Борба, 23. 11. 1988., стр. 5

EVNIK

BORBA 23. novembar 1988.

- strana

JKUPŠTINA SLOVENIJE USVOJILA USTAVNE AMANDMANE

Referendum

u „Zimnici“

Miran Potrč: Predlog ustavnih

promena je uslov za reforme privrednog i politič-

kog sistema. Njihovo odlaganje onemogućilo bi stvaranje uslova za izlazak iz

krize. Jože Smole: Prilikom uskla čela demokratskog i tolerantnog

(Ljubljana, 22. novembra) po

Delegati Skupštine Slovenije prihvatili su danas, glasanjem, predlog amandmana na Ustav Jugoslavije. Predlog delegatima da daju saglasnost na ustavne promene izložio je, na sednici sva tri veća, predsednik Skupštine Slovenije Miran Potrč, rekavši da su ponuđene izmene uslov za reforme privrednog i političkog sistema. Njihovo odlaganje ili čak neusvajanje onemogućilo bi stvaranje sistemskih osnova za izlazak iz krize. Time bi bio onemogućen i dalji rad na promeni Ustava republika i pokrajina, a i Ustava SR Srbije, rekao je Potrč.

„U toj republici, podsetio je Potrč, zbog objektivnih problema i njihovog presporog i neodgovara-

jućeg rešavanja nacionalne nape-

tosti su dostigle gotovo gornju granicu mogućeg zajedničkog življenja i tolerancije“. Potrč je priznao da predloženi amandmani nemaju

jednoglasnu podršku, ali je uzroke ·

tome potražio u nesigurnosti, brizi i strahovanju za današnju i buduću sudbinu Slovenije i Jugoslavije, kao i mnogih loših iskustava u prošlosti, preduge privredne i društvene krize i sve nesređenijih i napetih međunacionalnih odnosa. Ustavna komisija je ubeđena, nastavio je Potrč, „da ni predlozi promena na području odnosa u federaciji ne diraju u temeljne principe Ustava i da omogućavaju Sloveniji da ostvaruje sva bitna pitanja od kojih zavisi samostalnost i suverenost slovenačkog naroda.

Sprečiti neprihvatljiva rešenja

Potrč je rekao da pri radu na predlogu amandmana nijedan predlog nije uključen sa preglasavanjem. Upravo obrnuto, mnogi predlozi nisu bili uključeni samo zbog stavova slovenačke skupštine. Iz toga Potrč izvlači zaključak da je takvim postupkom utvrđen položaj republika u federaciji.

Konstatirajući da su „pojedina predložena rešenja nedovoljno jasna“, Potrč je naglasio da će biti potrebno sprečiti svako neprihvatljivo obrazloženje ustavnih odredaba, odnosno njihovo provođenje u praksi. U slučaju takvih neprihvatljivih rešenja kod svakog zakonskog predloga Slovenije, odnosno njeno najviše delegatsko telo tražiće poseban postupak za očuvanje interesa Republike. U slučaju izričito značajnih pitanja, o njima će se pre odlučivanja raspisati i referendum. Potrč je u ime Ustavne komisije predložio delegatima da uz saglasnost na amandmane na Ustav SFRJ usvoje i obrazloženja pojedinih amandmana, koji se odnose na velike tehničko-tehnološke sisteme, odnos između saveznog i republičkih zakona, međunarodnu saradnju, finansiranje JNA, poreski sistem. Reč je o stavovima koji su služili kao osnova ustavnoj komisiji i Skupštini SR Slovenije za ocenjivanje predloženih amandmana. S tim u vezi Potrč je još jednom naglasio „da nijedan za Skupštinu Slovenije sporan aman-

dijaloga

Uporni omladinci i pisci

U raspravi na odvojenim sednicama veća Skupštine Slovenije,

đivanja ustavnih amandmana pobedila su na-

Smole.je rekao da je doprinos slovenačke kritičke javnosti bio veliki, te da je značajno da se i ubuduće zadrži angažovanost i sadržajna usklađenost nastojanja u ostvarivanju ustavnih promena. Morali bismo, rekao je, čuvati te snage i graditi i jačati jedinstvo

delegati omladinske organizacije i predstavnici Društva pisaca Slovenije ostali su pri svojim ranijim stavovima — da se pre prihvatanja predloga amandmana o njima u Sloveniji raspiše referendum. Slično mišljenje izneto je i u ime nedavno održanog zbora kulturnih radnika Slovenije. Ipak, većina učesnika u raspravi bila je suprotnog mišljenja — da predlog amandmana na Ustav SFRJ treba Sloveniji vezivali smo čitavo vreprihvatiti. me kao uslov, ukoliko bi se u ko-

