Борба, 10. 11. 1989., стр. 8
ekološki petak
„HOD IVICOM ATOMSKOG NOŽA“ („BORBA“ 21—22. OKTOBAR) (1)
Ni propusta ni tajni
Tačno je da su izgradnju i početak rada NEK pratili brojni problemi jer se radilo o izgradnji atomskog prvenca na Balkanu, nije tačno da postoji „državna tajna“ koja bi prikrivala „masu nedostataka & Za svaki ugrađen deo postoji u trajnom arhivu NEK potpuna „lična karta“ 0 Referentna elektrana za Krško postoji u Brazilu e Nuklearka ima dozvolu za rad
„Pod naslovom „Hod ivicom atomskog, noža” autora Živka Cerovi-
ća, u „Borbi” je objavljen članak o nuklearnim elektranama i u okviru toga posebno o radu takve elektrane u Krškom. Pošto je u članku više nestručnih pa i proizvoljnih tvrdnji, koje bi mogle zavarati čitatelje lista, molim vas da objavite naš odgovor na taj članak. Odgovor bi mogao biti u funkciji dodatnih informacija za čitatelje vašeg lista o toj svakako aktuelnoj problematici“, stoji na početku obimnog pisma koje je potpisao mr Miroslav Gregorič, direktor Republičke uprave za jed-
rsko varnost (Republičke uprave za atomsku sigurnost). Slažemo se da ovo pismo može da pruži dodatne informacije pogotovo da se radi o „vrućoj temi“. Pismo ćemo stoga objaviti u celini, u
nekoliko nastavaka.
U navedenom članku izmcđu ostaloga je pisalo:
e „Našu nuklearku... su pratili brojni problemi i kontroverze. Jer, pod velom navodne „državne tajnec" skrivano je mnoštvo propusta u radu”. :
Objašnjenje: Tačno je da su izgradnju i početak rada nuklearne elcktranc pratili brojni problemi jer se radilo o izgradnji atomskog prvonca na Balkanu, gde do tada još nismo bili navikli na tako kompleksna industrijska postrojenja sa tako stropim standardima kako u
dozvolila da priđe. Međutim, debljina reaktorske posude, koja je podnela taljenje čak dve trećine goriva, bila je sasvim odgovarajuća. Čak je i debljina kupole (zadržavajućeg hrama) oko reaktora i primarnog sistema bila sasvim odpovarajuća jer jc izdržala pritisak i temperaturu gasova koji su se OSlobađali prilikom nezgodc. Do oslobađanja manjih količina radioaktivnih gasova u okolinu nije došlo zbog oštećenja zadržavajućeg hrama već radi nehotičnog pretakanja radioaktivnog hladila iz za-
OT OSa IS KA IT OT WIPNJETKJE BDP GNITO riFy RV; YBBGOIE?-1117 OB E: geg: OR:7a Ve CK ošriTa
0 „Devide je tvrdio da je 30 odsto cevi parogeneratora začepljeno, a zna sc da ih sme biti zapušeno najviše 10 odsto. Da bi reaktor radio“.
Objašnjenje: Da su parogeneratori začepljeni 30 odsto tvrdio je dr. Devide još kada su parogeneratori uistinu bili začepljeni tek 3 odsto. Parogeneratori su bili začepljeni ovako:
parogenerator II
Posle remonta parogenerator 1
godine % % 1981* 0 0 1982* 0 0 1983 0 0 1984 0,10 0,39 1985 3,57 2,12 1986 3,98 2,38 1957 4,70 3,39 1988 5,45 3,48 1989 10,22 4,74
(* primedba: 1981. i 1982. godine NEK je bila u probnom radu)
Podatak da može biti začepljeno najviše 10 odsto cevi parogeneratora da reaktor može da radi ne stoji bez temeljitih analiza za svaku pojedinu elektranu. Te analize obuhvataju pogonska stanja između redovnog pogona na punoj snazi elektrane, a pre svega analize bezbednosti kojima se analizira ponašanje celokupnog primarnog kruga u najrazličitijim pretpostavljenim projektnim nezgodama. Takve analize bile su naravno za Krško napravljene po američkim standardima i bile su uslov već za građevinsku dozvolu i potom za dozvolu pre prvog puštanja u pogon reaktora. Prvobitne analize firme „Vesting haus“ bile su napravljene za nezačepljene parogeneratore, potom za 4%, a sada za 10% i 18% što bi trebaio da bude granica do koje bi bilo moguće čepiti cevi parogeneratora prilikom nepromenjene snage reaktora. Analize za 10% i 18% čepljenja cevi u parogeneratoru, koje je 1988. i 1989. godine vršila firma „Vestinghaus“ u Briselu pored NEK tekuće su pratilii predstavnici Instituta „Jožef Stefan“, Elektrotehničkog fakulteta u Zagrebu i Republičke uprave za nuklearnu bezbednost (RUJV). Domaća ovlaštena organizacija za područje nuklearne bezbednosti za vrednosne analize za 10% čepljenja već je dala poziiivnu stručnu analizu. RUJV je oktobra 1989. godine izdala NEK rešenje kojim dozvoljava rad sa 4,74% začepljenja cevi u drugom i 10.22% u prvom parogeneratoru.
