Борба, 23. 11. 1988., стр. 4

ДЛЕВНИК

БОРБА 23. новембар 1988.

страна

ДРУГИ ДАН РАДА КОНФЕРЕНЦИЈЕ САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ

Промашаје и виле_ нису градили радници

Миленко Васић: На једној страни је раскош као у „Династији“ а на другој беда равна неким афричким земљама. — Коча Савић: У кризу су нас довели неспособни људи који су приграбили и власт и средства. — Михаило Хегедиш: Једино обећање које уредно испуњавамо је оно — да ће бити горе. — Драгана Усиљени: Уставне промене у Србији стасале су у демократској клими. — Небојша Савић: — Кадрови на Косову хоће статус кво, да се остваре најмрачнији циљеви сепаратиста и националиста. — Зоран Тодоровић: још се дешава много тога иза затворених врата

— Свесни су радници у електропривреди да цена електричне струје директно утиче на стандард сваког грађанина. Међутим, не инсистира електропривреда на отклањању диспаритета цена због себе и личних доходака својих радника, већ због стварања материјалних услова за завршетак изградње започетих 06јеката — рекао је Симеон Јовановић и наставио:

— Ту су и штете које у Републици у целини настају дугогодишњим испорукама великих количина електричне енергије другим установама по депресираним ценама, али и одговарајућим преливањем дохотка, чему је добрим делом доприносила ранија политика Републике, а и данас се покушавају преко цене електричне енергије решавати проблеми животног стандарда радних људи, не сагледавајући последице које ће имати по електропривреду и Републику у целини.

Симеон Јовановић се заложио за интеграцију произвођача и дистрибутера електричне енергије. — Укупном друштвеном и привредном реформом морамо обезбедити такве промене које су гаранција за висок стандард и благостање радног човека и грађанина. Доследним и ефикасним спровођењем самоуправљања, то се засигурно може обезбедити и зато је пре свега потребно мењати навике. То је и најважније. Тешко се одричемо лепог живота, уз мало рада, уз пуно безвредних прича и бескорисних конферисања. Да су сва средства која су улагана у велелепне сале улагана у привредне капацитете, да смо више радили, мање састанчили, били би богатији. Доходак и резултати рада још увек нису постали једино мерило успешног руководећег тима у колективу — каже Јовановић. Милинко Весић је говорио о незадовољству радника, великим социјалним разликама. На једној страни је раскош као у „Династији“, а на другој беда равна неким афричким земљама, што је недозвољено у земљи у којој је проливено толико крви за идеју равноправности — рекао је Весић!

— Дубоко се ми радници не слажемо да се у овој фази диференцијације радници гурају устрану. Мало их се налази на кадровским листама, још мање је

радника у руководствима. Како:

објаснити да су у гласању за Покрајински комитет отпали углавном радници, они кадрови који су предњачили у разбијању једне погрешне политике. Међу отпалим на листама налазе се и такви кадрови као што је радник „Југоалата“ Влада Поповић, вишегодишњи првак Југославије у раду, добитник награде АВНОЈ, пре свега за радне подвиге. Уколико се не изведе диференцијација до краја и отклоне противуречности у политичкој консолидацији у овом првом таласу за кратко време наставиће се по старом — истакао је Радош Сарић. — Млади су на маргинама политичких збивања — нагласио је Небојша Бошковић. Умели су млади да недоласком на омладинске састанке, на зборове, изразе своје незадовољство и неслагање са политиком која се водила. Међутим, у последње време ситуација се из темеља мења. Како иначе објаснити масовни одзив младих на митинзима солидарности. У више места митинзи су организовани на инсистирање младих. Велики број младих је учествовао у расправама о амандманима на Устав СФРЈ и СРС. Од њих су често потицали и најрадикалнији предлози. Небојша Бошковић је на крају позвао одговорне да што пре гасе пламен на Косову да не би изгорела Југославија.