HRIGiae pagIeri ra Oaza um YLIKIer ur uganir gr i IO uini ru ru uIuuuiiz=iı Saglasnost — sa „stavovima“

slovenačke javnosti prilikom donošenja ustavnih amandmana. Smole je zatim podsetio da se u

poslednje vreme u javnosti pojavio priličan broj zahtva da bi trebalo saglasnost Skupštine SR Slovenije na amandmane na Ustav SFRJ proveriti na referendumu. Mogućnost raspisivanja referenduma u

Delegati Skupštine Slovenije danas su usvojili „stavove povodom saglasnosti na amandmane za Ustav SFRJ“. U tim stavovima se govori o velikim tehničko-tehnološkim sistemima, o tome da savezni zakon pri izvršavanju nema prednost nad republičkim zakonom. Takođe, u ovim stavovima se kaže da organi federacije ne mogu ograničavati republike da u okviru prihvaćene spoljne politike samostalno uspostavljaju kontakte i oblike saradnje sa federalnim jedinicama stranih država. U vezi finansiranja JNA u ovim stavovima se kaže da mogući drugi porezi moraju da se predvide u Zakonu o osnovama poreskog sistema, koji prihvata Veće republika i pokrajina Savezne skupštine. Ti drugi porezi mogu se propisati samo ako namenski izvori za finansiranje funkcija federacije u pojedinoj godini ne obezbeđuju i sredstva za JNA, koja se u tekućoj godini obezbeđuju na osnovu procenata koji donosi srednjoročni plan o ostvarivanju narodnog dohotka u godini za koju se propisuju i samo do visine koja je određena u Saveznom budžetu. Ti drugi porezi se mogu propisati samo za jednu godinu, a ne za duži period, i prestaju da se plaćaju odmah pošto je poštujući ostvareni narodni dohodak u pojedinoj godini postignut udeo u okviru određenog odnosa u zajedničkom obimu sredstava za finansiranje funkcija federaci-

značajno i u tom procesu, koji mo-i ra da bude usklađen sa zahtevima

je.

dman nijedan predstavnik iz Slovenije nije dao svoju saglasnost šve dok nije imao za to izričito OVlašćenje Skupštine ili Ustavne komisije. Svaka drugačija tvrdnja je neistinita, naglasio je Potrč.

Referendum nesvrsishodan Delegatima sva tri veća Skupštine SR Slovenije obratio se i predsednik RK SSRN Slovenije Jože Smole. On je odbacio sve primedbe koje su se pojavile u poslednje vreme i koje kažu da je ova republička Skupština bila nedos-

. ledna samoj sebi i koje govore čak o navodnoj prevari slovenačkog naroda.

Smole je naglasio da su delegati čitavo vreme isticali veliki značaj amandmana za širu privrednu reformu i za privredno ozdravljenje države. Isto tako, oni su pozitivno ocenjivali promene u političkom sistemu, pre svega u pogledu širenja mogućnosti za neposredne izbore, sa više kandidata i posebno neophodnu racionalizaciju delegatskog sistema. Gledano s tog aspekta, rekao je Smole, ne čini mi se opravdano potcenjivanje amandmana, jer upravo ti amandmani uspostavljaju mogućnost neposrednih izbora.

o amzz__—__—_Nepoverenje — pritisak na SUP

Skupština Slovenije danas je p'

i i radu o: MOMIKO o bere nea ra Uvodno izlaganje u vezi ove tačke

dsednik Izvršnog veća Boris Frlec. odide radnici SUP Slovenije obradili su kršaja protiv javnog reda i mira sa posa političkim obeležjem bila su samo