wrreacBruniIBr rur·upuruiIIR In II GF GIFT IIJOESi ui pEF:TuruI: Tir GE Vr: IIa IE BiIiuIiuEim3
pogledu tehnike tako i u pogledu organizovanosti. Zato je i sam početak rada kasnio više od godinu dana. Svi nedostaci u toku izpradnje bili su sistematski zabeleženi i praćeni sve dok nisu, u skladu sa projektom, uklonjeni. „Državne tajne“, koja bi trebalo da prikriva masu nedostataka jednostavno nema. e „... do dana današnjeg je OStalo neizvesno i nejasno šta je od materijala i opreme (i kakvog kvaliteta) ugrađeno u našu nuklearku (od Vestinghausa)“”.
Objašnjenje: Svi sistemi i sve komponente sistema u okviru obima nuklearnog ostrva ili sigurnosti sistema ili sistema bitnih za sigurnost elektrane bili su posebno podvrgnuti ·striktnoj + kontroli obezbeđivanja i provere kvalitcta (OA/OC quality assurance, quality control), na sličan način kao što je poznato u našim fabrikama koje radc za avionsku industriju. Za svaki deo, ugrađen u takav sistem, postoji u trajnom arhivu NEK zabeleška sa atestima o materijalu, njegovom poreklu, tehnološkoj obradi, testiranju, preuzimanju i ugradnji, sve u skladu sa standardom koji važi za određeni tehnološki sistem.
& „... zna se, da je „Vastinghausovo“ ime vezano i za čuvenu nuklearku „Ostrvo od tri milje“, gde je ova kompanija „štedela“ izrađujući tanju kupolu reaktora...“
Objašnjenje:
a) „Vestinghaus“ je u SAD napravio više od 40 nuklearnih elektrana, ali sigurno nije napravio nuklearnu elektranu na Ostrvu tri milje, jedinicu broj dva, koja je 28. marta 1979. godine doživela najveću nuklearnu nesreću u SAD. Ta je imala tlačnovodeni reaktor firme „Babcock. and Wilcox“, a glavni projektant bila je firma „Durns and Roe“. U SAD postoje četiri proizvođača nuklearnih elektrana, a najveći je „Vestinghaus“ sa više od 40 elektrana sa tlačnovodenim reaktorom, sledi „General Elcektric“, sa više od 30 clektrana sa vrelovodenim reaktorom, zatim „Combustion Engineering“ sa 15 elektrana sa tlačnovodenim rcaktorom i „Babcox and Wilcohx“ sa 8 tlačnovodenih reaktora.
b) „Vestinghaus“ na nuklearnoj elektrani na Ostrvu tri milje nije ništa uštedeo na debljini kupole reaktora jer mu konkurencija nije
državajućeg hrama u rezervoare u pomoćnim zgradama.
„... aksident (na Ostrvu od tri milje) bio je uvod u černobil...“
Objašnjenje: Reč je o izrazito literarnoj· slobodi pisca. Obe elektrane bile su sasvim različite, radile su u sasvim drugačijim uslovima i doživele su sasvim drugu vrstu nezgode.
e „Ukazujući da su mnogi nedostaci i slabosti u gradnji i radu „Krškog“ opasnost za ovu zemlju, ali i Evropu akademik Vladimir Devide bio je izveden pred sud“.
ko TANJUG tako i dnevni listovi. Čak i sa fotografijama, a posebnu reportažu objavio je nedeljnik VUS.
