Борба, 10. 11. 1989., стр. 7
БОРБА 10. новембар 1989. страна
УО РЕЕ55 Ко подстиче свађу око Дрине
Има људи којима је у интересу да затежу односе Босне и Србије, јер је то кичма односа у Југославији, јер у њој, поред Муслимана, живе Срби и Хрвати — каже Осман Карабеговић, члан Савета
ФЕЉТОН
МИСАО ИЗГУБЉЕНЕ БУДУЋНОСТИ: ЗАШТО СОЦИЈАЛИЗАМ НИЈЕ САВРЕМЕНА ДРУШТВЕНА АЛТЕРНАТИВА (4)
Фабрике без радника
је разрадио основна идејна решења и освојио нужну технологију за фаб-
Федерације
јапан је већ објавио да рике без људи.
ка.
Пише: Бора јевтић
Када су са другом депресијом столећа седамдесетих година били исцрпљени подстицаји привредне динамике особених послератних услова, била је откривена научна, информациона технологија, разрађивана претходних тридесет година. Дошло је
до експлозивног развоја микроелектрони- |
ке, рачунара и телематике. Престала су узбуђења око челика, бродоградње, аутомо-' билске индустрије, хемијске индустрије. Интерес се преносио на интегрисана кола, рачунарске системе и телематику. Отпочела је економска реконверзија, преустројавале су се све области инфраструктуре и спроводила информациона реиндустријализација високо развијених индустријских земаља.
Индустријска ера је била обележена утицајима друштва на ствари. Информационо доба карактерише изненадни раст човекових мисаоних и стваралачких потенцијала. Он долази у положај да у информационом друштву напредује помоћу већег знања.
Информациони системи продиру у привредни живот и мењају га за сва времена. Они постају централни инструменти информатизације индустрије. Преуређују се све индустрије и индустријски производи на новим информационим основама. Информациона технологија постаје водећа област савременог технолошког развоја јер мења основна правила индустријске ефикасности. Њеним увођењем у различите
Увођењем информационе технологије у различите области савременог привређивања доминантно индустријско друштво се — у тенденцији — претвара у доминантно научно и технолошко друштво.
области савременог привређивања доминантно индустријско друштво се у тенденцији претвара у доминантно научно и технолошко друштво.
Кад робот одлучује
Нове могућности информационе технологије подстичу убрзану замену механичких и електромеханичких делова електронским компонентама у широком кругу постојећих и при освајању нових индустријских производа. Они преузимају електричне и електромеханичке функције у апаратима за домаћинство, музичким стерео уређајима и у телевизорима. Аутомобилска индустрија уводи микропроцесоре за регулисање потрошње горива, регистровање информација на возачкој табли, олакшавање операција периодичног од'"ржавања и повећање безбедности путника. Друге области машинске индустрије следе праксу конструктора аутомобила. Увођење микроелектронских компонената подржава, такође, производњу стално нових индустријских производа. Они се распоређују у широком распону од личних рачунара до нових телематичких и биротичких система. На сличан начин информациона технологија мења процесе у прерађивачким индустријама. У производњи се користе машине радилице са нумеричким управљањем и уводе роботи. Све више специјали-
зирани, роботи боје, заварују, мењају алате
· на машинама, манипулишу деловима када
се налазе у стално истом положају и слично. Способни су да безгранично понављају
_ покрете и операције за које су програмирани, са ограниченом могућношћу да сагле-
давају и реагују на околности које се мењају. Али су већ остварене роботизиране про-
у изводне линије и други облици роботизи-
ране фабрикације, захваљујући рачунарској контроли свих радних места производне линије, Истовремено, ради се на решењима да се омогући да роботи стекну осећај вида, додира, мириса, тежине и интелигенције да распознају и одлучују. На тој основи се припрема коришћење робота у производњи уређаја састављених из великог броја појединачних делова.
Општи исход информатизације савремених индустрија је стварање услова за увођење фабрика без људи. Јапан је објавио да је разрадио основна идејна решења и освојио такву нужну технологију. Потпуно информатизирана фабрика треба да се демонстрира крајем осамдесетих година и да почне да се уводи у индустријску праксу са 1990. Предвиђа се да ће она запошљавати само један проценат раније потребних радника, 20 људи треба да опслужују фабрику која је пре информатизације запошљавала 2000 радника. У оваквој се фабрици информатизирају не само конструкциони рад, процесно планирање и производне функције већ се целокупна монтажна операција и укупно комерцијално пословање одвијају уз помоћ и контролу рачунара. Предвиђа се да оваква пуно информатизирана фабрика без људи постане реалност у САД и Западној Европи средином наредне цекаде. Према другим, нешто блажим критеријима већ 1985. у развијеном индустријском свету ради 66 мањих радионица без људи.