Kako je rekao Frlec, prošle u vezi 18 krivičnih dela i 316 pre! litičkim obeležjem. Kažnjiva dela

pola promila svih obrađivanih kažnjivih

rihvatila i izveštaj Izvršnog veća Re-

rgana SUP u prošloj godini

dela u prvih šest meseci ove : godini nastavila je sa

godine. Slovenačka politička emigracija u prošloj dnjih šest godina u

13 ı delovanjem, a neprijateljska emigracija je pos SFRJ Kia više diverzantsko-terorističkih akcija,

u kojima je bilo eki zbog čega je po-

a ivnih sredstava, splozija, tempiranih i drugih eksplozivni tna materijalna šteta. Weden ROSE Oh i PiP Slovenije obavestili su Javno tužilaštvo o

Prošle godine organi SUP Sloveni n kažnjivih dela. U prvih

više od 35.000

je i privredni kriminal.

Boris Frlec govorio je i o tome da su

šest meseci za 13 odsto porastao

organi SUP Slovenije već neko

vreme pod pritiskom koji stvara nepoverenje u njih.

zi mtđ t tMI(đNaZ CSI O OD aa ava pao e

(Titograd, 22. novembra) — Po- SAVJET REPUBLIKE CRNE GORE

Previranja — zajednička veza

litičko stanje u Crnoj Gori je nepovoljno i veoma složeno. Takvim ga čine, prije svega, nezadovoljstvo radnika, omladine i građana zbog izuzetno teških ekonomskih i socijalnih razlika — obratio se ovim riječima članovima Savjeta Republike predsjednik Predsjedništva SR Crne Gore dr Božina Ivanović. On je potom naglasio:

U takvoj situaciji narasta nezadovoljstvo zbog lošeg materijalnog

položaja radnika, što se, razumlji- p

Vo, pretvara u političko nezadoVoljstvo, koje dovodi do izbijanja Snažnih masovnih socijalnih nemiTa i protestnih skupova. Oštri pro-

testi radnika, studenata i građana, m

kakvi su bili oni u oktobru dramatično su i opravdano izrazili neza-

ovoljstvo stanjem u Crnoj Gori, Pa i stanjem u zemlji, osobito teškim materijalnim i socijalnim po-

Nezadovoljstvo ju da na scenu

nim organizacijama koje duo dtiju sa gubicima i koje su oduže u krizi. Tome, svakako, treba dodati nezadovoljstvo što je veliki broj organizacija pao po stečaj i što je visok procenat mladih školovanih ljudi koji godinaa uzaludno traže posao u svOJO. stedini. U okviru socijalnog nezadovoljstva i revolta najoštrije (a protestuje zbog naraslih socijalni razlika i, s tim u vezi, \pražay0 08 posebno nepovjerenje prema i ućoj ekonomskoj i socijalnoj politi-

zbog lošeg ona stupaju i oni kojima ni

načan tekst amandmana unelo rešenje koje je apsolutno neprihvatljivo za SR Sloveniju. Tada bi bilo sasvim jasno o čemu bi trebalo da odlučuju na referendumu radni ljudi i građani Slovenije.

Ali, naglasio je Smole, prilikom usklađivanja ustavnih amandmana ipak su pobedila načela demokratskog i tolerantnog dijaloga i, naravno, ustavno načelo da u predlog dopuna ne može biti uključeno niti jedno rešenje kome se protivi bilo koja republika i SAP. Stoga treba jasno reći da se nismo opredelili protiv referenduma zato što se bojimo njegovog rezultata, već smo protiv referenduma jer nakon usklađivanja spornih pitanja njegovo raspisivanje je postalo nesvrsishodno, rekao je Smole. Mislim da ne postoje razlozi da radni ljudi i građani nemaju poverenje u svoje delegate u Republičkoj skupštini i njenoj Ustavnoj komisiji. Ocenjujemo da će Skupština na osnovu javne rasprave, široke političke aktivnosti i na osnovu mišljenja opštinskih skupština moći da sasvim legitimno izrazi većinsku volju slovenačkog naroda i stanovništva Slovenije. Istovremeno, rekao je Smole, podržaćemo predloge da se referendum uključi kao redovni sastavni deo budućih ustavnih promena.

