Борба, 07. 10. 1988., стр. 15
УО РЕЕ55
Стихијско или демократско револуционирање,
покушај да се преко Косова рјешавају и сви други проблеми и да се легализирају ретроградна питања судбине Југославије није у функцији
изласка из кризе
Нервозном _ драматиком или — илитизма дочекује се 17. сједница ЦК СКЈ. Са свих се страна врше, у послијератној политичкој хисторији невиђени, патерналистички и ултимативни притисци на руководство Савеза комуниста. Свака средина захтијева јединство искључиво по својој мјери, мало тко од садашњих агресивних политичких актера тражи јединство по мјери свих. Све се толико прејудицира да се постављају питања је ли та сједница уопће одржива.
Улога предсједника Предсједништва ЦК СКЈ схваћа се као улога вјетрењаче у коју сваки републички и покрајински савези комуниста и малтене сваки град шаље своје вјетрове упозорења, · подозрења или чак грађанског рата. Предсједништву ЦК СКЈ пријети се опозивом, иступањем или чак масовним издвајањем из Савеза комуниста Југославије
ако се оно не буде покорило
Комунист
диктату парцијалног мишљења. Пријети се изванредним мјерама, изванредним стањем и изванредним конгресом, иако је 1. конференција СКЈ темељито о томе изрекла своје мишљење. А послије таквог игнорирања закључака, позива се на закључке ове или оне сједнице ЦК СКЈ, гражи се одговорност за непошгивање одлука2!
Могу ли се у таквој психози донијети трезвене и дугорочне одлуке И сада треба коначно рећи јесмо ли се опредијелили за демократску политистројку или передиктатуру масе2 И напокон, шта је с мишљењима и ставовима осталог чланства Савеза комуниста Југославије. Ако смо ушли у савез по неким правилима, онда би она морала вриједити за све дијелове и чла-
нове Савеза комуниста Југославије. Не могу гласови једних ко-
муниста вриједити више од других на основи медијског или популистичког притиска.
Притисак и покушај да се преко Косова рјешавају и сви други проблеми једноставно није у функцији изласка из кризе. Није конструктивна ни оцјена да је садашња гарнитура политичара крива за све могуће гријехове овог друштва од 1945. наовамо, за сваки губитак неке творнице или било чију несрећу и неправду. Генерализирање нападања свега постојећег и генерализирање обране свега постојећег једнако је опасно, јер се праведна селекција одговорност не врши косом него демократским програмима развоја.
Међутим, снаге ината иду на све или ништа. Оне за своју демисију траже исувише много: распад Југославије. Демократизација на искључиво националној основи показала се досад као
Апели не мијењају свијет
Од апела за штедњу неће бити штете, али ни користи, јер је вријеме апела иза нас, ако је икада и постојало
Потребно је одмах увести најоштрије рестрикције и мјере штедње свих издатака у државним органима, друштвено-политичким, радним и другим орга-“ низацијама, као нужан економски и морални чин — каже се, између осталог, у апелу који је ових дана Социјалистички савез упутио тко зна који пут свима који троше — од мјесне заједнице до федерације и од ОУР-а па до СОУР-а.
Што човјек да каже о том апелу и његову домету, осим да од тога апела неће бити штете, али ни користи, јер је вријеме апела иза нас, ако је икада и постојало.
Што би, дакле, умјесто апела имало бар неку стварну тежину2 Па, рецимо, да се нетко, нека конкретна институција или конкретни функционер појаве на телевизији или у новинама и каже: од сутра смањујемо свој буџет за 20 посто, од сутра више нећемо возити друштвене аутомобиле, од сутра нећемо више приређивати прославе и митинге и томе слично.
Како то да људи у нашим форумима не схваћају не само да је штедња морални чин, већ да је то сасвим конкретан морални чин и да јавност интересира да сазна колико ће од сутра штедјети друштвених пара конкретни Јанко или Марко, Мате или Анте — функционер.
