Борба, 15. 07. 1988., стр. 14
s ZUJOM/L
HEMIJSKA INDUSTRIJA KRUSEVAC -JUGOSLAVIJA
TELEVIZIJA
FILMOVI
e SUBOTA:
»Mačija posla«, američki (TVB, 9.00 – 1); »Čedna devojka«, američki (TVZ, 20.00 – !); e NEDELJA:
»Iskreno srce«, sovjetski (TVSa, 17.40 – I); »Žrtve«, engleski (TVZ, 21.45 – I); »Memento«, domaći (TVSk, 9.00 – 11);
IZ SVETA
i "'
. Od prije dvije godine vlasnici Jahta na Mediteranu, radnici na platformama u Sjevernom moru
0 SREDA: ı pomorci na brodu koji plovi.u »Oprosti«, sovjetski (TVZ, 20.00 – I); blizini otočja Falkland mogu pri-
0 ČETVRTAK: mati RO satelitske vi1 „WE. TD. jesti BBC-ija preko satelita.
»Kad leta umiru«, američki (TVSa, 20.00 – Il); Glavni uvjet za dobivanje tih vi-
e PETAK: jesti je instaliranje satelitskog ter-
minala na brodu. U to doba, prije dvije godine, oko pet tisuća brodova, među kojima i 300 privatnih jahti raspolagalo je satelitskim komunikatorima.
»Deseti brat«, domaći (TVZ, 22.20 – II); “ Zivot i delo Bet Dejvis . Posle Marlen Ditrih, TV Sarajevo će jednu od najorginalnijih zvezda Holivuda, u okviru emisije »Pokretne slike«, predstaviti Bet Dejvis. Prvo će biti prikazan dokumentarni film »Bet Dejvis – Miroljubivi vulkan«. Intervju koji je s njom vođen u dokumen- tarnom filmu, snimljen je nepos- # redno pred 75. rođendan umetnice, i oživljava njenu burnu glumačku karijeru dugu pola veka. Ona govori 0 uspesima koji uključuju dve nagrade »Oskar«, deset nominacija za istu nagradu, ali se osvrće i na teške godine privatnog i profesionalnog, života. O Bet Dejvis u filmu govore i njene kolege En Bakster, Džeraldina Fidžerald, Olivija de Heve-
lend i Džozef Mankijević, a sve je ilustrovano insertima iz filmova
SERIJE
e SUBOTA:
»13. jul«, domaća (TVT, 17.50 — ID); »Dalas«, američka (TVB, 18.40 – ID;
e NEDELJA:
»Kuvari i zvezde«, francuska (TVNS, 14.00 – I); »Hupermen«, američka (TVZ, 23.45 – 1);
e PONEDELJAK:
»Nabujale vođe«, holandska (TVSa, 21.40 – II); »To je ljubav«, engleska (TVZ, 22.50 – I); »Tajne Sahare«, italijanska (TVZ, 22.50 – DD;
e UTORAK:
»Radosti i tuge«, španska (TVSa, 20.05 – I); »Tajne Sahare«, italijanska (TVZ, 22.35 – !); e SREDA:
»Tuđa posla«, engleska (TVZ, 22.25 – I); »Tajne Sahare«, italijanska (TVZ, 22.25 – 1); ' 0 ČETVRTAK:
»Tajne Sahare«, italijanska (TVZ, 22.15 – !);
e PETAK: . »Traumatološki centar«, američka (TVNS, 20.00 – I); »Mućke«, engleski (TVZ, 23.20 – ID;
SPORT
6 Subota Biciklizam: Tur d'Frans (Evrovizija, 16.00-I); Veslanje: Prvenstvo Jugoslavije, reportaža (TVZ, 22.50-1I1); Sportska subota
sat emitira za njih vijesti koje sadrže novosti, sportske rezultate i vijesti s burze što je posebno in-
nom poznate biznismene. Taj
SNIMA SE
Teme IZ Života
»Koliba u polju pamuka« »Obi ležena«, »Džezabel«, »Mračna pobeda, i drugih. '
U sklopu portreta biće prikazan TV film »Kad leta umiru« snimljen 1985, u režiji Žan Klod Tremona.
Više različitih dokumentar. nih projekata TV Novi Sa planira da ostvari iduće godi ne. Reč je, kako tvrdi Ištva Bodžoni, zamenik glavnog i odgovornog urednika doku mentarnog, feljtonskog i ob. razovnog programa TV Novi Sad, o veoma zanimljivim serijama raznovrsnog sadržaja.