Nisu tačne ocene, rekao je Smole, da ono što je ponuđeno u ustavnim amandmanima nije dovoljno za sprovođenje privredne reforme. Takva ocena ne uvažava to da je privredna reforma moguća samo uz stvaralačko angažovanje svih republika i SAP, a naročito privrede. Smole je posebno ukazao na sledeće: kada se danas opravdano govori o jačanju suverenosti slovenačkog naroda, trebalo bi upravo u njegovo ime da se ponašamo odgovorno i državotvorno. Svako drugačije postupanje bilo bi na štetu slovenačke suverenosti i na štetu naše zajednice, Jugoslavije. Na kraju, Smole je još jednom naglasio da Slovenija podržava ustavne amandmane kao osnovu za sprovođenje privredne i političke reforme.

/ S. GAJEVIĆ

ci, a i rukovodstvima.

Mnogi protesti i zahtjevi tokom i poslije dramatičnih događaja u oktobru pokazali su da radnička

d klasa, omladina, studenti, svi po-

šteni i patriotski raspoloženi radni ljudi i građani su za veću odgovornost i brže rješavanje sadašnje krize, za promjene nespošobnih i kompromitovanih kadrova, za bolju socijalnu politiku. Ali, nijesu nipošto ni za kakvo drugo društvo, do za socijalističko samoupravno federativno uređenje Jugos-

(Beograd, 22. novembra) — Već danas nam mora biti jasno od čega se privremeno i trajno moramo da odreknemo, koju to cenu moramo da platimo da bismo bolje živeli sutra. Svesni smo činjenice da će sprovođenje privredne reforme biti i veoma bolan proces. Jer, teško možemo oceniti da već imamo zaokružen privredni sistem kakav smo postavili kao reformski cilj. Još manje su jasne materijalne pretpostavke da taj sistem što pre zaživi i počne da daje efekte koji se od njega očekuju.

HRABARA

Veće je u dnevni red uvrstilo i aktuelnu situaciju u sindikalnim organizacijama pokrajina, sa posebnim osvrtom na kosovske demonstracije. Posle informacija koje su podneli Rade Milojević (Kosovo) i Momo Čolaković (Vojvodina), rasprava je potekla u pravcu razjašnjavanja diskusije Zvonimira Hrabara na sednici Predsedništva, održanoj u ponedeljak. U tom času, inače, Hrabar je već bio odsutan jer je požurio na avion za Zagreb.

Milun Tadić je naglasio da je poređenje (Hrabarovo) mitinga

PREDSJEDNIŠTVO RO SUBNOR CRNE GORE

Maske niko ne skida

(Titograd, 22. novembra) Umjesto opšteg jugoslovenskog interesa, sve više dolazi do izražaja uži ili pak lični, a umjesto jednakosti i ravnopravnosti naroda i narodnosti bez obzira na nacio nalnost, nerijetko se ističe nacionalizam i šovinizam. Brojni su Neumi i Brezovice, lažno oročena sredstva u bankama, devalvirani krediti. U Crnoj Gori još nijesu dignute maske sa takvih pojava, ali je pitanje zašto — da li zbog toga što takvih pojava nema ili se čeka da to neko drugi učini. Ovo je rečeno na današnjoj sjednici Predsjedništva RO SUBNOR Crne Gore (predsjedavao Drago Stojović) gdje je razgovarano o društveno-ekonomskim i političkim prilikama u ovoj Republici.

Poznato je odavno, ovih dana je postalo izvjesno, rekao je Ivo Kustudija, da su napadi na JNA i koncepciju opštenarodne odbrane sve češći i jači. Po njegovom mišljenju, istupanje Janeza Stanovnika nanelo je težak udarac jugoslovenskoj politici. Po riječima Luke Koprivice, predsjednik Predsjedništva SR Slovenije je, najblaže rečeno, „bacio bombu“ na odnose između Srbije i Slovenije.

Ističući da su se na nedavnim mitinzima otvorila srca radnika i radničke klase, Olga Brajičić se ošvrnula na neka nedopustiva ponašanja funkcionera u ovoj Republici prilikom davanja ostavki. Ako neko daje ostavku, onda mora prestati sva njegova javna djelatnost.

Pošto je stav rukovodstva titogradske opštine bio da komunisti ne treba da prisustvuju mitingu u glavnom gradu Crne Gore, Andrija Petričević se zapitao gdje je mjesto komunistima nego među narodom.

Članovi Predsjedništva SUBNOR Crne Gore danas su izrazili negodovanje zbog sporog rješavanja stanja na Kosovu.