Све преко леђа радника

Постоји бојазан, рекао је Бранислав Сретеновић, да један део привреде није довољно оспособљен за брз прелазак на курс привредне реоформе. То никако не значи да треба одступати од оштрог курса привредне реформе. Напротив, она мора бити спроведена доследно и комплексно, водећи рачуна о томе да су неке гране и делатности дуги низ година имале лимитирајући положај, створен текућом еко-

Могу без покрајине, али не без Југославије

Говорећи о јединству и заједништву, Михаило Хегедиш је додао да није јасно због чега се неки тако грчевито држе за аутономију. Ми радници, са и без покрајине, морамо добро и сложно да радимо. Мени лично, а ни многим мојим друговима не би сметало а немамо аутономних покрајина. И без те аутономне покрајине ја бих могао рећи да сам Југословен, Мађар, Суботичанин, Војвођанин, или, још тачније, да сам из Бачке. Исто тако, као што многи други могу да кажу без покрајина да су Личани, Славонци, Истрани, Далматинци,

Загорци. Стало нам је да живимо у Југославији, у миру, слободи,

братству и јединству, у слози и благостању. Због тога се залажемо за такву Југославију за какву су у НОБ животе дали, а нас у том духу васпитавали, за

такву Југославију какву су је видели делегати на Првом и Другом заседању АВНОЈ-а, за Југославију са једним уставом који ће важити на сваком месту, од Сежане до Ђевђелије, од Суботице до Улциња. Залаже“ мо се за Југославију са једним и јединственим законом пред којим ће сваки Југословен бити једнак, без обзира где живи и која му је национална припадност. Јер, за силовање малолетне деце и остале криминалне и штетне радње треба добити исту казну и у Суботици, и у Загребу и у Приштини. Залажемо се за јединствен СКЈ са једним статутом за све чланове СК који ће једнако важити, како у Босни и Херцеговини, Војводини, тако и у Словенији, Македонији или у било којој другој републици или покрајиниј. Овако висока инфлација чини животни стандард најширих слојева радних људи и грађана неподношљивим и то је апсурд који не умем да објасним. Радничка класа, класа на власти, је социјално – најугроженији део „друштва, и све се више говори о солидарној помоћи деловима владајуће класе, а ја морам да питам које су то силе које држе кесу из које треба да се удели социјална помоћ великим деловима друштва. Очигледно је да је питање животног ·стандарда главно политичко питање овог тренутка, али не би ваљало да остане и преовладајуће на дужи рок — нагласио је Весић.

— Дугогодишња пракса бирократизације органа и организација политичке власти у Војводини осакатила је и кадровску основу и оставила трајне последице што је сада, у време кадровске обнове, испољено на различите начине — нагласио је Радош Сарић.

номском и развојном полити: ком. Може се догодити да у рав: ноправној утакмици стартују неравноправни субјекти, што би привредну реформу довело у властиту негацију.

Већ дужи низ година ми држимо неке историјске пленуме и конгресе који су, по правилу, маратонски, са добрим закључцима, а који се, поштено речено, у већој мери само преписују и који су само трошење огромне количине пара и папира. Јер, закључци се не спроводе ни од оних који их доносе, а у међувремену расте криза, а радничка класа у коју се ми кунемо, све је сиромашнија.

Овим речима Коче Савића из пиротског „Тигра“, почела је поподневна расправа другог дана Конференције СК Србије. Савић се управо због тога заложио

да се решавају узроци, а не по-

следице, додајући да смо направили такав систем који је непроменљив, који је обезбедио. несменљивост функционера, а

стварних избора и нема. Појединци се стално врте у кругу. Њихов избор не зависи од наро-· да и одоздо их нико не може померити. Зато и нема одговорности. А како ће друштво да се развија и да иде напред ако те одговорности нема, упитао је Савић.