– »Participacija u svetu«, naziv je serije o učešću radni ka u upravljanju preduzećim. u nekim zemljama sveta. Če tiri polučasovne emisije ovo. ga tipa emitovane su pre tri godine. Čini nam se, kaže Bodžoni, da bi bilo dobro na. staviti prikazivanje ove serije, jer Je sama tema – kad predstoje ustavne promene veoma aktuelna. Zanimljiva će, svakako, biti serija »Koreni«, To su, zapravo, priče o sudbini i životu naših ljudi, iseljenika u SAD, Kanadi, Indoneziji. Ali, biće to i storija o njihovoj rodbini koja je ostala ovde, u Jugoslaviji. Serija se snima u našoj zemlji i u inostranstvu.
— Napravljeno je već nekoliko tzv. pilot-emisija serije »Živeti bezbedno«. Planira
Dvaput dnevno tvrtka Ocean- '
(TVZ, 22,45–1!); "e Nedelja
Motociklizam: Velika nagrada Jugoslavije (TVZ, 15.55—11); Biciklizam: Tur d'Frans (Evrovizija, 16.50-II); Automobilizam: Prvenstvo Jugoslavije (TVT, 21.40-II); Sportski pregled (TVT,
21.10-1!); 0 Ponedeljak
Biciklizam: Tur d'Frans (Evrovizija, 15.40-1); Atletika: Bal-
se snimanje – mesečno emitovanje novih epizoda OVOg projekta. Emisije, se, uglavnom, zasnivaju na praktičnim savetima o tome kako ljudi mogu da »poboljšaju« svoju bezbednost u svakodnevnim životnim situacijama – kako zaštititi stan od pro-
valnika, kako spasiti utoplje; nika, kako se ponašati u avionu prilikom prinudnog sle-
kanske igre, reportaža (Evrovizija, 21.05-1I); Indirekt (TVB, 18.35-
e Utorak tanja... Dogođine nameravaBiciklizam: Tur d'Frans (Evrovizija, 15.40—1); mo da pokrenemo seriju
0 Sreda | »Korak u 21. vek«. Gledaoci eti y haje će, tako, moći da upoznaju Biciklizam: Tur d'Frans (Evrovizija, 15.40—1); naučna i tehnička dostignuća
0 Četvrtak i iz svih oblasti. Planiramo da Biciklizam: Tur d'Frans (Evrovizija, 15.40—1); PRVOJ ODičajiće OMkih
e Petak epizode već smo prikazali
ove godine. Ukokko TV Novi Sad pokrene jutarnji program, u okviru njega, emitovaće se jednom mesečno epizode iz dokumentarne serije »Porodični savetnik«.
A. BRKIĆ
Biciklizam: Tur d'Frans (Evrovizija, 15.401);
Splitsko ljeto 88
»Splitsko ljeto« je pozorišni festival osnovan 1954. godine. Program Festivala obuhvata operske, dramske, baletske i koncertne predstave. 34 ·»Splitsko ljetoć održava se na otvorenim — antičkim, gotičkim, romaničkim, i renesansnim prostorima, u prorodnim ambijentima Splita i Supetra, zgradi Hrvatskog narodnog kazališta i Muzeju revolucije.
Ovogodišnje »Splitsko ljeto otvara se premijerom opere »Zaljubljen u tri narandže«, Sergije Prokofjeva. Svečano otvorenje kao i operu »Zaljubljen u tri naranče« videće i gledaoci širom Jugoslavije u direktnom TV prenosu, danas, sa početkom u 20.55. Pored ove, u okviru Festivala biće izvedene i tri dramske premijere. Prva je na redu »Princ Fridrih Homburški«, Henrika fon Klajsta, 19. jula, zatim sledi »Dosetljiva devojka«, Lope de Vega (8. avgusta) i na kraju Euripidova »Elektra«, 11. avgusta.
servis koristi se Inmarsatovim satelitima koji pokrivaju cijeli Atlantski ocean. Vijesti su nakon dugog probnog rada u kojima su otklanjani brojni nedostaci počele redovno se emitirati prvog ožujka 1987. godine. Prvi korisnici bila su tri P & 0 broda za krstarenje — Canberra, Royal Princess i Sea Princess.