Lj. MUDREŠA

lavije, ravnopravnost naroda i narodnosti, bratstvo i jedinstvo i očuvanje i razvijanje tekovina revolucije“. Pošto je naglasio da mitinzi u Titogradu i Nikšiću pokazuju da stupaju na scenu i oni kojima nije stalo do rješavanja problema koji tište radnike, koji nastoje da iskoriste njihovo nezadovoljstvo dr Ivanović se posebno osvrnuo na

ponašanje sredstava informisanja

VEĆE SAVEZA SINDIKATA JUGOSLAVIJE

Reforma traži kompas

Dušan Kocoljevac: Svesni smo činjenice da će provođenje privredne reforme biti i veoma bolan proces 0 Bernardo Jurlina: Ovako krupne promene ne mogu bez verifikacije u udruženom radu 0 Oskar Kovač: Pravi nacrti tek treba da uslede

Ove reči Dušana Kocoljevca uvodničara na sednici Veća SSJ, dobile su potvrdu i u raspravi.

Kocoljevac je, nadalje, podvukao da reformska rešenja moraju ići ka tome da se podstiče uvećavanje društvene svojine, te da se „uvođenjem pluralizma svojinskih odnosa u privredni sistem pomire objektivne različitosti“.

U zanimljivoj raspravi — koja traje i posle zaključenja ovog izdanja — naglasci su davani na nekoliko pitanja. Pored onog o položaju i ulozi Sindikata u reformisa-

solidarnosti i demonstracija na Kosovu „politički daltonizam ili loša namera“.

Predsednik Veća Marjan Orošen pokušao je da objasni da Zvonimir Hrabar nije poredio i izjednačavao mitinge i demonstracije, ali je na to reagovao Tomislav Milaaxović, predsednik Sindikata Sr-

ije:

— Ocena koju je o događajima na Kosovu juče dao Hrabar velika je sramota za naše napore da se stanje na Kosovu menja. Mitinzi u Srbiji su jasni po svom karakteru i

nom privrednom sistemu, prevagu je vuklo i pitanje: da li se do 1. januara iduće godine stvarno reforma zakonski može i realizovati? Bernardo Jurlina je tvrdio da se ovako krupne revolucionarne promene (devet sistemskih zakona, između ostalog) ne mogu sprovesti bez odgovarajuće verifikacije u udruženom radu. U tom smislu govorilo je više članova Predsedništva, zahtevajući da se, najzad, objasni šta se u stvari predlaže. Predstavnici SIV-a Oskar Kovač, najpre, a onda i Janez Zemlja-

„Obojene“ informacije

Milun Tadić: Poređenje mitinga solidarnosti sa demonstracijama na Kosovu „politički daltonizam ili loša namera“ 0 Tomislav Milenković: Hrabarova ocena o događajima na Kosovu velika sramota za naše napore da se stanje u pokrajini menja 0 Marjan Orožen: Tako nema dovoljno informacija jedno je jasno ako nisu iredentistički događaji su sigurno nacionalistički

cilju: nisu jednonacionalni, nisu nacionalistički, nisu za netrpeljivost i mržnju, nisu nikome uskratili pravo da živi u Srbiji mirno i bezbedno; zna se ko ih organizuje i sa kojim ciljem.

Milenković je zatim tražio da se pri ocenama kosovskih okupljanja kaže kome i kojoj se to politici daje podrška. „Podrška rukovodstvu koje je odgovorno za stanje na Kosovu, i sprečavanje utvrđivanja te odgovornosti, ne može biti revolucionaran čin.“ Još je dodao da, ako se radi o nerazumevanju situacije,

Skupština SFRJ

PISMO IZ SLOVENIJE

Budžet na popravnom

(Beograd, 22. novembra) — Danas je javnosti postalo dostupno pismo Skupštine. SR Slovenije Skupštini SFRJ kojim se tradži da SIV predloži novi matrijal za program ekonomske politike u 1989. godini i obaveštava da Nacrt budžeta federacije za narednu godinu neće ni biti dostavljen delegatima Skupštine Slovenije.

