Борба, 05. 03. 1990., стр. 2
Na, kako u otvorenom pismu piše Dušan nog udruženja p.
kojim rukovodstvo služ
GLEDIŠTA
„PREOBRAŽAJ ILI ZAMKA“ („BORBA“, 28. FEBRUAR)
Sudovi odsutnog gosta
Bogavac, „nevjerovatan hokus-pokus okušava svom članstvu nametnutu još — odazvalo se oko 500 no-
jedan SHEORRI organizaciju, ovog puta žuti sindikat“
vinara iz cijele Hrvatske
Žao mi je što je u otvorenom pismu objavljenom u Vašoj rubrici „Pisma čitalaca“ 28. 2. 1990. kole-
zavisnog društva novinara iz Beograda, „Javni predlog članstvu Fonda solidarnosti i svim novina-
e ukidanje kadrovskog monopola nad javnim glasilima; e poštivanje kodeksa novinara u
JAT BEZ HIPOKRATOVE ZAKLETVE
„Borba“ : Pisma čitalaca 11.000 Beograd Trg Marksa
i Engelsa 7.
Kako je divan naslov onog itali-
,
BORBA, ponedeljak 5. m
s
3 Y
art 1990. strana
ZAŠTO SAM NAPUSTIO SKUPŠTINU HDZ U k\.
TINI
Kamenom ljuštimo svoje grudi
Još daleke 1918. u hrvatskom Saboru Stjepan Rad je rekao: „Tko zaboravi svoju prošlost, kažemo da | poremetio pameću“. Krivnja je, priznajem, u menj diskusijama slušao prizvuke prošlosti
što sam u
ić je
ga Dušan Bogavac inicijativi Druš- rima Srbije i Jugoslavije“, grupe kojem profesionalna pravila i etič- od tva novinara Hrvatske pripisao beogradskih novinara među koji- ke norme, bez obzira na politička prije i za vrijeme rata 6 svoje osobne traume i probleme ma je i Dušan Bogavac, inicijativu opredeljenja novinara, postaju je- • [, 4 e - carstva, velikog. njemačkog +. # koje je imao u svojoj sredini. O to- Udruženja novinara Bosne i Her- dini kriterij novnarskog posla; || . 7 Zašto sam upro prstom na bistu čelo Albanije velike Mai, ji me on najbolje sam kaže da je cegovine za transformaciju profe- & Društva novinara će voditi bri- a OFCT? OrO 1CHi druga Tita na osnivačkoj skupštini i. Velikog rimskog CdraboH drska Maj „prinudno posve dokon”. Budući sionalne novinarske organizacije, gu za zakonski okvir profesije, za- Hrvatske demokratske zajednice u Kako je otužno kad vidiš | da, na žalost, po dostupnim izda- dokumente Izvršnog odbora sindi- štitu javne riječi i ugleda profesije, . Domu sportova u Kutini 17.2.1990, nekadašnji ideološki Brobh day | njima „Borbe“ u Zagrebu (također kata novinara Obalnokraške regije te poštivanje etičkih i profesional- Zašto u JAT-u mogu da budu zaposlena samo deca službenika J AT-a, bez obzira pred prepunom dvofanom) isklju- borbi za vipst mađi ZAUE ad u dd i „Politike“, „Ekspres politike“ i iz Kopera). Svi ti dokumenti i op- nih normi. 3 iezika i fizički izgled, zašto nema apsolutno čivo mladih ljudi? | - lom. Kako kukaju za propuš St. || „Večernjih novosti“) Vaši cijenjeni redeljenja bili su podloga za ras- | Predsjedništvo Društva novina-| na zdravstveno stanje, poznavanje Jez 1 IZ gled, Za emotivni već unaprijed pri- ŠiHEatia SEBĆOJHŠe0Ea al tenim | „M čitaoci nisu imali prilike pročitati pravu na Zboru novinara Hrvat- ra Hrvatske, njegova organizacio- nikakvog mesta za „autsajdere“ premljeni naboj i aranžman pobri- ca u stari kraj, pokuša Yi mista niti redak o održanom Zboru no- skc koji je održan 27. 02. 90. u no-pravna komisija i Vijeće časti, ; “ : · |nuli su se organizatori vješto še tobožhidia TU dtčići are Sada | „df vinara Hrvatske 27. 2. 1990, mo- kongresnoj dvorani Zagrebačkog po odluci Zbora, moraju najhitnije Po junskom oglasu JAT-a, ob- zdravstveno nesposobnu (naročito mora da postoji zakonitost u svim | odabranim tobože zabranjenim dig OTO O araca da jj lim Vas da mi ustupite malo vašeg velesajma (besplatno ustupljena). načiniti Nacrt novog Statuta i ko-| javljenom u dnevnim novinama, ne ustanova kao što je jedan od oblastima“, ta lekarska komisija bi pjesmama, od „Vile Velebita“, do ar drečhia a HNEONI bi dragocjenog prostora za nekoliko Većina materijala je objavljena i u deksa novinara. moja ćerka Zona Babić konkurisa- dispanzera medicine rada koji čak. momentalno ostala bez posla, a| stani bane“. S pjesmom „Još i Pl SS ibte jihov ml. „i osnovnih informacija. našem glasilu „Novinar“ (besplat- Nezavisni novinarski sindikat|Ja je za radno mesto stjuardese. nema ni rentgen-aparat). Ona se po Hipokratovoj zakletvi bilo bi| Yirvatska nije propala“ Ferde Liva- ri RO Oi crešu tobo M