У кризу су нас довели неспособни људи који су приграбили власт, искористивши слабост система, па самим тим и део друштвених средстава прелили у сопствене џепове. Напретка, према његовим речима, нема без промена, али променама се опиру они којима оне не одгова-

Револуционарни синдикат

— Сматрам да поред реформе Савеза комуниста морамо покренути и одлучну акцију за мењање стања и у другим друштвено-политичким _организацијама. Ту, пре свега, мислим на Савез синдиката. Синдикат овакав какав је, мало служи правим интересима радничке класе. Наш захтев је: револуционарни синдикат који ће бити прави и истински организатор радничке класе. (Мерсија Атовић, радница из Прибоја). рају. Ти људи су, истина, у мањини, али су на веома важним функцијама и њихова могућност блокаде је велика. Више је него очигледно да промене не одговарају само појединцима који су своју децу одшколовали

и оженили у иностранству. У'

иностранству су провели и више година на важним функцијама, све „у интересу“ и о трошку радничке класе Југославије, па сада крцкају зарађене девизе и девизне пензије.

Говорећи у име комуниста најмање и најнеразвијеније општине СР Србије, Црне Траве, Жика Јовановић је изнео обиље података о економској заосталости овог краја, тврдећи да се није довољно водило рачуна о равномерном регионалном развоју Републике. Између осталог и то да је Црна Трава први асфалтирани пут добила тек 1986. године, да је први камен-темељац за изградњу привредног 06јекта постављен тек 1981, а да је прво производно радно место у овој општини отворено тек 1983. године. У низу других, предложио је да се део средстава Фонда федерације усмери на развој приграничних подручја, јер, како је рекао, та граница није ни црнотравска, ни бабушничка ни пиротска ни босилградска, већ југословенска, па је развој приграничних општина југословенски проблем.

Да је време у коме се одржава Конференција СК Србије бременито и тешко, како сложеном политичком ситуацијом у Војводини, тако и последњим догађајима на Косову, подсетила је и Јованка Кокир из Руме. Народи и народности Војводине су током летошњих и јесењих догађаја, показали колико је њихова идејно-политичка свест далеко изнад етатизоване и бирократизоване свести сопственог руководства. Врло отворено, јасно и бурно“ смо ставили до знања руководству, отуђеном од народа, да је прошло време одлука у име народа и не са народом и да је дошло време да свако положи

рачун за свој рад и нерад. Подсе-.

тила је и на политичке активности у Војводини, на започету идејно-политичку диференцијацију и кадровску обнову, посебно у партијској организацији из које долази. Затим на све поднете оставке, на избор радних група које замењују руководства, указујући на „индикативан податак“ да је у таквој ситуацији безбедносно стање, са становишта јавног реда и мира, врло добро.

Видак Вујовић је шире говорио о доприносу припадника Београдске и Нишке армијске о6ласти у изградњи земље и остваривању привредне реформе, подсећајући на традиционално добре односе и нераскидиву везу Армије и народа. ЈНА се трајно определила да негује и чува своје југословенско народно име и револуционарно класно обележје, чврсто стојећи на Титовом пу-

ту. И све тако у круг Да се на опредељењима, за-

кључцима и ставовима не сме остати, већ да се они морају пре-

такати и у живот, подсетио је и

Михаило Хегедиш, делегат из суботичког — „Електроремонта“. На конференцијама и конгресима излијемо душу, констатујемо стање, говоримо из душе радних људи и грађана, заклињемо се да ћемо се за ставове залагати и борити, али, упитао је, шта од тога извршимо. Једино обећање које из године у годину у потпуности испуњавамо је да ће следећа година бити тежа од претходне. Радници и „нижи слој“ народа дошли су на руб егзистенције. Обећамо да ће инфлација бити мања, а она премаши сва очекивања, зацртамо инфлацију, а кујемо нове новчанице. Обећамо да струја до краја године неће поскупети а она поскупи 30 одсто. И све тако у круг. Друг Доланц је говорио народу да треба да стегне каиш, другарица Планинц се залагала за светске цене, а сада нико ништа не каже , само се око поноћи објави поскупљење. Бележимо све веће оптерећење привреде, промашене инвестиције попут „Медијапана“, „Фенија“, „Агрокомерца“, најновије виле у Неуму. Нису те промашаје и виле градили радни људи и народ на рубу егзистенције, већ високо поштовани чланови Савеза комуниста који су на највишим положајима, а који убеђују радне људе и народ да треба више радити, више штедети, мање трошити, вероватно да би њима више потекло. Заложио се да се из редова Савеза комуниста уклоне сви они за које се докаже да су укаљали лик комунисте.

