Борба, 10. 11. 1989., стр. 9
KOORDNACIONI BIRO ISAVEZNI DRUŠTVENI SAVET ZA MEĐUNAROD-
NESVRSTANIH O DONEZAVIS- PRINOSU NOSTI NAMIBIJE
Uspešno obavljen zadatak
Posebno je pohvaljena aktivnost „grupe osamnaestorice“ 0 Iduća decenija „dekada međunarodnog prava“
(Ujedinjene nacije, 9. novembra, Tanjug) — Nesvrstane zemlje su uspešno obavile zadatak po· stavljen na samitu u Beogradu, aktivno učestvujući u trasiranju nezavisnosti Namibije,.posebno u sadašnjoj faz. priprema i sprovođenja prvih pravednih i slobodnih izbora u Ovoj zemlji. Posebno je u tome bila uspešna misija „grupe osamnaest” nesvrstanih zemalja u Ujcdinjenim nacijama, koja pod vođstvom jugoslovenskog ambasadora u Angoli Živorada Jovanovića na licu mesta več izvesno vreme obavlja funkciju kontrolora priprema i sprovođenja izbornog procesa, tesno sarađujući sa mirovnom misijom Ujedinjenih nacija UNTAG.
Ovc ocene izneo je na sinoćnom sastanku Koordinacionog biroa nesvrstanih zemalja u Ujedinjenim | načijama jugoslovenski ambasador Dragoslav Pejić. Govoreći u svojstvu predsedavajućeg Witoa, Pejić je poscbno naglasio važnost rezolucije koju je na predlop nesvrstanih zemalja usvojio nedavno Savct bezbednosti, kojom sc Južna Aftika poziva da otkloni sve prepreke mirnom i legalnom pripremanju izbora i njihovom nesmetanom sprovođenju.
Koordinacioni biro prihvatio jc ovakav izveštaj i Occne jugoslovenskog predstavnika uz izražavanje zadovoljstva zbog uspeha misi-
NE ODNOSE
Kosovo i prioritet
(Beograd, 9. novembra) — Kosovo je najveće iskušenje ne samo u unutrašnjoj politici Jugoslavije. Ono je prisutno i prioritetno i u međunarodnoj „poziciji zemlje. Ovo je jedan od zaključaka o kojem su bili najsaglasniji učesnici današnje sednice Saveznog društvenog saveta za međunarodne odnose, kojoj je predsedavao Jakša Petrić. Raspravljalo se na temu „Spoljnopolitički prioriteti Jugoslavije i tendencije u međunarodnim odnosima“. }
Problem Kosova označio je pod brojem jedan u uvodnom izlaganju i savezni sekretar za inostrane poslove Budimir Lončar. On se naglašeno založio za što „šire Otvaranje svih prozora — ako nc možemo i vrata — uključivanje Jugoslavije u svetske intepracione procese, kojima se određuju politički i ekonomski uslovi za naredno stoleće, uspostavljajući nove civilizacijske vrednosti.“
Lončar je izrazio uverenje da će se u vremenu koje dolazi nastaviti proces popuštanja na glavnim relacijama doskorašnje zategnutosti.
Pomeranje uporište moći |
— Znači, nastaviće se proces pregovaranja — rekao je savezni sekretar Lončar — zasnovan na kompromisima, pa i nagodbama. Sve one neće biti, naravno, nužno pozitivne za celinu međunarodnih odnosa, pogotovo ne za pojedine zemlje. Doći će do daljeg pomeranja uporišta svetske moći, pre svega u prilog Japana i Zapadne Evrope, a na štetu zemalja u razvoju. Zaoštriće se pitanje ukupnih odnosa Sever — Jug, razvoja, a posčbno dužničke krize. U isto vre-
iskušenje
Ukazano na međusobnu povezanost i uslovljenost unutrašnjeg i spoljnog razvoja SFRJ
međunarodnom ekonomskom razvoju, a naročito u odnosima Sever-Jug. Nije izvesna ni sudbina reformi u SSSR i istočnočvropskim zemljama, „tek se slažu cigle te osnove" — kaže Belovski. On je postavio i pitanje našeg ostvarivanja funkcije predsedavajućeg u pokretu nesvrstanih. I zaključio da se ne može živeti od ocena da je samit bio uspešan — „svi su samiti bili uspešni” — tvrdi Belovski.