U prvom slučaju — kad je reč o takozvanom „domaćem pismu o namerama“ Skupština Slovenije poziva se na zaključak Zakonodavno — pravne komisije Skupšti-

ne SFRJ kojim se traži da ovaj tekst bude pravno preformulisan, odnosno da se jasno razgraniče obaveze vlade, Skupštine i preporuke republikama i pokrajinama.

Stvar s budžetom za narednu godinu (po Nacrtu negde oko 29 hiljada milijardi dinara) znatno je ozbiljnija. Skupština Slovenije poziva se na sastanak predsednika izvršnih veća republika i pokrajina kod predsednika SIV (održan 17. novembra) kada predloženi budžet „jedinstveno nije dobio podršku“.

rič, rekli su u saveznom sindikal-

IZVEŠTAJ „SKUPŠTINSKE KOMISIJE BiH ZA DRUŠTVENI NADZOR O NEUMU

Kontrola u zapećku

(Sarajevo, 22. novembra) — U

nom forumu da zakonski projekti | izveštaju skupštinske Komisije za jesu zapravo „radne verzije“, a da | društveni nadzor koji je danas pisće pravi nacrti ovih tekstova usle-| meno dostavljen delegatima Druš-

diti.

Članovi Predsedništva Sindikata Jugoslavije nisu bili impresionirani ovim istupima, već su se i nadalje pitali da li je realno da zakonski predložena reforma stvarno startuje od Nove godine.

Sve u svemu — sudeći po raspravi koja traje — mnogo je pitanja, a sve manje odgovora.

iz kabineta ne vide.

Članovi Veća (u već gotovo prepolovljenom sastavu) nisu imali dovoljno svežine da raspravljaju i zaključuju o informacijama koje su im podnete. Učiniće to — kako su se dogovorili — na narednoj sednici.

e Pitali smo Marjana Orožena da li Sindikat, zapravo, ima stav o demonstracijama na Kosovu?

— Nemamo dovoljno informacija za produbljene analize, ali jed„na ocena je sigurna. A to je da se radi o.događajima koji ako nisu iredentistički sigurno jesu nacionalistički. e Tomislav Milenković nam je odgovorio na pitanje o ishodu rasprave u Veću:

— Sve ovo potvrđuje da smo sa istog mesta različito informisani. Razlike potiču od „obojenosti“ lokalnog, regionalnog i republičkog tipa. Ovog puta, međutim, nema opravdanja za mišljenja koja mogu

tveno-političkog veća o slučaju Neum navodi se da je kod dobijanja građevinskog zemljišta i kredita napravljeno „mnoštvo raznih nepravilnosti, manipulacija i protivzakonitosti“. Kod dodele građevinskog zemljišta narušeni su zakonski propisi i po oceni ove komisije, glavni akteri bi morali odgovarati. Za kredite se navodi da je pet banaka odobrilo 577 neumskih kredita. Oni su uzimani za vikendice, banke su ih odobravale i

RASPRAVA O KOSOVSKIM DEMONSTRACIJAMA 1 IZJAVI ZVONIMIRA treba doći i videti činjenice koje se|onima koji su podnosili nepotpu-

nu i neverodostojnu dokumentaciju, pa čak i pojedincima koji uopšte nisu podneli bilo kakvu dokumentaciju. Neki su dobijali sav novac u gotovini, a bilo je i slučajeva gde je to vršeno i na osnovu usmenih naloga. Namensko trošenje kredita nije se kontrolisalo.

Skupštinska komisija za društveni nadzor najviše se osvrnula u svom izveštaju na informaciju o pravnim mogućnostima obeštećenja društvene svojine u vezi sa nenamenskim korišćenjem bankarskih kredita za izgradnju stambenih objekata u Neumu.

Iz ove informacije se može zaključiti, navodi Komisija, da u ovom momentu ne postoji dovoljan pravni osnov u našem zakonodavstvu da se primene određene zakonske mere u cilju obeštećenja društvene imovine, kroz revalorizaciju kredita, i drugo, i kroz to povrati inflaciona dobit. Kompetentne institucije dale su tuma-

počivati na sasvim jasnim činjeni- čenja da je moguć pod određenim cama. Ono što se u društvu doga-| uslovima prevremeni raskid ugođa sa našim podeljenostima, pre-| vora između stranaka, zatim da se

nosi se i u Sindikat. B. GRBIĆ

U Skupštini Slovenije očekuju da će Nacrt budžeta biti ponovo dostavljen. U pismu se još upozorava da su rokovi izuzetno kratki, te da će izazvati kritiku delegata zato što im se za tako ključne akte ekonomske politike daju izuzetno tesni rokovi. Zbog toga se u pismu koje je potpisao Miran Potrč izražava i sumnja da će se sednice Saveznog i Veća republika i pokrajina (zakazane za 14. i 20. decembra) i održati u tom roku.