Kakva će biti pozicija novinara no štampan u „Slobodnoj Dalma- će se, po opredeljenjima Zbora,| Prošla je estetsku komisiju i polo- nalazi pod stalnom lekarskom im zabranjeno da se bave lekar- dića htjelo se akcentirati na trenu- » emo! ONES A _ OOU mire u pluralističkom društvu, u koje ciji“) o kojem su raspravljali aktivi brinuti o zaštiti materijalnih i soci-| žiJa ispite iz stranih jezika. Na le- kontrolom, jer se njena takmičar- skom praksom. Ovo su vrlo čudne tak događanja, iako ta zdravica SN ted da e OR a bil bi 0 se, za razliku od sredine u kojoj ži- i zauzeli stavove u odnosu na jalnih interesa novinara, prava iz| karskom pregledu u dispanzeru ska legitimacija overava svakih metode: praviti lažnim medicin- Ljudevitu Gaju nema blage veze sa urc! Be ista licni · omislih, M vi kolega Bogavac, kod nas već uš- transformaciju novinarske organi- radnog odnosa, socijalne i zdrav-| medicine rada JAT-a odbijena je šest meseci. Te iste, 1988. godine, skim nalazima bolesnika od sav-| cacionalističkim prizvucima. Ja kako bi zais :i jepo isposnički iz, | lo krupnim koracima, bitno je po- zacije i osnivanje sindikata. Na, stvene zaštite i zaštite na radu, so-| kao zdravstveno nesposobna. Raz- u Beogradu na Prvomajskom tur- ršeno zdravog i lepog mladog čo- sam je u okviru svoje nastave mu- gledali u nei a OTO akoi | litičko i egzistencijalno pitanje, jer. kako piše u otvorenom pismu Du- lidarnosti u međusobnim odnosi-| Jog: nizak krvni pritisak i lošnalaz niru, kao član reprezentacije SR veka. . ı zičke kulture stavljao u program. klaustu ir zajedničkoj DOI i | gl smo svi svjedoci niskih grana na šan Bogavac, „nevjerovatan ho- ma (uključujući i pravo na štajk) a| urina, a ja prilažem nalaze koji do- Srbije, opet je bila u ekipi koja je Moje dete ima pravo i mora da| početak je skupštine tehnički kupljuju i DOR grije! nw prema | bj koje je politika dovela jedno zani- kus-pokus kojim rukovodstvo po- zaključivat će i kolektivne ugovore| kazuju suprotno. ., osvojila prvo mesto, a na prijatelj- živi u zemlji gde je u prvom planu| zakazao, te je republička himna svom narodu ! DEI Istoriji, ki manje. Izrođavanje novinarske or- stojećeg službenog udruženja po- s poslodavcima. Za jedan takav poziv, koji poči- skom međunarodnom odbojkaš- čovek, građanin, slobodna i sves-| lijepa naša“ pjevana za mene sa Gospođe i del Zar je (eko |} ganizacije u transmisiju dnevne kušava nametnuti „svom“ članstvu Na Zboru je izabran odbor za nje / završava osmehom, lekarska kom turniru u Bariju, posle dese- trana ličnost, njegovo dostojan- iznenađujućim točnim tonalite- ei ODTaziip JU 1 KCS. Val i politike samo je posljedica nefun- još jedan surogat organizaciju, sazivanje Skupštine nezavisnog komisija nije našla za shodno da tak dana, OK „Radnički“ je (opet stvo i pravo na ličnu sreću, u mo-| tom i dobrim sluhistima, ali prilič- čelnika HDZ, da je bio komesar, kcioniranja Saveza novinara Ju- ovog puta „žuti sindikat“ — odaz- novinarskog sindikata, koja će iz-| izvrši ni stomatološki pregled kan- je bila u ekipi) osvojio kup. dernoj i efikasnoj pravnoj držaVi,\ no mlako je zvučala kao žalobna NOB? A to znači tvrdi komunist, je goslavije kao savezne staleške or- valo se oko 500 novinara iz cijele glasati Statut, izabrati rukovod-| didata — verovatno bi onda i 32 „Krajem maja te godine