Револуција у канцеларији
Упоредно са информатизацијом индусгрије, телематичка мрежа преуређује инфраструктурне активности и радикално мења систем дигиталних комуникација. Удруживање рачунарских система са ласерском технологијом и оптичким кабловима подржава развој комуникационих система огромних нових могућности. Она обрађује текст, звук и слику и повезује рачунарске терминале са многобројним базама података. Изграђују се телетекс системи и пружају нове облике комуникационих веза.
Двосмерни, интерактивни видео-текст системи, кабловска телевизија, електронска пошта нуде особене могућности на подручју образовања, штампе, културног општења и коришћења слободног времена. Телематичка мрежа опслужује на нов начин многобројне сервисне активности. Уводе се нова електронска решења у банкарству, осигурању, трговини, здравству и средствима јавног информисања.
Електронски досијеи, електронски новац, електронска штампа и слична информациона решења потискују њихове конвенционалне облике функционисања. Биротика прелази, такође, са стандардних механичких уређаја на информатизиране 06рађиваче текста, замену папирне документације електронском документацијом, телеконференцијске уређаје, интеркомуникационе системе, интелигентне терминале. Тиме је и подручје канцеларијског рада, које је дуго заостајало за повећањем продуктивности у индустрији, отворено за крупне промене са далекосежним ефектима. Увођење информационих система у информационе активности и канцеларије зауставило је брзи раст терцијалног сектора у индустријском свету и отпочела је нова, даља фаза информационог реструктурирања савремених индустријских привреда. Особени облици комуницирања и информационих решења за различите области сервисних активности које обезбеђује телематичка мрежа удружују се, коначно, са њеним глобалним светским простира-
Потпуно информатизирана фабрика треба да почне да се уводи у индустријску праксу већ 1990. и предвиђа се да ће запошљавати само један проценат данас потребних радни-
њем. Повезивање информационих система са сателитским комуникацијама омогућава превазилажење просторних удаљености и временских разлика. Оно подржава комуницирање између различитих места на земаљској површини у реалном времену. Облици мондијалистичких веза и општења, ослоњени на информационе системе, доприносе да се Мас Гићапоуо глобално село претвара у јединствени светски телематички простор.
Интернационализам као провинцијализам
Освајање нових технологија, преношење развојних резултата у производњу и комерцијализацију, усклађивање акције домаћих фирми и обезбеђивање значајне јавне подршке овим технолошким активностима не може се више остваривати у приватним, корпорацијским пословним оквирима. Стратешким јавним деловањем се стварају претпоставке за овладавање домаћих фирми новим областима технолошког напредовања и пружају подстицаји новога, раста. Диференцирана и поливалентна стратегија јавних органа одређује, у крајњој инстанци, услове стратешке технолошке, конкуренције, Она се у новијој литератури дефинише и као дифузна индустријска култура.
БЕЛЕНЕ А А ЕМ ТЕ ЕЕ
Већ се увелико трага за решењима која треба да омогуће да роботи стекну осећај вида, додира, мириса, тежине и интелигенције да распознају и одлучују. БАНИ И А НЕ 2
Стратешка технолошка конкуренција и јавни технолошки активизам такође се удружују са глобализацијом светских процеса. Савремена научна мисао и висока технологија простиру се на јединственом мондијалистичком простору. Они доносе глобализацију светске заједнице. Улогу међународне размене у растућим разменама преузима у светским оквирима детериторијализација производно-технолошких процеса. Инструмент интеграције нису више спољно-трговински промет и светско тржиште већ мултинационализација предузећа и интернационализација производње. Међузависност земаља индустријског света и међународна привреда уступају место глобалном систему светске привреде у настајању. Мултинационалне компаније су носиоци измењених утицаја науке на репродуковање друштвенот живота и смене дејстава економизма стратешким јавним одговорностима за стање и напредовање знанственог друштва.
Транснационализација производње и технолошког развоја, повезана са растућом улогом мултинационалних компанија, удружена је са другим облицима глобализације светског живота. Шире се глобалне светске функције и одговорности у другим областима савременог живота. Постојано расту светске професионалне активности и увећава се број светских удружења и институција. Расправља се да интернационализам индустријских услова постаје бледи провинцијализам у условима глобалних утицаја мултинационалних компанија и других мондијалистичких утицаја савременог технолошког привређивања. Излажу се погледи на напредовање ка свету као глобалном систему и остваривање мондијализације светске заједнице представља један од најреволуционарнијих развоја последње трећине столећа.