Servis sadrži dvanaest kategorija općih novosti, a svaka sadrži oko pet stranica vijesti. Svaka emisija traje manje od pet minuta i ne zahtjeva prisustvo radiotelegrafiste u radio stanici prilikom primanja. Treba reći da svaki brod koji potpiše ugovor s kompanijom Oceansat dobiva mikro kompjuter koji prima vi-
Sa devet satelita
teta.
TV KADAR
Domaca dramaturgija
cima, posebno TV Beograd. 1 to poput najspretnijeg dramaturškog, rukopisa, sa pravim pirandelovskim vrtlozima u zaplitanju situacija. Tako je »Kulturni miting« u Ljubljani postao prvorazredna dramska senzacija, ne samo po tome što na ek-| ran i u televizijsko gledalište dovodi neke tokove | koje je još ranije utemeljila slovenačka pozorišnolikovna avangarda (Lajbah – Sestre scipiona Nasice).nego što Je pojedine televizijske i političke komentatore, naočigled televizijskog gledališta (koje i samo na svoj način posmatra televizijsku sliku)} PRVI PROGRAM: 7.00 Jutarnji vezao u nerazmrsiv dramski čvor. U još veću dile- j mu, poznatu do sada samo konzumentima dramske umetnosti i onog pirandelovskog pravila »nije | Ustavne promene, dokumentartako kao što vam se čini«, doveli su različiti komentari reportera beogradskog i novosadskog televizijskog studija oko subotnjih događaja u No-| banskom,
Leto je i dramski termini se, po već uhodanoj inerciji, prepuštaju stranoj produkciji. No, da gledalište ne ostane uskraćeno za domaću dramatiku, ove sezone su se obilato potrudili TV dnevnici.
U principu dramaturgija izbegava hendikepirane ličnosti i bizarne teme zbog opasnosti da neke čisto spoljne odlike lika ili teme postanu i dominantne u konačnim utiscima o dramskom delu i njegovoj interpretaciji. No američka dramaturgija i engleska produkcija se sve češće upuštaju i u ovu oblast, posebno u tiražnijim medijima (film i TV), zbog neumitne potrebe za širenjem kruga tema i gledališta. TV-film »Drugi servis« upravo spada u produkciju te vrste: pokušava da nam dočara psihološke traume i konfliktre sa sredinom koje do' življava jedna žena zatočena u telu muškarca. Da medicinsko razrešavanje tog fenomena ne vođi i psihološkom razrešavanju, a još manje uspešnom umetničkom apsolviranju problema, vidljivo je, uprkos sjajnoj kreaciji Vanese Redgrejv u glavnoj ulozi i visokoprofesionalnoj produkciji koja se potrudila da konstruktivizam osnovne priče upotpuni pitoresknim melodramskim i sociološkim deta-
ljima, psihološkim tretmanima.
Domaće teme i dramaturški specijaliteti su, iznenadno, ali ništa manje efektno, spleli svoj dra-
Inamarsat (International Maritime Satelite Organisation) organizacija koja se brine o satelitskim komunikacijama brodova raspolaže s devet satelita u svemiru. Po tri opskrbljuju Atlantski, Tihi i Indijski ocean. Nad svakim oceanom jedan satelit radi, a dva su u rezervi Je po ı Prema objavljenim planovima Inmarssat je naručio još četiri satelita koji teresantno za vlasnike jahte veći- će bitiu orbiti do 1993. godine, a svaki će imati 250 telefonskih kanala kapaci-
vom Sadu.
matični koloplet u domaćim televizijskim dnevni-
Razvoj regionalnih TV studija u Srbiji
Zajedničko i posebno ··
Lokalna TV mreža će obezbeđivati priloge za emitovanje iz Beogradskog studija, pri-| premati regionalne hronike i delove »razvezanog« dnevnika
U toku ove godine otovrena su nova dopisnička TV studija u nekoliko gradova Srbije. Tako je Televizija Beograd stvorila uslove za bolji i efikasniji rad dopisničkih ekipa i izveštavanja za informativne TV emisije. Studije imaju Kragujevac, Valjevo i Bor, a uskoro Smederevo, Požarevac, Niš i Kraljevo, najverovatnije Šabac i Zaječar. Ova solidna dopisnička mreža otvorila je jednu novu mogućnost -— emitovanje lokalnih TV programa.