U međunarodnim odnosima snažno deluje faktor protivrečnih interesa i ciljeva, proceš razoružanja se suštinski kreće veoma sporo, u granicama koje ne ugrožavaju strateške interese supersila i zemalja njihovih koalicija — rekao je general-potpukovnik Đorđe Miražić. Činjenica je da se supersile u tomć sporazumevaju i Ostvaruju to u meri koja odgovara njihovim kalkulacijama, svemu prilaze sa primetnim elementima špekulacija i nepoverenja.
Zbunjivanje javnosti
Milutin Civić je govorio o pogrešnosti i neistini teza o „demontiranju vojnih doktrina i potencijala“ koje se često propagiraju preko pojedinih naših listova. Istina je da se oni samo racionalizuju, u cilju optimalizacije ulaganja i snaga. Pojedina zalaganja u nas za rasturanje osnova naše odbrane u suštini su nacionalističko-separatistička — tvrdi Civić — i pogubna za bezbednost zemlje“.
Milorad Pešić je doveo u pitanje produbljenost naših saznanja, analiza i zaključaka o pravom stanju stvari u SSSR i istočnoevropskim zemljama, o „nemačkom pitanju” i procesu razoružanja. On smatra da nc smemo biti jednos-
Krenc optužio svog,
cembra
(Od specijalnog izveštača „Borbe“)
(Berlin, 9. novembra) — Novi partijski vrh DR Nemačke kreće u potragu za modernom, realnom i pre svega demokratskom vizijom socijalizma i obhovom društva koje danas preživljava najdramatičnije teenutke od kada se svojevremeno pradilo „zidom bez vrata i
prozora“ i lažnom predstavom O
socijalisitičkom raju. Tako bi se bar moglo zaključiti na osnovu referata koji je prvog dana rada sednice CK JSPN, pročitao generalni sekretar Egon Krenc.
Očigledno ohrabren jednoglasnom podrškom koju je na samom početku plenuma dobio u CK i izborom novog, kako je kašnije objašnjeno, manjeg i operativnog Politbiroa, u kome je napravljen balans između reformatora i starih „umerenjaka“ (koji su na kraju,kad se trebalo suprotstaviti Honekeru, ipak digli glas) — Krenc je ovoga puta, u najavama novog otišao neuporedivo dalje, nego Što je to činio u svim prethodnim istupanjima. U višečasovnom govoru Krenc je insistirao između ostalog na Saradnji sa svim snagama spremnim da za dobrobit naroda rade na obnovi socijalizma u zemlji, što podrazumeva i slobodno političko udruživanje onih političkih grupa i organizacija koje ne žele da krše Ustav, (u isto vreme dok je Krenc na ovaj način nagoveštavao legalizovanje Novog foruma i ostalih opozicionih grupa u Ministarstvu unutrašnjih poslova pozvani su lideri Novog foruma kojima je dat rok od tri meseca da se registruju kao partija ili pokret).
PLENUM CK JEDINSTVENE SOCIJALISTIČKE PARTIJE NEMAČKE
Kritikovan Honeker
prethodnika a posebno njegovog zamenika Mitaga za lošu procenu situacije i skrivanje istine & Vanredna partijska konferencija 15. de-
Otvorene granice
Građani DR Nemačke koji odluče da napuste zemlju i presele se u SR Nemačku, neće to više morati da čine preko teritorija trećih zemalja. Kako je ha konferenciji za štampu za strane novinare u Istočhom abovski, član Politbiroa JSPN, zadužen za propagandu, vlasti u NDR usvojile su proglas (prelazno rešenje) po kojem će se vize za iseljavanje iz zemlje u buduće odobravati po skraćenom postupku. Za odlazak iz zemlje, u DRN, računajući i one prema Zapadnom Berlinu. Ovakva odluka usledila je, inače, u trenutkti kada svakodnevno preko teritotije ČSSR, Nemaču DR napušta više od 10.000 građana. će 8e ti tom slučaju dogoditi sa Berlinskim da se još nisu stekli svi uslovi za njegovo
Berlinu saopštio Ginter
koriste svi granični prelazi
Na pitanje novinara šta zidom, Šabovski je odgovorio rušenje,
piBGKSR Spas Tga gra Yu E rip KGgIPSYINAIOIT HIS pgUOPR.PVMFEPK PR: Ogi Owu E nOig EK E:piKIH
Od vlade koju tek treba formirati i na čijem će čelu najverovatnije stajati najodlučniji refotmator iz Politbiroa Hanc Modrov (pre nekoliko večeri predvodio je demonstrante u Drezdenu), Krenće je zahtevao hitno pripremanje zemlje za slobodne tajne izbore, kao i javnu kontrolu svih funkcija. Partija se ubuduće, uprkos ovakvoj preporuci, rekao je on, neće mešati u poslove vlade, tim pre što je NDR potrebna vlada koalicije.
