Борба, 26. 03. 1990., стр. 2
KAD NAUKA OKRENE ĆURAK NAOPAKO
Prof. dr Nikoletina Bursać
Zar je sve, litičkoj p i
Mislili smo da je vrijeme nepismenog i direktivnog Nikoletine Bursaća odavno za nama. Prevarili smo se. On i dalje živi duboko u našam mentalitetu, pa čak i kada ima diplomu doktora nauka.
Kako, inače, objasniti da su naši brojni naučni radnici koliko do juče izdašno hvalili i socijalizam i samoupravljanje, a potom preko noći okrenuli ćurak naopako. Šta se to dešava s naučnim uvjerenjem i dostojanstvom nauke? Zar je sve, pa i globalne koncepte razvoja društva, moguće podrediti tekućoj političkoj praksi?
Pogledajmo samo brojne radove tih teoretičara — od juče i danas. Mnogo toga se odvijalo po receptu: uvodimo tržište, a ono ne priznaje ni socijalizam, ni samoupravljanje. U davna vremena reče neko odozgo Nikoletini Bursaću: „Nema boga“. I jedno ga vrije-
me nije bilo. Sada su bogovi i svetitelji ponovo među nama. Novi, pismeni, Nikoletina sve to objašnjava i baca drvlje i kamenje na svog prethodnika, i to u ime progresa i raskida sa prošlošću. A kontinuitet ostaje jedino u načinu na koji on to čini.
Samoupravljanje je sada pod hipotekom našeg velikog grijeha. Niko više ne želi da kaže ili napiše da izvorno, a na birokratizovano, samoupravljanje nije protivrječno: ni tržištu, ni demokratiji, ni slobodi ličnosti. Naprotiv, govorili smo da obezbjeđuje ispoljavanje stvaralačkih mogućnosti svakog pojedinačno. Da li je i to bila jedna od naših zabluda, ili su naši vrli trgovci ideologijama i ovom prilikom pokazali: da suštinu samoupravljanja nikada i nijesu shvatili niti su vjerovali u njega. Zato oni sada, um-
i globalne koncepte razvoja društva, moguće podrediti tekućoj po-
jesto naučnog pristupa sagledavanju prakse i nuđenje perspektive razvoja našeg društva, sa govornica, preko novina i časopisa, nude istrošene fraze, psovke i poluistine o vremenu koje je za nama, i to bez trunke mjere i istorijske odgovornosti, sve stavljaju na lomaču. I to u ime nove ideologije. Obrušili su se na prošlost valjda zato da bi ućarili u ovom nestabilnom vremenu. Pri tome zaboravljaju da će sam narod uspostaviti pravi odnos prema svojoj prošlosti — promašajima i greškama, ali i vremenu entuzijazma bez premca i uzletima na koje nemamo razloga da ne budemo ponosni. Ovo je vrijeme izazova za nauku koja promišlja o budućnosti. Previše je onih čija je opsesija prošlost. Radovan VUKOVIĆ Zemun
„ZA JUGOSLAVIJU — KAKO DO NOVOG USTAVA“
Budimo realni i tolerantni
USTAVOTVORNA SAGLASNOST ZA „NOVI USTAV JUGOSLAVIJE“ JE U REPUBLIKAMA 1 POKRAJINAMA.
Možemo li doprineti tolerantnom dijalogu O OČUVANJU JUGOSLOVENSKE DRŽAVE KAO PARLAMENTARNE FEDERATIVNE REPUBLIKE?
Da li će dijalog o „smislu Federacije“ biti razumniji ako prihvatimo sledeća polazišta:
— da „novi Ustav” Federacije treba da obezbedi preokret iz stanja „partijske države“ „države narodne demokratije” „diktature proletarijata“ i „integralnog samoupravljanja” u „CIVILNO DRUŠTVO UZ PRAVNU SOCIJALNU DRŽAVU“ I STANJE „PRIORITETA CIVILIZACIJSKIH VREDNOSTI GRAĐANSKOG DRUŠTVA“ uz punu garanciju nacionalne ravnopravnosti i brigu za socijalnu sigurnost građana;
— da Ustav Federacije utvrdi osnovne funkcije koje pripadaju ili su prenete Federaciji: na primer,
Poziv zelenima u Jugoslaviji
Poziv za Berlin za ekološki
svesnu omladinu Evrope na „Dan prirodne sredine“ 5. juna 1990. godine pod motom „Zajednička Evropa — zajednička prirodna sredina“. Omladinske i učeničke grupe koje su razvijale delotvorne i primerne mere za našu zajedničku prirodnu sredinu, ili su ih planirale — eventualo sa evropskim partnerima — ovim se pozivaju da se jave.