Код оваквих прича о морал-
вели нову, на челу са чувеним Лијем Јакоком, легендом по-
(А словног свијета Америке. И по-
ним апелима које нам сви упућују у посљедње вријеме не мо-
жемо побјећи од успоређивања с друтим свијетом и оног што се тамо догађа у домени штедње. Зашто је тај велики и развијени свијет моралнији од нас, иако не само да није социјалистички, не-
го ту ријеч не воли ни чути. Био сам прије неколико мјесеци у Вашингтону, био сам у Конгресу САД. Видио сам стотине таксија како доводе у Парламент конгресмене, а видио сам и како конгресмени напуштају Парламент, такођер таксијима. Тамо нема никаквих црних друштвених аутомобила који би бесплатно возили функционере.
Чудан је тај капитализам и његова нехуманост и неморалност. Паде ми сада на памет једна друга прича, из исте земље, Америке, о „Крајслеру“, трећем аутомобилском гиганту САД, који запошљава 600 тисућа радника и који је прије неколико година пао у губитке од милијарду и пол долара, Онда су акционери промијенили стару управу и до-
(традија '58
Какав контраст! Зелени план ||
Заједништво
Свака наша република и покрајина има своје Југословенске државне железнице („Енигма“).
Поријекло Лако је испитати поријекло
имовине. Углавном је друштвено („Илустрована политика“).
Колорит
— вијеле виле („Содасо“).
Победа
Народ је извојевао још једну победу. Добио је народни хлеб („Дневник“).
Акцијаши
Отац. је имао акције на аутопуту и прузи, а син на њујоршкој берзи („Суботичке новине4).
годите што је најприје урадио Јакока када је постао предсједник компаније с милијардом и пол долара дуга. Па, најприје је себи смањио плаћу с милијун долара годишње на један долар. Онда је то исто учинио са десет чланова свог Пословодног одбора, а тек онда је отишао међу раднике с конкретним програмом изласка из кризе и тражио да се они одрекну 20 посто од своје мјесечне плаће у року од идуће двије године. И онда, што је било2 Синдикат је радницима савјетовао да пристану на жртву.
Сад питање: зашто је морални чин у нашем друштву увијек тако апстрактан, колективан, уопћен, а тамо — у развијеном свијету, конкретан, особан, поједи-
" начан. Па ваљда зато што је та-
мо и одговорност — и то и пред бирачима и пред порезним 06везницима — особна и појединачна, а код нас ти је то све некакав колективни марксизам у којем нитко никоме ни за што не одговара.
На жалост, то су ствари из
· првог разреда основне школе,
али ми никако да то градиво савладамо.
Југ ГРИЗЕЉ
Са5 00
ћ И Зеници) . а Ки Ка 13 | Њ Џ % 5]
правни савети
саветује: Божидар Илић
Располагање туђом имовином
Славко Радосављевић, из К, код Београда, пише:
Удала сам се за човека са којим сам провела у браку скоро 20 година. Тада смо се разишли. То је њему био други брак. Он је из првог брака имао два детета, а у другом није било. Током тако дугог трајања брака, ми смо обоје својски радили и стекли, сем повећања сточног фонда, и кухињски и собни намештај, ауто, ТВ итд, мени уинат он је ових дана закључио уговор о поклону којим сву ту имовину поклања деци. Може ли то тако и како да се заштитим од тога2 Одговор: Постоји правно правило и пропис да нико не може да располаже туђим имањем, дакле, да се не може другоме дати оно што није власништво онога ко чини такво
располагање. Ако се поступи против тога правила, онда то није правно пуноважно. Друго, постоји необорива правна претпоставка да све што брачни другови радом стекну, да то представља њихову заједничку тековину. У принципу, по пола, стим да неко од супружника може да доказује свим доказним средствима да је његов удео у стицању већи од другог брачног друга. Ако се то пред судом докаже, онда суд одмерава и утврђује колики је то удео. На основу изложеног, с једне стране, ваш супруг није могао пуноважно да располаже по оним што је и ваше а не само његово; с друге стране, ви имате право да докажете колики је ваш удео у стицању током брака вашим радом. То ћете постићи тужбом против супруга и његове деце тражећи да се утврди ваш део каои то да његов уговор о поклону стога нема правну важност.