0 „(Nuklearci) su prećutali i činjenicu da je američka nuklearna komisija zaustavila izgradnju „blizanca“ naše elektrane u Portoriku“. Objašnjenje: U početnoj fazi ponuda za NEK „Vestinghaus“ je zaista pominjao baš Portoriko kao referentnu elektranu ali pošto nije došlo do izgradnje nuklearne elektrane u Portoriku „Vestinghaus“ je u ponudi naveo kao referentnu elektranu brazilsku Angru. Prema ugovoru sa „Vestinghausom“ NE „Krško“ je projektovana i izgrađe:, na na osnovu bezbednosnih propisa američke NRC (Nuklicarna regulatorna komisija) važećih na dan 1.11.1973. godine, a to znači da bi elektrana sa tim propisima zadovoljila postupak izdavanja dozvola za rad u SAD. Slično je NE „Krško“ bila referentna za nuklearnu elektranu na Filipinima čija izgradnja je, zbog pada Markosa, obustavljena. Ti podaci nikada nisu bili prečutani.
e ,... Zbog neispravne opreme
odnosno 24 ili 27 neispunjenih uslova, naši inspektori nikada nisu dali upotrebnu dozvolu za „Krško“ što znači da ova nuklearka već osam godina radi na „divlje“. Objašnjenje: Tvrdnja da NEK zbog loše opreme, odnosno 24 ili 27 neispunjenih uslova, nema dozvolu za rad nije tačna.
Na osnovu Zakona o izvođenju zaštite od jonizujućeg zračenja i mera za zaštitu nuklearnih objekata i naprava („Uradni list SR Slovenije“, br. 28/80) i Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja („Službeni list SFRJ“, br. 54/76) Republički komitet za energetiku SR Slovenije, u saglasnosti sa Republičkim komitetom za cnergetiku, industriju, rudarstvo i zanatstvo SR Hrvatske, izdao je:
posebnu saglasnost br. 312/A—190/81 od dne 6.5.1981. za početak probnog rada — punjenja jezgra reaktora gorivom.
— Rešenje za postizanje prve
kritičnosti reaktora br. 312/A——22?27/81 bilo „je izdato 10.9.1981.
— Rešenje za sinhronizaciju NEK na elektrocncrgetsku mrežu i za isprobavanje opreme i naprava br. 31.10—11 (81—8 izdato 16.12.1981.
Na osnovu Pravilnika o uslovima za lokaciju, izgradnju, probni rad i početak pogona nuklearnih objekata i postrojenja („Službeni list SFRJ" br. 25/79) Republički komitet za energetiku SR Slovenije izdao je:
— rešenje za početak rada nuklearnog objekta br. 23—04/83—5 od dne 6.2.1984. kojim je NEK dobila posebnu saglasnost za početak rada kao nuklearni objekat.
Iz toga je očigledno da nuklearna elektrana ni jedan trenutak nije radila bez dozvole za rad nuklearnih objekata. Tačno je da je NEK, kao i većina naših industrijskih objekata, kasnila sa upotrebnom dozvolom koja važi za sve druge klasične (ne—Nnuklearne) objekte
BEBI arni myreSrafioi: KDT SGRISE AJ an riraigiTe IUR IPI Grir ringu rep iyKOiPiVi e „... Za osam godina zabeleženo je više od 70 prekida u radu
NE „Krško“.
... desilo se preko sedamdeset manjih aksidenata...“
Objašnjenje: Zaustavljanja rada nuklearnih elektrana normalna su posledica izuzetno strogih nadzornih sistema unutar elektrana koji reaguju na svako odstupanje parametara rada, daleko od graničnih vrednosti kada bi elektrana bila ugrožena. Ručna ili automatska zaustavljanja prisutna su u svim nuklearnim elektranama kao i u klasičnim termoelektranama zato to još nisu manje nezgode. Tačno je da je potrebno prilikom svakog prinudnog zaustavljanja marljivo analizirati uzroke u ukloniti ih pre nego što se elektrana ponovo pusti u pogon. Godišnje mora biti najmanje jedno ručno zaustavljanje pre merenja goriva. U prvim godinama rada obično ima nešto više zaustavljanja, kao što sledi:
up:gunramuuyarirzmuOrpezaIirFT SpGuIr Smak art za znuzrı unuk eee ruz Imanıczanr Can rire nina ez zina aan uz puna tzmuur nu uaa; Yen rani uanui ra eEnu Lara
godina automatsko ručno ukupna rada zaustavljanje zaustavljanje zaustavljanja 1981 25 5
1982 26 11 37 1983 6 5 11 1984 14 4 18 1985 4 9 9 1986 3 5 8 1987 f 1 8 1988 7 2 9 1989 (do 25. 10.) 3 1 4 ukupno 95 40 135
(1981. i 1982. godine elektrana je bila u probnom pogonu) BB ai Teal Pr iyiP FBI a O (DPS giga AUT SnaBi KI Ain STI Lani CIK IRC)U
Objašnjenje: Dr Vladimira Devidea, profesora botanike, NEK je tužio zbog navođenja lažnih tvrdnji o nesavršenstvima i slabostima NEK koje nije nikada dokazao. e „NukIicarci su pokušali da sakriju i činjenicu da je parogencrator težak 322 tone, u vreme transporta iz Rijeke pao na cestu“.