ı Za istočnonemačke prilike na pomalo nov način zazvučale su i Krencove reči o pottebi da se planska privreda usaglasi sa „stimulativnim efektima tržišta“, Što je doskora ovde bio proskrbovani pojam.
U govoru koji je dosad bio i prvi javni pokušaj da se napravi celovitija analiza uzroka sadašnje dramatične i krizne situacije u zemlji, Krenc je pomenuo i izbeglice. „To nisu izdajnici i ncprijatelji
(KiRIKURIPAE gy O WS AaCiR EH 2 Bu BWE OD: WBYV TWH MiELJZE ifS:7"iR dpi JIE a ERI BRINI Vanredna konferencija 15. decembra
ČLANOVI CK JSPN odlučili su danas da na osnovu predloga velikog
. nja. Kao plavnog krivca što stvari
po rečima Šabovskog, mogu da se
naše zemlje” — rekao je oh — već ljudi koji više nisu videli nikakve perspektive i mogućnosti da zadovolje svoje interese kod kuće. Njihov odlazak žalimo, i on nam donosi mnogo nevolja“.
Veći deo izlaganja generalni sekretar JSPN posvetio je kritici i preispitivanju Honekerove ere. Birokratska arogancija, netolerantnost, mnoge devijacije koje su uporno skrivane iza propagandnih lakirovki, stereotipa i fraza o uspešnoj izgradnji zemlje, višegodišnji „manjak demokratije“ i praksa da nekoliko ljudi u Politbirou odlučuje o svemu — doveli su zemlju danas u tešku situaciju.
Potvrđujući tako da je rodno mesto krize, i političke i ekonomske, bilo u partijskom vrhu zemlje, Krenc je prvi put upoznao članove CK i sa okolnostima da je tačka razlaza sa ovakvom politikom nastupila prošlog leta u trenutku kad je počeo masovni proces iseljava-
nisu brže rešavane pomenuo je Gintera Mitaga, nekadašnjeg člana Politbiroa koji je bio Honekerov zamenik u vremnic bolesti nekadašnjeg generalnog sekretara partije.
. BORBA 10. novembat 1989. ; strana
vesipovestpovesipovesip0Ves
ARAFAT ZA SUSRET SA PERESOM ILI RABI-
NOM: kairo — Lider Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat ponovio je spremnost da se sastane sa bilo kojim izraelskim žvaničnikom — uključujući Šimona Peresa i Jichaka Rabina — kako bi sa njima razmotrio putcve za postizanje mira na Bliskom istoku.
Kako javlja KNA, Arafat je u intervjuu egipatskom časopisu „Al musavar” istakao da je mir vredan svakog napora, upozorivši Izrael i SAD, da ukoliko bliskoistočno „bure baruta“ eksplodira, niko neće biti pošteđen.
Stav palestinskog rukovodstva za postizanjć trajnog i pravednog mira na Bliskom istoku, koji podrazumeva )tiznavanje lcpitimnih prava palestinskom narodu, naišao je na Fodršku u čita vom svetu, napomenuo jc Arafat.