укрштене речи... (СбЉЕМКА бадема ЈЕО, = ренина ан ме
Водоравно: 1. Изазивање представа, 11. Слике на зиду (шпан.), 12. Утвара, 13. Часовничари, 14. Предлог, 15. Име глумице Мањани, 16. Пасје беснило, 17. Грчка ракија, 19. Мера за површину, 20. Страно женско име, 21. Штампарска грешка, 23. Показна заменица, 24. Стари немачки народ, 26. Проценат алкохола у вину, 28. Предлог, 30. Знак за калијум, 31. Наше мушко име, 32. Неупотребљен, 33. Америчка кратица за у реду, 35. Немачки књижевник (Томас), 36. Муслиманско свето место, 37. Река на Косову, 39; Ататурково име, 40. Поново, 42. Врста пса (мн.), 43. Световно правосуђе у цркви, световност, Усправно: 1. Амајлија, 2. Држава у Јужној Америци, 3. Коштуњави плодови, 4. Један од оснивача надреализма (Тристан), 5. Свеза, 6. Иницијали нашег писца („Вечити младожења“), 7. Знак за калцијум, 8. Врста врбе, 9. Грдад у Немачкој ДР, 10. Општинско земљиште (мн.), 14. Узалуд, 17. Ветар огромне снаге, 18. Француска кратица за НАТО, 21. Француски песник (Пол7, 22. Немачки предлог, 24. Драги камен (тур.), 25. Црте које на карти спајају места са истим притиском ваздуха, 27. Пакао, 29. Врста минерала, 30. Џин, 32. Дажбина, 34. Делови одеће, 36. Ентлес: ко женско име, 38. Одбрамбени играч у фудбалу, 39. Пас, 41. Овде, 42. Предлог.
погубна оријентација, будући да у таквој констелацији једни народи постају олако бијели, а други олако црни. Нетрпељивост почиње да потире све наше револуционарне жртве.
Ако су масовни зборови улили толико страха и зебњи за даљњи развој југославенске заједнице обичним људима, јер политичари се не боје, онда би та већ унапријед испренапрегнута сједница ЦК СКЈ морала учинити све да врати трачак све излизаније наде у разумно и хумано разрјешење свих наших збиљских и лажних спорова.
Комунисти би морали да престану навијати за своје националне боје и прихватити југословенску и савезну разину и тада када им се не подвргава. Савез комуниста мора одлучно прекинути међунационално цјенкање око Југославије. Данашњи рез ће бити ипак мање болнији од сут-
.. Чињеница је да Југословен искоршћава своја права и заступа сопствене интересе само као припадник одређене државе или нације, удружени радник, члан спортског друштва или, у новије време, демонстрант и штрајкач. Као грађанин, он је потпуно инфериоран у односу на било који „облик организовања“ који му је систем понудио, тек делић масе која се дефинише синтагмом „радни људи и грађани“, а сасвим немоћан као политички субјект. Његово основно право, и код нас лаконски формулисано као право да се бира и буде биран, сведено је у уске оквире делегатског система, кадровских комисија, једног кандидата. и једног програма.
Изнуђено право да масовним скандирањем изражава своје интересе, да тако „смењује“ и „бира“, само је замена једног колективитета другим, при чему појединац-грађанин не постаје ништа значајнији. Не подударе ли се његови интереси и захтеви са захтевима колектива, његов глас у маси на збору једнако је безнадежан колико и у месној заједници или партијској организацији. Целокупан политички систем и сви његови актуелни сурогати функционишу по „мелтинг пот“ принципу, немилосрдно претварајући конкретне интересе грађанина, његова права и слободе, у државне и националне интересе, „општеприхваћене ставове и програме“ и велике, историјске пројекте ослобођења рада и сличне. Једноставност слободних и непосредних избора, са више кандидата и програма, којима се укида компликована процедура кадровске селекције и замршен механизам самоуправне демократије — још изгледа непривлачна могућност за домаће реформаторе.
