Борба, 10. 11. 1989., стр. 10
СА ОВАНОМ МИКОВИЋЕМ ЕМИНЕНТНИМ ЈУГОСЛОВЕНСКИМ МАЈСТОРОМ ЏЕЗА, КОЈИ|ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ | ЖИВИ И РАДИ У СР НЕМАЧКОЈ Ј J pecpecTnoBe(THOBe(T повестпове
Јован Миковић, један је од наших најбољих саксофониста, али није много познат југословенској публици зато што већ дуго живи у СР Немачкој и ретко наступа у својој земљи. Овог лета је, као гост, наступио на Џез фестивалу у Будви и то је била прилика да с њим разговарамо. Тада нам је рекао да ће највероватније, са својим бендом, учестповати на ХХ Београдском џез фестивалу. Овај фестивал се запршио (30. октобра) а Миковић се, из нама непознатих разлога, није појавио. Тако је београдска публика остала ускраћена за један наступ „рхунског, првенствено, тенор-саксофонисте, стила спропских _ следбеника _ Џона Колтрејна. До неке следеће прилике, остао је само овај кратак разговор.
Од које године стално живите у СР Немачкој2 — Од 1963.
Пре него што сте отишли, свирали сте у Београду. Да ли сте пећ тада имали свој бенд2
— Не, тада сам спирао са другим музичарима, у туђим бендонима. Да ли је пећ тада постојало нешто налик на џез клуб у Београду2 — Није. На Теразијама је био кафе „Теразије“ или тако нешто, и ту се обично свирао џез... После сам отишао.
Постоји једно правило за све музичаре, општепознато: првих двадесет година је тешко, после иде... Како ће тај развој тећи индивидуално, зависи од средине а основно је наћи се тамо где се
стичу искуства
Како је кренула каријера ван земље2 i
— Прво сам, са разним југословенским музичарима, свирао у америчким клубовима у Немачкој. Онда смо, 67 — 68. године, основали Београдски Show Апзатб! (тако се звао кад смо наступали у Југославији), који се у Немачкој anao „Belgrade Stars“.
Ко је у том ансамблу још свиpao? — Миодраг Тодоровић, Драгиша Стојановић, Ракочевић... и други.
До када сте свирали у том саставу. — Ја сам отишао 1970. Они су још једно време нешто радили са другим музичарима.
Шта сада радите2
— Сада предајем саксофон у једној градској школи у Улму и свирам свуда.
Да ли је то џез школа или нешто по принципу наших музичких школа7
— То није џез школа. Ја полазнике учим од почетка, од општих основа инструмента. После се види ко има какве склоности, А где и са ким свирате џез7
— Свирам свуда. Имам свој квартет, а и квинтет који је првенствено комерцијалан, али добро звучи. У квинтету су само Немци. У квартету има два Американца и више људи у алтернативи. Имам разне пијанисте и
басисте који знају програм који свирам и долази ко је кад слободан. С обзиром на то да се бавите
компоновањем, _ претпостављамо да углавном свирате свој програм. — Да. Неких 80 одсто програма који свирамо су моје ствари, а преосталих 20 одсто су неки џез стандарди.
Да ли сте објавили плочу2
— Да, пре две године. Али то није прави џез — нагиње на модерно. Нешто као што данас свира Мајлс Дејвис7
— Да, али мало „меканије".
Како је плоча „прошла“ у Немачкој2 — Ја сам задовољан. Доста се врти на радију и на телевизији.
То Вам је до сада једина соло плоча»
— Да.
Како то да у Југославији нисте снимили ни једну соло плочу2
— Тако је испало. Зову ме одавде, време пролази, али ја не могу због школе. За то је потребно континуирано време. Можда ћу ускоро снимити. И у Немачкој сад снимам, тако да ће ми тамо нова плоча изаћи до пролећа — најкасније до лета. Дакле, постоји воља, али се ради о времену. Треба дуже остати, а и ако доведем музичаре, то све кошта... То би можда могло да се, успут, уради кад ту будем на неком фестивалу.
Најтеже првих двадесет tune
Кад смо код тога, шта мислите о Београдском џез фестивалу2 — Ја сам, без свог бенда, учествовао прошле године. Било је ту добрих ансамбала. Тада смо се већ нешто договарали и стварно бих волео да дођем са својом групом на ХХ Београдски џез фестивал.
Организатори Ваљевског џез фестивала планирају да Вас, са још неколико доајена југословенске џез музике који живе у иностранству, позову на следећи фестивал.
