Борба, 05. 10. 1988., стр. 13
А
ГО РЕЕб5
Замке ванредног |" 29 ет
"Ар
Присталице сазивања ванредног конгреса лако ће наћи аргументе за то, али разум налаже да се најприје одговори на два питања: шта од њега хоћемо и како
то постићи
На прокључалој политичкој - сцени, из заглушујућег озвучења масовних митинга — из задим. љених конференцијских дворана — са понекад тако отровних новинских стубаца, све чешће » одјекује: „Хоћемо ванредни конгрес“. Јесте ли „за“ или „против>“ Овај логички пријеки суд, који не зна и за одговоре „између“ и све своди на крајности „с нама“ или „против нас“, овога љета као ваљда никад раније пријети да ућутка све који би прије изјашњавања жељели да провјере и аргументе. Присталице сазивања ванредног конгреса лако ће их наћи у заиста ванредном стању у друштву: у кризи руководстава и руковођења, понижавајућем стандарду све већег дијела „владајуће класе“, с редовима за народни хљеб као болном симболиком свега што нам се догађа, безакоњем на Косову које све „ очитије пријети да се зао дух раздора развије цијелом Југославијом. Али, разум налаже да се прије посезања за ванредним конгресом одговори на најмање два питања: шта од њега хоћемо и како то постићи2 Два захтјева, изгледа, нису спорна — заокрет у друштву и _ кадровска обнова. И за једно и "за друго, међутим, потребно је и вријеме и мудрост. Сљедећи конгес Партије морао би ријешити бар четири ваљда најжи-
МЕ
реформа не може без реформе политичког система ни ова без реформе Партије, а за тако цјеловиту визију изласка из кризе и развоја на новим основама потребно је најмање толико времена колико остаје и за припрему сљедећег редовног 14. конгреса СКЈ — у прољеће 1990. године.
Сама кадровска обнова за све то не би била довељна, поготову ако најутицајнији кадровик постане улица, ако спискове за политичку ликвидацију и промоцију будемо преузимали само са транспарената, на које се неријетко доспијева и само због покушаја да се умјесто аутоматског изјашњавања „за“ или „против“, „с нама“ или „против нас“, изнесе и другачије виђење, аргумент више, дилема.
„Случај Франца Шетинца“, његов протест оставком против онога што је назвао безумљем „које нас на очиглед свих гура у пропаст, а чинимо мало да га зауставимо“, морало би и уочи предстојећег рашчишћавања с неодговорношћу и неодговорнима у партијском врху — за које није потребно чекати конгрес бити и упозорење да не штедећи никога од полагања рачуна не
ПУК ВИ
_ вотнија питања наше стварности: прво — вратити мир и међунационално повјерење на Косову; друто — извести најширу мобилизацију за друштвене промјене; треће — утврдити основе "за „устав 21. вијека“ и четврто отворити реформу и самог Савеза комуниста. А јасно је да се ради о задаћи која се не може исписати „на парче“, јер привредна
Струјни удар
Ззанемаримо пријеко потребну климу демократског дијалога, права на властити став и критике која ће уважавати достојанство личности и институција. То није могуће у околностима кад, како је ових дана сликовито рекао Ивица Рачан, постоје и они који долијевају уље на ватру, а буне се што се споро гаси. Кемал КУРСПАХИЋ
Реакције на уговор косовске Електропривреде с аме- | лавном везује за „аутономаш) | тво“ и „Велики транспорт“. Уло-
ричком владом (о једном истраживачком пројекту показују да се продужава живот оног схваћања да привреда увијек мора бити под неком врстом при-
нудне управе
Ваља се замислити над текстом у „Борби“ од сриједе, у којем су нападнути руководиоци косовске Електропривреде стога што су склопили уговор с америчком владом о једном истраживачком пројекту. Да је ријеч о некој другој новини, човјек би то примио као израз већ увријежене праксе, али, овако, то постаје опћа појава која карактеризира ово вријеме.
Гријех је у сљедећем: недопустиво је, сматра новинар, да нека електропривредна фирма склапа уговор са странцем без удјела
о осталих произвођача струје у нас. Недопустиво је, такођер, да једна југословенска фирма склапа уговор с иноземном владом. Оптужница остаје и кад надлежни из косовске Електропривреде кажу да су све југославенске електропривреде биле обавијештене о припремању уговора, као да је и сличан посао дотад ура-
"ђен с произвођачем струје из Љубљане. Стога нема другог за-
„кључка осим да је установљен
· неки посебан правни поредак за
„све што је на Косову и с Косова.