Obavestite nas ukratko o Vašim aktivnostima za bolju prirodnu sredinu, na Istoku i Zapadu, u celoj Evropi.
ODBRANU ZEMLJE, MEĐUNARODNE ODNOSE...
Prihvatajući da za zakone koje donosi „federalni parlament” iz ove oblasti, odgovara i ODGOVORNO IH SPROVODI FEDERACIJA kroz sistem zakonodavne, izvršne i sudske vlasti potrebno je:
— da se stvore pretpostavke da se i pitanja koja nameće ekonomski i tehnološki razvoj, zaštita zdravlja, životne okoline — mogu regulisati „osnovama zakona“ na bazi punog konsenzusa i podeljene odgovornosti za izvršenje tih zakona — prihvatajući da ovakva pitanja ne može rešavati samo „savezna država“;
— da se primeni NAČELO PREDSTAVLJANJA GRAĐANA I FEDERALNIH JEDINICA U FEDERACIJI; — da prihvatimo kao činjenicu da su nam REPUBLIKE D VE, u ustavnom uređenju, ali i da u tim okvirima potenciramo izražavanje suverenosti građana;
— da shvatimo mogućnost sa-
Četiri do šest predstavnika svake grupe sa najzanimljivijim predlozima, odnosno aktivnostima, biće pozvana na jedan zajednički forum u Rajhstagu u Berlinu.
Predstavite sebe: Vi ste delegati za Prvi evropski omladinski savet o prirodnoj sredini! Koje mere i koje programe možete poneti sa sobom?
Ovo je šansa da se u Rajhstagu diskutuje sa mladima iz mnogih zemalja o zaštiti okoline i prirodne sredine. Potom će se u srcu Berlina preduzeti plakatiranje na stubovima kao znak unapređenja zaštite.
Za u Berlin pozvane delegacije
moopredeljenja naroda do otcepljenja; — da prihvatimo i ZAHTEV ZA KONFEDERACIJOM kao LEGITIMAN da se o njemu tolerantno diskutuje.
SMATRAMO DA JUGOSLAVIJA U EVROPU MORA uneti, bar zasad, CELOKUPNOST DRŽAVNE TERITORIJE“ PRIZNATE U MEĐUNARODNIM OKRVIRIMA.
Doprinesimo da ustavotvorni proces koji može potrajati PRENESEMO IZ SENKI „GRAĐANSKOG SUKOBA“ U „USTAVOTVORNE SKUPŠTINE“, demokratski i legitimno „izabrane skupštine“ bez predstavljanja ljudi u njima „u posebnom političkom veću i statusu“ i „posebnom radničkom veću i statusu”.
Obezbedimo ustavotvornoj skupštini (skupštinama) i mišljenja građana kroz REFERENDUME. ODBOR ZA PRIPREMU XIII KONGRESA SSOJ
Savezno ministarstvo za prirodnu okolinu preuzeće troškove (putovanja, noćenja, boravka).
EVROPA — PARTNER ZA PRIRODNU SREDINU
Požaljite nam kratak izveštnj o Vašim ekološkim merama i planovima, sa imenima, adresama i godinama starosti pojedinačnih članova delegacije (4—6 osoba, starosti 16—23 godine), do 17. aprila 1990. godine na:
Umweltschutzministerium,
Ref. Offentlichkeitsarbeit
„Tag der Umwelt“, Postfach 12 06 29
5300 Bonn 1
BORCI PORUČUJU
Zaustavite razbijače domovine
Na izbormoj skupštini Opštinskog Odbora SUBNOR-a Gračanice, borci su najoštrije osudili narastajuću euforiju nacionalizma, šovinizma i antikomunizma, a koju podstrekavaju nacionalne vođe i vođice, koji ne biraju riječi mržnje prema svemu što je socijalističko, pa i prema socijalističkoj revoluciji i NOR-u, a u toj hajci obilato koriste u ratu poražene
snage i otpadnike naše revolucije.