— Све може, али ја не могу да долазим о свом трошку — у томе је штос. Ја сам музичар, а не службеник који се музиком бави из хобија. Ја волим музику и зато се њом и бавим, али то мора да се плати. Значи, зависи од организатора.
Колико пратите југословенску џез сцену2 Да ли имате неке контакте са нашим џез музичарима2 — Немам много контаката. Познајем старо друштво, али они више не свирају тако интензивно. Једино Душко, Бора Ро: ковић и још понеко од оних који су вани. Да, скоро сам снимао неку ТВ емисију са својим квар тетом и свирао ми је бубњар Ратко Дивјак из Љубљане.
Како оцењујете љубљанску џез сцену, с обзиром на то да
БОРБА 10. новембар 1989. "страна
ii
Танго за СРПСКИ АФОРИЗМИ НА ФРАНЦУСКОМ; Бору.
ја „Летр“ (Пи ад. — Угледна француска књижевна ревија смо) сила је у свом јесењем броју за ову годину избор афориза. ва тзв. Београдског афористичког круга Теофиловића, Александра Баљка у Александра Чотрића. У галски дух велике традиције Ларој.
фукоа, Волтера и Паскала, афоризме наших аутора преточију је преводилац Мира Вуковић. К. Р.
РЕТРОСПЕКТИВА МИЛАНА КОЊОВИЋА; у, ибор. — У овдашњој „ЛМ галерији“ управо је отворена рет. Bodndgibpiia изложба слика доајена југословенске ликовно уметности и академика Милана Коњовића. Намера организа. тора ове изложбе, чије је одржавање помогло и нехолико при. вредних организација, је да Коњовићево сликарство у свим стваралачким фазама буде што целовитије представљено.
ЛИЛИ UNIJE JENIS ПРИРЕДБЕ
Дани индијског филма
илмом „Прошлост, садашњост и будућност“, вечерас тудентског културног центра, почињу Дани филма у Југославији. Поред овог, до 15, Ho. лмове „Изненада једног дана“, „Дуго nyrona. Ананда Диди“, који припадају најновијој иђ. а 14. новембар у биоскопу „Балкан“ жног документарног филма „Не. рођења индијског државника,
„Танго“ Славомира Мрожека | Петра Лазића,
на сцени Београдског драмског позоришта — редитељ Јадранка Анђелић
Међу театролозима Мрожеков „Танго“ слови као једно од најслојевитијих дела овог класика модерног театра. "за југословенским позорницама тај исти „Танго“ — мада је своју светску праизведбу доживео на сцени Југословенског драмског позоришта — и надаље остаје у доменима прилично илустративног или чак буквалног прочитавања. На жалост, и најновија премијера на сцени Београдског драмског позоришта више декларативно него сценски уверљиво помера прочитавање овог текста са комичног исликавања генерацијског неспоразума у грађанској породици на сценску параболу о трагично затвореном кругу сталне смене снага либерализма и репресије, преливања распојасаног слободоумља у огољени терор. у
Разлоге треба тражити, понајпре, у прилично нејакој сценској
они поприлично експерименти шу и излазе из најширих оквира џеза2
— То су Американци радили пре петнаест година. Добро, свако тражи нешто, али се увек мора имати подлога за ново. Кад тога нема — све пропада. У сваком случају, ти покушаји су за похвалу. Из много покушаја мора доћи до неког успеха. Сад, видећемо. Овог лета сте имали прилику да чујете и неке од на: ших млађих џез музичара. Шта о њима мислите2
Београд. Ф у Београду у дворани С савременог индијског вембра видећемо и фи ње“, „Бљесак ватре" и „Анг дијској играној продукцији. 3 заказана је пројекција дугометра хру“, поводом стоте годишњице
— У принципу не полим да причам о другим музичарима. Али, добро. Чуо сам алтсаксофонисту Нешу Петровића. Он има смисла. Сви кажу — млад. Није он млад. Има 26 година, а сви га третирају као младог (и музи-
алног, итд), а нико га не пита . e Ма ; У организацији Института за филм, Студентског културног цен.
хоће ли да свира негде. А и он мора од нечега да живи. Таленат је таленат, али... И Јаћимовић има тон, али му недостаје искуство. Међутим, то није минус, него плус.
Постоји једно правило за све музичаре. То је оно општепознато: првих двадесет година је тешко, после иде. Како ће тај развој тећи индивидуално, зависи од средине. Основно је — да ли се налазиш тамо где се скупља искуство са другим музичарима, где се свира, ради...