Овде није ријеч о порицању или оправдавању предмета уговора, премда је по, ономе што је. познато јавности, несумњива југословенска корист (испитује се могућност примјене сувремене технологије којом се повећава
правни савети Саветује: Божидар Илић
Уговор о промету непокретности
Милан Петровић, село Зуце код Београда, пише: Пре пар година купио сам земљу од једног суседа. Закључили смо приватни писмени уговор, али потписе на истоме нисмо оверили код суда. Уговор је обострано у целини извршен, он платио сам цену, почео да ради на земљи (што чиним и данас), а плаћам порез. Платио сам и порез на промет. Да ли тај уговор важи, јер добијам противречна објашњења. Шта да радим2
Одгово р: За промет непокретности (тј. правне послове којима се врши пренос власништва куповином, поклоном, трампом итд) чл. 4. став 2. Закона о промету непокретностима предвиђа да се правни промет о томе мора да оформи путем писмене исправе и да су потпи-
“ си странака оверени код суда. Ако се то не поштује, такав уговор не важи. | Међутим, исти члан Закона у ставу 5. чини изузетак од тога, па предвиђа следеће: суд може да призна правно дејство уговора о преносу права на непокретности између носилаца права својине уколико промет није · забрањен, ако је закључен у писменом облику, на коме ' потписи уговорача нису оверени код суда, под условом · да је уговор испуњен у целини или претежним делом, да је непокретност стечена у границама закона, да је ' плаћен порез на промет, да није повређено право прече ' куповине и да није повређен какав други друштвени интерес. Из тога следује да можете покушати код суда ' да се прекине дејство уговора, о коме пишете, али ако, поред наведеног у писму, испуњавате и остале изнете услове.
РЕМРЕОПГУЈЕЧЛЕ
калорична вриједност угљена и смањује загађење околиша, а цјелокупно истраживање финанцира америчка влада са 350 тисућа долара). Ријеч је о продужавању живота оног схваћања да привреда увијек мора бити под неком врстом присилне управе. Ту бит не мијења околност да је овога пута повод у покрајинском статусу. Узурпатор у ће увијек наћи неки повод, свеједно је ли измишљен или стваран, да суспендира и преузме природна права произвођача. Уосталом, зар се то не потврђује већ десетљећима у југославенској пракси. И зар резултати тог система и политике нису на дјелу и свакоме очити. Најновији налаз упућује на то да ће реална примања запослених, ако се настави садашњи раст инфлације до краја године, бити тек десетак поена изнад примања у 1965. години. У међувремену, нису изгубље-
ског развоја.
не само године, односно времен- |рити. А, у саопштењу са седнице ско и свако друго заостајање да- | Председништва ЦК СКЈ испаде леко је веће због убрзанога свјет- |да Крунић баш због тога (или
3. ЈЕЛИЧИЋ |тавку. Криво за овакво тумаче-
– Можда је тако како јесте и због ових наших
лекова... (Милан Мавер, „Дело“)
Оставке и сенке
Ни Крунићу, ни Радоњићу, ни Шетинцу није потребно залагање за амнестију, али има места залагању да се, и кад мора неко да оде (а морају, очито, многи) ова сад озакоњена „политичка пракса“ замени примереном самоуправном социјалистичком друштву и његовим не јуче утврђеним нормама понашања
ПНЕВНИК.
ње можда је и само Председништво ЦК СКЈ, јер Крунићево 06разложење оставке није објавило у целини (Шетинц је, ваљда знајући да би остао нејасан, користио Танјут).
Неоспорно је да и поред оних већ поменутих оцена о раду Председништва ЦК СКЈ оно и морало и могло више. И Крунић — наравно. Неспорно је, међутим, и то да је на 16. седници ЦК СКЈ речено да се „неефикасност државних и других органа на Косову у заштити елементарних права грађана српске и црногорске, као и друтих националности ничим не може правдати, да је неподношљива и очигледна спорост у отклањању материјалних и других неправди које су управо државни и други органи раније нанели грађанима грубо кршећи законе“.
И — шта сад Један крив, други много кривљи, први оде, други остадоше. Шта с Председ: ништвом СФРЈ, са Скупштином СФРЈ која је усвојила Југословенски програм о Косову, са СИВом који је свакако најодговорнији за економско стање у овој покрајини, са свим органима од федерације до општине, јер и задаци о Косову све подједнако обавезујуг Сменити све или кривити за све Крунића2 Крунићева оставка није прави одговор на то
Радоњић, Шетинц, па Крунић. И прозвани и непрозвани одлазе један за другим, с разлогом или без њега, на захтев улице, на захтев партијског чланства или чак и без тога, јер једноставно мисле да су или уморни, или да нису успели (и да се то данас и не може), да су улетели у некакав погрешан метод рада који не могу да измене... А сви због осећања објективне одговорности за стање у Југославији у целини и, такође, неостваривање договорене политике на Косову.