(Наставља се)
ЗВУЦИ НАПУКЛИХ ЗВОНА:
У РУМУНИЈИ (12)
ПОЛЕМИКА О АСИМИЛАЦИЈИ НАШИХ МАЊИНА
Тако далека близина
Први пут после 42 године и 29 сусрета на врху, није било објављено званично саопштење о разговорима које су Раиф Диздаревић и Николге Чаушеску водили у Букурешту децембра 1988.
Разлог — неслагање наше делегације са ставовим
љи.
Пише: Павле | Стојанов
у првој Додиковој оцени, Бараган „надМашује све што здрав људски разум може да претпостави“, у другој се предлаже подизање споменика жртвама Баргана да би подсећао на „неправду“ учињену људима и на „људску глупост“ која је учињена (ваљда Од стране политичара) тобож ради чистоте социјализма!
Једино у чему се слажем са Петром Додиком, то је уводни део његовог чланка и једна од најлепших оцена о југословенској Мањини у Румунији за коју сам досад чуо:
„Веома су потресна збивања са нашом мањином, а посебно у вријеме 1948-1955. Тодине, Тако чврсто и одлучно одбијање
езолуције Информбироа од наших мањиНаца, а, посебно њихових истакнутијих појединаца, др Милоша Тодорова, проте НиКолића и других, изражавање увјерења да су Југославија и Тито на исправном путу, показују тијесну везаност ових људи за ЈуГославију и да се њихова част и достојан5 налазе изнад свих људских искуше-
а.
Ако се асимилација југословенске маЊине настави темпом из последње три деЦеније, у Румунији ће релативно брзо бити Окончан јединствен етничко-културолош-
ки феномен у животу нашег живља. Опстаће „за декорацију и репрезентацију“ неколико десетина или стотинак интелектуалаца Румуна српског порекла (како су Срби већ званично прекрштени) који ће имати свој лист и културни часопис на српскохрватском, аматерско-певачку или позоришну дружину; писаће књиге и песме; гостоваће у румунским и страним радио и ТВ-емисијама и на фестивалима; понекад ће доћи и у Југославију као на недавну прославу 250-годишњице рођења Доситеја Обрадовића у Београду, где је на Студентском тргу испред „српског“ аматерског певачког друштва „Зора“ из Темишвара, присутне Београђане поздравио директор Румун на румунском језику...
За то време у Социјалистичкој Републици Румунији неће постојати припадници српске и хрватске националне мањине
.
који ће говорити на свом матерњем језику!
А живеће ту, одмах поред границе, на неколико километара од своје прадедовине Србије и Хрватске.
Прашки студент Јан Палах се сам спалио у центру Прага у знак протеста због уласка трупа земаља Варшавског пакта у Чехословачку (20-21. августа 1968). Деценију и по пре Јана Палаха (у зиму 1951/52) кажу да су због понижења, глади и ледених ветрова који су на Барагану дували из Русије, неке мајке са децом нашле смрт у сантама реке Јаломице, а један Србин мањинац је наочиглед присутних скочио у ватру и изгорео. Жртва Јана Палаха је својевремено потресла свет и остаће забележена не само у историји Чеха и Словака, док за жртве мајки и изгорелог мањинца не знају многи ни данас у Србији и Југославији. а Румуније у погледу наше мањине у тој зем-
Преживели из Барагана кажу да су и најтежу зиму 1951/52. године могли савладати у пустој пешчари зато што су знали да Тито и Југославија мисле на њих и да их неће заборавити. Данас им је, кажу, теже и у њиховим кућама него раније у логору кад виде да их се Југославија одрекла, да су постали ничији, да никоме не припадају.
И на крају о две „заборавности“ Петра Додика у коментарисању мога фељтона:
— није се изјаснио о Решењу Скупштине СР Србије од 21. јуна 1989. да се избегли мањинци не враћају више у Румунију;
— није коментарисао преседан у досадашњим југословенско-румунским сусретима на највишем нивоу.
Наиме, први пут после 42 године и 29 таквих сусрета није било објављено званично саопштење о разговорима које су Раиф Диздаревић и Николае Чаушеску водили у Букурешту 22-23. децембра 1988. Разлог — неслагање југословенске делегације са ставовима СР Румуније у погледу наше мањине у тој земљи!