Lokalni televizijski centri nastali su iz želje Televizije Beograd da program u Republici bude jedinstven, jer je programska politika na jugoslovenskom planu dosta rascepkana. Polazeći od toga da lokalni program treba da radi sa jedinstvenom uređivačkom koncepcijom Televizija Beograd je ovih dana na sednici Sekcije za informisanje Republičke konferencije SSRN Srbije inicirala raspravu o razvoju dopisništva, regionalnog i lokalnog informativnog TV programa. Emitovanje ovih regionalnih televizijskih programa “Televizija Beograd obećava, uz saradnju i podršku „društveno-političkih zajednica – u toku ove godine.
Prema predviđanjima TV poslenika, kako je to obrazložio i direktor TV Beograd Nenad Ristić, u prvoj fazi ovog razvoja dopisništva, regionalni centri bi pripremali sve priloge koji će se
emitovati iz beogradskog studija. Daljim razvojem predstoji rad lokalnih TV - hronika. Posle bi nastali uslovi za takozvani »razvezani« dnevnik, kakav ima nekoliko zemalja u svetu. Kako bi izgledao »razvezani« dnevnik? Prve 24 minute išao bi jedinstven informativni program iz sveta i zemlje za celo predajno područje Srbije, a potom petominutno »razvezivanje« – svakom studiju »parče« vlastitog programa — i ponovo se zajedno nalaze na sportskim informacijama.
Dogovora najpre – jer TV sistem Srbije okupljen oko TV Beograda mora biti pre svega jedinstven u pogledu uređivačke politike od čega se ne bi smelo odstupati. Mora se obezbediti idejno i političko jedinstvo.
Vremena će biti, jer se planira da se u celosti ovaj program završi o 1991. godine. Rn
A para? Po onoj · narodnoj »koliko para toliko i muzike« svaka regionalna jedinstvena društveno-politička zajednica bi morala sama finansirati i svoj lokalni program. Televizija Beograd nije u mogućnosti da to finansijski pokrije. Istini za volju, Beogradska hronika koja sada »yide« za celo područje Srbije, a gleda se gotovo u svim republikama i pokrajinama, finansirana je pola od pretplate, a pola od reklama. Sve dotle dok bude pokrivala tako široko predajno
BORBA
Satelitske vijesti za pomorce
Jesti na disku koji se kasnije emitira na ekranima kao, videotekst stranice koje se smjenjuju svakih 30 sekundi.
Prema cjeniku koji je važio prošle godine za putničke brodove iznajmljivanje je iznosilo 900 dolara mjesečno, a ostali brodovi su plaćali upola manju svotu.
Treba reći da Inmarsatovi sateliti pokrivaju sjeverni i južni Atlantik, Meksički zaljev, Karipsko otočje, Evropu, i istočni Mediteran do Sueza. Zbog toga se
BORBA, 15. jul 1988, strana 14.
DANAŠNJI PROGRAM
_czzuuu:EIIEABGJGNINALLE nai uuu„AALIJIAIA|AAJA„ATAIAIIAL_=I_C_%A•t az naar aun; nizu rmuau uuu ur er pu IRI II an Ip a ri Vi VT gr aananrska nina,
PRVI PROGRAM
8.30 Izbor iz Obrazovnog programa 9.05 Srebrna truba, emisija za decu
9.35 Smola i njena prerada, obrazovna emisija
10.00 TV-lirika 1 10.10 Gradovi pevaju, emisija narodne muzike
10.40 Ikone — božije oči, dokumentarna emisija |
11.10 Videometronom, muzička emisija
12.15 Duo Cukerman-Periman, ozbiljna muzika
13.05 Slika vremena
13.55 Na vijađu istočnom obalom Afrike i 14.25 Krleža u video-medijumi-
15.30 Vesti
15.40 Biciklizam: Tur d'Frans 16.40 Muzički spotovi
16.50 Program plus, repriza 19.00 TV-kalendar
19.30 Dnevnik 11
20.00 Traumatološki centar, serijski film
20.55. Varošarije, zabavno-mu-. zička emisija 21.55 Dnevnik 22.15 Petkom u 22, kulturni ma. gazin i
23.15 Vesti za strane turiste 23.20 Program plus
01.00 Vesti
DRUGI PROGRAM
19.30 Dnevniki |
20.00 Miruj, miruj, srce moje, emisija narodne muzike
20.50 Informativna emisija 20.55 Svečano otvaranje »Split-
,
Gledalište se moglo uveriti ne samo u to da svako ponaosob određeno zbivanje vidi onako kako njemu odgovara, nego čak i da pojedinci mogu videti ono što se zapravo i nije zbilo. To je ujedno i medijski specijelitet ove nove, televizijske dramaturgije: da se nije zbilo ono što su vaše oči, zahvaljujući objektivizmu televizijskog snimka, videle crno na belo, ili u koloru.
