđdestih godina, da postoje međusobni sukobi, nejedinstvo, inflacija, slabljenje položaja zemlje na međunarodnom planu, da je situacija teža nego što je to ocijenjeno na 13. kongresu, te da više nema prostora za uzmicanje. U međuvremenu, su još u intervjuima istupali Kučan, Račan i Šuvar. Što hoću kazati? To da pojedini visoki funkcioneri javno istupaju s veoma 0оzbiljnim i teškim ocjenama, a rukovodstvo se ne izjašnjava. Ne znam da li je bilo rasprave o svim ovim stva-– rima na Predsjedništvu, ali na Centralnom komitetu nije, a bilo bi normalno da se i tu otvori rasprava.
e I dok u rukovodstvu vlađa podijelienost u ocjenama, bosledima, pa možda i u ciljevima, što se dešava u fakozvanoj drušivenoj i partijskoj bazi?
· — Pa, prva je činjenica da smo se sukobili s velikim štrajkovima. Ali, zanimljivo je da od rukovodilaca nitko nije bio među radnicima. Ne mora se uvijek biti tamo, ali mnogo se puta moralo. Kao da su se rukovodioci navikli da prisustvuju samo lijepim događajima i sjednicama. Pa, i ako pratite zahtjeve radnika, uočit ćete veliki raskorak između njih i onoga o čemu se govori u rukovodstvima. Jako ni radnike ne valja idealizirati, jer se i oni
je
Igrač je roba koju koju kupuju i
Smelnie na vezama
e Pojedini visoki funkcioneri — Mamula, Dizdarević i drugi — javno islupaju s veoma teškim i ozbiljnim ocjenama, a rukovodsivo se ne izjašnjava. Sukobili smo se s velikim štrajkovima, ali od rukovodilaca nitko nije bio među radnicima, kao da su se navikli samo na lijepe događaje — kaže dr Dušan Dragosavac, član CK SKJ
mogu ispolitizirati i »iznacionalizirati«, nisam primijetio među njima podjele ni cije-
panja ili da su HKritizicali druga rukovodstva, već uvijek ona u svojoj sredini-DpOduzeću, općini, regiji, republici. Također oni nisu okupirani pitanjima nataliteta, jezika, zastava, ograda oko dvorišta i slično, kao što je time okupiran dio političara i novina. Sve fo govori o tome kako prijeti opasnost da rukovodstva izgube vezu s radnicima, mladom гепеracijom i kreativnom inteligencijom. Ф Do зада ме псконко puta spomenuli liđerstvoi lidere. Radi li se tu o gladi za autoritetima i trebaju li nam oni?
— Ako otvorimo programe razvoja socijalizma, onda je normalno da se u njihovoj 'realizaciji prirodnim putem nametnu novi autoriteti. Protiv toga se ne može imati ništa. Ali ako se liderstvo gradi na nečem sumnjivom, onda je to slabo pa i opasno. e U SR Srbiji ie nakon 8. вједтсе СК došlo do nove političke situacije, do snažne diferenciiaciie koja ni vrh nije „ostavila „netiaknutim. Međutim, o stapju i politici u ovoj republici još ima različitih mišljenja?
— Svoje gledanje na to ostavio bih za sjednicu CenTtralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Bilo
(B. Vojinović, »Dnevnik«)
Nege milijardi vredne
FP
ргода-
bi normalno da se tamo razgovara o jednom problemu koji je polarizirao Centralni komitet i koji je očito jugoslovenskog „značaja. No, radi se i o nekim problemima i u drugim republikama. Bilo bi normalno da se i o njima raspravlja u CK SKJ...
e I, na kraju, što očekujete od ustavnih promjena, o kojima se raspravlja dosta
glasno i s dosta različitih
pozicija?
— Same po sebi, ustavne promjene ne mogu mnogo иčiniti. Zar se ekonomska stabilizacija i smanjenje inflacije ne mogu postići bez tih promjena. Zar je Ustav prepreka da se trošenje svede u okvire raspoloživog, da se zaoštri pitanje socijalne diferenciiacije i Kriminala. Ustav nije kriv za naša zaduživanja, za nacionalizam, za nekontrolirano štampanje novca, za nepoštivanje ekonomskih zakonitosti i tržišta, za slab razvoj male privrede. U vezi sa načinom promjene Ustava želim kazati da se neke nebprihvatljive stvari forsiraju. Recimo, referendum. on jest demoKkratska tekovina, ali se OVdje ne može koristiti kao što se ni demokratski centralizam ne može koristiti za nacionalna nadglasavanja. Nadslasavanie je prisila. Radi se o odgovornosti većine za manjinu, kao što i manjina mora biti odgovor-
na da ne pravi teškoće zajednici. Demokratske tekovine, ako se ne koriste na pravi način, mogu imati suprotine efekte.
