Борба, 23. 11. 1988., стр. 6
ИЗВРШНИ ОДБОР ПКЈ О ЛИЗИНГ ПОСЛОВИМА
Светска пракса на мала врата
Изнајмљивању стране опреме за обављање конкретног извозног посла
противе се, пре свега, домаћи произвођачи рачунара и привредних возила, који у томе виде нелојалну конкуренцију Ф Што пре укинути ембарго
на издавање сагласности за лизинг послове
(Београд, 22. новембра) — Лизинг послови (позајмица опреме) пустили су дубоке корене у светској пракси, док се код нас тек покушавају увести на велика врата, уочи реформе, као специфични облик финансирања инвестиција. Уједно најбржи, поне-
_ кад и једини, пут да домаћи про-
извођачи дођу до најмодерније стране опреме, на одређено време, до обављања конкретног извозног посла.
Према ономе што се, међутим, чуло у расправи на Извршном одбору ПКЈ, лизинг послови се тек боре за право грађанства на нашем тржишту. Велики су отпори домаћих произ-
ПРОГРАМСКИ САВЈЕТ
вођача, пре свега рачунара и привредних возила, који у овоме међународном облику трговине виде нелојалну конкуренцију. Чак и у случајевима када се привремено изнајмљују привредна возила преко 300 коњских снага, која се у нас не производе. Истина је, међутим, да су услови привременог изнајмљивања привредних возила, повољнији за кориснике, јер прве рате за услуге им стижу тек шест месеци после регистрације.
Сагласност за лизинг послове даје посебна Комисија ПКЈ, а дозволу Савезни секретаријат за економске односе са иностранством. Прође и по два месеца
ИНФОРМАТИВНО-ДО-
КУМЕНТАРНОГ ПРОГРАМА ТВ ЗАГРЕБ
Одбачене примједбе
На питање зашто загребачка телевизија није преносила митинг из Љубљане, одговорено је да је екипа била спремна за пренос, али да је он отказан оног часа када се сазнала да ће на том
скупу говорити и Јанез Јанша
(Загреб, 22. студеног, Танјуг) — Програмски савјет Информативно-документарног програма Телевизије Загреб позитивно је данас оцијенио информативно“ -политичке емисије у протеклих десет мјесеци. При томе је констатирано да је обујам програма повећан за око 20 посто у односу на планирани, а да је информирање јавности у цјелини било објективно. Особито је наглашен југославенски кут гледања који је загребачка телевизија настојала и успјела у протеклом периоду чувати и развијати.
Било је и различитих примједби чланова Савјета, међу којима је и она да се телвизијски дневник све више неоправдано скраћује, а постављено је и питање зашто загребачка телевизија није преносила и митинг из Љубљане. Службено је одговорено да је Телевизија Загреб била све припремила за тај пренос, али да је отказала оног часа када је сазнала да ће на том скупу говорити — Јанез Јанша који је правомоћно осуђен на затворску казну.
Чланови Савјета размотрили су данас и примједбе што су дате на сједницама Комисије ЦК СКЈ за информирање и пропаганду и секције Савезне конференције Социјалистичког савеза радног
ЈЕДАН ДАН У
народа Југославије на емисију телевизије Загреб „У крупном плану“, емитирану са знанственог скупа на факултету политичких наука у Загребу. Емисији је приписано да је протурила националистичке тезе и заговарање распада Југославије и слично.
Чландви Савјета су одбацили такве квалификације као неосноване и неаргументиране. Иако су и поједини чланови Савјета критички упозорили да се телевизија можда требала оградити од појединих теза речених на том скупу, нитко није нашао оне елементе који би дали за право да се тако емисија дисквалифицира. Поједини научни радници су имали неке тезе с којима се не слажу ни чланови колегија телевизије Загреб ни чланови програмског савјета, али је на њих у дијалогу одговорено већ у самој расправи.
Телевизија Београд је ту емисију одбила емитирати за своје подручје, а управо је одатле дошло и највише реакција, упозорено је на сједници Савјета. Телевизија Загреб, међутим, и даље намјерава радити емисије полемичког, отвореног типа што може, како је истакнуто, допринијети даљњој демократизацији друштва.