Borci ovog kraja energično zahtijevaju, da se putem pravne države, stane na kraj necivilozovanom fašisoidnom ponašanju proustaških i pročetničkih aveti koje na otvorenoj sceni pred očima čitave Jugoslavije skrnave sve što je socijalističko, pa i zastavu i lik druga Tita.
Poručujemo svim rušiocima
AVNOJEVSKE Jugoslavije, da će narod ovog kraja, zabratimljen kao i do sada znati braniti i odbraniti tekovine naše revolucije, što je jedina garancija za miran i spokojan život svih građana u jedinstvenoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
OPŠTINSKI ODBOR SUBNOR-a Gračanica
„Borba“ Pisma čitalaca 11.000 Beograd Trg Marksa
i Engelsa 7.
„MOJ DRUG BEZ PLATE“ („BORBA“, 26. februar)
Duboko smo ganuti
Na početku treba reći da je uplakana, verna Jelena Hinić, niko drugi do Jelena Sudarski, a njen drug Vitomir Sudarski, doskora direktor „Komunista“. Laž je
BORBA, ponedeljak 26. mart
BA“ 16. marta)
odbaciti sve pokušaje
propisani protokolom o. demokratije, dražesnog li ta“!
Tekstom-reagovanjem u stilu prezrivog, odmahnuća rukom tamo neki postavlja neumjesna pitanja i izaziva na svađu — dr Ciril Ribičič je, suprotno starim dobrim običajima morala i nesputane pameti, prezentovao na ovim prostorima dobro znani metod po kojem je sve podobno i prihvatljivo, sem „bobu reći bob“, iliti da su „svjetla odavno popgašena“ i, aktuelnim politokratsko-politikanskim jezi-
„uvrede“ i „izazove na svađu“ ; nenapadanju... Dražesne |j
„evropskog kvaliteta živo.
da platu ne prima. Prima, nažalost, već više meseci i to onu funkcionersku, ne-
zasluženu, po koeficijentu
Ganulo nas je pismo Jelene Hinić, objavljeno u Borbi od 26. februara. I tada kada rešismo da organizujemo prikupljanje dobrovoljnih priloga, da spašavamo druga bez plate, setismo se jednog našeg ranijeg „druga“ Srbina stradalnika, čije ime nećemo navesti, ali će se on sam prepoznati. Taj prvi Srbin je u mnogo čemu sličan ovom drugom. Naime, negde sedamdesete došao u Beograd iz Kninske krajine i zaposlio se u „Komunistu“, sa pričom da je pobegao pred divljanjem hrvatskih maspokovaca. Sa završenom učiteljskom školom, dobio je radno mesto, a bogami ubrzo i stan preko puta hotela „Jugoslavija“.
U međuvremenu mu je žena rodila dve kćerke (neka su mu žive i zdrave) i završila višu pedagošku školu. Tada je tražio prijem kod tadašnjeg gradonačelnika Beograda Branka Pešića, i ispričao mu sledeću priču:
„Druže predsedniče, ja sam taj i taj, Srbin iz Hrvatske, pobegao sa rodne grude, jer su mi hrvatski maspokovci kazali da nisu dužni da me hrane i daju posao kao Srbinu. Ja sam došao u moju majku Srbiju, radim sa malom platom i opet gladujem. Žena mi ne radi. Stanujem kao podstanar,“
Branko, emotivan kakav je bio, pozva jednog resornog načelnika i naredi: „Hoću u roku od nedelju dana da me obavestiš, da si pomogao toj i.toj drugarici i da se zaposli“. Tako žena ovog vrlog Srbina
dobi mesto nastavnice u najboljoj
školi u Beogradu.
Kada je to obavio, u međuvremenu završio fakultet, otišao je kod tadašnjeg saveznog sekretara za unutrašnje poslove Franje Herljevića i rekao: „Znate, druže Herljeviću, mene u „Komunistu“ proganjaju kao Hrvata i ja bih...“
Herljević naredi i ovoj vrli, malo Srbin malo Hrvat, poče da radi u Saveznom SUP-u. Bogami je tamo postao i partijski funkcioner. Priča ide i dalje. Tada je u opštini Šibenik ispričao sledeću priču, a njemu se kao SUPOVCU moralo verovati: „Znate, drugovi, ja sam vaše gore list. U Srbiji sam, znate, ali sam tamo bio stalno na meti, pa ni moje ćerke nisu sigurne. Ja bih, ako može...“ Ovi mu dodeliše plac na najlepšem mestu, te ovaj vrli Srbin, Hrvat i ko zna šta je još bio, napravi vilu sa ogromnim lokalom u prizemlju. Tako je žaleći se Srbiji na Hrvatsku, a Hrvatskoj na Srbiju ućario sve što je mogao.