(Josip Jović)
au:Lu=_NIABRGu Pini Ćmu„AIAAIJ„AIIA ACI: Giz Iu„ILI„AIIGIAI urin uriaiuziJzuuzu aum•IuAWAI: ni GGuI III pGiI ruu„AIIJAIALAI uunuuuumu„ AI uu muzu auuI„A„ AIIIAI AAA IIIa zi IDZA
strađija '88.
Optimizam
Будимо _— оптимисти. Највеће успехе постигли смо док смо били голи и боси. Судећи по ценама — опет идемо ка томе („Јеж“).
Mimikrija Премазан је cauM OOјама. Црвена је на по-
вршини („Глас“, Бањалука). U rikverc
Ако овако наставимо, брзо ћемо стићи у деве-
тнаести
više deviznih i dinarskih padavina nego što je bilo snijega. Donedavno se baratalo milionima, sad su i milijarde smiješne, a ne bi irebalo da iznenadi ako se počnu tražiti i bilioni. Z. aSavićevićevu ispisnicu »Budućnost« je tražila 50 starih milijardi, za Brno vića 30, a »Radnički« za Vasiljevića 15, dok je za Sredojevića »Rijeka« raspisala licitaciju s početnom cijenom od 15 milijardi sta
век („Гради
ju klubovi. Ali, te »zvijezde« ili »zvjezdice« su daleko od naivnosti, jer one za razliku od klubova traže devize. Kažu da je Čap- "
ljićev ugovor sa »Dinamom* težak 180.000 Kapetant
maraka, Deverić je dobio isto toliko, a Đu- Кад тону привредне kić je izjavio da je njegova cijena 250.000 | лађе, капетани су већ тагака, Маћајоује угјев! па Ђегаћ 250.000 | на суседном броду dolara... (»Večernje novine«) („Дневник“).
љ“).
ЛИ ИН а
avni savjeti Piše: Božidar ILIĆ
Igovor o korišćenju slana
DUŠANKA STOJANOVIĆ, iz Mladenovca, pita:
Šta sve mora da sadrži ugovor O korišćenju stana i da li se mogu, ili moraju, đa unose i članovi porodičnog
domaćinstva nosioca stanarskog prava?
Odgovor: Član 40. Zakona o stambenim odnosima propisuje šta ugovor o korišćenju stana treba da sadrži naročito (reč naročito ukazuje na to da sem onoga što se strikino navodi stranke mogu da unesu u ugovor i što -šta drugo, na primer članove porođičnog domaćinstva, на).
< vor po gornjem propisu sadrži: naznačenje ae ovde ~ о вбепја stana; пагпасепје stana broj prostorije, površina); odk plaćanja stanarine, promenaknade koja se plaća za tora; odredbe o međusob
da (zgrada, ulica, broj stana, redbe o stanarini (iznos i ro na visine stanarine) i visini korišćenje viška stambenog pros i nom odnosu, odnosno obavezama ugovornih strana, o korišćenju i održavanju stana, zajeđničkih prostorija i uredenja u zgrađi, o korišćenju zemljišta koje služi гедоупој upotrebi zgrade (stana) i iznos i način plaćanja naknada, alto se ta naknađa plaća poređ stanarine; odredbe o oba vezama tekućeg održavanja stana od strane nosioca stnarskog prava; odredbe o korišćenju drugih prostorija koje se ne smatraju stanom, a, date su na korišćenje 287 jedno sa stanom (garaže i slično); mesto i datum zaključenje ugovora o korišćenju stana, kao i svojeručni potpisi stranaka, to jest davaoca stana na korišćenje i nosio
ca stanarskog prava.
križalika
BROJ 1671
0 MM |L __ 5
уодогаупо: 1. Пазка па Ко јој зе računa (grč.), 6. Turski velikodostojnik, 10. Zvezda predratnog filma (Hedi), 11. Građevinski nadzornik, 19. Bilo kuda, 13. Strahovlada (mn.), 14. Pripadnik starog evropskog пагода, 15. Muslimansko žensko ime, 16. Prenosno značenje, 17. Posled nje slovo ćirilice, 18. Lopov, 19. Reka u SSSR, 20. Konj, 21. Zlato (fran.), 22. Grčko slovo, 23. Sveza, 24. Naš velemajstor, 25. Duhovi, 26. Stara turska titula (mn.), 27. Gospođa (turc.), 28. Ime glumca Delona, 29. Konjanici u nekim armijama, 30. Derivati amonijaka, 31. Mesto na Hvaru, 32. Onaj koji veruje u tajanstvene sile.