DŽ.

IZMENE ZAKONA O FINANSIRANJU FEDERACIJE

Više reda u saveznoj kasi

Sve potrebe federacije treba iskazati u jednom pregledu, jer je sad vanbudžetska potrošnja prilično nesređena 6 Svi viškovi za stabilnije finansiranje JNA

(Beograd, 22. novembar) Ovogodišnje potrebe federacije, budžetske i vanbudžetske, procenjuje se na 16.099 milijardi dinara. Manji deo tih para (7.600 milijardi) su budžetska sredstva koja se koriste za finansiranje neposrednih funkcija savezne države, a veći deo od oko 9.000 milijardi se koristi za intervencije u privredi. Ta vanbudžetska potrošnja federacije nije naročito sređena, jer postoji more zakona i drugih propisa kojima se usmeravaju sredstva za razne namene. Predloženim izmena-

ma Zakona o finansiranju federacije, koje je SIV danas dostavio Skupštini SFRJ, trebalo bi da se unese malo više reda u savezne finansije. Verovatno najbitnija promena koja se predlaže je da se ubuduće sve potrebe federacije iskazuju u ukupnom pregledu sredstava federacije. U tom pregledu bi, pored budžetskih, bile prikazane i sve druge potrebe federacije: sredstva za savezne robne rezerve, za pod-

posebno s toga što je Crna Gora najotvoreniji informativni prostor, Po njegovim riječima informativni sistem je isparcelisan i sredstva in-, formisanja mnogo više doprinose razdvajanju i podgrijavanju sukoba nego afirmaciji jugoslovenske dimenzije društveno-ekonomskog i političkog života u zemlji. Na preusmjeravanju uloge štampe u pozitivnom smjeru u nadležnim organima federacije gotovo da u. posljednje vrijeme nije ništa uči-

sticanje izvoza, za intervenciju u privredi na domaćem tržištu, za

razne međunarodne obaveze...

Novina je i to što bi celokupan osnovni porez na promet pripadao federaciji (sad 75 odsto), sem kad je reč o derivatima nafte gde će jedan deo poreza i dalje pripa-

dati republikama i pokrajinama (od 2 do 75 odsto).

Ubuduće bi i višak prihoda budžeta koji se pojavi u završnom računu prvenstveno trebalo koristiti za izmirivanje neizmirenih obaveza prema JNA radi stabilnijeg finansiranja Armije.

J.K.

NOVI NACRT ZAKONA O RAČUNOVODSTVU

Dva računa godišnje

(Beograd, 22. novembra, Tanjug) — Jugoslovenske radne organizacije ubuduće bi trebalo da rade samo jedan periodičan i jedan godišnji obračun — završni račun. Prvim bi bio obuhvaćen bilans stanja i uspeha radne oreganizacije, a drugi bi sadržao još izveštaj poslovodnog organa o rezultatima poslovanja. To je jedna od najznačajnijih odredbi u novoj

položaja radnika prerasta u političko nezadovoljstvo 0 Mitinzi u Titogradu i Nikšiću pokazustalo do rješavanja problema koji tište radnike

njeno, a moralo bi da se učini mnogo i to veoma brzo. Stepen različitog tretiranja određenih pitanja u pojedinim sredstvima informisanja u zemlji je takav da sličnog primjera danas u svijetu gotovo da nema. Rezultat toga je da se ne može imati objektivna slika događaja na nivou zemlje, niti u bilo kom njenom dijelu. Previše je podsticanja političkih i drugih sukoba, nekonstruktivnih dijaloga i prepucavanja, omalovažavanja i diskreditovanja rada i ponašanja

verziji Nacrta zakona o računovodstvu, koji su danas razmatrali delegati Odbora za društveno-ekonomske odnose Saveznog veća Skupštine Jugoslavije.