POBEDA JORDANSKIH FUNDAMENTALISTA:
Aman — Islamski fundamentalisti su na najboljem putu da dobiju prve opšte izbore u Jordanu posle 22 godinc. Preina nepotpunim rezultatima koje je juče objavila jordanska televizija, fundamcntalisti su osvojili gotovo trećinu od prebrojanih 36 poslaničkih mesta u Donjem domu.
ZZAA22; ;
PRVI PARLAMENTARNI IZBORI ZA 2? GODINE: Jordanke glasaju
Dok su „Muslimanska braća“, koja zagovaraju striktno poštovanje islamskih zakona i bezuslovan otpor Izraelu, dobila 13, a fundamentalisti drugih boja tri poslanika provladini kandidati su prošli veoma slabo. Za sada imaju samo osam poslaničkih mesta. U pojedinim oblastima, uključujući Aman, fundamentalisti svojim protivnicima iz redova tradicionalno uticajnih plemena, arapskih nacionalista i levičara nisu prepustili nijedno mesto.
AKBULUT NOVI PREMIJER TURSKE: Ankara —
Predsednik Republike Turske Turgut Ozal naimenovao je juče predsednika Nacionalne skupštine Jildrima Akbuluta za novog predsednika vlade. On će sastaviti kabinet sa 25 ministara.
Akbulut je izabran pre dva meseca za predsednika Nacionalne skupštine Turske i poslanik je iz istočnog dela zemlje. Član je vladajuće Otadžbinske partije.
trani jer su mnoga zbivanja u pojedinim zemljama, na primer u Poljskoj ili baltičkim republikama, nesumnjivo rezultat stanja u tim sredinama, ali i snažnih delovanja i uticaja spolja.
— Maksimalno zbunjujemo jav-
broja partijskih organizacija iz zemlje održe vanrednu partijsku konferenciju od 15. do 17. decembra ove podihe. Time je i definitivno otpala mogućnost da se zakaže vanredni kongres JSPN. Na ovoj konferenciji raspravljaće se o obnovi socijalizma u NDR i preispitati uzroci sadašnje krize a moguće je očekivati i nove značajne kadrovske promene u partijskom vrhu zemlje.
DELEGACIJA SRPSKIH BORACA U PARIZU: u
Pariz je juče je doputovala delegacija srpskih boraca iz prvog svct-
skog rata koja će u subotu učestvovati na tradicionalnoj godišnjoj
komemortačiji poginulim savezničkim vojnicima. Članove delegaci-
je ša Milanom Tošićem na čelu dočekali su na aerodromu „Orli“
prOOSea franćuskog udruženja veterana, koje je predvodio puovnik Andre Terni;je.
ju „osamnaestorice“ i zbog priznanja koje nesvrstani zbog ove akcije dobijaju u svctskoj organizaciji. Posebno jc izraženo zadovoljstvo što se odluke iz Bčograda već na samom počctku delatnosti nc-
Na plenumu je inače odlučeno da se u Berlinu od 15. do 17. decembra održi vanredna partijska konferencija.
Nenad STEFANOVIĆ
me sve više će prevladavati tržišna orijentacija, pritisak na pokretanje ekonomskih reformi. Politika pluralizma i demokratizacija postaju sve neophodniji i međuuslovljeniji na svetskom planu. Nastaviće se
svrstanih u Ujedinjenim nacijama posle samita, tako uspešno sprovode. \
Na današnjem sastanku“ nesvrstani su takođe usvojili tekst rezolucije o proglašenju iduće decenije za „Dcekadu međunarodnog prava“ koju će Jugoslavija podneti na usvajanje Generalnoj skupštini. Odluka o ovome donesena je na letošnjem specijalnom ministarskom sastanku nesvrstanih u Hapu, na komc je razmotrena potreba ža jačanjem uticaja međunarodnog prava u svim oblastima međunarodnih odnosa. Ova odluka potvrđena je i na samitu u Beopradu, a Koordinacioni biro u Njujorku dobio je zaduženja da je sprovcde.