ma .... 15.15 Sedmi vetar, emisija za de-
emitiraju i dvije vrste vijesti – eV- | cu
ropske i sjevernoameričke. Sredinom prošle godine uveden je i drugi kanal koji emitira samo|TV NOVI SAD - 20.00 :
novosti sa svjetskih burza. i & Udarni talasi
D. Prestint
Večerašnja epizoda američke serije »Traumatološki centar« nosi naslov »Udarni talasi«. Stariji bračni par, Džordž i Mardž Kimbal, svađaju se za vreme vožnje i izazivaju lančani sudar na auto-putu. Bak, Dekerova, Heter i Siks se odazivaju na poziv i zatiču Džordža u kritičnom stanju. Helikopterom ga odvoze Mekiju. Skejt i Rezalo spašavaju Džordžov život posle vrlo komplikovanog hirur-
škog zahvata.
U međuvremenu Bridžita i Huterova se nalaze na plaži gde provode svoj slobodan dan. Njih dve spašavaju dvojicu surfera, braću Manka i Tima, na koje je naleteo skijač na vodi. Dečaci ne idu u školu, bez porodice su, i izdržavaju se tako štopiraju po svetu · i učestvuju u takmičenjima u surfu. Timu je slomljen vrat, ı Bak ga odvodi u Centar gde Bridžita vrši reanimaciju...
POSEBNI PROGRAMI
gazin na slovačkom, 19.00 Danas..., 21.55 Dnevnik II
TV PRIŠTINA
17.40 Dnevnik 1, 17.55 Prozor, emisija za decu, 19.10 Dnevnik na turskom, 18.30 Dnevnik (sh), 18.50 Rukovanje, emisija za mlade..., 20.00 Igrani film, 21.30 Amateri na ekranu, 22.00 Obra-" zovni program, 23.00 Dnevnik
skog ljeta 88«
TV BEOGRAD
program... 16.40 Koncert Mirej Matje, 17.40 Dnevnik I, 18.00
na emisija... DRUGI PROGRAM: 16.10 Dnevnik na al16.25 Vesti 16.30 'Dnevnik (m), 16.50 Program plus, repriza, 18.30 Beogradski TV program... 20.50 24 časa
TV SARAJEVO – 9.35
Smolarenje – nekad i sad
U okviru »Letnjeg prepodneva« Televizija Sarajevo prikazuje | obrazovnu emisiju »Smola i njena prerada«. Kvalitetno drvo i znatan broj hemijskih proizvoda darovi su koje od davnine dobijamo od naših lepih četinarskih šuma. Zasmoljeno drvo – »luč«, vekovima je predstavljalo jeftin materijal za osvetljavanje stanova i radnih prostorija a katranom borovog drveta premazivani su svi naši brodovi na Jadranu.