Objašnjenje: Čak i kada bi hteli „nuklearci“ nisu ni pokušali sakriti nezgodu prilikom transporta parogeneratora 1977. godine. Čitav transport bio je prethodno najavljen u javnosti, a o samoj nezgodi prilikom prevoza izveštavao je ka-
na osnovu Zakona o izgradnji objekata. Takvu dozvolu je na osnovu 71. člana Zakona o izgradnji objekata („Ur, list SR Slovenije“ br. 34/84) izdao Republički komitet za industriju i građevinarstvo br. 351—02/89—15 dne 17.7.89. (NASTAVLJA SE)
BOR
Iskustva drugih:kAko FUNKCIONIŠU FEDERACIJE U SVETU – INDIJA |
BA 10. novembar 1980,
strana
„Asimetrična“
U indijskom Ustavu piše — svakako ne slučajno — da je ona unija saveznih država i saveznih teritorija. Time se naglašava jedinstye.
nost zemlje, a nijedan deo
(OD _DOPISNIKA _TANJUGA) (Nju Delhi, 8. novembra) — Indija je čvrsta federacija u čijem Ustavu, svakako ne slučajno, piše da je ona unija saveznih država i saveznih teritorija. Time se naglašava jedinstvenost zemlje za koju njen sadašnji premijer Radživ. Gandi često ističe da je zajednica mnogih etničkih grupa, sa mnogo religija i jezika, ali da je, uprkos tome, jedna nacija.
Ustavna komisija, koja je novembra 1949. godine podnela svoj nacrt Ustavotvornoj skupštini, precizirala je tada da termin unija podrazumeva dve stvari. Prvo, da indijska federacija nije rezultat sporazuma među njenim delovima i, drugo, da nijedan deo federacije nema pravo da iz nje istupi.
Ovi stavovi zasnovani su, pored ostalog, na činjenici da u vreme donošenja Ustava nijedan deo indijske federacije nije bio suverena država, pošto je britanska imperija bila nadležna ne samo za spoljne poslove, već i za unutrašnju upravu u njima.
Razgraničene
nadiežnosti
„Simetričnost“ ili „asimetrič-. nost” federacije Indijcima su nepoznati i neobjašnjivi pojmovi, ali je ona — po jugoslovenskoj savrćmenoj terminologiji — nesumnjivo „asimetrična”. Tu osobinu Indijskoj Uniji daje status jedne od njenih 25 država — Džamua i Kašmira — koja jedina uživa potovo potpunu autonomiju. Nadležnost centralne indijske vlade, kada je reč o ovoj državi, odnoši se samo na spoljne poslove, odbranu i saobraćaj. Zbog toga savezni zakoni o svim ostalim oblastima obavezno sadrže napomenu: „Ne odnosi
federacije nema prava da iz nje istupi
se.na državu Džamu i Kašmir“.
Ovakav položaj te države proistekao je iz svojevrsnog pogađanja sa vladarom Džamua i Kašmira pred podelu potkontinenta 1947. godine. Bez sumnje privučen ponuđenom autonomijom vladar je tada odlučio da svoju državu priključi Indiji, a ne Pakistanu, pa je tako Indijska Unija dobila svoju jedinu državu u kojoj muslimani čine većinu stanovništva.
Indijski Ustav predstavlja podebelu knjigu čiji obim pravnici tumače najpre time što savezne države, sem Džamua i Kašmira, nemaju svoje ustave, a zatim potrebom da se podrobno razgraniče nadležnosti centralne vlade i vlada saveznih država kako bi se u što većoj meri izbegla mogućnost sporova. Ustavom je istovremeno obezbeđen apsolutni primat unije nad državama u pogledu velikog broja pitanja koja su od interesa za čitavu naciju.
Savezni parlament ovlašćen je Ustavom da prima u uniju nove države ili da ih sam formira izdvajajući teritorije iz postojećih, što se više puta u proteklih četrdesetak godina dogodilo. To ovlašćenje odnosi se i na menjanje granica Saveznih država, pa i na menjanje njihovog imena.