Невенка МИЛОШЕВИЋ
ШЕЗДЕСЕТ (И ВИШЕ) ГОДИНА РАДИО-БЕОГРАДА
Снага невидљивог саговорника
Са шест програма и једним од најмоћнијих средњеталасних предајника, Радио-Београд у овом тренутку представља једну од највећих радиодифузних институција Европе. — Три рођендана, три необичне хронике београдског радија
Прве радио-емисије у Београлу зачуле су се још 1924. године када је, 19. септембра, „пробним концертом“ отпочела делатност станице Радио-Београд, чији су се антенски стубови налазили у Раковици, близу железничке станице. „Пробни концерт“ станице _ _Радио-Београд-Раковица имао је велики успех и изазвао знатно интересовање, па је зато поновљен 26. септембра. Програм концерта изводили су чланови Београдске опере; Штампа и читава јавност поздравили су тај догађај: истицало се како су ге оба концерта добро чула и на већим растојањима.
То је охрабрило иницијаторе и организаторе првог радиофонског оглашавања у Београду, инжењере Михаила Симића и Добривоја Петковића, те су, уз одобрење и материјалну подршку Министарства ПТТ, од 1. октобра 1924. почели емитовати редован програм три пута седмично (уторком, четвртком и суботом) у трајању од једног часа. Поред музике, емитоване су днепне новости уз берзанске извештаје. Од 1925, програм је емитован дневно и станица је била чујна и на удаљеностима преко 3000 км, јер је радила са емисионим предајником од 50 КУ/. Тако се Београд огласио на радио-таласима само две године после Лондона, Париза и Москве, а једновремено кад и Беч.
Почетак у Кнез Михаиловој Студио и пратеће службе прве
београдске радио-станице налазиле су се у згради Прве хрват-
пир ДАНА
ПОСЛЕ
ске штедионице, у Кнез Михаиловој ул. бр. 42, где је, у једној просторији Ha – међуспрату, смештен студио, који је имао и двадесетак места за слушаоце који су присуствовали извођењу емисија. Ређе је емитована музика са плоча, будући да су се оне репродуковале на грамофону са трубом, који се стављао пред микрофон. Због тога је долазило до одређених изобличења, и поред тога што је студио био повезан са предајником каблом који је омогућавао добро емитовање. Међутим, почетком фебруара · 1926. Министарство ПТТ укинуло је субвенцију из данас тешко схватљивих разлога, па је радио станица Београд-Раковица убрзо престала са емитовањем. Али, већ крајем исте године дошло је до иницијативе за установљење акционарског друштва Радио А. Д. у Београду, које је окупило представнике домаћег и страног капитала. У време када је нова београдска радио станица почела рад, 24. марта 1929, највећи део акције припадао је енглеској фирми „Маркони“, а број радио претплатника знатно се повећао — од 120, колико их је било 1924. г. на близу 20.000. Емисиони предајник био је снаге 2,5 КУ/. Радио-Београд емитовао је и пре свечаног отварања — и то почев од 18. марта 1929. када је саопштен први званичан извештај о водостању, што је било неопходно због опасности од поплава.
Од 1929. г. Радио-Београд делује континуирано и зато се та година досад сматрала почетном у његовом раду. Акционарско друштво, сасвим разумљиво, узимало је у обзир само своје де-
Неправилности у актуелној друштвеној збиљи вреднијим ауторским истраживањима што су
фестивал
На Десетом фестивалу удружених радио станица Србије, приређеном на Борском језеру, који према важећим правилима није ништа друго до финале заједничког представљања специјално припремљних емисија, проглашене су награде и додељена признања ауторима најбољих остварења. За емисију године проглашена је „Прича о штрајку“ аутора Мирка Милетића (Радио Светозарево). Ин-
плексну и објективну слику читавог догађаја. Поред тога, он је успео да укаже на немоћ појединаца, па макар они били и судије, у супротстављању неправилностима што су се испољавале у раду делегатске скупштине. Један актуелан друштвени проблем презентован је у овој емисији једноставним драматуршким поступком и до краја, без околишења, тако да слушаоцима није остављен простор за би-
спиришући се незавидном ситуацијом у Ћуприји где је, пре две и по године, дошло до једнодушног протеста и, потом, до штрајка глађу групе судија, Милетић је читавом случају пришао из помало необичног угла: покушао је да прикаже како су штрајк доживљавале породице штрајкача, посебно они млађи, који су се у школи суочавали са званичним ставовима и са мишљењима наставника и другова. Њихове исказе аутор је спретно супротставио казивањима одраслих, што је и створило ком-
ло каква двоумљена.