Ovo iskustvo nas pouči da se više udubimo u sudbinu „MOGA DRUGA BEZ PLATE“, o kome pi-
še Jelena Hinić. Na početku treba )
reći da je uplakana, verna Jelena Hinić, niko drugi do JELENA SUDARSKI, a njen drug VITOMIR SUDARSKI, doskora direktor „Komunista“. Iz dopisa Jelene vidi se da je njen drug bio 34 godine funkcioner, dakako plaćeni, a kakve su plate, privilegije funkcionera bile to je bar poznato, suviše dobro da bi se nad njihovom sudbinom plakalo. Jelena je nabrojala sve njegove funkcije, ali nije čitao-
ce upoznala da li je njen Vitomir na bilo koji od ovih silnih funkcija došao javnim konkursom. Na koji način se kod autonomaša u Vojvodini napredovalo i išlo sa funkcije na funkciju, to je bar svima poznato. Kao generalni sekretar Predsedništva CK SKJ, „naređuje“ rukovodstvu „Komunista“ da za sekretara redakcije primi njegovu suprugu Jelenu Sudarski, koja je nastavnica ruskog jezika sa višom školom.
Pošto je pobrojala njegove funkcije, njegova žena navodi i šta je radio njen suprug. O tome je ju-
oslovenska štampa naširoko pisaa, mi ćemo samo o nekom sitnicama. a) „Radio je na realizaciji odlu-
— Kako je to radio o tome je pisao u „Dugi“ pukovnik Milomir Stamenković, član izdavačog saveta „Komunista“, koji argumentovano dokazuje da su za vreme direktorovanja Sudarskog ispisane najtamnije stranice u istoriji „Komunista“. — Kratio je izbacivao sve tekstove koji su govorili o potrebi većeg jedinstva i zajedništva u Srbiji, pa u tu svrhu i govori naših najistaknutijih rukovodilaca.
b) „U vreme najžešće ekonomske krize se borio“.
Za koga i za šta se borio?
— Po dolasku u „Komunist“, kupio je za sebe najluksuznija kola, za vozača doveo svog rođaka, svoju suprugu unapredio od administrativca, novinara saradnika u časopisu „APS“, i svoju kćerku koja nije uspela da završi fakultet zaposli na televiziji Beograd, svoga sina koji takođe nije uspeo da završi započete studije zaposlio preko Tadijina (koji sada leži u zatvoru zbog kriminala) u Saveznom SUP-u.
Putovao po svetu, više od saveznog sekretara za inostrane poslove, o čemu je dokumentovano u „Mladosti“ pisao Rastko Jovetić, urednik „Komunista“ i član Samoupravne Kontrole NIRO „Komunista“. Samo na jedno putovanju po Kini i Koreji proveo je više od 20 dana, gde mu je sve bilo obzebeđeno, uz obavezne poklone i, naravno, dolarske dnevnice.
c) „Borio se za iznalaženje materijalnih sredstava za rad i egzistenciju zaposlenih u svom kolektivu, „Komunist“
Tu se tako žestoko borio da je „Komunist“ doveo do rasula i prosjačkog štapa. O tome je pisala „Osmica“, u svom poslednjem bro-
u. d) Moj drug nije lovac na divljač!“ aforizam
A ko je pravio onge grdne čeke za Kmezića po Deliblatskoj peščari za vreme dok je Sudarski bio predsednik SO Pančevo d) „Nema devizni račtin u Švajcarskoj, vilu na moru i planini“
Nećemo biti ljubopitljivi da pitamo gde drži ušteđevinu, sa silnih putovanja, na kojima mu je bilo sve plaćeno, ali ako nema vilu na moru ili planini (možda tamo i nema) što preskoči da navede seosku kuću u Tomaševiću, ili je možda u međuvremenu poklonio nekom dobrotvornom fondu.
f) „Ima fiću, ženu, decu i lep stan u Beogradu“
Neka su mi živi žena i deca koje je zaposlio u TV Beogradu i SSUP, i naravno zdravi više od onih koji su oboleli i fizički stradali od proganjanja i maltretiranja svojevremeno svemoćnog direktora.
g) „Od 1. septembra 1989. godine, po isteku mandata kao u ružnom snu, sve je zbrisano... Prazno...“ : Svemoćnom direktoru poverenje je uskratila baza. Nije mu istekao mandat već uskraćeno poverenje, koje je pre toga izigrao mnogo puta.