Indijska Unija danas, pored 25 saveznih država, ima i 6 saveznih' teritorija, koje su pod upravom centralne vlade.
Isključivo je pravo predsednika Unije da proglasi vanredno stanje u bilo kom delu ili u čitavoj zemlji kada proceni da postoji opasnost od rata, spoljne agresije ili unutrašnjih nereda.
Savezni zakon „stariji“
1 Unija i savezne države organizovane su po parlamentarnom modelu. Ustavni šef svake savezne
države je guvernet, u čijim je rukama izvršna vlast, a ona takođe ima svoju vladu sa predsednikom na čelu. Guvernera postavlja predsednik Unije i to je još jedan izraz opredeljenja indijskih ustaVOtvOraca za princip „snažna Unija donese zakon o bilo kom pitanju iz bilo koje oblasti, savezne države ih mogu regulisati kako žele, ali ako postoji savezni zakon — on JC
ooogooooO0D0O0OOooo 000000 O
HOE HTHizr
oooGGO0000 o O 06 0 9
Ca SOCOGI
[MIM gres
krevet“
Gandijev „fakirski slabe države“, što po njihovoj Oceni garantuje jedinstvo zemlje i uspešno rešavanje njenih mnogobrojnih problema.
Nadležnosti Unije i saveznih država striktno su podeljene, i Ustav sadrži podrobne spiskove oblasti ovih nadležnosti.
Sve “lok savezni parlament ne
RK o AO. onhooooc o BRNO OO S
„stariji” od zakona savezne države. i
Glavni „zakonodavni organ zemlje je dvodomni Savezni parlament. Članovi Donjeg doma — Veća naroda — sa 544 poslanika biraju se na opštim izborima svake pete godine, a članove Veća država — 244 poslanika — biraju zakonodavne skupštine saveznih
_ Mull
— ali čvrsta
država, Broj predstavnika jedn države u Veću naroda zavisi a njenog stanovništva pa tako, na primer, najveća, gotovo 200—mi||, onska država Utar Pradeš ima poslanika, a Harija sa 16 mili, na stanovnika — 10. Za donošenj, zakona u parlam:ntu potrebna h dvotrećinska većina.
Božidar FRANCUSKI
JB
a
(R. Luri)
Iziava za danas
„U svim zemljama u kojima Je ii smanjivana društvena potrošnja slično. U Jugoslaviji je dosad od tih
KRSTO CVIJIĆ, komentator
TURSKO-BUGARSKI ODNOSI ! PROBLEM NACI-|BOJE LI SE FRANCUZI UJEDINJENJA NEMAČKE
ONALNE MANJINE
Tihi povratak
Bez mnogo publiciteta, u Bugarsku se u poslednje vreme vratilo preko 40.000 pripadnika turske nacionalne manjine koji su se letos iselili iz zemlje
Pripadnici turske nacionalne manjine iseljavali su se letos iz Buparske uz maksimalnu pažnju svetske štampe. Desetine televizijskih ekipa i novinara dežuralo jc na granici dve zemlje kako bi obavestili o dramatičnom egzodusu bugarskih Turaka. Procenjuje se da je u julu i avgustu zemlju napustilo više od 300 hiljada ljudi. Svet su obišle slike pretovarenih automobila, porodica koje vuku gomile stvari, kolona koje se kreću ka granici ili čekaju ispred nje.
Sada se, tiho i bez mnogo publiciteta, mnogi pripadnici turske nacionalne manjine — ili bugarski muslimani kako bi rekla zvanična Sofija — vraćaju nazad u Bugarsku. Prema nekim procenama dnevno ih se vraća od 700 do 1.000 i do sada ih se vratilo preko 40.000.
Nije im se dopalo
Dopisnik zapadnonemačke agencije DPA iz Beograda posetio je bugarsko pogranično mesto Kapitan Andrejevo i tamo zabeležio nekoliko izjava o razlozima povratka. Tako je Marijčla Jordanova navela da „mi nismo navikli na kapitalistički život“, dodavši da jć u Istanbulu radila kao krojačica 11 sati dnevno, a nadnica nije bila dovoljna ni da plati dvosoban stan bez kupatila. Martin Andonov je izjavio izveštaču DPA: „Tamo mi se nije dopalo. Život je sasvim različit“. Andonov (25) koji je u Turskoj okušao sreću iselivši se sa ženom i dvoje dece tvrdi da većina muškaraca nije našla posao, a kada bi ga našla radilo se „za smešnu nadnicu uprkos prekovremenim radnim satima“.