Један од главних елемената политичке реформе, којим би се, између осталог, осигурала и
„ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА“
Грађанин и предузеће
У односу на било који „облик организовања“ који му је систем понудио, Југословен, као грађанин, потпуно је инфериоран, он је тек делић масе која се дефинише синтагмом „радни људи и грађани“, а сасвим је немоћан као политички субјект
рашњег. Премда се над овим просторима ауторитет најчешће градио репресијом, комунисти би морали пронаћи хисторијске || одговорности да друштвену будућност не жртврују ради неиживљене националне прошлости. Стварање јединства на тај начин да се траже жртвовања само друге стране мишљења је превелике цијене, јер би то значило само одгађање а не рјешавање неспоразума и сукоба. Као водећа друштвено-политичка и идејно-теоријска снага Савез комуниста Југославије је дужан вратити политику у демократске токове и онемогућити политику као лопту коју свако по свом ћефу шутира. Политика је одабир оптималних, а не једностраних рјешења. Одговорност је стратегија, не тактика.
Данко Плевник
2192
ПИ њега |
другачија позиција грађанина, свакако је и ригорозно раздвајање партије од државе. Ради се о симбиози која је довела до таквих застрањивања да је ТВ гледалац прошле недеље могао чути | сасвим отворено званично признање како судска пракса и казнена политика, па макар и у само једном делу земље, пресудно | зависе од политичких препорука и партијских закључака. У таквим околностима илузорно је и расправљати о правној држави, равноправности и сигурности грађана. |
Ситуација у којој се налази грађанин као политички субјект ' веома је слична ситуација у којој. је — такође логиком система а не његовим деформисањем или изневеривањем — и привредни. субјект. Никакве уставне прерасподеле државних овлашћења, преласци из покрајинске у републичку, из републичке у савезну надлежност или обрнуто — не могу помоћи предузећу које остаје у власти ове или оне државе, овог или оног партијског комитета. Напротив, решавањем статуса привредног субјекта, његовом еманципацијом у односу на државу, политику и | партију, показале би се беспредметним велике расправе и о економским овлашћењима федерације и федералних јединица, „јединственим или заједничким" сегментима економске политике. Тржишна економија и самостални привредни субјекти имају сопствену логику поделе посла између државе и привреде, што је несумњиво основно питање, али и логику разумне расподеле овлашћења између федерације, република и општина, што је ипак споредна тема.
ФЕЉТОН
позивати
Праг. 28 јуна ње Руде Право“ аетосм кин тест д заседању
Мети о мори или мом учење зкафома пили бе
ој | пе
Спињ а
Ф Једна радио-станица у Букурешту била је најјаче пропагандно оружје Информбироа у кампа- | њи против наше земље... Ф Тајне усамљене виле на језеру... Фи Задаци за групу Пере Попиводе... Ф Ко су били и шта су у емиграцији радили Томин, Петровић, Митровић, Бешевић, Маркушев, Којовић, Врцељ, Недић, Грујић, Лалић, Јевтић, коб у бугарској Државној сигурности... Ф Поруке за „активисте“ у
мисија Денисова
ПЕРЕ РЕН ВЕНЕ ЕН АТА ИБН ЕРЕ А РБ О е „СЛОБОДНА ЈУГОСЛАВИЈА“ — ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Директиве долазе из Москве
„То тако захтевају совјетски и румунски другови“
Пише: Драган Витомировић
Највећи део програма сачињавале су говорне емисије политичко-пропагандног карактера којих је обично у току дана бивало по неколико: јутарњих, подневних, поподневних, вечерњих и ноћних. Посебну емисију сачињавала је поноћна емисија диктата. У овој специјалној емисији диктирани су посебно одабрани материјали намењени „активистима“ у Југославији ради при. преме за њихов пропагандни рад. Тек у каснијем периоду постојања станице у њеном програму почињу полако да добијају место и друге емисије, све више музичке, да би непосредно пред расформирање сачињавале највећи део програма.