Садик Власилију, директор „Електропривреде“ Косова рекао је да има осећај да се неки кадрови унапред проглашавају неспособним и као такви који мање брину о овој земљи од других. Нама свима мора да буде јасно да је ова Југославија подједнака за све, да је сви морамо волети и чувати. Ја друге земље немам осим ове и њој сам одан до смрти. Ове речи присутни су поздавили аплаузом.

Власилију је, међутим, упозорио да је економска ситуација толико тешка, да без обзира што

собну политичку праксу која није била у стању да ни једно акутно питање савременог тренутка помакне са мртве тачке, или успешно реши. Тај револуционар“ ни парламент, у фабричким халама и круговима на улицама и трговима, опредељивао се ангажовано и стваралачки у односу на Косово и његову драму, у односу на контрареволуцију и сепаратистичке насртаје, у односу на различите облике издаје и дезавуисање револуције и њених тековина...

Уставне промене у Србији, рекла је Усиљанин, стасале су управо у жару и демократској клими управо тог народног, револуционарног _ демократског парламента, који је оспораван и негиран, јер је надвијао облаке несигурност и претње осуђених олигацијским и бирократским центрима моћи и савезима у коу овој земљи, рекао је поред осталог Власилију.

По речима Драгане Усиљанин, грађани и радни људи су зборове и јавна окупљања доживљавали као народне демократске парламенте, а не само као митинге на којима су изра-

становишта колико је он пропустан у односу на интересе оних о чијим се интересима одлучује У оквиру тог система.

Радник ИМТ Небојшта Савић, поред осталог, нагласио је да никада радник није био удаљенији од својих резултата рада, нити икада мање остаје за одлучивање од када је уведено самоуправљање код нас. Зато имамо изразито раслојавање — на једној страни радничко—класно, које не може да обезбеди ни најосновнију егзистенцију, и на другој страни све богатије и моћније појединце који се богате на бази туђег рада и на грбачи и зноју оних најнепосреднијих стваралаца дохотка. Оваквом њиховом богаћењу директно је помагала држава са својим интервентним законима и мерама који су по правилу завршавали на штету радника и фабрика. Верујте да је радник стојећки и достојанствено показао довољно стрпљења и свако даље инсистирање на оном каишу што је Стане Доланц причао да га треба затезати, или, обећање за боље сутра, представља велико морал-

НЕТЕРМИНАЛ Одустали од протеста

„Нас раднике у ливници ИМТ јако је заболео овај случај који се догодио у Титограду и Никшићу када су наши другови ливци, металци, топионичари, били на онако бруталан начин спречени да изразе своје незадовољство, незадовољство са политиком која се водила уопште када је у питању и растерећење привреде и

промена стања на Косову.

Нас је у том тренутку то толико иритирало те смо хтели масовно да изразимо незадовољство. Међутим, само захваљујући свести тих радника и ЦК СК Србије који је захтевао м сугерисао да им тог тренутка није потребно да се на такав начин изрази једно такво незадовољство, нисмо изашли напоље и нисмо започели масовно окупљање радника.“ (Небојша Савић)

ПЕЛЕ ТЕ ШЕР ЕНЕН АДЕ РЦ ЗИДАНЕ И 226

је су они уроњавали са националистичким елитама и лидерима којима је слава и величина стасала на договорној економији, договорној политици, договорним одлукама и чудесним друштвеним, банкарским, пореским и другим системима, који су нас

И једно и друго издаја

Треба отворено рећи и албанској народности, и српском и црногорском народу да није проблем у обичним људима, радни цима, рударима, сељацима, студентима, већ у бирократским снагама које су на Косову нарасле до неслућених размера. Нека албанска народност види како та њена национална бирократија живи. Сместила се у прелепим вилама, у великим становима, у насељима „Таслиџе“, „Драгодан“, „Војо Јанковић“, по Брезовици и широм Косова, вози скупоцене аутомобиле, у породицама ретко ко од њих има незапослених... На другој страни, пре свега у албанској народности велики је број породица на рубу материјалне и животне егзистенције. Њих националистичке снаге и ових дана уче да је за све крив српски народ.