Zvanična Sofija ovaj povratak uzima kao zakasneli dokaz da je osnovni cilj Ankare bio da už pomoć „panturcizma“ izazovu teškoće kod suseda i kao potvrdu da Turska u ckonomskoj situaciji u kojoj se nalazi nije u stanju da obezbedi posao i stanove za ovako veliki broj pridošlica.
Plan za iseljavanje dela izbeglica na okupirani severni deo Kipra, o kome sc u septembru dosta govorilo, izjalovio se najverovatnije zbog opasnosti od novih političkih zapleta sa Grčkom i kiparskom vladom. Pominje še i da doseljenici nisu naročito srdačno primljeni među domaćim stanovništvom što je sasvim razumljivo ako sc ima u vidu da predstavljaju dodatnu konkurenciju za ionako nedovoljan broj radnih mesta i stanova,
Sada, kada je temperatura oko izbeglica opala obe strane sele su i za pregovarački sto. Pre deset dana u Kuvajtu, koji se od početka sporo nudio za posrednika, a trenutno je predsedavajući Islamske konferencije, sastali su sc turski ministar spoljnih poslova. Mesut
Jilmaz i zamenik bugarskog premijera Georpij Jordanov. Njih dvojica razgovarala su više od pet sati kako bi, prema saopštenju, proučili da li „postoji politička volja i ncophodna osnova za otvaranje konstruktivnog dijaloga o normalizaciji odnosa“. Kako je dogovoreno da se ministri ponovo saštanu ovog meseca verovatno je Ocenjeno da takva osnova postoji.
nflacija oborena, u prvom redu jh izdaci na administraciju, armiju i uslova malo šta ispunjeno”.
nedeljnika „Ekonomist“ (London)
Najava petog rajha?
Suština problema koji se razvojem događaja na Istoku
uopšte, a u DR Nemačkoj
posebno, postavlja je u brzini i vremenu promena sa jedne i druge strane neka:
dašnje „gvozdene zavese“ (Od stalnog dopisnika „Borbe“)
(Pariz, 9. novembra) Koliko juče francuski su se komentatori zadovoljavali da „nastale probleme“ na relaciji Berlin — Bon predstave sledećom šalom:
Pitao Fransoa Miteran svog prijatelja i čestog sagovornika Hel-
.muta Kola: „Kako mogu u situaciji
Isa istočnim Nemcima da ti po-
Prava manjine
Nema sumnje da će u tim razgpovorima, kao i u svim ranijim prilikama, Turci (sa razlogom) insistirati da se priznaju i garantuju prava turske nacionalne manjine u Bugarskoj. Ona je, naročito od zime 1984, izložena jakom asimilacionom pritisku i o Turcima se
govori kao o „Bugarima musli-
manskog porckla“ nasilno im se
menjaju imena, ukidaju škole, no-
vine, emisije na radiju.
Takva politika prema manjini nije donela mnogo sreće ni narodu ni odnosima Bugarske i Turske,
baš kao što već decenijama pred-
stavlja osnovni kamen spoticanja i
mognem“. ı
„Lako, odgovorio je Kol. Prceuzmi mi jedno dve stotine hiljada Turaka — gastarbajtera“.
Ali već danas, doduše još izdaleka i „teoretski“, postavlja se javno i pitanje: Idu li događaji u obe Nemačke „prema petom rajhu“? Dva, poslednjih nekoliko nedelja, nametnuta pitanja, dobijaju odgovore brže nego što se očekivalo. Prvo je bilo — ostaje li Centralna Evropa ključna tačka evropske sudbine i potvrdan odgovor je već dat. Na drugo: da li je Zapad u stanju da „upravlja“ posledicama svojih ekonomskih i ideoloških pobeda nad Istokom i kako pomoći onima koji menjaju i koji se menjaju, a da se ne destabilizuje Cen-
u jugoslovensko-bugarškim odnosima kada je reč o pripadnicima makedonske nacionalne manjine.