je završi- bez ičijeg monopola, u slobod-| oračnica. ideološki potkovan i jasan, koji | panizaci'e i nemogućnosti da osi- Hrvatske. Stizali su i autobusima stvo i pripremiti kolektivne ugo-| zdrava zuba u glavi mog deteta bi- la matematičku gimnaziju, a u ju- nom, demokratskom, humanom i Uvodnu riječ je dao, kako kažu nepoštedno mogao na komešanlli (i gura ostvarenje ključnog razloga koje su sami iznajmili i platili. Bu- vore, Ja mana. Pošto je Zona Babić nu položila prijemni ispit na Pri- zdravom društvu. neki, nadahnuto moj inače neka- način obračunavati sa Svim onda svog postojanja: dostojanstva i au- dući da je bio običan radni dan, Kolegu Dušana Bogavca upoz-| vrhunski sportista, član ekipe OK rodno-matematičkom „fakultetu, Moje pitanje glasi: Zašto u JA- dašnji učenik prof. Đuro Vezmaro- — kako se danas nepopularno ah tonomnosti novinarske profesije. mnogo kolega je u to vrijeme nao sam 13. 02. 90, nakon dovrše-| „Radnički“ iz Beograda, koja je os- odsek računari, gde je i danas re- T-u mogu da budu zaposlena sa-| „ić koji je bio predsjedavajući VU --- „nepodobnim“. Uostalom, Stoga bez radikalnih promjena u obavljalo profesionalne zadatke ne sjednice Predsjedništva Saveza | vojija prvenstvo SFRJ i Kup SFRJ dovan student. Ako ona nije mo deca.službenika JAT-a, bez ob- skupštine. Pjesnički, pun čežnje, bio je i moj komesar — samo sam Mi društvenom okviru profesije, a na pa Zboru, na žalost, nije moglo novinara Jugoslavije u Beogradu.| u odbojci za sezonu 1987/88 (pri- zdravstveno dobra za JAT, a ko je zira na zdravstveno stanje, pozna-| da mu riječi obuhvate sadašnju ga onda zvao „druže komesar, {i sreću to se u SR Hrvatskoj događa, prisustvovati. I prije početka od- Upoznao me je s inicijativom gru-| Jažem kopije — zlatna medalja je onda dobar? Kakva je to lekarska vanje jezika i fizički izgled, gde ne-| „tvarnost i budućnost, sa divnim A svako zalaganje za preobražaj no- ržavanja Zbora novinari su se u pe kolega i predao mi „Javni pred-| kod naše kuće, a Kup je u prostori- ustanova koja, ako već nađe da je ma apsolutno nikakvog mesta za| „crspektivama za ovu našu Hrvat- |G O O: OVOM vinarske organizacije bio bi volun- kolektivima u kojima rade pisme- log članstvu Fonda solidarnosti i| jama sportskog društva „Radnič- neko dete bolesno, ne šalje ga od- „autsajdere“? sku, ukoliko se usvoje programi i V a m p ir'j ; ih
taristički pokušaj osuđen na necuspjeh. Društvo novinara Hrvatske, zaista je bilo takvo kakva su bila i druga udruženja u Jugoslaviji: djelila su sudbinu novinarstva. Međutim, ono je od 1910. godine imalo i sasvim drugačijih trenutaka i razdoblja u svom radu, i gorih i boljih, i mi se posljednjih godina ozbiljno trudimo da mu vratimo ugled i dignitet. Za razliku od kolege Bogavca, mislim da je to pravi put, a ne da je „dobro znana prevara“ da bi ono opstalo i preživilo. Uostalom zbog toga, za razliku od sredine u kojoj živi kolega Bogavac, samostalni novinarski sindikat je osnovan u suradnji s Društvom novinara, a ne bez njega i protiv njega. Posebna radna grupa koju je vodio kolega Živko Gruden pripremala je zbor duže od dva mjeseca i prikupila sve inicijative i iskustva za osnivanje nezavisnih novinarskih sindikata i profesionalnih novinarskih udruženja (Ne-
no izjašnjavali za osnivanje nezavisnog sindikata (Radio Zagreb, TV Zagreb, „Večernji list“, itd.) donašajući odluku da prestaju plaćati članarinu dosadašnjem sindikatu, već se sredstva izdvajaju na poseban račun. Zboru su prisustvovali predstavnici republičkih udruženja, Nezavisnog društva novinara iz Movog Sada, Jugoslovenskog udruženja katoličkih novinara i kolega Jovan Okanović kojeg je Savez novinara Danske, čiji je član, o svom trošku poslao na naš Zbor da nam prenese njihova sindikalna iskustva.