Тако се мењала и организациона физиономија станице и њеног руководства.
У почетку, радом је готово искључиво руководио Урош Томин. Он је, у то време, као шеф радио-станице истовремено био и одговорни уредник свих емисија. По кадровским и административним питањима помоћник му је био, а уједно и његов заменик Милан Петровић, који је званично секретар станице и партијски секретар. Они су углавном били задужени да спроводе у живот програме и планове рада сачињене од стране информационог бироа и Координационог центра емиграције и одлучивали су о оста. лим питањима из делокруга рада станице.
Вечито први: Урош Томин
Почетком 1953, долази до извесног осамостаљивања емисија. То осамостаљивање било је везано за емисије по језицима, а на чело сваке постављен је по један уредник, па се формира редакцијски колегијум, на чијем челу је и даље Урош Томин. Нешто касније, крајем 1952, овај колегијум се проширује, па поред главног уред“ ника, његовог заменика и одговорних уредника емисија, у састав улазе секретар станице, секретар партијске организације, коментатори и љу. ди одговорни за спикере. Компетенције секрета ра се мењају. Док су раније у овој функцији биле сједињене три — секретар станице, партијски секретар и заменик руководиоца и главног и одговорног уредника — сада за сваку од ових функција бива постављено по једно лице и сви су они чланови руководећег колегијума.
Формално, Урош Томин, који је био члан Координационог центра емиграције у Москви, спроводио је инструкције и директиве овог центра и имао пресудан утицај на колегијум. Он је често одлазио на састанке Координационог бироа и тамо добијао највећи део материјала за објављивање, јер је овај исти центар руководио, наравно, формално, пропагандном активношћу и у емигрантским листовима који су излазили у земљама источне Европе, где се налазила ИБ емиграција из Југославије. Све је то била форма кроз коју су земље Информационог бироа реализовале непријатељску политику према јЈугославији. Урош Томин је практично за рад „Слободне Југославије“ добијао писмене директиве од совјетских представника у Информационом бироу који су били задужени за рад ове радиостанице. Те директиве су долазиле директно из Москве. Овај утицај је био пресудан.
Знатан, иако неупоредиво мањи утицај од
Резолуција Информационог бироа г о стању у Комунистичкој партији Југославије
би стим пеунатњи Лељеитом ме + 7 + За ар: за
во -
Изјава Централног комитета Комунистичке вартије Југославије повод резалуцвје
МИнформационог бироа комунистичких партија 0 поннц партији на ње
совјетског, био је и утицај ЦК Румунске радничке партије који су они спроводили преко својих представника и функционера који су били у сталном контакту са станицом и њеним рукоВОДСТВОМ. ~
Овај утицај, како совјетских, тако и представ4 ника румунске партије, запажали су сви емигранти запослени у станици. Није било дана да се у радио-станици не појаве или совјетски, или румунски представник, или оба заједно. Они су непосредно контактирале са Урошом Томином и Миланом Петровићем и увек после њиховог одласка уследиле би нове директиве за рад, заузимали би се нови ставови у односу на посао и увек је речено да су „то тако захтевали совјетски и румунски другови“.
ере Е |
Често је совјетски представник присуствовао || састанку колектива станице на којем се расправљало о раду и задацима. Томин и Петровић су, такође, скоро сваког дана одлазили код совјетских представника у седиште Информационог бироа, посебно када је требало заузети неки
РЕШЕЊЕ БРОЈ 1892
Водоравно: 1. Абадан, 6. Босо, 10, Нанос, 11. Јалов, 12. Аким, 13. Бока чо, 14, Кал, 15. Макаки, 16. Алигатори, 17. С, 18, Ран, 19. Доха, 20. СК, 21, Ир, 22. Рача, 23. Ила, 24. Милиметар, 25. Хазена, 26. Аве, 27. Касина, 28. Глид, 29. Илиџа, 30. Арија, 31. Рави, 32. Клокан,
Заједнички псеудон м „јан Марек“
БОРБА, 7. октобар 1988.