Da bi se tu nešto promenilo moralo bi doći do dubokih promena u ukupnoj bugarskoj politići. Promene se, istina, najavljuju ali na drugom planu. Danas u Sofiji počinje plenum CK BKP posvećen pripremama za sledeći partijski kongres. Kako je predloženo, Kongres bi trebalo da se održi krajem iduće podine umesto u proleće 1991. kada mu je vreme po ustalje-
tralna Evropa — Odgovor se grozničavo traži, jer se događaji odvijaju vrtoglavom brzinom. Traženje što potpunijeg odgovora na to pitanje i vrtoglava brzina događaja nametnuli su ovo najnovijć O „pctom rajhu“. Brzina i vreme
Prošle nedelje prilikom 54. francusko-nemačkog samita u Bo-
nu Fransoa Miteran je na konferenciji za štampu izjavio da se „ne-
noj praksi.
Uoči današnjeg plenuma šef bupale i države 74-godišnji
ivkov napisao je članak za partijski list „Rabotničesko delo“. U tom članku Živkov se prvi put izjasnio za pluralizam koji je, po njegovom mišljenju, „nužnost u svakom civilizovanom društvu”. „Reforma društva nemoguća je bez političkog pluralizma“ piše Živkov zalažući se za „mhoštvo formalnih i neformalnih udruženja“. Istina, te „organizacije, udruženja, mišljenja i akcije ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, mada se Živkov založio i za toleran-
garskc Todor
tan stav prema disidentima.
„Da li. se šef bugarske partije naglo zainteresovao ža pluralizam poučen gorkim iskustvom Svog istočnonemačkog kolege Honćkera ili je spoznao da bez toga nema prave reforme, ža sada je nćpožsvakom slučaju valja se nadati da će se u Bugarskoj, kada postanč pluralističko društvo, medu mnoštvom „organizacija, udruakcija” naći neko ko će se zainteresovati i za položaj
nato. U
ženja, mišljenja i
i prava nacionalnih manjina.
N. BRISKI
plaši ujedinjenja Nemačke“. On je, međutim, dodao da će „Francuska prilagoditi svoju politiku evropskim i svojim interesima“. Miteran je o ujedinjenju govorio kao o problemu koji će politički dominirati na kraju ovog veka u sklopu izgrađivanja zapadnog i širfeg ćVtTOpskog jedinstva. On je takođe rekao da je ujedinjenje legitimno pravo Nemaca „ukoliko žele i ukoliko mogu“. Miteranovo „da“ imalo je između redova dovoljno onog sa Dovoljnog — za prošlu nedeju. Kol je, sa svoje strane, o nemačkom problemu govorio u sklopu izgrađivanja cvropskog jedinstva, ali danas već razvoj događaja u 1stočnoj Nemačkoj ide reklo bi se brže i od zapadnonemačkih predviđanja pa i želja.
Suština problema koji se razvojem događaja na Istoku uošte, a u Istočnoj Nemačkoj posebno, postavlja je u brzini i vremenu promena sa jednć i druge štranc nekadašnje „gvozdene zavese“. Od vizije Evrope Žana Monca prošlo jc 40 godina, i u odnosima među članovima Hvropske zajednice koja se brojčano udvostručila promeni-
lo se suštinski manje nego na Istoku za poslednjih 40 dana. Promene na Istoku idu brže od zapadnoevropskih, za koje Zapad smatra da su preduslov da istočne ne zaprete destabilizacijom.
Pre dve nedelje je „vidoviti“ Fransoa Miteran prilikom posete svom drugom, privilegovanom sagovorniku, španskom socijalističkom premijeru Gonzalesu, pozvao zemlje Istoka da malo prikoče sa promenama. Iza onoga što je Miteran u Španiji rekao ostaje između redova strah da se sa prljavom vodom neslobode izbaci i dete, to jest ono pozitivno što se u socijalističkim zemljama dosad postiglo.
Slast i gorčina
Kad su vozovi sa istočnonemačkim izbeglicama počeli tutnjavu na Zapad, na Zapadu uopšte pa i u Francuskoj i Nemačkoj posebno, pisak tih lokomotiva dočekan je kao pozdrav slobodi i demokratiji. Ali pošto vozovi ne staju, poštaje sve više jasno da „što je mnogo slatko, ima i gorčine“. Već 200.000 istočnonemačkih došljaka postaje dvostruki teret i za bogatu Zapadnu Nemačku. Sa jedne strane što već nije lako obezbediti „braći“ posao i štan, i sa druge što obični zapadni Nemac već gunđa na „privileBovan položaj“ došljaka i cenu koju treba on da plati za to gostoprimstvo. Isto tako i Nemačkoj i Evropi i svetu može da zapreti porast nemačkog nacionalizma i sa jedne i sa druge strane, i prvi se na udaru tog nacionalizma i zbog priliva nemačke braće sa Istoka mogu naći strani radnici. A to je takođe neposredna i posredna opasnost po evropsku stabilizaciju.