Na osnovu rasprave u kojoj je sudjelovalo tridesetak kolega i kolegica, koji su najčešće prenosili stavove i zaključke svojih aktiva, osnovna prihvaćena opredeljenja o transformaciji Društvo novinara Hrvatske su slijedeća:
e depolitizacija profesionalne organizacije;
60 istupanje iz kolektivnog članstva Socijalističkog saveza;
svim novinarima Srbije i Jugoslavije“. Taj pisani materijal u kojem ima dosta opredeljenja za koja se zalaže i naše društvo, predao sam rukovodiocu radne grupe za pripremu Zbora Živku Grudenu. Usmeno sam kolegu Bogavca pozvao na Zbor, a kasnije mu je upućen i pismeni poziv s pripremljenim materijalima. Odbijanje „poziva, diskvalifikaciju i izricanje suda o skupu kojem nije prisustvovao, niti je informiran o njemu — ne bih želio komentirati. U dokumentu koji mi je predao predviđeno je i „ustanovljavanje novinarske nagrade za smelost i etiku“. Ako bude ustanovljena uvjeren sam da će većina od 500 sudionika Zbora novinara Hrvatske podržati moj prijedlog da je kolega Dušan Bogavac prvi dobije. Otvorenim pismom i sadržajem to je apsolutno zaslu-
žioO. ' Drago FLEGO predsjednik Društva novinara Hrvatske
BrOOOKD MKD, K-"B Vip: TINGINAKOBVGZPS BIBER: Ep airO OT SPOR AlGiriaN ai nr Edi MD EA CIGUREFig OWN VNPTEI RAP RUSKI iS REGE ani „MOJ DRUG BEZ PLATE“ („BORBA“, 26. FEBRU-
„KLEVETE KROZ DIM-
NU ZAVESU“ („BORBA“,
27. FEBRUAR)
Rečnik
jednog ministra Zahvaljujem se Uredništvu
„BORBE“ što je 27. februara na
drugoj strani svoga lista, u rubrici|natljivog pančevačkog novinara Vitomir Sudarski se nije oglašavao | sa sednice i time se ponosim, ali : „Pisma čitalaca“ objavilo sledeće| Vitomira Sudarskog. Međutim, iz sa rečju, makar i usmeno izgovo- | sam i jedan od nagrađenih zlat- rovi sada pušu. Tonči JAKŠIĆ „komplimente“ koje je Ministar za A šta da kažem o gospođi Vinki Seli
kulturu SR Srbije uputio Aleksandru Petroviću: „patološka fiksacija“, „sumanuta rečenica“, „manijakalno javno istupanje“.
Dozvolite da Vaše čitaoce još obavestim, da bi stekli potpunu sliku o meni, da sam, pravosnažnom presudom Vrhovnog suda Hrvatske, broj KI-392-69 od 7 svibnja 1970, proglašen čovekom sa bolesnom maštom, dakle, mentalno bolesnim čovekom.
Današnji Ministar za kulturu Srbije, dao je, na stranicama Vašega lista, i to 1990. godine, nove ar-.