Награда жирија критике припала је Мирославу Живковићу за емисију „48 година касније“ (Радио Шумадија — Аранђеловац). То је прича једне старице, преживеле после страховитих пет седмица проведених на дну усташке јаме. Аутор нам њеним казивањем открива драму о немогућности заборава трагедије коју интензивира сазнање да џелати, иако откривени, нису кажњени. Тако се прошлост повезује са нашим временом, уз поруку да треба учинити све да се ново-
ловање, па је 1939. обележило десетогодишњицу Радио-Београда. Тако је делатност Радио-Београда-Раковице остала по страни и на њу као да се заборавило,
ДЕСЕТОГ ФЕСТИВАЛА УДРУЖЕНИХ РАДИО-СТАНИЦА СРБИЈЕ У БОРУ
Темоћни појединци
послужиле као основа означила овогодишњи
надошли набоји неспоразума и зла, који могу бити узроци нових страдања и патњи, осујете и спрече у корену. Аутору је пошло за руком да оствари прикладну радиофонску синтезу, јер је уз говор спретно пласирао и добро одабрану музику и пропратне звучне ефекте.
Жири радијских стваралаца наградио је емисију Радио Све: тозарева „Глава у рукама“ ауто: ра Живорада Ђорђевића, док је мајстор тона те емисије, Драган Кочић, освојио награду за најбољи снимак. „Глава у рукама" представља радиофонско одужење и почаст косовским јунаци ма, израђено на принципу колажа: поред осталог, аутор је у знатној мери, користио и делове из других остварења посвећених тој теми. — Жири слушалаца на: градио је емисију Радио Ђердапа (Кладово) „Три Видов-дана наде“ аутора Зорана Јевтовића.
Од двадесетак емисија фестивала, што их је одабрала селекциона комисија, већина има за
" S СПИКЕРИ ПРЕДРАТНОГ РАДИО-БЕОГРАДА: Јелена Бил бија, Хенрих Фингерхут, Иван Ковачевић и Петар Петровић
СПИНЕРИ NOS SPEAKERS
~*
чак и 1940, када је држава национализовала Радио А. Д. у Београду. Програм се све више ширио и то не само по броју часова еми-
основу савремене теме. Смелим и отвореним третманом проблема, као и инвентивном обрадом документарног материјала, издвојила се емисија Радио Новог Пазара „Ибарски Колашин вода Згазивода“ аутора Рамиза Етемовића.
За реализацију информативно-политичке емисије „Дневник“ прва награда припала је Радио Зајечару, док прва награда у категорији науке и образовања није додељена. У тој категорији другу награду освојио је Радио Сокобања за емисију „Обредни хлебови“.
Да радио програме не треба делити по томе да ли их реализују „велике“ или „мале“ станице, већ само стручном проценом јесу ли им емисије добре или лоше — потврдио је и овогодишњи фестивал. Многе од преслушаних емисија могле би се равноправно уврстити у програм било које од наших „великих“ станица. Зато је потребно обезбедити још веће прожимање и то не само између П програма Радио Београда и локалних радио станица Србије, него и њихову међусобну непосредну сарадњу уз интеракцију са радио станицама других наших република и покрајина.
P.B.J.
товања, него и због појачања
емисионог предајника, који је од“
1937. имао снагу 20КУ/. Уочи другог светског рата, Радио-Београд се уздигао до моћне институције која је имала све већи углед, па тако и утицај на јавност, Поред информативне функције, била је знатна и културна мисија радија. Нису се занемаривале ни образовне емисије, па су часови за ђаке уведени већ 1931, а припремали су се и часови страних језика.
Музички програм добио је у интензитету нарочито када је 1937. г. формиран Симфонијски радио-оркестар, са Михаилом Вукдраговићем не челу, који се посебно залагао за извођења дела домаћих композитора. Трећи рођендан Радио-Београда био је 6. новембра 1944. када се пред микрофоном нашао глумац Љубиша Јовановић, који је изговорио следеће: „Говори слободна радио-станица Београд...“, да би од 10. новембра 1944. почело редовно емитовање. Тада се поново јавила Јелена Билбија, спикерка предратног Радио-Београда. У напону велике битке за 06нову и изградњу земље, Радио Београд био је моћан и објективан известилац о радним победама. Радиофонски часопис
екипи. Редитељ Јадранка Анђелић не само да није успела да продре у сложену архитектуру Мрожекових метафора него и сценска архитектура њене представе почива на танушним координатама. На моменте сценски ритам утихњава до монотоније а дијалог губи атрибуте драмског. Можда томе доприноси и то што бар троје глумаца располаже узаним гласовним дијапазоном тако да су њихове могућности за драмске модулације сведене на минимум.