SO = ма
8
| на = Zu
__BIME | |
20
+ 4. | |-
jat || 4. ı M
УН
ЕЦ | 252)
8
|
251
ispravno: 1. Vodeni gmiza vac, 2. Vrsta morske ribe, 3. Amajlija, 4. Upitna reč, 5. Stari grad u Mesopotamiji, 6. Pripadnik indijske kaste nedodirljivih, 7. Havajski pozdrav,:8. Slatko vino, 9. Mera za površinu (mn.), 11. Rva či, borci, 13. Prostorije za di zanje tegova, 15. Jednolični, 17. Ljubimnc, 20. Planinski lanac u Severnoj Amerizi, 22. Нека џи Indiji, 23. Vrsta minerala, 24. Naš glumac (Vladimir), 25. Španski slikar
Sid, 10. Erol, 11. Ris, 13. Se, 14. Gal, 15. Melon, 16. An, 17. Minus, 18. Ne, 19. Sirak, 20. Sag. 21. Opanak, 23. Peru, 24. Meta, 25. Orinjal, 27. Ali, 28. Alani, 29. Na, 30. Odelo, 31. IC (Ivan Cankar), 32. Trasi, REŠENJE BROJA 1670 33. Ori, 84. Ja, 36. Ana, 37.
Vodoravno: 1. Magadiš, 7. Avaj, 38. ASA, 39. Aralica.
(Salvador). 27. Francusko mu ško ime, 28. Kratica za auto-moto savez, 30. Inicijali prezimena i imena našeg pi sca (»Most na Žepi«), 32. Rimsko hiljadu.
ФЕЉТОН
77
_ УСТАВНЕ ПОЛЕМИКЕ 1945 - 46.
BORBA, 20. januar 1988. strana -13.
Погланик ИЗ
турског порламот
(6 „Југословени — повезани нечим дубљим — а не само ме-
ханичким случајем“
Дмитар Влахов — посланик Макецоније још у турском парламенту, стари револуционар и публициста, потпредсед ник Авноја 'и председник Народног фронта Македоније — говорио је на македонском језику.
Подсетио је да је у прву Уставотвор ну скупштину Југославије 1920. народ Македоније послао 16 од укупно 59 комунистичких посланика и да је за лос ланике друге Уставотворне скупштине на недавним изборима гласало 96 одссто гласача Македоније „зато што је у њиховом програму било оно што одговара тежњама дуго оспораваног и обесправљеног народа Македоније“.
Сава Косановић — генерални секре тар Демократске странке, пре рата министар у влади генерала Симовића, члан Шубашићеве владе и Привремене владе ДФЈ, напоменуо је да није имао намеру да говори, јер је члан владе ко ја је поднела Предлог устава. Међутим, пошто су говорили представници других политичких група, жели и он да у свој ству представника самосталних демокра та каже нешто:
увен југословенски оријентисани...
„Ja спадам по свом политичком гле дању у круг људи који су увек били југословенски оријентисани. И кад гле дам унатраг развој Југославије и кад гледамо погрешке и добре ствари које су направљене у прошлости, ја мислим да смо ми данас у позицији да можемо подвући оно што је било добро у прошлости, јер је данас на власти Народни фронт, са пуном подршком народа.
Ја се сећам речи друга Симића који је јуче рекао да су монархија и стари шефови странака у динамичности неиживљеног национализма пречанских крајева нашли подршку. Зашто је српство у пречанским крајевима ишло тим путем7 То је историјски пут и тим се путем морало проћи. Српство је у пречанским крајевима, у Хрватској, Босни и Војводини, било национално понижавано, гажено кроз векове, под хабсбур шком монархијом, па је оно гледало у Србији Пијемонт, у слободарској Србији коју је идеализирало гледајући У ЊУ романтично. И, наравно, све што је долазило из Србије, примано је као осло бођење, као нешто што је свето. Аргу менти који су долазили од разума нису деловали.
Елита Србије — можда најбољи људи Србије — била је републиканска, би ла је чак и за федерацију оријентисана. Али пречанском српству, Хрватима и Словенцима југословенски оријентиса ним, изгледало је то као једна акција
| против државе, против онога идеала ко
јем су стремили. А чежња тог елемента била је да се уједине, и зато се тај еле мент нашао случајно са оним елементом који се назива хегемонистичким, са слојем који је углавном, нека ми опрости друг Ђуровић, представљала радикалска чаршија; нашао се са тим еле-
| ментом, јер није било пуно избора.
Са друге стране, југословенски оријентисаним Пречеанима било је теже оп ределити се за републику и ради тога што је један велики део хрватског републиканског покрета био покретан, не из социјалних разлога, него из шови-
„Крај свих грехова којих је било у старој Југославији и крај свег оног зла у њој, ипак нам је са међународног гледишта било несравњиво лакше створити нову Југославију после оне старе...“
етан И УРИНА" ЕПИР И РИУУ
нистичких. То је бунило српство џи југо словенски оријентисани елемент у оријентацији и зато је оно прихватило пр ву прилику да даде неко осигурање др жави ми да даде свој глас за монархисти чки Видовдански устав“.