Шта мисли Петар Додик како би изгледало данашње стање Срба и Хрвата у Румунији да је делегација СФРЈ којим случајем (или којом срећом) тако поступила пре двадесетак година а као повод навела неизвршавање обећања које су Георгију Деж и румунско државно и партијско руководство дали делегацији СФРЈ да ће исправити све неправде које су учињене српској ма:
њини после 1948, а о чему је Тито говорио | окупљеним Србима у Темишвару крајем |
јуна 1956. године7 Да ли би онда оваква полемика коју са: да водимо била уопште потребна2 (Крај)
· Нема дана да се, у једној или другој средини, не нађу поводи за свађу како би се распириле националне и вјерске
страсти, како би се посијало не-,
повјерење и по сваку цијену оптужила друга страна — каже у разговору са новинарима „Интервјуа“ Осман Карабеговић, члан Савета Федерације. — Зато се искрено радујем свакој сарадњи која доприноси бољем разумијевању, међусобном поштовању и толеранцији између наше републике и других социјалистичких република. Посебно ми је драго што је дошло до конструктивних разговора делегација СР Србије и СР БиХ. У тим разговорима видио сам основу за дугорочну сарадњу међу ове две републике и осјетио међусобно разумијевање.
Међутим, након кратког времена избиле су опет оштре расправе између ових двију социјалистичких република о положају становника српске националНОСТИ и њиховом исељавању под наводним притиском муслиманског становништва у поје-
ИСТЕ
ет атара раствара цитате ега го.
диним _ крајевима _ Подриња. Овакве расправе очигледно кваре политичку атмосферу. Заједнички је интерес да се проблем, без еуфорије и међусобног оптуживања, реши на што мирнији и разумнији начин...
Сви ми знамо да у БиХ живе измијешани Срби и Хрвати и Муслимани и да су они животно заинтересовани за заједнички живот у равноправности и слободи. Одлуке о томе донијели су представници народа БиХ још 1943. године у Мркоњић-Граду, а то је у животу потврђено и остварено... Односи између СР Србије и СР Хрватске имају свога утицаја на политичке и друштвене прилике у СР БиХ, исто као што односи између Срба, Хрвата и Муслимана у БиХ имају свој одраз на прилике у Србији и Хрватској. То је међузависност коју стално морамо имати пред очи-
ма. Зато свако погоршање односа има дејство и на једној и на другој страни, па се намеће нужност његовања искрене сарадње и отворености једних према другим". Данас се осјећа нестабилност земље. Била ми је жеља да делујем на југословенском плану, за равноправност народа и народности. На основу личних утисака и из разговора са људима, као и на основу информација појединих другова са којима сам ових дана разговарао, а који су недавно обилазили своја родна места, могао се стећи утисак да у тој друштвеној средини долази до извесних захлађења односа између Срба и Муслимана у Босни и Херцеговини. То је веома штетно и резултат је одређене пропаганде и злонамерног тумачења разних догађаја.
е Чија је то пропаганда2
— Никада не треба сметнути с ума да одређени политички кругови упорно играју на карту завађања народа у Босни и Херцеговини. Примери из новина
које сам помињао у свом говору на седници Савета СР Босне и Херцеговине, одржаној у Сарајеву прошле недеље, указују на те снаге, а чланци које сам поменуо део су смишљене пропаганде за стварање зле крви.
Сукоби међу републикама воде на странпутицу, да се не бавимо правим проблемима. Скоро систематски се налазе теме за распиривање свађа. Поједини политичари започињу свађе чак и на сједницама ЦК СКЈ.
У Босни ништа не можемо направити ако се не води рачуна „о тролисту“ — Србима, Хрватима и Муслиманима. Међутим, има људи којима је у интересу да затежу односе Босне и Србије, јер“ је то кичма односа у Југославији, јер у њој поред Муслимана, живе Срби и Хрвати. Босна може највише да допринесе отклањању неспоразума и учвршћењу братства између Срба и Хрвата, што је одувек кључно југословенско питање.
Славољуб КАЧАРЕВИЋ
олошких наука
— Ако би требало да сумирамо властито виђење односа слободе и демократије на нашем усковитланом и узаврелом тлу, онда бих рекао да су масовни митинзи незадовољства, или, боље рећи, праве ерупције бунтовног немирења са фарсичним институцијама система и одсуством правне државе која као таква, !дакле неправна, није била кадра
да заустави неприкривену фа-.