Jer, sa njegovim nezakonitostima nisu mogli izaći na kraju ni savezni pravobranilac samoupravljanja, ni inspekcije, ni sudovi.
Laž je da platu ne prima. Prima, nažalost, već više meseci i to onu funkcionersku, nezasluženu po koeficijentu, ali platu, niti bilo kakvu drugu nadoknadu još ne primi Jelena Žunić, bivša radnica „Komunista“, koju je nezakonito oterao sa posla pre četiri godine i za koju je odbio da izvrši sudsko rešenje da je vrati na posao, o čemu je pored ostalih i „Borba“ pisala u dva navrata.
I na kraju, Jelena zaključuje:
h) „Moj drug ima krštenicu u kojoj piše da je rođen. Zašto?“
Zar se to može pitati za čoveka koji je bio na svim funkcijama, koje je nabrojala? Čoveka koji je dobio sva odlikovanja, koja je dobio? Čoveka koji čitav život ništa nije morao da zna da radi samo da sluša? Čoveka koji je o državnom trošku proputovao ceo svct?
Protiv nečiste savesti, nema lije-
„ka. Noćne more su teške, naročito
ako se priviđaju oni kojima ste radili o glavi, koji su zbog vas oboleli ili već pod zemljom. Koji su ostali bez posla i sredstava za život. Bez prijatelja niste ostali jer ih niste ni imali. Oni koji su bili kraj vas, nisu vam ni bili prijatelji, već su se poslužili vašom moći i nezajažljivošću, kao i vi tuđim, da bi
ostvarili svoje ciljeve. Normalno je da vam sada okreću leđa. Savo DRAGIŠIĆ Beograd
Ne tugujte! Ako se istorija ponavlja komunisti će po-
novo (oći na vlast,
Vojkan Ristić
MALA MEDIJSKA VEŽBAONICA
U zemlji velilcih
we
režija
Dragan Belić
kom kazano, dr Ciril Ribičić milozvučno docira da a prirori valja
odbaciti sve pokušaje „vođenja javne polemike“ kao „uvrede“ i
„izazove na svađu“, koji prethodno nisu propisani protokolom o nenapadanju i scenarijem jednostranačke ili „višestranačke političke konkurencije“. Dražesne li demokratije, dražesnog li „evropskog, kvaliteta života“, ljupkog li protokola. Po „crnim slutnjama“ moje neznatnosti ta politokratsko-politikantsko-protokolarna — demokratija („vrijeđalo“ to nekoga ili ne) prilično je kumovala našem zajedničkom i svekolikom razvitku unatrag, s vrhuncem — nedemokratska promjena karaktera društvenog uređenja, a što onda znači da je „borba za vlast slobodna“?! Slobodan sam, uz pomoć Ivana Cankara i Borisa Kidriča konstatovati (prije nego neko ne „sugeriše“ stavljanje brnjica sirovom puku) da višedecenijsko jednostranačko džapanje oko viška rada prelazi u fazu višestranačkog vulgarno-levijatanskog džapanja i borbe oko vlasti kao takve, pa je u tom kontekstu od pitanja da li će se „stranke sa socijalističkim programom održati duže od nekoliko mjese-
Sada je već lakše razumeti B. K. otkako je svoj novi pseudonim (Eros gnjide) stavio u naslov teksta koji ilustruje njegova kritičarska uniforma (rubaška). Pisac K. je pisac sa dva lica... Elem, paskvila pod istim pseudonim-naslovom objavljena je istovremeno, u NIN-u (doduše sa datumom od nedelje) i Borbi (petak, 16. III 1990), ali sa dvadesetak uočljivih intervencija — razlika, koje stilskih, jezičkih, pravopisnih, ali i psovačkih, što je najubedljivije svedočanstvo o liku, moralu i delu stvaraoca u dve verZIJe... Šegrt K. u besprekorno odigranoj gulaš-igri, neprozvan se javlja jer je na posredan način dovedena u sumnju počast koju je doživeo. On ne samo da je član žirija za koji, po sopstvenom priznanju, nije kompetentan, već mu je igrom slučaja u tom žiriju pripala arbitrarna uloga poslednjeg presudnog glasa pri donošenju odluke. o nagradi. Otud se K. neprestano upinje da govori o kandidatima u razgovoru koji se vodi o načelnim pitanjima rada jednog žirija (na to pitanje ni Majstor nije odgovorio). K. naravno, nije shvatio poučni ton uzrečice koju je iz usmene književnosti preuzeo predsednik žirija, da sam „našao pa zašao“, ili u prevodu za neupućene „zašao, jer sam našao“. Čudno, jer bi tu vrstu pouke K. morao da razume, budući da dolazi iz usmene književnosti za koju je i stručnjak. (U toj oblasti je, naime, K. obnarodovao brojna dela za razliku od pisane književnosti.) Uzgred, proverio sam u časopisu u kojem sam uređivao dodatak „Lettre internationale“, a nikako rubriku kritike ili esejistike pa čak ni one psovačke oblasti u kojoj je K. izrazito plodan i uverio sam se. K. ne laže: on zbilja o romanu zna opšta mesta, a
1990.