gumente u prilog ove sudske pre- |nije glavnih i odgovornih uredni- nja unepovrat prošla. nje i strah kod nedovoljno upu- } ČUI i
SER OLI doneta 1970, u vreme | ka, „Pančevca“, pa Velibor Stefa- Jovan DEBELJAČKI | ćenih čitalaca. učenica VI :60Midroe ako DOME OVO :Bidh OBU SO LOVII ROE KTTRU i
„maspoka“.Aleksandar PETROVIĆ| nović poznati upravnik opovačkog novinar Aleksandar MIŠIĆ „Banović Strahinja“ | nost. Boriti se za program davao, U diskusiji, uz imena velikih Beograd| doma kulture, itd.), dok su drugi Beograd novinar Beograd | ratije, a kriti svoj identitet, tobože noVa hrvatskog naroda od Tomi
AS)
Svedok „gadnih vremena“
U pismu Jelene Hinić objavljenom u listu „Borba“, imenovana iznosi iscrpnu biografiju prepoz-
samo njoj znanih razloga, u pismu nije naznačila i ime druga čiju biografiju, čak i sa dodeljenim ordenjem, dobro poznaje. Ja, ću, međutim, da budem slobodan da toj, inače izvanrednoj biografiji, dodam i sledeće:
Novinar Vitomir Sudarski je, posle početnih kolebanja, postao jedan od „doslednih” boraca protiv „vojvođanskih liberala“. Znani i neznani prečanski intelektualci, uglavnom oni, plaćali su svoje pravo na reč i drugačije mišljenje takođe ostajenjem bez plata (Radiša Ilić jedan od prvih urednika, tač-
završavali po zatvorima. U to vreme, zarad sopstvenog ugleda, i napredovanja, naravno
renom, da i ti ljudi imaju, do tada, uglavnom „besprekorne biografije”. Naprotiv, i piscu ovih redova, umeo je da poruči da su nastala „teška vremena“ i da se u njima „ništa ne može“.
Inače i ja se lično, jer sam i sam kao „vojvođanski liberal“ iskusio sve „blagodeti“ partijske države, progonima i sudskim maltretiranjima, slažem sa porukom Jelene Hinić da je „gadno i ružno“ što je, inače dobar i iskusan novinar, oOstao bez posla jer sam, do ovog saznanja i sam verovao, da su „naša vremena“ — progona i maltretira-
4
ki“), uspeh koji zahteva savršenu psiho-fizičku kondiciju, besprekorno zdravlje, izuzetnu odgovornost i savesnost, ja odbijam da prihvatim da je neko proglasi za
DEMANTI NOVINSKOG
% :
Nisam napao ni „zelene“ niti „Borbu“ na sednici Saveta za zaštitu i unapređivanje čovekove sredine SK SSRNJ, kako to piše u izveštaju pod naslovom „Napad na "zelene i ”Borbu“, objavljenom u „Večernjim novostima“ 27. februara. Istina je da sam pohvalio uvođenje „zelene strane“ u „Borbi“, zasad jedine u jednom dnevnom listu kod nas, ali sam zamerio prisutnima što ne pišu u toj rubrici. Rekao sam da su taj prazan prostor počeli da koriste pojedinci iz „stranke zelenih“, iznoseći u svojim člancima poluistince i ncistine. O tome sam i sam pisao u tri navrata u „Borbi“.
Jesam penzionisani novinar „Politike“, kako piše u izveštaju
nom plaketom Saveta za zaštitu i unapređivanje čovekove sredine SK SSRNJ kao novinar koji više od 20 godina piše o ovoj problematici. Pisac sam i dve popularne knjižice o nuklearnoj energiji u službi čoveka. Odbijam, dakle, da sam napao „Borbu“ i „zelene“, jer takva besmislica ničemu ne vodi i nikad mi nije mogla ni pasti na pamet. Ali, ostajem pri tome da su pojedinci iz stranke zelenih koristili „zelenu stranu“ za svoje politikantske ciljeve, šireći uznemire-
Strah i pomama reči
Kad probirljivi čitalac pročita ovih dana šta je o Josipu Brozu i Edvardu Kardelju zapisao dr Dragoljub Jovanović, univerzitetski profesor
Totalitarni sistem, u principu,
si rekao, nego šta si uradio. 1 još važnije.
neguje kult reči. Važnije je, dakle, šta : ko je šta rekao. Mogao si biti
mah na dalje preglede, nego zadržava rezultate četiri meseca! U svakoj normalnoj zemlji, gde postoji ma i jedan jedini pismeni čovek, a ne u „pravnoj državi“, „gde
IZVEŠTAJA
· Miodrag Veličković
janskog filma: „Zatvoreni porodični krug“!
Neda BABIĆ
Zemun
Nisam napao „Borbu“
Volim da slušam radio
Poštovani druže (gospodine) uredniče, redovna sam čitateljka „Bor-
be“, iako imam tek 13 i po godina.
„Borbu“ sam zavolela pored rodite-
lja koji je redovno kupuju. Najviše volim nedeljno izdanje, jer tada, ı. imam vremena da je celu, polako, pročitam.