„дни преко Саве“
Косановић је тиме покушао да обја сни мотиве и побуде политичког опреде љивања за Видовдански устав „оних преко Саве“, и наставио:
„Ја нисам био у Уставотворној скуп штини и нећу говорити о самом тексту Устава, да ме не разумете криво, ја сам од 1926, од када сам главни секретар Са мосталне демократске странке, био за федерацију, и од 1926, године оријентација странке иде у том правцу, али ја имам пуни решпект и разумевање за оне који су из пуних идеалних југословенских мотива гласали за тај Устав“.
Остајући доследан својој трајној југо словенској оријентацији и опредељењу, Косановић је овај део свог излагања за кључио речима:
„Крај свих грехова којих је било у старој Југославији и крај свег оног зла у њој, ипак нам је са међународног гле дишта било несравњиво лакше створи ти нову Југославију после оне старе...
Пише: Дленепидто Петковић
И због тога мислим да треба данас под вући да они који су доприносили изграђивању Југославије, који су настоја ли да се боре против највећег зла — а то је шовинизам — било где се он по јавио, шовинизам који је најстрашчила болест и који је дао најпоразнија резул тате, шовинизам који су распиризали режими, диктатуре, монархија, злоупо-
требљавале разне вере, шовинизам који.
је у овом рату доживео свој врхунац да су ти били најдрагоценији елеменат да се Југославија одржи, ти елсмепти искрено југословенски оријентисани, скупа са Комунистичком партијом, амалгамисали су и повезали државу. Ја се и данас не одричем тога, и далас стојим на становишту и верујем у то да је нама нужно да се ми развијамо — то је рекао неколико пута и маршал Тито — у правцу југословенског па-
~ о 55 а Sa ДМ У ЊЕ SSS ~ М Му КУ < Me}
VI , ЈУГОСЛОВЕНСТВО: Сапа Косановић
триотизма. Потребно је да се развија осећање из пуног поштовања национал них индивидуалности, да се не догађају више погрешке гушења националних индивидуалности, али да ми будемо као Југословени повезани нечим дубљим а не само механичким случајем.
И зато, данас, када се доноси нови Устав — друг Јовановић је рекао дами овде говоримо помало и за историју ја бих рада да констатујем да је настојање свих оних у прошлости који су узиђивали свој труд и рад за приближавање Срба, Хрвата, Словенаца, Маке донаца и Црногораца и за њихово позе зивање. допринело дограђивању •Редера тивне Народне Републике Југославије“.
Московљевић одговора Зечевићу
Др Милош Московљевић је био пос ледњи говорник у начелној дебаги у Ус тавотворном одбору Савезне скупштине. Заправо, он је хтео само да одговори Влади Зечевићу у вези са задругарством и Земљорадничком странком чији је члан:
„Он је рекао да је Земљорадничка странка хтела да узме монопол над за другарством. То нијг тачно! Земљорад ничка странка је постала од задругара. Није она хтела да узме неки монопол над задругарством, него су задругари. а то су били најсвеснији, најобразованији, најдемократскији елемент нашег се ла, увидели да економска организација задругарства није довољна у борби 38 бољи живот села, већ да је потребно имати утицаја на власт и зато се дошло до тога да ти задругари буду један мо ћан чинилац у нашем политичком живо ту.
Така је поникао Савез земљорадника као једна професионална организација, а не као обична странка која се отима за власт. И ако је ту било неког монопола, он тај монопол није стекао ни декретима, ни полицијом, ни законима, нити влашћу, него су га чланови Земљораднике странке — сви задругари — стекли борбом и радом на одржа вању и ширењу задругарства, и то бор бом не само против ситног и крупног капитала, него и борбом против држав не власти...
А што се тиче тврђења друга Зечевића да не треба поједине странке нарочито да истичу да су оне представни це сељаштва него да, напротив, треба тежити томе да се сви сељаци окупе и да се њихови редови не цепају — то је наивна жеља. И ми смо то некада про поведали. Сматрали смо да је бесмисли ца да један земљорадник припада Радикалној странци, други Демократској, трећи Земљорадничкој странци, кад су им интереси исти, Диференцијација се вршила и раније им сада се врши, fora ти земљорадници су у Демократској странци, средњег стања сељаци су у Са везу земљорадника, а сиромашни су ко
мунисти.
У следећем наставку:
ДУЕЛИ СЕ НАСТАВЉАЈУ
O. —- —. ти. занимање = e —— ——- — —