око усаглашавања мишљења у Комисији, а да се не постигне сагласност, па се на крају донесе одлука о привременом престанку издавања мишљења. До трајног решења, уношења више светлости у непрецизне одредбе, уз сагласност СИВ, није, међутим, дошло ни на Извршном одбору ПКЈ, како се рачунало. Закључено је да се расправа о томе настави у удружењима ПКЈ и републичко-покрајинским – коморама, а одмах укине ембарго на издавања мишљења Комисије ПКЈ и дозволу у Савезном секретаријату за економске односе са иностранством.
А. ПЕТРОВИЋ
скуп О ОДЕВАЊУ ПРИПАДНИКА ЈНА
Лепше униформе
Униформе припадника Оружаних снага СФРЈ треба да буду функционалније и естетски 60ље урађене
(Београд, 22. новембра, Танјуг) — Униформе припадника Оружаних снага СФРЈ у целини задовољавају потребе, мада је јасно да треба да буду функционалније, квалитетније, али и естетски боље урађене. Међутим, при њиховој производњи, мора се водити рачуна и о цени, рекао је начелник Генералштаба Оружаних снага СФРЈ генерал-пуковник Стеван Мирковић, отварајући данас округли сто о одевању припадника ЈНА.
Скуп је одржан у дому ЈНА Топчидеру, а његови учесници упознали су се и са решењима униформи за поједине родове војске. Међу изложеним експонатима највише пажње побудили су зимски вунени мантил, неколико решења летњих кошуља, нови модели обуће од коже, као и униформе јединица за противтерористичка дејства.
Иначе, уз — представнике ССНО-а скупу су присуствовали и руководиоци из више радних организација које производе одећу и обућу за Југословенску народну армију. џ
динара
СЕКЦИЈА СК ССРНЈ ЗА КУЛТУРУ
Везом до ·
Упућен захтев СИВ да се прекине са буџетским
финансирањем делатности друштвених организација на линији — личних веза, спретности сналажљивости и притисака Ф Култури ни пара
из буџета федерације
(Београд, 22. новембра) — Од близу пет милијарди динара, колико је из буџета федерације издвојено за рад и делатност друштвених организација и удружења на нивоу Југославије у овој години, они из области културе нису добили ни један једини динар. Мада и сам овај податак може да говори о томе колико нам је стало до културе, па она већ храмље уз просјачки штап, тек цинично звучи анкета, како рече Адам Пуслојић у Секцији за културу која се спроводи у републичким уметничким удружењима: Да ли су савези друштвених организација и удружења на нивоу Југославије уопште потребни друштву данас2
У Савезној конференцији на срозани материјални положај друштвених организација из 06ласти културе се веома критич-
ки гледа, па отуда и захтев Комисије Савезне конференције ССРНЈ за финансирање друштвених организација и удружења упућен СИВ да се прекине са буџетским финансирањем делатности друштвених организација на линији — личних веза, спретности, сналажљивости и притисака. Другим речима, да новац једино добијају ваљани пројекти и програми за које се равноправно конкурише. Како рече уводничар Миливоје Татић, отуда и иницијатива Савезне конференције ССРНЈ да о статусу друштвених организација и удружња на нивоу Југославије и о њиховом материјалном положају, поготово оних из области културе расправља и Савезни друштвени савет за друштвено уређење.
Е.В.
БОРБА 23. новембар 1988.
РАЗГОВОР О ПРИВРЕДИ
Први корак ка реформи
Предвиђене промене устава дају минималне предуслове за стварну промену привредног сис-
тема.
(Београд, 22. новембра) Привредна реформа у Југославији може имати успеха само ако се претходно изврше радикалне промене у политичком систему и промене политичке структуре. Предвиђене уставне промене дају минималне предуслове за реформу привредног система. Њима се стварају почетни услови за регулацију интегралног тржишта и прекид са договорном економијом, рекао је савезни секретар за привреду Радо Бохинц у разговору о реформи привредног система у организацији „Привредног прегледа“.
Бохинц је мишљења да нови законски акти неће елиминисати сва отворена питања и да је то последица амбвивалетности одређених уставних решења. Ако се жели добар привредни систем, неопходно је најпре урадити нови Устав кратак и јасан, одредити јасне друштвене циљеве којима се тежи, извршити из-'
мене у политичкој сфери, посебно када је реч о субјективном фактору.