Најсвежија је оставка Бошка Крунића, до пре неколико месеци председника Председништва ЦК СКЈ.
У појединим средствима информисања и на све бројнијим и масовнијим митинзима солидарности Крунићево име се уг-
ге у Председништву ЦК СКЈ једва се ико и сети. Осуђивати неког пре расправе о оптужби никад није било прихватљиво и тек остаје да се види има ли и мало аргумената у најгласније извикиваним кривицама.
Кад је, међутим, реч о Крунићевој улози у раду Председништва ЦК СКЈ и његовом доприносу као бившег председника, онда једнако, а код неких чак и више, има разлога да се прозива цело Председништво, па и цео Централни комитет Савеза комукиста Југославије који је пре само неколико месеци (а баш је била реч о Косову) усвојио углавном позитивне оцене о дотадашњем раду свог Председништва, а самим тим и Бошка Крунића. Јер, у тим оценама се помиње „одговорно и организовано прилажење спровођењу задатака утврђених на 9. седници ЦК СКЈ“, „интензивне активности у припремама за доношење Југословенског програма за заустављање исељавања Срба и Црногораца са Косова“, „инсистирање Председништва ЦК СКЈ на целовитом спровођењу закључака 9. седнице и југословенског програма“. Да ли је такве оцене Крунић могао да „напакује“ и наметне их Централном комитету СКЈ, илузорно је и покушати одгово-
Ако га и има, онда је он у нечем због чега су, уосталом, отишли и Радоњић и Шетинц. У нашој општој ситуацији у којој, је хајка постала саставни део политичких борби (праксе), у кафкијанској атмосфери, у ситуацији да чим си жив (а на било каквој функцији) — то си и крив, а доказати да то ниси, једноставно не можеш, па да ти је и, како ми то кажемо, бог ујак...
Није ово залагање за амнестију ни Крунићу, ни Радоњићу, ни Шетинцу. Мислимо да им и не треба. Залагање је да се, и кад мора неко да оде (а морају, очито, многи), ова сад озакоњена „политичка пракса“ замени примереном самоуправном социјалистичком друштву и његовим не јуче утврђеним нормама по-
највише због тога) подноси 0ос- нашања, Р,Д.,
укрштене речи
Број 1891
: тј
Ф
Водоравно: 1, Име композитора Јенка, 7. Скуп дипломата, 10. Врста житарица, 11. Наше острво, 13, Слово латинице, 14. Поклон, 15. Земни гас, 16. Узвик, 17. Председ“ ник САД, 18. Дршка на виолини, 19. Староримски песник (Гај Валерије), 20. Татарска владарска титула, 21. Зона највећих морских дубина, 23. Области, 24. Туљан, 25. Познати схоластичар (Пјер), 27. Показна заменица, 28. Врста лаких двоколица, 29. Предлог, 30. Наше острво, 31. Иницијали словеначког писца („Десетица“), 32. Страно женско име, 33. Језеро у Северној Америци, 34. Лична заменица, 35. Стара мера за тежину (Мн.), 37. Светина, мноштво (тур.), 38. Скандинавски богови, 39. Стар човек.
Усправно: 1. Дванаесттонска музика, 2. Узвик очајања, 3. Августов војсковођа и легат у Германији, 4. Осовина, 5. Неправилност, нередовност, 6. Област на југу Африке, 7. Знак за калијум, 8. Река у Сибиру, 9. Обнављање, препород, 12. Наша стара владарска титула, 15. Циљ, 17. Врста, пасмина, 18. Мисирска калина, 19. Плетеница, 20. Полуострво на северу Европе, 22. Укотвљено Ри на води, 23. Птица певачица (мн.), 26. Град у Мађарској, 28. Прилог, додатак, 30. Један (итал.), 31. Држава у мо 32. Свеза, 33. Свеза, 35. Првак, 37. Мера за површину.
РЕШЕЊЕ БРОЈА 1890
БОРБА, 5. октобар 1988.