Бирократија из редова Срба и Црногораца на Косову, заједно са својом „браћом“ по опредељењу, грицкају плодове такве политике и чим добију шансу сместе се у прелепе виле, велике станове на Дедињу и широм Београда, заборављајући на народ. И све то на грбачи осиромашене радничке класе Косова. Није ли и једно и друго издаја и народа и народности, издаја радничке класе. Зар ту политику и те снаге данас треба бранити (Момчило

Трајковић).

се каже да радници неће да краду хлеб да би нахранили своју децу — они ће јавно да узимају храну, што у мензи „Енергетике“ у Електропривреди Косова већ чине, стављајући храну у кесуи носећи је својој деци.

Као комуниста осећам да је мој задатак да се пре свега б6орим међу Албанцима против албанског национализма. Морам ипак да кажем да албански народ није у целини националистички. Нису сви против ове Југославије. Огромна већина је за ову земљу немају другу, овде ће остати заједно са свима, без о6зира којим језиком говоре. Међутим, захтевам да се сви — Срби, Црногорци, сви други, боре против својих националиста, јер они свима нама не желе добро, без обзира којим језиком говоре жавали своје опредељење, негодовање у односу на једну неспо-

суновратили са пута просперитета и прогреса у воде немоћи. Зар је требало да дође 17. седница ЦК СКЈ и да нас Становник и њему слични убеде у то да сеу оквиру социјалистичког самоуправног система зачињу, остварују и потврђују непринципијелне коалиције, што у једном реалном преводу значи уроте у односу на нешто што се зове настојање и интерес за очување стабилности и јединства Југославије и положаја СР Србије.

Бирократија и социјалне карте

На крају Драгана Усиљанин је

предложила да се цео концепт

делегатског система критички сагледа и преиспита са становишта његове акционе оспособљености и успешности, као и са

ПЕТИНЕ ИАЕА ВЕЛЕ ВР ИЕ

Осећам страх

На скупу као што је Конференција ЦК СК Србије — где треба да се коначно поставе темељи реформи које су нам крајње неопходне, десетине места у сали је празно. Људи напуштају Конференцију и то из једног разлога — досаде. Постало је досадно слушати ствари које су речене хиљаду пута а нису извршене. На овој Конференцији је неопходно водити дијалог, иначе смо могли своје откуцане реферате да пошаљемо поштом, па да се онда договоримо телефоном и подржимо закључке. Две трећине дискусија биле су суве констатације. Ако се настави и заврши овако имаћемо крајње непотребне трошкове. .

Осећам страх, не страх од говора него страх од тога да ће нам требати још доста времена да попусти овај идеолошки стег који нас спречава да говоримо слободно у овом времену у коме је то

неопходно (Мила Лојпур, ученица средње школе из Београда).

но питање оних који то од нас траже. А то су представници оне окоштале бирократије која је уљуљкана привилегијама и која је радницима почела да нуди социјалне карте.

Савић предлаже да се одмах након ове Конференције сва захватања из дохотка и личних доходака и других видова оптерећења привреде, доведу у однос 70 према 30 у корист привреде. Ово су, иначе, јасни захтеви оних штрајкова који су били пред Скупштином Југославије када су демонстрирали радници Раковице. Уколико се то не учини, нико раднике не може спречити да оправдано изразе незадовољство, а досадашњи штрајкови треба да буду схваћени као опомена за брзо решење и растерећење привреде.

Савић је говорио и о Косову и рекао да је то жива рана која пече и траје и не зацељује се већ дужи низ година. Дошли смо на ону тачку која више тамо никаквим правним мерама, нити акцијом легалних институција и органа, не може променити стање, с обзиром да Албанци као народ не показују вољу за промене. Пре свега променама да се изврши диференцијација и промене кадрови који су узроковали једно такво стање. Ти кадрови покушавају да задрже статус кво, а тиме омогуће да се остваре они најмрачнији циљеви сепаратиста и националиста — етнички чисто Косово.