strana
„NE PRIHVATAM IZAZOVE NA SVAĐU“ („BO.
\Strah od monologa
Dr Ciril Ribičič, milozvučno docira da a prirori treba „vođenja javne polemike“ kao
koji prethodno nis,
ci“(!) daleko važnije da li će se po. litokratsko-višestranačke elite uopšte više imati oko čega Gžapati i boriti, jer se žestoko (ekološki i duhovno) zagađuju i posljednji pedlji „moje domovine SFRJ“ up. rkos Jernejevom pregolemom tru. du.
Kada već pomenuh slugu Jerne. ja i njegovo pravo, moram kazatj da je više nego sramno što mu uo. či pedesete godišnjice jednostra. načkih i višestranačkih klasnih borbi u socijalističkoj Jugoslaviji (izostavljam pridjev crvena, budu. ći je od trenutka presrećnog povi. janja ispod kaudinskog jarma ka. pitala suvišan i besmisien) buržoa. zija još uvijek osporava pravo na štrajk, čak slobodniji stilski obrat, i, samo u radno-intelektualnim ge. tima spominjano, pravo da se i prema novoj državi konstituira kao klasa truda svojih ruku znoja svoga čela.
O tome i još ponečemu, npr. o mogućoj jugoslovenskoj vlastitosti, zaludno sam žeđao grešan pripovijedati. Povod bijaše više nego in. spirativan, tim pre što se i u Titog. radu „i Socijalističkoj Republici Crnoj Gori“, ubjedljivo reklamira učenje „rumunskog jezika“, pa je elementarna moralna obaveza bar znati koje to klasne figure i u ime kojih velikih ciljeva čine, a što će opet reći, zašto da se socijalisti i komunisti stide istinu zboriti, ako već nemaju od koga, dijaloški i dijalogički, dakako, i u duhu radikalne tolerancije, strah me je od monologa ma oni dolazili i s višestranačkih gora i mikrofona.
Miloš KRSTONIJEVIĆ Titograd
„EROS GNJIDE“ („BORBA“, 16. MARTA)
Dve verzije „gulaš-igre“
zna i da psuje i da preštampava u zavidnim količinama delove iz knjiga o kojima piše.
Kako me i dalje ovaj razgovor zanima isključivo sa stanovišta argumentovanog vrednovanja knji. ževnosti, ne vidim razlog da ubu. duće polemišem sa onima koji mi zavide što radim u Institutu za književnost i umetnost i tešć se (na račun književne plodnosti) uverenjem kakvim se teši K. da nisu evnusi jer su im u ustima „revolucionarni plodovi“ „masturbaci· je“ i „onanije“...
Što se moralnog lika tiče, budući da nisam psihoanalitičar, ne Vi. dim zašto bih se uzbuđivao oko naknadnih histeričnih povika ı podmetanja za razgovor o kandidatima od strane čoveka koji je poslednjeg sastanka žirija izjavljivao da nije čitao knjige jer čeka uži izbor, što ga, opijenog „moći“ i „vlašću“ žirija, nije sprečilo da obećava i poručuje preko svojih prijatelja jednom od kandidata kako će glasati upravo za njega. E, u tome je problem što nikako ne može naći alibi za svoje moralne lomove pred svojim uvaženim prljateljima... To su, konačno, ta dva lica jednog pisca.