I za Zapadnu Nemačku je dosad važilo uverenje — da Istočnc Nemačke nema, trebalo bi je izmisliti. Iz prostog razloga što je moglo da se poredi koliko je Zapadna bopatija, slobodnija, demokratskija. Zapadu uopšte odgovatalo je što je za „nemačku istorijsku opasnost” zadužen Sovjetski Scvez i što uz to može da bude i stalno na udaru za hegemoniju i neslobodu.
Zapadna Evropa je mogla natenane da se posveti svojoj integraciji, sa Parizom kao prognozirajućim centrom te buduće Evrope. Događaji u Istočnoj Nemačkoj iz temelja menjaju čak i geografske pojmove o evropskom ćentru. Berlin, sa već možda sutra srušenim berlinskim zidom, može da postanc nova peografška evropska vedeta, a privreda osamdesetak miliona ujedinjenih „saksa i prusa“ dominirajuća ekonomska snaga Evropc koja još nije završila ni pola posla planiranog za početak 1993. godine.
Zbog toga Pariz počinje da se pita šta će biti ša evropskom integracijom uopšte ako dođe do brzog
ujedinjenja Nemačke, i to pre neh0 što se procesi zapadnoevropskt integracije okončaju. Šta reći m sudbinu promena u „ostaloj Istoč. noj Evropi“. Mađari mogu ptofiti. rati od koncepcije evropske into: racije kao preduslova za razvVei: vanje nemačkog čvora pa se „(u ti” u Evropski savet dvadeset troji ce brže nego što su mogli i sanjati, i to već do kraja godine. Polja koji imaju „urođeni strah" od Ne maca počinju da se pitaju hoće li se možda ponoviti istorijsko kuštu' ranje. Hlađenje za poljske nevolji srazmerno je, lepo se vidi, porasli temperature u Berlinu i Lajpcipl,
Bolesnici i taoci ı Koliko juče o ujedinjenju Ncmić ke govorilo se u Parizu kao pitanji za kraj ovog veka. Danas već otV0. reno se u mnogim političkim kl' govima pominje i „međuetapu. Naime ima mišljenja da brzina k jom se menja situacija u Istom) Nemačkoj i međunemačkim odn: sima nameće zaključak da se re: tivno skoro može dogoditi da 00 đe do „konfederacije“ dve Nema" ke, pod uslovom da istovremeln0 dođe do „finlandizacije” istočni) dela. Ali prisustvo „oko 3500 sovjetskih vojnika i mnogo sovjet skog oružja u Istočnoj Nemački sa jedne, i približno toliko amuotrit kih u Zapadnoj Nemačkoj mo! da odlažu — ali samo do daljth „celu stvar“. u Sigurno je da će Buši Gorbačo! na plovećem samitu blizu obali Malte morati da se pozabave !” mačkim pitanjem. Pariz sve Vi" postaje svestan da promene na E toku i u Sovjetskom Savezu Hi pa mora podržati sveobuhvatnij! iskrenije. Recept, po komće Je : sad bilo moguće mnogeč istočii zemlje tretirati kao bolesnike k0 se mogu održavati u ŽIVO „medicinskim aparatima“ OP čene ekonomske pomoći a 60 čova drža:1 kao „taoća" sopstvil, ekonomskih ıieškoća, vidi se m0 da bude i — bumeranž. om Od Miteranovih teči u velik (i evropskom govoru u Strazbufi Gorbačova treba podržati, Pati, izgleda rešio da pređe na d pažen je na primer dosad ! Nl čajen gest da prvi francuski
na tar dođe u sovjetsku ambasadi
prijem povodom godlišnjicč barske revolucije. Premijer je bio „sa svim zvaničan da bude „viđen“, a onda je S9 a POSO ambasadorom „NSK salonima ambasade. ih
Iz obično dobto obavi krugova saznaje sc da tje a inostranih poslova Dima Pu ci nekoliko dana u ranije neP nu posetu Moskvi, prč n zajedno sa Žakom DwIOIC, d davno planiranc poščić Budimpešti. | PAleksandat pUKANO"
Roki
ace 09. Z a RO S m = = iy = Z Oe deo re) a — = ; = a = e NO O O St U OCE SR O Pa SEA O a O O E - - s COO U a CLOSE O LOL - ME OL EN ML OL ON O LIMS C OL OM a