Хоће оно што су изгубили

Зоран Тодоровић је шире говорио о политици бившег војвођанског руководства. Пре тога рекао је да сматра да акција која се води у Савезу комуниста Војводине није у довољној Мери обухватила оне иницијативе које су имали радни људи и грађани, народи и народности Војводине. Та демократска револуција, тај социјалистички револт радника и грађана који је скинуо аутономашку врхушку, још увек пре свега није нашла своје место ни у форумима, ни у свакодневној борби партијских кадрова. Још се дешава много тога иза затворених врата, а функционери, и новоизабрани и стари, и даље се често стиде и устежу да говоре о ономе што су им стварни задаци и што им је тада остављено у дужност. Он сматра да се зато мора одлучније и брже ићи у диференцијацију и оног што је народ захтевао иначе, постоји увек опасност да се аутономаши пришуњају и на функције, или да се провуку на те функције испод светла, тачније да у тишини задрже оно што су изгубили.

— Што год се Војводина више цепала од Србије, то је притисак контрареволуције на Косову на

спровођење |

Србе и Црногорце бивао све жешћи. Функционисао је један застрашујући апарат притиска да би се Срби и Црногорци са Косова дефинитивно одселили. Наш је задатак да кажемо да је кључ решења ситуације на Косову била Војводина и да је дуго она потезана кад год нам је требало доле сломити акцију, или спречавати нас прво да мењамо Устав, па онда и оне односе који би у ствари довели до нормалног равноправног положаја радних људи и грађана. У томе је историјска одговорност аутономашке политике, јер је и она, на жалост, без обзира што су носиоци били Срби, у многим случајевима била, да је условно назо-

„вем издајничка, и према свом

народу и према основном принципу братства и јединства. И зато ме чуди да се они који сада имају шансу у руководствима не оглашавају демократски и борбено, не истерују те ствари на чистац, а то им је посао. Времена се нема много, рекао је Зоран

Тодоровић. , После излагања Зорана Тодо

"ровића, за реч се јавио Шаги Бе

ла из Темерина коме је засмета: ло често помињање речи аутоно· маши у неким дискусијама у протекла два дана.

Другови, да ли је то зло да је неко аутономаш. Ја јесам аутономаш, али у оквиру јединствене Србије, заједно са Србијом. Ми нисмо екстремни аутономаши који смо били на врху. Сматрам да не би требало да нас тако етикетирају да смо аутономаши, рекао је Бела.

Председавајући Петар Шкундрић је одговорио да је јасно да када се изговори реч аутономаштво, у ком је то контексту.

Према речима: Станке Моноћко, одржани митинзи соли-' дарности током овог лета недвосмислено указују да су радничка класа и народ јединствени у захтеву за брзо решавање косовске драме и за конституисање СР Србије као државе на целој својој територији. То је истовремено и мишљење кому-

" ниста и радничке класе Зрења-

нина, чији је он делегат. Такође сматра да је забрињавајуће мало радника на руководећим местима у Савезу комуниста.

Скендер Јусуфи је категоричан да се не могу изједначавати садашњи догађаји на Косову са

наша се као да је Покрајуу, створена само због Албанац као да у њој не живе други,

Због тога данас на Косој имамо институционализођау; албански национализам и се; ратизам, јер у оваквим условуу, и односима Косово није Нишу. мање од републике — дакле, 1 зволили смо државу Косову уз инструмент за остваривање цу љева сепаратиста, омогући смо великоалбанским нацио; листима да то ураде усред соу јалистичке самоуправне Југосу; вије. Садашње руководство (а веза комуниста Косова, умесу да схвати суштину проблема; ухвати се у коштац са узроцих; контрареволуције, бори се очување статус квоа. За њих | албански национализам у дубу кој илегали, опортунистичко-бу рократска линија тежи да изјеј начи национализме, да их измисли и онда када их обје; тивно нема. Таквом политико; не можемо имати перспектују Она је неминовно морала ; подели народ, да одвоји албаи ску народност од српског ; црногорског народа.

Још једном се показало стар правило да бирократизована пе питика, када изгуби оријентир исцрпи сва средства и метој борбе за одржање статус квоа, очување сопствених позиција н бира средства, манипулише рај ничком класом и њеним инт ресима на платформи која с радничком класом и народо нема баш никакве везе, Извођу ње народа на улице максималн су искористили албански наци налисти и сепаратисти на пл форми антисрпске политике, |, као је Трајковић.