Nemam primedbe na sadašnji izgled „Borbe“, ali imam jednu sugestiju. Naime, primetila sam da ne objavljujete programe radio stanica, što mi nedostaje jer jako volim da slušam radio. Prema tome, volela bih kada bi mogli da napravite malo prostora i za radio programe.
Dragan Belić
kasne u procesima demontaže maršalskog kulta, opet nemaju sreće sa rečima. Jer, reči im nemaju mere, niti su valjano utemeljene u celovito i odmereno kazivanje. )
ideje HDZ.
Batali prošlost — rekoh u sebi. Ali se sjetih koga su oni zaboravili, jer misle da taj pripada Zvonimiru i njegovoj seljačkoj stranci, a taj je karizmatička ličnost, koja još živi i
„| opominje, bez obzira što nije volio
komuniste: veliki sin hrvatskog naroda Stjepan Radić. Još daleke 1918. godine u hrvatskom Saboru kaže: „Tko zaboravi svoju prošlost, kažemo da je poremetio pameću“. Referat mg. Nevena Jurice, potModa HDZ, bio je, po mom
išljenju, dosta korektan u okviru programa. Na mornente sam pomislio da je zaista neopravdano podmetanje uvreda po skoro svim jugoslovenskim listovima na račun te stranke. Međutim, detaljnijom analizom o pojedinim pitanjima samobitnosti iseljeništva, historijskih asocijacija, nacionalnog identiteta, ugroženosti hrvatskog, naroda itd., itd. došlo bi se ipak do
! stvarnog asocijativnog, naboja, koji je kumovao diskusijama koje su doista odudarale od programa i imale jake nacionalističke prizvuke. ;
„Gospođe i gospodo, evo pozdrava iz Siska!” A u ime koga? Zar taj radnički grad nije uvijek u znak dobrodošlice braći, prijateljima i gostima pružao drugarsku ruku, a i gordo je zvučalo prije rata, za vrijeme rata i u doba izgradnje — „drugarice i drugovi“. Novi vjet-
\iz Čazme, predstavniku HDZ?
AFDOKRIZAM
Blago.onima koji imaju budućnost iza sebe!
že, ilegalno osnivanje ogranka HDZ u Čazmi. Svaka čast Čazmancima, oni su u radničkom pokretu prednjačili i u ilegalnom radu, a i u borbi na ovom području
da ih ova sadašnja nedemokratska
K| struktura ne uništi, mislim da je
apsurd.
O ostalim diskutantima da i ne govorim. Režija je pripremila veliki pljesak na svaki spomen OVOg „napaćenog“ hrvatskog naroda. Pod milim bogom kao da smo sami, ili sve treba biti čisto, pročišćeno do zadnjeg stranog tijela na našoj svetoj zemlji. Trebaju biti sve popunjene praznine: otoci, kamenjare, polja, šume i sve u znaku samobitnosti, i to svaki pedalj naše lijepe domovine. Kompozitor Srbin Josif Runjanin i pjesnik Hrvat Antun Mihanović, nisu ni slutili
Ona je obrazlagala svoje, kako ka-
uvijek goli
Čim je SKJ počeo da gubi aun. ritet a time i vlast, povampirli s se svi u ratu poraženi ali nikadi uništeni neprijatelji naroda: četi. ci, ustaše, belogardejci, rupnikowi i svi ostali. Najbolji primjer zal bio je poslijednji sabor HDZ pi rukovodstvom dr Franje Tudđma. na u sali V. Lisinski u Zagrebu,
Sedamdesetih godina jednu hp vorku sa sličnim rekvizitima i sli. mu po idejama u Podravskoj Sali. ni Krleža je nazvao „Povorkom mrtvaca“. Ja mislim da bi skup HDZ u sali V. Lisinski trebalo ni zvati BAL VAMPIRA.
Ono malo što nam je prikazali televizija bilo je dosta da se steknt takav dojam. Kakvi rekviziti, kak" va ikonografija, kakve aveti prmšlosti? Ničeg, nije bilo što bi pod. sjećalo na sadašnjost, još manje ni budućnost. Sve je bilo u znaku prošlosti — krvave. Čovjek je In bao da na trenutak zatvori di pred slikom na TV ekranu, pa di pred sobom vidi, ne dvoranu li sinski, već Jasenovac, Gradiški, Jadovno, Glinu i druge logore umijesto kakofonije čuje zvuk ti cila na kojemu se bruse ustašt kame.