ФЕЉТОН
Резолуција Информационог бироа комунистичких партија о стању у Номунистичкој партији Југославије
пуљеммом поло
Више дневница него дана
као не поитремљенуј мани и ељини | њефи ко
Праг. 28 јука шње _ Руде Право" домосм шн ћест о заседљњу
И а иомоечењу омоауми мен би упржок паунатом Лењеитом ме“ њу ла "ита а А,
пољима "ет мала У ти
би Ке" Дирк ви
п јржта "ан ве
Инжењер Божидар Терзић, || брат предсједника Пословодног одбора зеничке „Ватросталне“, | донедавно директор ООУР—а „Инжењеринг“, својевремено је боравио на специјализацији у | Савезној Републици Њемачкој. У документацији „Ватросталне— Вест" пронађен је и овај „бисер“ који се односи на њега. За десет мјесеци примио је плату у укупном износу од 23.693.29 (мјесечно по 2.207,58 марака). За исти период добио је и 336 дневница по 60 марака, или заједно 20.160 марака.
Сети +
50954 сона
Изјава Централиог комитета Комунист ославије поводом регеа Информационог бироа комунистичких а Баг кому партији Југославије
Рана Ма теваниљн бива сањ + Пена отој шета, ТИ
Ф Једна радио-станица у Букурешту била је најјаче пропагандно оружје Информбироа у кампањи против наше земље... Ф Тајне усамљене виле на језеру... Фи Задаци за групу Пере Попиводе... Ф Ко су били и шта су у емиграцији радили Томин, Петровић, Митровић, Бешевић, Марку| шев, Којовић, Врцељ, Недић, Грујић, Лалић, Јевтић, Којић, Светина, Вогрич, Журовски... Ф Су| коб у бугарској Државној сигурности... Ф Поруке за „активисте“ у Југославији... Ф Мистериозна мисија Денисова
„СЛОБОДНА ЈУГОСЛАВИЈА“ — ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ Непријатељи „по националном кључу“
| Проверени обавештајци „преквалификују“ се у новинаре | и спикере
Ако се послужимо математиком, долази се до сазнања да је Божидар Терзић примио више днавница (336) него што је било дана (око 300), колико је провео на специјализацији (и службеном путу) у Савезној Републици Њемачкој.
3
Да ли је заиста могуће да службено путовање траје непрекидно чак десет мјесеци7
У „Ватросталној“ је, очито, све било — могуће („Ослобођење)
Плата као
за емигрантски лист „Напред“, као и за Радио-
милостиња
.. Звонимир Храбар навео је ових дана занимљив примјер из једне загребачке основне школе, гдје је чистачица славодобитно саопћила управитељу да одлази радити у нову зграду ИНЕ за 45 старих милијуна, што је у успоредби са досадашњих 17 милијуна заиста примамљиво. Али, камо да оду тамошњи наставници,
који добивају само 32 милијуна ||
мјесечног
Да не би било неспоразума:
недвојбено је и чистачици мало |
чак и 45 милијуна за „голи“ живот, те би морала добити још више. Али, у сваком је случају нелогично да професори раде за КлосеГ („Нови лист“, Ријека Био би ред
Након што је Суд удруженог рада СР Словеније дозволио 0о6нову поступка у спору шестори-
це штрајкача са Луком Копар, и.
након што је Основни суд удруженог рада у Копру летос те раднике својом ОДЛУКОМ вратио на посао, и након што је пословодно и самоуправно руководство уложило жалбу на ту Од-
ЛУКУ, и након што је ових дана |
Суд удруженог рада Словеније и његов председник Винко Кастелиц потврдио првостепену ОД-
ЛУКУ о њиховом враћању на по- | сао, био би ред да се овај мара- |
тонски самоуправни спор оконча и задовољи радничка правда.
Кажемо „био би ред“, јер зна се често догодити да ни коначне судске одлуке, као што је и ова,
не буду коначно извршене, већ |
се користе „ванредни правни лекови“. „Био би ред“ да се оконча ова копарска рашомонијада између осталог и због тога што је Синдикат Словеније међу првима легализовао – право штрајк... („Рад“)
СОЉЕМКА
Водоравнио: 1. Флибустер, 7. Г, 8. Лора, 9. Ра, 10. Сики, 11. Пегаз, 13. Баџа, 14. Регата, 15. Ода, 16. Јерина, 17. Ја, 18. Папаја, 19. А, 20. Кебаја, 21. Ам, 22. Кукута, 23. Амо, 24. Кабуки, 25. Етар, 26. „Атала“, 27. Один, 28. Рр, 29. Ерин, 30. К, 31. Ајатоласи.