Očekuje se da će ovaj dokument, u kome se još jednom naglašava važnost svih dosad usvojenih međunarodnih konvencija koje repulišu ovu oblast i ističe ncOpohodnost respektovanja međunarodnog prava, posebno u smislu mirnog razrešenja svih sukoba među zemljama sveta — biti u Generalnoj skupštini usvojena konsenzusom. ZNAČAJNA KADROVSKA PROMENA U NR KINI
kurs smanjenja vojnih izdataka i potencijala, kao i demilitarizacija i dezideologizacija međunarodnih
odnosa u celini. i U raspravi Mirko Ostojić je za-
ključio: nikad se analitičari nisu našli pred burnijim promenama. Ruše se ne samo doktrine, već čitav jedan svet. 1 to sve u miru, ruši se brže nego u ratovima, čitav posleratni mir građen decenijama. Da li smo u stanju da pratimo sve te burne promene. Sve što je doskora izgledalo napredno sada dolazi u pitanje da bude prevaziđeno. Nisu li, na primer, „Alpe-Adria“ i podunavska udruživanja već prevaziđeni. Šta će se u Evropi događati sutra ako se Nemačka ujedini, a mi razjedinimo? Da li stvari u Mađarskoj teku samo progresivnim smerom, šta ako se u delu socijalističkih zemalja stvori i jedan konzervativni blok?
Dimče Belovski založio se za stalno praćenje tendencija u savrecmenom svetu. One su u nekim vidovima i revolucionarne promene. Ali, uz svu pozitivnu evoluciju nije stvoren i osnov za istorijski zaokret. Posebno u razoružanju,
nost alarmima „hoćemo li u Evropu?“ smatra prof. dr Momir Stojković. _ On je, dovodeći u pitanje tvrdnju Budimira Lončara o prevashodno jugoslovenskom opredeljenju naše diplomatije, izrekao protivtezu: da li bi jugoslovenska diplomatija i kada bi htela da ostvaruje jedinstvenu spoljnu politiku uspela u tome ako nema ustavnih pretpostavki i mogućnosti za to. U postojećim našim podelama, prema Stojkoviću, najopasnije je što tražimo saveznike spolja. Ivo Fabinc: Teško je naći Jugoslovena koji bi se izjasnio protiv Evrope, ali mi smo od nje toliko daleko. Da bismo smanjili razdaljinu, ne treba skidati glave, ali ih treba menjati. ; Milovan Marković je postavio pitanja, tražio razjašnjenja O ne• kim tezama o „novoj istočnoj politici Italije“, o potezima prema Balkanu i Podunavlju, i on je naglasio prioritete Kosova, predložio odlaganje razgovora za sledeću sednicu, ali što pre i što dokumentovanije. V. MATOVIĆ
SMEŠTAJ IZBEGLICA U SRN POSTAJE OZBILJAN PROBLEM
Izlivi mržnje prema strancima
(Bon, 9. novembra, Tanjug) Prvi put je u Saveznoj Republici Nemačkoj jedan uticajni političar
optužio strance da su krivi za ne-,
dostatak stanova za smeštaj no-
Kol u Varšavi
(Varšava, 9. novembra, Tanjug). — Zapadnohnemački kancelar Helmut Kol doputoyao je danas popodne u zvaničnu posčtu Poljskoj. Sa kancelarom je doputovala delegacija od 70 članova, koju činč ministri, među kojima šef diplomatije Hans Ditrih Genšer, zatim in-
dustrijalci, političari i predstavnici katoličke i evangelističke crkve.
vopristiglih istočnonemačkih iz-
beglica i nemačkih doseljenika iz
drugih zemalja Istočnc Evrope. Predsednik bavarske vlade
Maks Štrajbl, kako danas prenosi „Frankfurter algemajne cajtung“,
Nedugo posle svečanog dočeka na varšavskom aerodromu, Kol je imao prvu rundu razgovora sa poljskim premijerom Tadeušem Mazovjeckim. Na početku petodnevne posete kancelar se večeras sreo i sa VO: đom „Solidarnosti“ Lehom Valen·som. ;
Teng Hsjaoping se povukao
Nesumnjivi lider najmnogoljudnije ze vojne komisije, koju je preuzeo genera
priznanje starom vođi
(Specijalno za „Borbu“)
(Peking, 9. novembra) — Teng Hsjaoping je napustio i svoju poslednju zvaničnu funkciju i povukao se iz kineskog rukovodstva. To je rečeno večeras u sopštenju sa upravo održane četvorodnevne plenarne sednice CK KP Kine, na kojoj su donete dve rezolucije — o prihvatanju ostavke Teng HsjaoPinpa na dužnost predsednika Centralne vojne komisije, kao i zadacima kineskih kominista u spro-
TVIYOruBDirp ro ORI KOI aluuuyaniri ii iErriuE– aE1lg:rai agir OI Yi:Tsi riza ZBIR Rina Kim II Sung boravio u Pekingu?