Reč je o jednom od devet sistemskih zakona koji bi trebalo da budu usvojeni do kraja godine. Valjanost će prethodno proveriti kroz „pilot“ primenu u nekolicini radnih kolektiva.

sredinama — ističe dr Ivanović.

. 0 O teškoj ekonomskoj situaciji govorio je potom potpredsjednik RIV u ostavci Ilija Čuljković, a u raspravi su učestvovali samo dva člana Savjeta Republike, istina britko i otvoreno. Anton Šuran je naglasio da nema vremena za pro-

primene odredbe Zakona o obligacionim odnosima, prema kome se može tražiti poništenje ugovora, uz naknadu štete, kroz revalorizovanu kamatu. Ovo u slučaju ako je kredit korišćen suprotno nameni. Taj postupak pokreću banke kao davaoci kredita.

U pomenutoj informaciji se ističe da se unapred ne bi moglo sa sigurnošću tvrditi da bi nadležni sud prihvatio kvalifikacije o ništavnosti ovih ugovora. Konstatuje se da eventualni raskid ugovora i prevremeno vraćanje ostatka duga ne bi imalo značajnih efekata na obeštećenje društvene imovine, zbog delovanja inflacije u vremenu od odobravanja kredita do danas. Ovo zbog toga što je kredit već otplaćen.

Komisija za društveni nadzor smatra da bi u nadležnim organima trebalo pažljivo proceniti kakve bi sve pozitivne i negativne efekte proizvelo ovo opredeljenje za poništenje ugovora.

Na Komisiji je upozoreno da je u javnosti postavljeno pitanje mogućnosti primene instituta nacionalizacije i konfiskacije imovine. Predstavnici nadležnih organa odgovorni odgovorili su da institut nacionalizacije, prema Ustavu iz 1974. nije moguće sprovesti, Postupak konfiskacije dolazi u obzir samo u onim slučajevima, ako su se za to stekli odgovarajući zakonski preduslovi, o čemu nadležni organi i organi pravosuđa samostalno odlučuju u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Rasprava o Neumu na sednici Društveno-političkog veća Skupštine BiH do zaključenja ovog izdanja još nije počela.

E.D. – M.L.

BIJELJINA

Novi centar Radio —

Jugoslavije

(Bijeljina, 22. novembra, Tanjug) — Povodom predstojećih novembarskih praznika danas je u Bijeljini svečano pušten u rad novi kratkotalasni centar Radio-Jugoslavije. Savremeni kratkotalasni predajnik, snage dva megavata, u rad je pustio predsednik Savezne konferencije SSRNJ dr Božidar Čolaković.

Radio-Jugoslavija svakodnevno emituje 12 sati programa na deset stranih jezika, a preko novog kratkotalasnog centra čija je izgradnja trajala sedam godina, programi će biti dostupni u svim delovima sveta. BEOGRAD Poziv sandžačkim borcima

Tradicionalno drugarsko veče

tekle događaje, misleći na infor-| boraca, sandžačkih brigada omlamaciju Predsjedništva SR i Pred-| dine i gostiju, održaće se 3. decem-

sjedništva CK SK Crne Gore, koja po njemu sadrži najmanje objektivnog o događajima u Titogradu i Nikšiću. „Moramo se okrenuti životu, a to sa ovim, sadašnjim rukovodstvom, koje već 20 godina pravi promašaje, zaista ne možemo“. Šuran je naglasio da se u Sloveniji vodi druga kontrarevolucija, a zaboravlja se šta je sve Crna Gora prije, u toku, i poslije rata dala za jedinstvenu Titovu Jugoslaviju.

S. VUKAŠINOVIĆ

bra 1988. godine, u restoranu Doma JNA u Beogradu, sa početkom u 19,30 časova, povodom 45-godišnjice formiranja četvrte sandžačke NOU brigade i Druge sandžačke brigade KNOJ-a,

Ulaznice se mogu obezbediti 26, 27. i 28. novembra i 1, 2. i 3. decembra 1988. g. pre podne od 9 do 13 i po podne od 17 do 19 časova u holu Doma JNA u Beogradu. Informacije se mogu dobiti od 9 do 12 i od 18 do 19,30 časova, telefon 149-093.

PO e o api a i a O aza a— sena a Sas aaa e ae ar RA aan ai a A a a