Но, неправда би била не забележити да је Татјана Лукјанова у лик баке Евгеније идахнула низ глумачких враголија које бар њеним сценама — дају дах свежине, непосредности и глумачке маестралности.
М. МИШИЋ
тра, „Београд филм“, Републичког завода за међународну научну, техничку, просветну и културну сарадњу и Амбасаде Индије, биће. мо у прилици да поближе упознамо стваралаштво најпродуктивни. је кинематографије света. Само у прошлој години у Индији је снимљено 830 играних филмова које у просеку недељно види осамдесет милиона људи. Но, и поред овако обимне продукције, ту кинематографија није довољно позната у светским филмским ок
вирима.
B. IL
ПОЉЕ ТЕРЕТ ДЕА ЛЕ ici Bir AJ) RUDO RR a TA ВИ
ФРАНЦУСКА ПРЕМИЈЕРА „ДОМА ЗА ВЕША.
ЊЕ“; Париз. — У француским биоскопима 15. новембра по: чиње премијерно приказивање филма „Дом за вешање“ југос-
ловенског редитеља
Емира Кустурице. Најављујући ову пре-
мијеру, лист „Франс соар“ подсећа да је врло талентовани Кус-
турица за „Дом за
вешање“ освојио награду за режију на ового-
дишњем фестивалу у Кану и да је, на истој смотри, пре две године освојио Златну палму за филм „Отац на службеном путу“,
БЕНДА ШАР БРЕ АЕ ЕНИ А ЛЕНИ ЕМА ZAJEDNIČKA AKCIJA TELEVIZIJE BEOGRAD I „BORBE“: LEKCIJA 23.
Engleski za poslovni svet
Televizija Beograd, u Obrazovnom progr'
amu subotom pre podne, emituje epi-
zode tečaja American Business English. „Borba“ svakog „petka objavljuje tekst koji treba da omogući lakše praćenje programa i uspešnije učenje
PROGRAM 23 Credit Manager Interview Making A Complaint Complete the Interview HOST: MANAGER: Well, m the Manager of the Credit Services Department, and this Department is the area that authorizes charge transactions. HOST: MANAGER: Credit cards, yes. And we also open accounts for major purchases, such as furnituте. HOST: MANAGER: If somebody charged too much on their account, their charge would not automatically be approved, and we would receive a telephone call from the Sales Associate on the selling floor. HOST: MANAGER: Right. And then we would try to correct whatever the situation was so that we can approve that charge transaction. HOST: MANAGER: Yes. We basically do
To be grammatically correct, this should be „if somebody sharged too much on his account“ or „if somebody charged too much on his or her account“. (Use of their as an indefinite, singular pronoun is common in conversational English. Many people feel that using he or his as an indefinite singular pronoun isn't appropriate, since the unknown person being referred to could be a woman as easily as a man. This causes a problem, because English has no neutral indefinite pronouns). 4. Sales Associate sales clerk/salesperson 5. selling floor
area where things are displayed and sold 6. What amount?
Mr. Miller is confused and is asking for clarification. Probably there are several charges (amounts) shown on his statement and he doesn't know which one the clerk wants. 4 7. transfer you
CLERK: OK, sir. What is your ac: count number? a (HOST): 261-54-239.
CLERK: And what is your name? (HOST): Arnold Miller.
CLERK: Ok, Mr. Miller. And what is your address?
(HOST): 1747 Sycamore Lane, Se· attle.
CLERK: Ok. What is your homč phone number?
(HOST): 455-6123.
CLERK: OK. And do you have y0ur statement with you?
(HOST): The bill?
СТЕЕК: Уе5.
(HOST): Yeah, TI do.
CLERK: OK. And what was the date of the charge?
(HOST): It was May 14th. CLERK: OK. And what's the stotč number? It's located in the „S“ c0· lumn.
(HOST): Near the top?
CLERK: Uh-hmm.
(HOST): It's 627.
CLERK: And the reference num: ber?
(HOST): 2-1-2-5-J.