на |
Пише: Драган Витомировић
Чланови радио-станице били су партијски органозовани. На положај партијског секретара, уместо Милана Петровића, 1952. године долази Воја КОЈОВИЋ, који је до тада радио у редакцији листа „Под заставом интернационализма“. ! Због репутације коју је уживао у емигрантској организацији, Којовић постаје члан колегијума руководства радио—станице. Непосредно руководи сектором за документацију и штампу. До емигрирања у Румунији, радио је у Народном | одбору НР Србије.
Године 1953. у радио— станицу на место заменика руководиоца долази Ђока ВРЦЕЉ. Био је познат по непријатељској делатности против Југославије и једно време је био уредник листа „Под заставом интернационализма“. У Румунију је емигрирао као студент Београдског универзитета, а био је и инструктор ЦК СКОЈ за Србију. По расформирању радио—станице посветио се науци и постао доктор економских наука.
| Поверљиви алкохоличар
| Редакција радио—станице имала је и једног професионалног новинара, који се овим послом | бавио још пре емигрирања, у Југославији. Био је то Витомир НЕДИЋ, из Београда, учесник НОБ—а. После рата, до Резолуције ИБ, био је Танјутов дописник из Берлина.Тамо су му у несрећном случају погинуле жена и дете, због чега се одао пићу. Био је веома образован човек и способан новинар. У радио—станици радио је као стилиста за српскохрватски језик. Уживао је изузетно поверење Румуна и Совјета који су били одговорни за рад станице и предузимали су мере да га излече од алкохола, што им није успело, па је због тога морао да напусти станицу. У току 1953. године на рад у радио—станицу дошао је и Константин ГРУЈИЋ и одмах је постављен за једног од руководилаца. Организовао је и припремао предавања у емисијама за српско— хрватски језик. Родом је из Панчева, и пре емигрирања, као студент у Београду, радио је у непријатељским илегалним организација ма. После емигрирања у Румунију постаје члан | редакције листа „Под заставом социјализма“ и један од руководилаца емиграције у овој земљи. један од најмлађих чланова радио— станице био је Никола ЛАЛИЋ, који је дошао 1953. го“ дидск1не и радио као дактилограф, али је и помагао у припремању емисија диктата. После расформирања станице репатрирао се у Југославију Од емиграната који су били у Румунији, у радио—станици су још радили Злата МИЛИЋ, родом из Панчева, која је пре емиграције радила као службеница Среског комитета СКОЈ у Панчеву. Овде је радила од формирања, па до јуна 1952. године. После расформирања станице, репатрирала се у Југославију заједно са мужем, такође истакнутим емигрантом Душком Новаковим.У радио—станици, као спикер, а касније и у културној рубрици, радио је и извесни Ика Н. који је био познат као интригант, због чега су га удаљили из станице.
|помоћник министра — емигрант
1 После формирања Координационог центра
гмиграната у Москви, у Букурешт на рад у ра: |цио станицу „Слободна Југославија“ почели су да пристижу и емигранти из других источноевјропских земаља.
Међу првима, 1952. године, дошао је из Бугарске Тодор ТОДОРОВИЋ, емигрант, родом из села Великог Извора код Зајечара, који је у Бугарску емигрирао са групом истомишљеника из Окружног комитета КПЈ из Зајечара. Пре
Лемигрирања био је окружни јавни тужилац, а
касније и помоћник министра финансија НР | Србије. Као ауторитативна личност, одмах по (емигрирању у Бутарску, бива постављен на нај|| одговорније положаје у емигрантском руководству. Између осталих активности, врло ангажовано је учествовао у непријатељској пропаганди против Југославије. Од 1953. до расформирања станице радио је као коментатор. Његови коментари су били веома цењени од стане руководства Информационог бироа. Умро је у Софији пре десетак година.