Ne mogu reći da čak i ovako nizak polemički nivo kakav neguje K. nije: urodio plodom. Naprotiv, čovek koji se hvali shvatanjem ra da žirija kao „igranja igre“ po 50Pstvenom priznanju ubuduće ć moći da igra samo u timu koji sam izabere. Šteta, jer su timovi u koje je do sada biran (ne svojom VOljom!) cenili navijače kakav je K. u književnosti, a kakvih je uostalom sve više i na našim stadionima. K· je odigrao igru koju su mu drugi nametnuli i pokazao se kao igrač na čiju se upotrebu može računati.
Gojko TEŠIĆ Beograd
II VEK rez iu Jr iNR uB Pir: CZ ayiBP Tu NOM}: grreuini Sıprgr: rofeai Pr TErayirIRiSaC PFK i. „OBMANA VELIKOG ADVOKATA“ („BORBA“, 20.
mart)
Blago rečeno — neukus
Neposredni povod da vam se javim je ponovni napad na advokata Veljka Guberinu sa potpisom
Odgovor na postavljeno pitanje, naravno, ne mogu znati, ali mogu pouzdano potvrditi da meni još nije dosta života u Jugoslaviji. Hoću reći da mi je ovde veoma zanimljivo...
Kao bivšem filmskom kritičaru, mnogo mi je drago što mogu da uočavam sveobuhvatne principe režije velikih društvenih potresa na ovom tlu. U Jugoslaviji, na primer, mogu se režirati mitinzi, zborovi, atentati pištoljima plašljivcima, čak i masovna trovanja. Skala je veoma široka, ljudi vrlo zahvalni kao publika, a učesnici izuzetno predani. U rukama dobrih raditelja, koji su, na žalost, najčešće anonimni, stvari se mogu tako udešavati da svet ostane potpuno zapanjen retkom osobinom masovnih rediteljskih talenata u postojbini jednog Emira Kusturice. |b} li je poštovanim čitaocima dojadilo da žive u ovoj zemlji?
Naivni svet, kakvog ga je već bog dao, mogao bi pomisliti da je idea] svakog Jugoslovena da jednoga dana postane ravan Kusturici. Pri tome, na žalost ili na sreću, taj svet čak i nije daleko od istine, s obzirom na jugoslovensku strast ka uživanju u velikim, spektakularnim režijama. Uostalom, zar nije, pre Kusturice, jedan Veljko Bulajić, kao majstor spektakla najšire vrste, bio ovdašnji omiljeni medijski junak.
Konačno, šta je režija ako ne manipulacija! Sad, da li se ta manipulacija obavlja u umetničke, političke ili kakve druge svrhe, to je sporedno u zemlji velikog spektakla — bile to Sjedinjene Države ili Jugoslavija. Doduše, oni tamo, preko bare, režiraju razne stranačke i druge konvencije, a mi ovde, u najširem spektru, nizove različitih skupova: od aa i demonstracija, do „nacionalnih trovanja“ i „medijskih upada“.
Posebno priznanje, ovih dana, zaslužuje majstor režije koji je Evroviziji prosledio uzbudljivu vest Televizije Priština, potkrepljenu dramatičnim snimcima uspaničenih ljudi, o trovanju dve hiljade građana u uznemirenoj jugoslovenskoj pokrajini Kosovo. Senzacija, dakle, ravna onoj u Bopalu! :
Dotični snimci su istoga časa obigrali svet, a naknadni podaci o broju ljudi koji su se požalili na trovanje, te o njihovoj dobnoj i nacionalnoj strukturi mogli su zanimati tek znatno manji broj upornih, tj. dokonijih gledalaca. Jedan drugi, autentični majstor režije, slavni Španac Luis Bunjuel, ima za ovu priliku jednu zanimljivu ličnu priču. Kaže kako je u jednim novinama, u jednoj latinoameričkoj zemlji, pročitao vest koja ga je posebno uznemirila — da su teroristi poturili bombu u