номунистичких партија
са КЈ МЕ тетива + њене ил
порти паче у пе ал алиом пола иу Рикјемље
м.
пипака Мори с иоппееви а
буна, 80 дух а
Којић, Светина, Вогрич, Журовски... Ф СуЈугославији... Ф Мистериозна
(5)
важнији став и у вези са тим се са њима консул- | товали. Пре тога, Томин је својим најближим | сарадницима истицао да обавезно морају да чу- | ју ставове и мишљења совјетских представника. Сви прилози који су били написани у самој редакцији или су пак добијени од спољних сарад- | ника, пре него што су коначно обликовани за емитовање, морали су бити ношени на парафирање совјетским представницима. Од овога су изузимани само материјали који су непосредно | и изворно коришћени из емигрантске, или које друге штампе,
Флерт у Букурешту
Да су компетенције Кодрдинационог центра емиграције из Москве у односу на „Слободну Ју- | гославију“ биле само формалне природе најбо- | ље се може видети из неколико детаља. :
Радио-станицу „Слободна Југославија“ два пута је у току свог постојања посетио Пера Попи- | вода који се налазио на челу ове емигрантске || творевине. Очекивалд се да ће ове његове посе- | те имати озбиљнији карактер и да ће снагом његовог ауторитета да се неки проблеми у станици разреше. Попивода је први пут посетио станицу 1953. године, и то са циљем да присуствује избору марша за станицу и њеног сигнала. Другу посету начинио је крајем исте године после саветовања емиграната из источноевропских земаља у Букурешту. У оба ова маха посете нису имале никаквог одражаја за даљи рад станице, и поред тога што је на састанку коме је он присуствовао истакнуто да не постоји потребна ко- | ординација између центра и радио-станице, и да јој центар не пружа никакву помоћ. Оно што | је остало запажено приликом ове посете било је флертовање Попиводе са представницом ЦК РРП Олгом која је заједно с њим дошла у посету. Делегат ЦК КПСС у Информационом бироу у | Букурешту, који је био задужен за рад „Слободне Југославије“, био је Анатолиј Иванович Кате- | ленац. Пореклом Украјинац, пре доласка на дужност у Информациони биро био је члан ЦК КП Украјине. У Информационом бироу у Букурешту био је један од секретара. У радио-станицу је долазио увек када је требало одлучити о неком важнијем питању, заузети став, одредити генералну линију у пропаганди против Југославије на дужи рок, или у вези са неким крупнијим догађајем.
Најкарактеристичнији је пример припрема за пропагандну делатност око Х1Х конгреса КПСС. Том приликом, он се лично ангажовао око при преме колектива радио-станице за коришћење материјала са Конгреса. У свим случајевима када би долазио у станицу, пре него што би иступио пред колектив, одлазио би код Томина и | Петровића и са њима се консултовао. Сваког новодошлог емигранта у радио-станицу прво је он примао на разговор и тек после тога био би овај уведен у посао. Разговори су трајали дуго, били су исцрпни, Кателенац је покушавао да сазна све из личног и политичког живота онога са којим је разговарао, његово политичко образовање и опредељење, посебно према СССР, давао му одређене сугестије о будућем раду. Најчешће се у станици појављивао у пратњи још неког од совјетских представника, а понекад је долазио и са румунским представницима. Увек је наступао са ауторитетом високог руководио- | ца. Лица из његове пратње су се тако и односила према њему, очигледно остављајући утисак да су у подређеном положају.
Отишао је из Информационог бироа у пролеће 1954. године, а на његово место дошао је извесни Денисов, који је од Кателенца преузео дужност и у односу на радио-станицу. Пошто је у то време значај станице почео да слаби Денисов никад није долазио у станицу, па га емигранти нису ни познавали. Први и последњи“ пуг појавио се у радиб-станици приликом. њеног расформиравања, да би их упознао са разлозима због којих је дошло до њеног укидања.
Један други, стручан човек, из редова совјетских представника у Информационом бироу, који је био задужен за рад „Слободне Југославије“, био је Василиј Васиљевич Кирсанов...
У понедељак