(Peking, 9. novembra, Tanjug)
ugušivanja „kontrarevolucionarne pobunc u Pekingu) izabrao je rukovodeće ježgro na čelu sa Điang Ceminom i ovi meseci pokazali su da ono dobro funkcioniše. Ja želim da se povučem dok sam još zdrav — zapisao je Teng u ostavci podnetoj Centralnom komitetu 7. novembra.
Tenga je na dužnosti predsednika Centralne vojne komisije, u stvafi komandanta kineske armije, nasledio generalni sekretar CK KP Kine Điang Cemin. Predsednik
U Pekingu ni danas nisu zvanično
potvrđene vesti prema kojima je predsednik DNR Koreje ovih dana tajno posetio Kinu, ali takve vesti nisu ni demantovane. ; Zvanična predstavnica kineskog Ministarstva spoljnih poslova Li
Đinhua je danas na pitanje da li je Kim Il Sung bio u „tajnoj misiji“ u Pekingu i šta je razgovarao sa kineskim liderima, odgovorila samo da „nema komentara”. Ni predstavnici korejske ambsade u Pekingu nisu demantovali vesti o poseti, a juče je u mestu Panmundžom, u kome se upravo vode međukorejski pregovori, jedan severnokorejski novinar potvrdio da su tačne vesti o Kimovoj poseti Kini.
Niko, međutim, ne saopštava zvanično, šta je bila tema posete i razgovora. Na pitanje stranih novinara da li je Kim od kineskih lidera tražio garancije da Kina neće uspostaviti odnose sa Južnom Korejom, zvanična predstavnica nije direktno odgovorila.
PB; Ta TRON PALiI;- giri pair uriftgi O: 3( ur gi ir LUF ira rrpijID:UF:ARCi nE ui iG ira vođenju programa ekonomskih re- je Jang Šangkun, predsednik rćformi. publike (ranije je tu dužnost imao
Teng je svoju ostavku kratko bivši gencralni sekretar kineskc obrazložio: Četvrti plenum (od- partije Džao Cijang), drugi pot“ ržan juna ove godine odmah posle predsednik je Liu Huaćing, dok jo
za generalnog sekretara izabran general Jang Bajbing, načelnik Glavne političke uprave. kineskog Generalštaba, inače brat predsednika Janga Šangkuna.
U rezoluciji plenuma, usvojenoj povodom ostavke Teng Hsjaopinga, hjemu je odato izuzetno priznanje kao tvorću proprama mo: dernizacije kineske ekonomske izgradnje, arhitekti politike ujedinjerija „matice zemlje” sa njenim odvojenim delovima | (Tajvanom, Hong Kongom i Makaom), političkih promena koje su se poslednju deceniju i više odigrale u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
Prihvatajući zahtev Teng Hsjaopinga, članovi Centralnog komitata su naglasili da je i sama ostavka u duhu Tenpove politike usavršavanja kadrovske plitike i podmlađivanja rukovodstva zemlje.
Inače, da je plenum održan kineska javnost je saznala tek vččćras, jer je i dalje na snaži praksa da se o ovakvim skupovima nc povori, ni partijskom članstvu, dvć dok se oni ne održe. U krugovima posmatrača i među stranim dopisnicima poslednjih dana še povorilo da su u toku tzv. „radna savetovanja” koja obično prethode plenarnim zasedanjima kineskog partijskog rukovodstva. .