Из веома занимљивог разговора издваја се став Петра Костића, који подржавајући основне правце реформе истиче да њима нису уважени услови амбијента и да се стога може догодити да и ова идеја као и раније пропадну. Др Томислав Бандин сматра да уставне промене не омогућавају разградњу и елиминисање највећег зла националне економије, што доводи у питање и успех реформског пакета. Др Миодраг Зец каже да нису анализирана искуства досадашњих привредних реформи и извучени одговарајући закључци. Др Небојша Савић сматра да срж реформе југословенске привреде треба да буде у преструктуирању, али да је преструктуирање могуће ако се претходно реши питање инфлације.
Ж. Церовић
„валовито аи НИ ВЕРА ПАДЕ ТЕ 6 РРА а ВНа аЦиТЕЕБРЕ ЕПЕДЕНИНЕА
КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР РК ССРН СРБИЈЕ ЗА НЕГОВАЊЕ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ ТРАДИЦИЈА
Споменици свачији и ничији
На седници истакнуто да би споменике требало поделити према вредности, а тек онда према територији
(Београд, 22. новембра) Расправа о вредновању и категоризацији споменика и спомен обележја ослободилачких ратова НОР-а и социјалистичке револуције народа и народности Југославије од општејутословенског значаја, актуелна већ девет година неће се, судећи по дискусијама на данашњој седници Координационог одбора за неговање револуционарних традиција РК ССРН Србије, окончати ни до краја 1989. Неспоразум је настао око критеријума класификације — територијалног и вредносног, који су у предлозима ставова Са-
везног одбора нејасно разграничени. На седници је истакнуто да би споменике требало поделити према вредности, а тек онда према територији — то јест разграничити надлежност финансирања чувања и одржавања.
Интересантно да се ни већ постојеће квалификације по републикама на споменике од изузетног, великог значаја и остале, не могу у потпуности користити у овом послу јер како рече Радомир Соколовић, споменик који је до пре две године био ничији — Незнаном јунаку на Авали, по том документу не спада у оне од
изузетног значаја за Републику (иако би требало), па самим тим не испуњава услов да се сврста у оне општејугословенског значаја. На седници је говорено и о прослави Дана ЈНА, празнику чије обележавање ове године с обзиром на бројне нападе —'мора, како је речено, да има посебан смисао и значај. У организовању манифестација биће укључени студенти, ученици, радници и многи други изван
ЈНА. ББ.
ЗЕМУНСКА ГИМНАЗИЈА СЛАВИ 130 ГОДИНА
Позив на дружење
(Београд, 22. новембра) — Ђаци Земунске гимназије позивају своје колеге из бивших генерација да се поново окупе у „парку наше младости и у нашој старој школи“.
Ове јесени у скамије неоренесансног здања у Градском парку
села је 130-та генерација будућих академских грађана. Испит зрелости успешно је положило око 11.000 свршених матураната. Данас у 30 одељења, — 16 учионица и 14 лабораторија знање „бистри“ 1.120 ђака.
У име њих ученик другог разреда Здравко Рељан, председник
СКОПЉУ У НАСЕЉУ „ДИЖОНСКА“, МЕЂУ ЉУДИМА ЧИЈЕ СУ КУЋЕ ПОРУШЕНЕ ИЛИ ТЕК ТРЕБА ДА СЕ РУШЕ (2)
омладинске организације, је на данашњој конференцији за штампу позвао старије колеге да се 24. новембра (у осам сати) окупе на Спортским сусретима а у 18 сати присуствују отварању Изложбе ликовних радова 46 академских сликара, бивших и садашњих ученика и професора Земунске · гимназије у Дому „Пинки“. Прослава ће трајати и у петак.
Јуте
Још ће много памети требати
Ф Апел Албанаца: Мајке рађају децу из љубави и за љубав а не за национализам Ф Када је албанско дете уболо маказама
македонско дете није знало шта значи национализам па га из тих побуда није ни могло ни повредити Ф Ако је рушење ку-
ћа сада могло да се одложи до пролећа могло је и пре месец дана
Петиција косовских интелектуалаца, у којој се потенцира случај рушења кућа у насељу „Дижонска“, у Скопљу, и у којој се тврди да није реч о поштовању законитости и реда већ о кажњавању 12 хиљада Албанаца који живе у овом насељу, наишла је на велико огорчење народа у целој Македонији. Скоро све општине ове Републике званично су осудиле овај атак из петиције. Председник Градске скупштине, Југослав Тодоровски званично је изјавио да се још ниједан Албанац није жалио да му је кућа срушена или да треба да се сруши зато што је Албанац.