Vampiri ostaju vampiri pa m kar se odijevali i u najdemokral skije ruho, uvijek ostaju goli.
« otok Bn
Jože Petelin
Imamo mi svi zašto da se kajč mo, kao sveti Jere kamenom 01 ljuštimo svoje grudi i ta kršćaniki pokora je bolja, nego da kažem! „oprosti im bože, jer ne znaju #0 čine“. Ali ovog puta je razapeta ji
lava, Domagoja, Gaja, Štrosmajć ra, bana Jelačića itd. ne znam M kojem kriteriju, ubačeno je i im narodnog heroja Venćeslava ljevca, koga Hrvati i Srbi veom poštuju radi njegovog izuzeim) doprinosa u NOB, širenja bratst i jedinstva, naročito na podruć Kordđuna, Banije, Zagreba i 10 U mnogim selima u Hrvatskoj,? području njegovog ratovanja, mi te ne ga smatraju svecem, k0j! je vratio vjeru u čovjeka. U
kontekstu sjetih se: nema Tita.
Kao Hrvat, digao sam se na osnivačkoj skupštini HDZ, MP
NI 2 „. S. O . a. >
—= = m '' = ==<—~
————
najcrnji lopov i karijerista, laktaš i muvator, ali si sve to mogao prekriti udvoričkim rečima. Bilo je važno ne reći ništa OM protiv vlasti, Pie kar radio protiv države koja ti je vlast dala. Na kraju, niši morao Pita ajično kao u prilikama kad se borbeni komunizam pretvara u žestoki raditi, ali si mogao biti Pe O OBA koj Oe PO antikomunizam. Princip izvrnute rukavice i ovde otkriva drugo lice DO POP 25 ova e O OBOO, TO 1 jedne te iste stvarnosti, a koja bi, i u jednoj i u drugoj prilici, po shvata1 Ljudi koji su, u ovih pedesetak godina, upravo zbog reči, dopadali ”JJU njenih POLOVA OB A Ee Prava Pena May Pri TOA zatvora, izgleda da su u tamnicama prošli fantastičnu školu odmere- naravno, RODS i: ije aa Š 28 u e _ tta naličje, budući da je beznosti. Doduše, dosta surovu za civilizacijske standarde, ali veoma in- ličnost, u oba slučaja, dominantna odreanl!ca.
spirativnu za razumevanje straha od reči. Hoćemo reći da su seonitog „Hteli ne hteli, ovakvi memoaristi se ukazuju kao bezlični svedoci straha u potpunosti oslobodili, i utoliko vladaju pravom merom stvari koji tek draže maštu radoznalih čitalaca. Kad mine to draškanje pikankad barataju ocenama istorijskih tokova i ulozi ličnosti u njima. Budu- terijama, ostaje samo praznina koja podgrejava buduću čitalačku ravći da straha nemaju, a zatvor ih je proverio u pra vdoljublju, oni sa la- nodušnost. Skutonoše koje su se osmelile da jednom prozbore nešto u koćom jezde kroz tamne i guste istine o nekadašnjem kultu. životu, potonuće u sivilo iz koga su za trenutak provirile.
Ovi drugi, pak, kao skutonoše koje bi da se okoriste čarima demok-
i vođa levih srpskih zemljoradnika, predratni sužanj u Aleksandrovim kazamatima, a posleratni Brozov zatočenik u Sremskoj Mitrovici, biće prilično iznenađen. Gotovo isto toliko koliko i kad je pročitao Đilasovu knjigu „Druženje s Titom“...