шистичку репресију албанског шовинизма и сепаратизма над пониженим Србима и Црногорцима на Косову, дакле ти револуционарни процеси раскрчили су терен за васпостављање демократије као правног јемца слободе, јер слобода без правних правила која чине њен суштински оквир очас може да се изроди у неслободу, а тада се касно спозна да сте имали само привид слободе, једну илузију која вам пролази кроз прсте као песак: речено језиком који је с ону страну обогаљеног идеолошког вокабулара, ми данас, можда и несвесно, бабичимо порођајним мукама једног младог, илузијама накљуканог друштва које ће сигурно родити демократију, демократију без које се не може замислити прогрес једне зајед-
Реално растући балон
У нормалној тржишној економији, коју управо намјерава да успостави влада, не може се несанкционирано дијелити плаћа на бази фиктивно
приказане имовине
Ако је тачно да је за проријеђене штрајкове и какав-такав социјални мир заслужан нагли раст особних доходака, точно је по свој прилици и то да се ово „идилично" стање неће моћи дуго одржати. У – нормалној тржишној економији, а управо такву намјерава успоставити нова влада, не може се несанкционирано дијелити плаћа на бази фиктивно приказане имовине, поред губитака и неплаћених рачуна. — Знам да није лако признати свом колективу какво је стварно стање, али је боље то показати данас него сутра, а сутра боље него прекосутра — рекао је предсједник СИВ-а Анте Марковић привредницима окупљеним у понедељак у Привредној комори Југославије.
Просјечна примања запослених Југословена у првих осам мјесеци ове године у успоредби с онима из истог раздобља лани реално су вриједила 18 посто више. Највише су порасли особни дохоци у Црној Гори (27,6 посто) и Војводини (27,1 посто), у Босни и Херцеговини 21,7 посто, у Хрватској су. повећани реално 19,4 посто док су у свим осталим федералним јединицама расли спорије од просјека, најспорије на Косову.
Исто се, с кобним посљедицама по акумулацију, догодило у рујну. Док су претходне владе у таквим ситуацијама упозоравале привреду да „једе“ властиту будућност (с растегнутим и неодређеним границама), Марковић индиректно тврди да — неће имати што јести већ сутра. Привредници то добро знају, али су, као што каже Ђорђе Петровић, потпредседник новосадског „Нафтагаса“ у власти „текућег рада“. Тренутно нема сјече директора, каже овај привредНИК, захваљујући оваквом расту плаћа, али она би почела чим би се ситуација обрнула у корист акумулације.
Колективни самозаборав
Ми данас, можда и несвесно, бабичимо тешким порођајним мукама једног младог илузијама и идеолошким обманама накљуканог друштва које ће сигурно родити демократију — каже Жељко Симић, магистар соци-
Оба
нице. Уосталом болест је најбољи угао гледања на здравље, а ми смо данас сви болесни, надајмо се — не на смрт — каже у интервјуу „Дуги“ Жељко Симић, магистар социолошких наука.
6 Колико се, можда, из стратешких разлога политика приклонила интелигенцији, а колико је збиља интериоризовала ставове критичке интелигенције и свест да се мисаони монопол мора напустити ако се има у виду да је раније у Србији владао остракизам према интелектуалним делатницима2
— Готово само по себи се разуме да ја немам никаквих илузија у погледу бића саме политике, која сигурно не представља некакав алтруистички ентитет, већ бих ја политику радије дефинисао као „уметност“ концесија, лажних или стварних компромиса, умеће комбиновања различитих интереса, способност очувања временских, идеолошких и друштвених детерминанти у оквиру којих се делује: политика мора бити луцидна, уколико жели да буде успешна, што зна-
УЕСЕНМЈЕ о 3
Кад би влада остала одлучна само у једном (да промјени 06рачунски систем, као што већ најављује), а да се и не говори о другим промјенама у финанцијском систему, директорима не би остала ни ова (ниском акумулацијом ограничена) могућност да мир купују наглим реалним растом плаћа. Предвиђања у вези с обрачунским системом потпуно су се обистинила и сада је напокон неспорно да је систем ревалоризације имовине неовисно о њезиној стварној тржишној вриједности довео до тога да се огромна фиктивна средства претачу у потрошњу. Само (обавезном) једнократном ревалоризацијом по завршним рачунима за прошлу годину,
вриједност имовине привреде умјетно је повећана за 6,5 мили јарди долара. А та се напухана величина индексацијом даље повећавала.