U emisiji »Smola i njena prerada« saznajemo da smolarenje danas predstavlja najvažniji oblik iskorištavanja sporednih produkata šume u BiH. Veštačkim oštećenjem beljike bora (Pinus sp.) izaziva se curenje smole iz stabla. Tekuća smola »baizam« sakuplja se i verovatnije sužava polje, pa bi |otprema u fabrike »Terpentin« u Višegradu, gde se prerađuje u tertrebalo već od jeseni da se emitu- | pentinsko ulje i kalofonijum, odnosno u finalne proizvode ~ uljane je samo za beogradsko područje. | boje i lakove, sintetske mase, pomoćne materijale za industriju pa-
Svi ovi planovi, lako izvodlji- | pira, sapuna i sl. M Orić Muji A iCUIFMN{_ __- _____UA UI Ot LU VT ___O_U LV XI od onih da li će privreda pojedinih regiona takmičeći se 3 dcugi SOZAGREBU III, 23.15. Noćni program ma izdržati finansij v i. DRUGI ske Obavtr | PROGRAM:.. 20.50 Vesti, TV SARAJEVO PRVI PROGRAM: 8.20 Upisni
plin lokalnoj TV stanici. Pored ovog pitanja ostaje i kako
E. pitanj J TV LJUBLJANA informator..., 18.30 Iz disko pro-
PRVI PROGRAM: 15.45-00.00 dukcije.., 01.05 Upisni informa-
Teletekst, 16.40 Vesti, 16.15 Ne- tor, DRUGI PROGRAM: 18.50 deljnik, 17.15 Prolećna noć, rep- Upisni informator, 19.00 Sarariza, 18.40 Grizli Adams, serijski jevska hronika..., 20.50 Vesti.., film.., 20.00 Ogledalo nedelje, 23.30 Upisni informator 20.20 Kegni i Lesi, serijski film, 21.05 Na krilima vetra, doku- TV SKOPOLJE mentarna emisija, 21.55 Dnev- PRVI PROGRAM: 9.00 Šaram, nik, 22.10 Prolećna noć, 00.00 baram, emisija za decu..., 17.40 Igrani film, „DRUGI PRO- Panorama, 17.55 Hronika na tur-
Milutin MIŠIĆ
područje. Međutim, i njoj se naj-
obezbediti osnovni uslov – kvalitet priloga koji ne bio smeo da podlegne zloupotrebama i uticaJima lokalnih centara moći i moćnika. Jer, pored obaveze jedinstvene uređivačke politike podrazumeva se i samostalnost u radu dopisnih, tj. regionalnih TV centara. Tu će, svakako, osnivač, najverovatnije Socijalistički sa-
vez radnog naroda Srbije imati veliki zadatak.
O ovim -– već sada otvorenim pitanjima raspravljaće se ujesen u #Republičkoj, konferenciji SSRN, Televiziji Beograd, regionalnim sekcijama za informisanje SSRN Srbije i svim zainteresovanim institucijama. I ne samo o daljem razvoju dopisničke mreže i lokalnih TV studija već i o tome kako obezbediti idejno i političko jedinstvo uređivačke politike i kako sada i ubuduće graditi TV centre u okviru jedinSOPOOR sistema Televizije Beograd. E. ĆIRIĆ
Tošo Borković
GRAM: 19.00 Alpsko veče 988...,
20.50 Vesti... TV NOVI SAD
skom, 18.10 Hronika na albanskom..., 20.00 Zakon u Los Anđelesu, serijski film..., DRUGI PROGRAM: «I16.50 „Program
16.30 Dnevnik (m), 16,45 Emisi- plus, repriza, 18.30 Skopski proja za decu, 17.10 Kroz Vojvodi- gram..., 20.50 Vesti..., 21.55 Prinu, 17.40 Dnevnik I, 18.00 Ma- tajena moć, kanadski film
TV ZAGREB – 20.00
Miruj, miruj, srce moje
Među istaknutim kulturnim pojavama sredinom 19. veka u Hrvatskoj značajno mesto zauzima poznati slavonski kompozitor popularnih pesama, Pajo Kolarić, za kojeg je naša istorija utvrdila da je prvi autor tamburaških orkestara.
O vremenu, biografiji, nastavljačima djela i rada Paje Kolarića, kao i o značaju tambure instrumenta s vlastitom izražajnom fizionomijom, govori kompozitor Julije Njikoš. Uz Tamburaški orkestar RTZ-a pesme Paje Kolarića, kao i one njemu posvećene, izvode
Miroslav Živković, Vera Svoboda, Đani
Šegina, Vera Atanasov, muš-
ki vokalni ansambl »Zagreb« i dečji pevački hor OŠ »25. maj« iz
SUTRA
\
Cudna devojka, 21.35 Dnevnik II, 21.50 Vesti za strane turiste,
.|21.55 Zabavni program, 23.55
Vesti
DRUGI PROGRAM: 16.30 Jugoslavijo, dobar dan, 17.80 Do uzavrelog podzemlja, 17.50 13. jul, 18,40 Dalas, 19.30 Dnevnik
BRION"
LOSION POSLE BRIJANJA
PRVI PROGRAM: 8,0. Diksilend, 9.00 Mačija posla, 10.20 Da pitamo zajedno, 13.30 Ruska so, 14.30 Dolini mira, 16.00 Biciklizam: Tur d'Frans, 17.00 Narodna muzika, 17.30 Dnevnik I, 17.45 Sedam TV dana, 18.30 Švenk, 19.30 Dnevnik II, 20.00