Бериша Џафер је истакао; ће на укупну стабилност у Срђ ји позитивно утицати и уставу промене. Радничка класа, ради људи и грађани Косова су за он промене којима ће се омогућит квалитетни продор и у друште ној надградњи и у политичко систему. Зато се не може при хватити став да се Албанци » изражавају за промене како је) неким дискусијама на Конфе ренцији изнето. Трагање за нај бољим решењима сматра Бери ша, предлози, демократско сузе љавање мишљења, не моту с третирати као опструкција н' као тенденција за блокирање ре шења.

Имовина функционера

— јавни дуг

Влајко Стоиљковић је изнео једну занимљиву идеју: — На линији јачања поверења између руководства и народа

јачања поверења у мере које се

доносе од стране законодавних

извршно-политичких органа у земљи, ишла би и решења која (у садржана у начелима познатог француског професора економ“: је Мориса Алеја: „да се сва имовина политичара њиховим долас ком на власт претвори у обвезнице јавног дуга“, с обзиром 2 намере наше земље да се разне дубиозе курсних разлика и у џетског дефицита претворе у јавни дуг. Било би добро да с друштвена средства државних функционера и јавних службени ка која се сада налазе на штедним књижицама и која се увећа: вају нереално високим камата које плаћа привреда, претворе |

државне обвезнице. Вероватно

би се повећала одговорност 3:

мере и одлуке које се доносе и спроводе, јер би њихова имовин:

била у директној зависности од

квалитета њиховог јавног фу“

кционерског рада, рекао је Стоиљковић.

пити ери алела и тв 52

демонстрацијама из 1981. године. Сада се носи Титова слика и узвикују пароле подршке истрајности и доследности на Титовом путу. Јусуфи сматра да је исељавање Срба и Црногораца требало раније решавати и да је то брига свих на Косову. Међутим, по његовом мишљењу, тај проблем, бар у Пећи, могао је да се решава у скоро сто одсто случајева да они који одлазе не би одмах налазили посао у Србији. Запитао је како је могуће да Срби и Црногорци одласком са Косова у Краљево, Крагујевац и Милановац, на пример, добијају посао после месец-два, иако у овим градовима има доста незапослених. После ових речи Скендера Јусуфија, неколико делегата се јавило да реплицира. Међутим, председавајући _ Петар Шкундрић, позвао је делегате да се уздрже од реплицирања. Истовремено он је обавестио делегате да ће за сутра бити припремљена информација 0 последњим догађајима на Косову.

Никако не смемо сметнути са ума да је Југославија створила „проблем Косова“, рекао је Момчило Трајковић, и наставио: „Заправо, хоћу да кажем, да је Косово и последица нашег политичког система. Национална албанска бирократија у овако подељеној и нејединственој Југославији видела је своју шансу и по-

— Изражавам бојазан 3607 3 лагања попут оног другарише Танкосић, за решавање косовске ситуације. Полазећи од гесла циљ оправдава средство, јер У“ тафора о распаљивању сена и" она спомиње због једне игле “ то личи — рекао је Џафер 59" ша. па

Ратомирка Танкосић је 09) 4 нила да се у Србији послови:а трагању за иглом у пласту МЕ употребљава и за трагање за 3 тином, а овде је очигледно 0 ме реч. Сено треба запалити % је игла вредна. Она је по своју бојазност од индоктр с ције младих у образовном си му на Косову.

Бериша Џафер је реплицир“ да сено ипак не треба палит“ :

Прва конференција СК с | сутра наставља рад У по пријављених 270, до сада С ијеј ли 81 дискусију, а 45 диску“ приложено.

ПН

ИЗВЕШТАЧИ: дузаз Др ЖИЋ, Велиша КРСМ о ВИЋ, Иван ТОРОВ, СадЕ. ЋУРУВИЈА и Звонимир КОВИЋ ФОТОРЕПОРТЕР: Иван 107 шки Е