Ђока Нинковић („Ослобођење“)
„стварно располаже. У увјетима
чи да она тежи мудрости, а не уметности; ослањајући се на постулате здравог разума, политика се усредсређује на остварење могућег, због чега је она изразито утилитарна дисциплина.
Код нас политика, међутим, доскора није била чак ни утилитарна у најбаналнијем значењу тог израза, већ је била толико изазивачки грабежљива и сама себи довољна, ирационално бестидна чак, да се притисак интелигенције која је непогрешиво дијагностиковала нашу агонију и наше посртање напросто није могао издржати. А кад је на сцену ступио народ и из институционалних шкољки, у које их је угурао Политички човек, изашао на улицу, постало је јасно да политика — да прафразирам Маркса — из односа ексклузивног брака са корумпираном бирократијом прелази у однос универзалне „проституције“ са заједницом, са грађанима. Није ли, онда, посве небитно да ли је политика устукнула из стратешких разлога, зато што је „интериоризовала“ захтеве интелигенције, или, једноставно, зато што није имала куд»!
Ратомир МИЛИЋ
Сада се од привреде тражи да, као и банке и друштвено-поли: тичке заједнице, утврди чиме
пројектираним новим. систем: ским законима, банке ће се морати клонити подузећа сумњи“ вог бонитета, а друштвена при: вреда остала би без априорне заштите државе. Штовише, тој друштвеној привреди већ сада пријети конкуренција приватног сектора који има могућности да своје малобројне раднике добро плати. Што дакле преостаје том огромном, „већинском“ дијелу привреде којег систем „окрутно“ напушта сад кад је у најплићим водама2 Као што Марковић каже, боље данас него сутра, боље сутра него прекосутра, покушати садашњу вјештину употријебљену у књиговодствене акробације примјенити у пословној, кадровској политици, политици расподјеле, у осувремењавању финанцијске маркетиншке, развојне функције, као што то неки већ успјешно раде припремајући се за скоро вријеме кад лошима нитко неће помагати.
Деана КНЕЖЕВИЋ
И УЋ Пут (Аолле;
Догађање крајности
— Држава, поред _ тога што треба да буде правна, мора бити и | социјална. Не у социјала, већ ћи 4 а држава која; . ће коригова- 5 ; оф же ти неправде 7 5 пије логично продуковане из тржишне економије. Нисам против тржишта али само упозоравам на чињеницу да нам се, поново, , догађају крајности. Раније смо апсолутизовали вредности договорне економије, а данас стварамо фетиш тржиште. Уверен сам да у неким областима стваралаштва није могуће одмах прећи на тржиште (образовање, наука, на пример). Фронталан прелазак на тржиште произвео би такве социјалне последице које друштво не би могло да поднесе.
Под стечај.би отишло око 30 до 50 одсто предузећа. То изазива социјалне немире и штрајкове. Лако може доћи до ослобађања социјалне енергије која ће се супротставити реформи. Ти људи ће тешко уважити аргумент да је њихово отпуштање нужно да би се друштво превело на други колосек. Они ће захтевати да им држава реши проблеме, што може ићи на руку противницима истинских реформи. (Др Радивоје Маринковић, професор ФПН у Београду — „Вечерње новости“).
Цијена погрешног мита
конституирати вишепартијски _— си тем. Не зна
колико ће би: ти _ партија,
али је јасно да у политичком простору Хратске већ постоји неколико организација с амбицијама да постану политичке партије. То иму сваком случају треба допустити. У свим демократским системима у свијету постоје одређене забране за политичко организирање које позива на насиље и мржњу, што не треба мијешати са страховима хоће ли се ситуација узбуркати или не. Треба платити цијену погрешног мита о хармонизацији интереса свих људи, које би један политички фактор водио. Треба отворити простор у којем ће се видјети за какву опцију је демократска већина становника – Хрватске... Битно је допустити људима да само погријеше, а не да једна уска елита гријеши цијело вријеме у име свих. Доста је мазања дчију. Млади јесу поштени, али нису глупи. (Зоран Миловић, главни уредник часописа „Питања“ и члан Предсједништва РК ССОХ, у ТОП-у)
„(ТРАДИЈА“
Истина
Само гола истина погађа. Све остало је подношљиво кад је голо („Суботичке новине“) Заблуда
То што је народ на ногама, не значи да је комедија при крају („Рад“)
Нови живот
Држава која одумире може и да се повампири! („Наша реч“)
Богови
Наши богови су подељени. На осам делова („Дневник“)