На рад „Слободну Југославију“ у Букурешту, из Бугарске је 1952. године стигао и ИБ емиг-
|рант Радомир ЈЕВТИЋ, родом из Панчева. Ра-
дио је као спикер—преводилац, али активно пи ше бројне чланке и коментаре, и био је један од најпродуктивнијих аутора непријатељских пам| флета против Југославије. До емигрирања у Бугарску, био је студент у Београду и припадао је илегалним групама које су по Београду ра а» ле пропагандни непријатељски материјал. Пошто му је претила опасност од хапшења у Београду, 1949. године емигрирао је у Бугарску. Та|| мо је наставио са непријатељским радом против Југославије, Користећи своје интелектуалне квалитете и политичко образовање, писао је чланке
-Софију , у којој је и био запосљен. Активна са-
радио-станице враћа се у Бугарску, где заврша- | ва трогодишњу Вишу партијску школу и наставља рад у Радио-Софији. У Југославију се репат-| рирао заједно са женом Радмилом, која је такође била емигрант, 1962. године, )
Радмила Јевтић, рођена Бошковић, родом из Панчева, дошла је из Бугарске у Букурешт, „Слободну Југославију“ 1952. године и тамо остала све до њеног расформирања. Радила је као спикер за емисије на српскохрватском језику, | али је врло често писала и прилоге за емисије, | који су били запажени по својим антијугословенским садржајима. Њеном доласку у радио-станицу претходио је изузетно активан рад за бугарску Државну сигурност, па чак и спремност да по диверзентским задацима илегално оде у Југославију. Са истим интензитетом ради и у веома јаком и бројном удружењу емиграната у Бугарској. Пре емигрирања у Бугарску, би- | ла је студент права у Београду, и после Резолуције ИБ оргранизатор је илегалних група у Београду. За одлазак на рад у Букурешт Радмила Јевтић је посебно припремана у Бугарској. Паралелно су је припремали органи ДС и људи из | ЦК БКП задужени за рад са емиграцијом. Отишла је на рад у Букурешт месец дана пре одласка њеног мужа на исту дужност.
Јула 1952. године, заједно са Радмилом јевтић, у Букурешт, на рад у радио—станицу „Слободна Југославија“, дошла је из Бугарске, из Софије, и Јелена Чупона, удата Којић, родом из | Битоља. До Резолуције Информационог бироа била је студент економије у Софији. Јелена је била један од најоданијих и најпроверенијих | агената Државне сигурности Бугарске и много | је допринела за припремање тзв, „Балканског процеса“ који је требало да се одржи у Софији и | на коме је требало да се суди једној групи виђенијих емиграната као агентима Југославије, да | би се на тај начин компромитовала Југославија. Најјача препорука за њен одлазак у Букурешт у радио-станицу, управо је била та сарадња са Државном сигурношћу. О томе су знали и ру- | мунски и совјетски представници у Букурешту задужени за радио-станице, те су се према њој односили са уважавањем и изузетним поверењем. Јелена је радила као спикер преводилац и емисијама на македонском језику. У радио— станици остаје до њеног расформирања, затим се враћа у Бугарску, где наставља рад у Радио— Софији, а 1962. године се репатрира у зем- | љу.
Мужеви н жене
| Поред брачног пара Јевтић, у радио— станици је радио и други брачни пар—Којић. Живорад Којић, муж Јелене Чупоне, дошао је у Букурешт | нешто раније од своје жене, октобра 1952. тако- | ђе из Бугарске. Родом је из Шапца и емигрирао | је у Бугарску као убеђени присталица. У емиграцији одмах стиче одређени углед и поверење као проверени борац у непријатељском раду према Југославији. Сарађује у емигрантском листу „Напред“, а затим прелази у Радио—Софију. У радио—станици „Слободна Југославија“ ради као спикер преводилац све до њеног расформирања, када се враћа у Бугарску, а 1962. се рапатрира у Југославију.
Емигрантска дружина у радио—станици „Слободна Југославија“ имала је у саставу и једног бившег официра СУП из Македоније, То је Петар Нивички. У Бугарску је емигрирао као присталица ИБ. Поред активног рада за бугарску Држану сигурност, био је и реактор емигрантског листа „Напред“, у издању на македонском језику, који је излазио у Софији, а и у Радио—Софији у емисији на македонском језику. | Међу првим емигрантима послатим на раду | Букурешт био је Нивички, који је тамо дошао још 1951. године, где је радио као спикер преводилац у емисијама на македонском језику. Године 1952. је повучен у Бугарску и ангажован на диверзантско терористичким задацима у Југославији. После нормализовања односа завршио је трогодишњу Вишу партијску школу у Софији.
Са амбицијама да непријатељском пропагандом из „Слободне Југославије“ буде покривена цела територија Југославије и да програм буде емитован на језицима свих наших народа, ангажован је и емигрант Милош Кордић, Словенац, родом из Трста, који се после Резолуције ИБ на» шао у Бугарској под непознатим околностима. Тамо се активно укључио у непријатељски рад. Године 1953. упућен је у Букурешт, где је радио као спикер — преводилац у емисијама на словеначком језику, све до расформирања станице, када се враћа у Бугарску.
Сутра: Полиција бира новинаре