Hoćemo reći, zapravo, da ljudi koji su tamnovali u posleratnim jugoslovenskim tamnicama ne deluju osvetoljubivo, niti su skloni onoj vrsti zajedljivosti koja je danas tako omiljena među nekadašnjim „Titovim saborcima“. Oni koji su podvijenog repa ćutali uz skute autoritarne vlasti, danas su spremni da protagonistu takvog vladanja vide isključivo kao samodršca i čoveka sklonog zlopamčćenju, previđajući da su i sami, svojom odaničkom voljom i slepom poslušnošću, veoma doprineli stvaranju dotičnog kulta. Jednom rečju, kad danas „saborci“, u ime demokratije, demistifikuju svog nekadašnjeg idola, oni samo pokazuju svoju kukavičku prirodu... |
Gornji sudovi, naravno, deluju grubo i pomalo pojednostavljeno. Ali
prstom na bistu Titovu i reka? . „Gledam cijelo vrijeme u nje U svom referatu niste ni spomeı li najvećeg sina hrvatskog ni!" , jugoslavenskih naroda da nije bilo njega, ne bi Hrvatske, ni Jugoslavije“. [ Začuđujući mlaki pljesak % ruku u prepunoj sali i čujem nične riječi „Ma nemoj“. 0 Odlazim demonstrativno 51 off nivačke skupštine HDZ 54 br Srbinom Đukom, u nadi da. ona moja prava braća Hrva
koliko će njihova zajednička hrvatska himna „Lijepa naša” biti paravan za mnoge mešetare naš doba. Čistu „Lijepu našu“ bez sli nog tijela, a u samoj Moslavini i obljižnjoj Slavoniji je 16 narodnosti, a Kordun, Lika, Banija, Dalmacija, Istra, stoljećima je isprepletana i sažimana nacionalnim subjektima hrvatskog i srpskog naroda. Krivnja je, priznajem u meni što sam u diskusijama slušao prizvuke prošlosti od prije rata: Sudeti, Banat, Rurska oblast, Austri-
U stvari, i na ovom primeru otkriva se davno uočeni fenomen, nešto
bilo ni!
i stvarnost je često takva, što opet, dobrim delom, imamo da zahvali- ratije, i dalje se moraju osećati nelagodno. Nekadašnji strah od reči sa- — | čitalac se sa lakoćom vraća pravoj istorijskoj prozi, koja je|ja, Polj | kreno shvatiti. 1
mo „saborcima”: o vlast su se, i oni sami, valjano očešali. ] to najdirek- da se pretvorio u bujicu koja, ispod otkrivanja izvesnih istina, nudi br- strah od reči, jer uvažava odgovornost pred TON BEO, kurtvarii sapat o e Evropa. A za vri- | vam Mil
tnije: rečima. bljivost kao memoarski princip. Iznova ustrašeni, ovoga puta da ne za- Slobodana Jovanovića o Nikoli Pašiću. Srbije, velike Hrvat pe e akademski i , , Bugarskog
„Svoje mesto u našem sistemu informisanji
e ja „Borba” treba još više da potvrđuje svakodnevnim an. gažovanjem na bitnim pitanjima radničke klase ı
Uređuje redakcijski kolegi kovodilac OOUR 347-136. Dnevna redakcija (DESK) 347-027. Jugosi Borba 336-381. Sekretar redakcije 338-740. Poslovni centar 333-532. Odeljenje
: Zajednička redakcija: Trg Marksa i 7. Važniji telefoni: centrala 334-531. Glavni i odgovorni | Slavija 346-i43. Svet 347-345. Stvaralaštvo 34-351. Sport 346-236. Dopisna Č;Gpoša 330 OD. Va! 7 retplate 335-246. Stenografi 332-971. Teleks 11104, 11410, 11408. Rukopisi ga ae ana
Prvi broj „Borbe“ izaša vi bu, 1" j ” o je u Zagre : Data 1922. U NO ratu „Borba“ tazi u (i; u od 19. oktobra do 27. novembra 1941,
radnog čovjeka” ju. Pretplata u zemlji za jedan mesec 96,30, tri meseca 288,90, šest meseci 577,80, za godinu dana 1.155,60 dinara. Pretplata za inostranstvo za jed ov TITO tri meseca 577,80, šest meseci 1.155,60, godinu dana 2.311,20 dinara. Avionska poštarina plaća se posebno. račun za pretplatu u zemlji Poo 60801-603.79, „Ear 1032 go d od 1. oktobra 1942. do 27. feb ba“ OOUR „Borba“. Broj deviznog računa je 60811-620-101-277310-00799 Beobanka, Beograd. Izdaje i štampa Radna organizacija „Borba“. Uredništvo, administra- ; 15. novembra 1944. „Borba“ nast? ju
lizlaženje u Beo :
| gradu, a od 23, marta 1
O Od 1. januara 1988. „Borba“ se eogradu kao jedinstveno izdanjče-
nom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Orde: šta
Predsednik Republike odlikovao je „Borbu” Orde- cija i štamparija „Borba“, Trg Marksa i Engelsa 7. Poštanski fah 592. . pwom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. :
= e =". = e. = = _____ ___ _______ _________ _________________________Č- -—- — - _—- ---- H---—-—L.C- —— i LL O O OL SA ON OR E O O MU 1 SAO a E o === <ee=== ==: S - II er: TH To ii. IZ SSS— —