У разговору са мештанима овог насеља у којем поред Албанаца (90 одсто) живе Македонци, Муслимани и Роми ниједан саговорник није рекао да је на било који начин у Македонији угрожен зато што није Македонац. Мештани су и званично осудили петицију косовских интелктуалаца. Хаљиљ Шаћири становник „Дижонска" тврди да им је петиција нанела много штете и да је то покушај разбијања добрих међунационалних односа у овом насељу и у Македонији уопште. р
Замољени смо да објавимо апел који су грађани написали у присуству овог новинара и замолили да га објавимо у нашем
листу: ·
„Грађани насеља „Дижонска“, Албанци, Македонци, Роми и остали апелују и моле да се сви Албанци боре против свог наци-
онализма и сепаратизма јер мај- |
ке не рађају децу за мржњу већ из љубави и за љубав и живот у слози“.
Нико од грађана овог насеља и чија је кућа срушена и чија тек треба да се руши нема осећај да се то чини неправда према Албанцима, већ сматрају да је то јединствен однос према дивљој градњи у целом граду да и ништа мање не испаштају и они који су друге националности.
Не памти се да се у овом насељу догодио некакав националистички инцидент и да је неко од толиког броја Албанаца учествовао у националистичким демонстрацијама на Косову. Бајрам Бељуј, чија ће се кућа рушити на пролеће, каже да је пре неку годину једно албанско дете уболо"маказама македонско дете и да је било покушаја да се то окарактерише као националистички чин, На крају су морали питати дете шта је национализам и оно није знало, па су тако, отклонили такав покушај етикетирања детета.
Признати „учешће у земљотресу“.
У насељу нема ни један емигрант из Албаније а становници
5
55
Од остатка материјала срушених кућа граде се нове шупе за становање.
овог насеља албанске националности осуђују своје сународнике са Косова што су примали емигранте. Ако је већ некога требало да приме онда је требало оне из овог насеља који немају земље ни посла.
Велика Рајковска, која У овом насељу живи од 1960. годи-
не каже да није никада чула ни: какву свађу нити видела било какав инцидент на међунационалној основи. То потврђује и Петко Петровски, који у „Дижонској“ живи 26 година. ~
Мешић Шефкија, чија је ку-
ћа за рушење и који је за надок-
наду добио вешерницу да адаптира у стан наводи да је врло дирљиво било када је Бошко Тарчуковски плакао и молио да се његовом комшији Албанцу не
руши кућа,
Емин Исмаиљи каже да и да хоће не може да буде национа-
листа јер онај који нема кућу или мисли на кућу не бави се национализмом.
. Многи за себе кажу да су „учесници у земљотресу“, који је 1963. године сравнио Скопље са земљом и да би им бар требало признати то што су даноноћно радили на рашчишћавању рушевина и касније у изградњи града, Хашим Сејдовић, Муслиман, досељен из Сјенице 1954. године, а кућу у овом насељу купио 1968. године, вели да су му Албанци изванредне комшије и да у овом месту никада никакво подвајање није осетио.
Иако ово насеље није урбанизовано, иако има кућа од картона и лесонита до објеката тврде градње, у њему су улице асфалтиране, има канализацију и те-
; лефоне. Намеће се логично пи-
тање ко све то дозвољава, које дозвољавао да се колико јуче улажу толика материјална средства а данас да се све то руши. Што се тиче саме градње кућа, можда се градским властима и не може ништа замерити што су дозволили да то тако ниче без икаквог реда јер можда је боље и то него да су се људи нашли под ведрим небом. ·
Требало је, свакако, стално упозоравати да ће рушења ипак бити и не остављати никакву наду као што је понекима остављала општинска бирократија. Ако ни због чега другог а оно
ПРЕДСТАВЉЕНА НОВА КЊИГА ДР ДУША. НА ДРАГОСАВЦА
Југословенско јучер, данас, сутра
(Загреб, 22. новембра, Танјуг) — „Југословенско јучер, данас, сутра“ наслов је нове књиге др Душана Драгосавца, коју је вечерас издавач „Глобус“ представио у присуству аутора у Клубу самоуправљача у Загребу.
Књига од 200 страница садржи разматрања о хисторијским основама нове Југославије, политици КПЈ и Савезу комуниста, о националном питању, класној суштини борбе за хуманистичке циљеве југословенске револуције, о националном и националистичком, те о стратегији и резултатима социјалистичког развоја. Представљајући књигу, Вје-
кослав Копривњак је посебно указао на поглавља којима Драгосавац анализира сазријевање концепције КПЈ о националном питању. Говорећи о опасностима од национализама, др Душан Драгосавац је у одговору на једно од питања рекао да националистички програми немају перспективе, али да су они данас утолико више опаснији, јер им; се Савез комуниста недовољно
одупире, или су чак продрли и његове редове.