Данас је Радио-Београд једна
; | all of our work on the telephone. The clerk wants to transfer Mr. CLERK: rtment Мола y и ве Very rarely do wc have customers Millers call to another depar- Па Ала ВАХ ОИ програма, који лЕввнО емитују in this area. tment at The Bon and ·have Mr. (HOST): 24.
'75 uacona nporpaMa H nBMMIE, npy- HOST: Miller talk to someone there. CLERK: And the amount of thč ја. MATCHING 8. the merchandising department charge?
жа обиље као мало која радио
станица на свету. Ипак, и поред (HOST): What amount?
Match each of these words or phrases with its definition CLERK: The part that you're not
тога што располаже једним од|ј ајеђи a.:statement Of BRE JB : . - . | ом : РВИ с jBayjaR 1: УУ a голо c. a small route 7 5 CLERK: OK. What Fm going to d0 | , ; i тег Пло OdOpa Toa | 07778 e. seldom; not very often. obavdisiap lepa o dpparimett и на УКТ-подручју његови про- that handles the situation, OK? WHAT DID THEY MEAN? that handles the situation (HOST): I haven't got time (07
грами немају увек тонски квалитет својствен стереофонском емитовању. Зато је неопходно да се Радио-Београд избори за сопствени талас и ослободи сметњи радио-станица које неовлашћено емитују на њему (кад је реч о средњеталасном подручју) и да прошири мрежу УКТ предајника и репетитора.
Иначе, када се програми Радио-Београда сагледају у целини, може се констатовати да, углавном, одговарају актуелним интересовањима аудиторијума. Први програм Радио-Београда са својом општом информативном функцијом, Други програм као радио културе, Трећи програм као специфичан радиофонски часопис, Програм „202“ као локално радиофонско гласило Београда, Програм "101" као медијум економске пропаганде уз музику и „Стереорама“ као
that. CLERK: OK. Would you like for them to call you back? (HOST): Yeah — a little later. CLERK: AI! right, 1... AII right, Il do that for you. (HOST): Thanks. CLERK: You're welcome.
Did you notice how courte0u5 and patient the clerk was on IhČ phone?Goodbye for now.
Yours sincerely, ć Branka Pani
The clerk is referring to the department which is in charge of wheel balancing.
Making A Complaint
INTERACT (ROLEPLAY)
HOST: In a large department store, credit card purchases represent more than 50 percent of total sales. That means the job of handling credit's a very important job.
Another important job in retail stores is the handling of complaints. When customers are unhappy about something, they usually go back to the store or telephone the store to make a complaint. Let's see what happens at The Bon when a customer calls with a complaint about something. Just for бип, УП ђе «ће шпћарру customer. Um going to pretend my name is Arnold Miller, and fm going to call and complain about their service. Show that you understand these quotations by circling the letter of the sentence with the same meaning as each quotation. Manager: „And then we would try to correct whatever the situation was so that we can approve that charge transaction“.
a. We won't open an account untl the situation is correct.
b. No matter what the problem is, we try to soive it.
c. We correct the mistakes of Sales Associates.
d. No matter what the charge is, we can approve it. 2. Mr. Miller: „ve got a complaint about my bill“.
a. Someone said you didn't like my bill.
b. 1 feel sick because of my bill.
c. Someone said you would pay my bill.
d. I'm not satisfied with my bill.
U PRODAJI JE
база уметничке музике — по- LANGUAGE NOTES: Special Uses Let me just dial their number... кривају готово сва подручја of Language ПА CLERK: Bon Billing Information,
друштвеног _ живота. Радио-драмски програм као особена радионица, која негује савремен радиофонски израз, Хор и Симфонијски оркестар, као и други музички ансамбли, уз Електронски студио, екипа спикера и во-
1. сћагре (гапзасноп5
business done on a charge basis (buying something on credit) 2. major purchases
purchases of large, expcnsive items. (Decause the items are ex-
Kathy speaking. How can 1 help you today?
(HOST): Hello. My name's Miller. I've got a complaint about my bill. I had my wheels balanced at the Tire Center, and the car still rides
дитеља, новинара, репортера и тон-мајстора — сви су заслужни за перманентну атрактивност
програма Радио-Београда.
Р. В. ЈОВАНОВИЋ
pensive, people usually make monthly payments instead of paying the total price all at once).
3. if somebody sharged too much on their account
real rough. 1 just got the bill, and I don't think [m going to pay it. They didn't do the job riht, Ive
got to tell you. m really unha about this. | У
TIRAŽ STROGO 06: RANIČEN!!! |