Teng je 1987. godine, na poslednjem kongresu, izašao iz članstva Centralnog komiteta. Jedno vreme držao 5ć po strani ali še ponovo aktivirao u vreme velikih studen-
tskih demonstracija, započetih povodom šmrti ranijeg penćralnog sekretara Hu Jaobanga.
mlje napustio svoju poslednju zvaničnt funkciju — predsednika Centralne Ini sekretar partije Điang Cemin & Plenum CK KPK odao rezolucijom
Stiče se utisak da |jć Teng Hsjao• ping pažljivo birao trenutak kada će sc povući. Ove godine, sredi-
izjavio je da je glavni uzrok nedostatka stambenog prostora „nesmanjen priliv azilanata“, u šta se OVde ne ubrajaju Istočni Nemci.
Štrajbl, funkcioner ultrakonzervativhe hrišćansko-socijalne unije (CSU), dodao je da „samo mali broj tih podnosilaca zahteva za dodelu azila dobija sudsko priznanje da su politički progonjeni“, dok većina „dolazi iz ekonomskih razloga“. On je zatražio da se tak· va zloupotreba što pre otkloni promenama u zakonu o azilu.
Od početka godine do kraja oktobra u SR Nemačku stiglo je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 98.699 „azilanata”, 25,2 odsto više nego u deset prošlogodišnjih meseci. Oni sada prosečno čekaju oko 12 meseci na rešenje njihovog zahteva.
nom maja, ostvario je jedan od dupo očekivanih poteza — susrćo 5e u Pekingu sa generalnim sckretarom KP SS Mihailom Gotbačovom. Time je bio završen dugotrajni period zategnutih odnosa između dveju najvećih komunističkih partija sveta. I taj susret je pao u vreme najjačih studentskih protesta, pa je Teng zadržao svoju ulogu nesumnjivog kineskog lidera u vreme pušenja demonstracija. Učestvovao je, takođe, u pripremanju svih važnijih odluka, pa i once o uvođenju vanrednog stanja u „nekim delovima“ Pekinga, a zatim i u odlučivanju o smeni na kineskom partijskom vrhu.
Jako u 85. godini života Teng je poslednjih meseci bio veoma aktivah. Gotovo da nije bilo dana da se nije susreo sa svakom značajnijom ličnošću koja je posećivala Kinu u vreme događaja na Tjen an menu. Poslednji u tom nizu bio je susret sa bivšim američkim predsednikom Ričardom Niksonom,, svojim starim znancćem, sa kojim je 1972. godine potpisao čuveni šangajski kominike o normalizaciji odnosa između SAD i NR Kine. 1 ovu priliku je iskoristio da, uz ncizostavne kritike na račun Vašingtona zbog pogoršanja odnosa, ponovi želju za ponovnim američko-kineskim prijateljstvom.
Ostavka Tenpa, koliko ličan čin, istovremeno predstavlja i odraz mišljenja šireg kineskog partijskog i državnog rukovodstva. Ono je uvercno da je konsolidovalo svoju poziciju i da može da nastavi sa procesom sprovođenja ekonomskih reformi, na način kako je to Diang Cemin izneo u nedavnom sada već opšteprihvaćenhom „ptogramskom govoru”. O tome povori i činjenića što su nedavno ublažene mere Venrednoyg štanja, povlačenjem specijalne jedinice kineske armije zadužene za njcgovo Spro-
vođenje. Aleksandar POPOVIĆ
Odmah bo dolasku, delegacija starih boraca je položila venac na srpskom vojnom groblju „Tie“. Položeni su takođe venci jugoslovenske ambasade i Udruženja ftančuskih borach. Tom prilikom održano je kratko opelo poginulim srpskim borcima u prvom Svet skom ratu koji počivaju na tom groblju, Posle toga je delegacija posetila, prvi put, spomenik kralju Petru I u Parizu.
ALBANIJA U „JADRANSKOJ INICIJATIVI“: nim
— Albanija će učestvovati u realizaciji projekta „Jadranske inicijative“ koju šu pokrenule Italija i Jugoslavija radi saradnje pribrežnih zemalja na spašavanju Jadrana od ekološke smrti.