Ћазим Тополи: ло
због тога да људи не би градили веће објекте од тврде градње и улагали велика материјална средства.
У село се нико не враћа
Исправности одлуке тешко се шта може приговорити. Поготову што нема материјалних средстава да се реши свима стамбено питање, У крајњем и не би било праведно да се некоме уместо шупе додели комфоран стан када знамо да радни људи одлазе у пензију без решеног стамбеног питања.
Ничим се не може бранити чињеница да су људи добили решења за рушење 15, маја ове године, а већ су у октобру стигли булдожери за рушење. Ако је могло све да се одложи до пролећа могло је и пре месец дана
како би се људима оставило ви“
ше времена да се снађу.
" Јер, у овом насељу око поло вина радно способног становништва нигде не ради, а и они који раде, раде на таквим пословима који су минимално плаће-
адије ће спалити породицу него се вратити у се
страна
САВЕЗ
ЗАЈЕДНИ ПЕНЗИЈСКО-ИНВА. ЛИДСКОГ ОСИГУРА.
Њ
Несугласице коче измене
Није прихваћен пред. лог да се пензије ума. њују за два одсто за сваку годину ранијер одласка у пензију
(Београд, 22. новембра, Та. нјуг) — Вишемесечним распра. вама о изменама закона у облас. ти пензијско-инвалидског осигу. рања не назире се скори заврше. так, утисак је после данашње расправе у Савезу заједница пен. зијског и инвалидског осигура. ња о предлогу за доношење за. кона.
Расправа је у неколико Махб. ва враћана на нека питања за ко. ја се чинило, да су после израде предлога овог закона са нацртом у Савезном комитету за рад, здравство и социјалну политику, скинута са дневног реда. Речено је да би било боље сачекати до. ношење системских закона, па тек тада расправљати о промена. ма у овом. Једно од образложења било је и то да се садашњи Закон о основним правима из пензијског и инвалидског осигу. рања ослања на ЗУР, чија важ. ност ускоро престаје.
Није прихваћен предлог да се пензије умањују за два одсто за сваку годину ранијег одласка у пензију, односно један одсто код радника за којима је у РО пре: стала потреба. Примећено је да одлуку о висини овог процента треба оставити или република. ма и покрајинама, или, ако се већ уређује савезним законом, онда ићи на утврђивање јединственог процента, како би се избегле евентуалне злоупотребе,
У области инвалидског осигурања које је, како је примећено, много више захваћено измена: ма него пензијско, није било много примедби. Предложено је да се уз одређивање новчане накнаде код радника са преоста-
лом радном способношћу, савез.
ним законом утврди и основа за одређивање висине ових накна. да.
Београд Професорима веће плате
(Београд, 22. новембра, Та: нјуг) — Професори и наставни: ци у вишем, и високом школ: ству на ужем подручју Србије до: биће повећање личних доходака 16,5 одсто, ретроактивно од 1. ја нуара ове године. Ово повећање, ће им бити исплаћено до краја децембра.
Ово повећање произилази из данас усвојене одлуке Скупштине Републичке заједнице усмереног образовања о прихватању ребаланса финансијског плана којим се овој заједници обезбеђује додатних 45 милијарди динара. ни. Многима није ни јасно од че“ га и како уопште преживљавају. Али, упркос свему, нико не по мишља да напусти Скопље и да оде у неко друго место где би могао добити бар запослење и са мало муке саградити такву шупу какву већ има у Скопљу. А још мање им пада на памет да не рађају толико деце када већ не мо гу да их издржавају.
Покушај Ћазима Топлија да убије своје троје деце и себе У тренутку када му је рушена кућа сви осуђују и сви су притекли У помоћ да породицу отргну од смрти и сместе их по својим ку' ћама. Али Ћазиму није пало на памет да би могао са породицом да се врати у Урошевац, одакле је и дошао 1963. године, да се врати у своје село где би и он И деца имали кров над главом и посла на земљи.
У сваком случају, после свега што се догодило много ће још памети требати и општинском и градском руководству и много нерава становницима овог насе“ ља док се овај проблем не реши.
Милинко БУЈИШИЋ