Italijanska vlada izrazila je „veliko zadovoljstvo“ odlukom vlade u Tirani. U zvaničnom saopštenju je naglašeno da odluka vlade u Tirani predstavlja potvrdu da rukovodstvo Albanije“ želi da razvija tešnje odnose sa susednim evropskim zemljama ne samo na bilateralnom, nego i na multilateralnom planu“,
eBNBiy1o PE ET lBiniyr s Irrr DTR vE Cg arazr Finn; ONiTei pig muTiirb pri KrgaryOeW.RNKITi MAĐARSKA
Prvi politički azilanti
izbacili s posla. Izlaz je video u
bekstvu u Mađarsku. Drugi jc stao
na stranu bugarskih Turaka. Politički azil zatražileć su još 42
osobe. Jedna molba je odbijena, a
(Budimpešta, 9. novembra, Ta: njug) — Do sada su dva lica dobila politički azil u Mađarskoj otka· ko je 15. oktobra stupila na shagu uredba Ministatrskog saveta o pra·
vima imigranata.
U saopštenju ureda za izbeglice pri Ministarstvu unutrašnjih po: slova, kaže sc da je reč o jednom
sovjetskom i jednom bugarskom državljaninu. Prvi je učestvovao u demonstraćijama u Ukrajini, zbog čega su ga najpre zatvorili, a zatim
JUGOSLOVENSKO-ITALIJANSKI
ODNOSI
razmatranje ostalih je u toku. Davanje azila građanima istočnocVropskih država u suprotnosti je sa bilateralnim sporazumima Dudimpešte i članica Varšavskog ugovora, ali oni ionako moraju da budu revidirani pošto je Mađarska pristupila Ženevskoj konvenciji o izbeglicama iz 1951. godine.
EKONOMSKI
Dogovor 0 saradnji
(Test, 9. novembra) — Juče jc počeo 56, po redu sastanak mešovitih privrednih komora Jugoslavije i Italije. Osim članova privrednih komora dve zemlje, učesšnici ovog skupa su i preko stotinu privrednika iz Jugoslavije koji zastupaju naše ugledne firme, zatim predstavnici republičkih privrednih komora kao i naših najvećih banaka. Gosti ovog značajnog sastanka, koji predstavljaju nastavak saradnje koju su nedavno u Umagu inicirali dvojica predsednika vlada Marković i Andreoti, su i ambasadori dveju zemalja Dušan Štrbac i Serđo Venta.
Jugoslavija mora što pre da se uključi u proces međunarodne
BROTOKOL
podele rada, naglasio je danas Milan Pavić predsednik Privrednc komore Jugoslavije.
Novi prostori u saradnji se Ostvaruju i u oblašti zajedničkih ulaganja. Na dnevnom redu dvodnevnog sastanka su izveštaji radnih grupa o pitanjima saradnje u turizmu, saobraćaju, bankarstvu, kao i finansijskoj saradnji. Italijanski privrednici jednoglasno ističu da je saradnja nužna, a da su pravć okvire dai, nedavno Marković i Andreoti, Novi zakonški propisi u Jugoslaviji, ističu oni, u mnogome će uticati da Jugoslavija najzad počne da „hvata priključak sa Evropom“. V.Ž.
PREDSEDNIK „Predsedništva SFRJ dr Janez Drnovšek čestitao je Rene Moavadu izbor za predsednika Republike Libana.
POVODOM izbora Ruda Lu· bersa za predsednika vlade Kraljevine Holandije predsednik SIV Ante Marković uputio mu je telegram sa češtitkama.,
PREDSEDNIK Predsedništva SR Makedonije Jezdimir Bogdanski otputovao je juče u Australiju, gde će prisustvovati svečanom ot-
varanju makedonskog kulturnog centra u Pettu. On će sć sastati sa iseljenicima iz nekoliko gradova, a očekuje se da će razgovarati i 5 australijskim zvaničnicima.
REPUBLIČKI sekretar za odnose sa inostranstvom i član Izvršnog veća SR Srbije dr Aleksandar Prlja doputovao je u Izrael u višednevnu nezvaničnu posetu na poriv Jevreja jugoslovenskog porekla i njihovih organizacija.