jednoj javnoj zgradi gde je nastradalo mnogo ljudi. Vest je, kaže Bunju-|Tatjane Pavlović. el, bila kratka, ne baš osobito jasna, pa je uzaludno, narednih dana,| „Tatjana Pavlović radi u advotragao za nešto više detalja o efektima razorne eksplozije. O tome niko |katskoj kancelariji Milorada Stenije više pisao... vanovića, koji je postao član IniciBunjuel, kao stari anarhista, ima za ovakve stvari jednostavno |jativnog odbora za obnovu Narodrešenje: dozvoliti samo jedne novine u državi, a i one da budu obavez-|ne radikalne stranke tek početne da štampaju samo zvanične vesti i saopštenja (diskusije bi, odnosno |kom januara ove godine, da bi pluralizam, Bunjuel dozvolio samo u časopisima)! krajem februara na sastanku OdMudri Španac ovde preteruje, podavši se čarima građanskog mi- bora pretio štampom i potom bio ra, previđajući da upravo sam građanin uživa u uzbudnjivim društve- |izabran za predsednika. Odmah nim režijama. A tek mi, Jugosloveni, sa svojom čežnjom da budemo |posle toga on je u „Dugi“ napao pravi, evropski građani! advokata Guberinu i time naneo štetu ugledu Narodne radikalne _ 1 zašto bi, konačno, straćili tolike rediteljske talente koji su u sva-|Stranke. Dalji tok događaja poznat kom času spremni da prirede izuzetni spektakl na delikatnoj manipu-|je javnosti, pa je i „Borba“ objavila lativnoj osnovi. O takvom, izrazitom potencijalu ovih ljudi mogao bi |saopštenje da je na sastanku prošida povede računa i jedan od retkih Jugoslovena koji čini se ne sanja da |renog privremenog Glavnog odbojednoga dana bude Emir Kusturica — premijer Ante Marković... ram, na kome su učestvovali predMopgao bi mu neko, tek za promenu, ponuditi režiju blagostanja. sednici svih 26 novoosnovanih od-
bora stranke, potvrđena odluka 0 isključenju advokata Stevanovića, kao i da je predsednik stranke advokat Đura Mijatović.
Ovaj ponovni napad na adVO kata Guberinu je, blago rečen0, neukusan. On samo daje sliku osobe koja to piše ili onoga od k0ga danas zavisi njena egzistenci)8. Veljko Guberina je 38 godina 8d' vokat i svojim savesnim i časnim radom dokazao je svoje vrednosti. On se nije predstavljao kao pre sednik stranke, a što mu je u štam” pi to zvanje nekoliko puta priplsl' vano, nije njegova krivica i nije 14 ko značajno da bi trebalo pisat demantije. Ali, Tatjana Pavlović, kao što rekoh, radi u kancelariji advokata Stevanovića. vIĆ
Dr Jelena DANILO d Beogra
„Svoje mesto u našem sistemu informisanja „Borba” treba Još više da potvrđuje svakodnevnim an: gažovanjem na bitnim pitanjima radničke klase ı radnog čovjeka“
TITO
Predsednik Republike odlikovao je „Borbu” Orde nom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.
Uređu/; urednik 338-740. Ri
redakcijski kol c OOUR
m dinu
Avionska ina plaća se
Marksa i Engelsa 7. Poštanski fah 592.
De okna Sara rain
-136. Dnevna ja (DES: . Jugoslavija 346-143. Svet 347-345. Stvaralaštvo 345-351. -236.
Dopisna a:RJı Koka i ROI HA PAR. BORU SO: redakcije ae Marketing e OLJA ME ie -971. Teleks , 11410, ; opisi se ne vraćaju. Pretplata u zemlji za jedan mesec 96,30 tri meseca 288,00 šest meseci 577,80,
dana 1.155,60 dinara. Pretplata. za inostranstvo za jedan mesec je — 192,60, tri meseca 577,80, šest meseci 1.155,60, godinu dana 231,50. dinare i te;
posebno. Žiro račun za pretplatu u zemlji broj 60801-602-79, „Borba“, OOUR „Borba“. Broj deviznog računa je
60811-620-101-277310-00799 Beobanka, Beograd. Izdaje i štampa Radna organizacija „Borba“. Uredništvo, administracija i štamparija „Borba“, Trg
Isa 7. Važniji telefoni: centrala 334-531. Glavni i poslovni kontakti 341-151. Odeljenje pretplate 335-246. Ste-
Prvi broj „Borbe“ izašao je u Zagrebu, 19. februara 1922. U NO ratu „Borba“ izlazi u Užicu od 19. oktobra do 27. novembra 1941, a U Driniću od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Od 15. novembra 1944. „Borba“ nastavlja izlaženje u Beogradu, a od 23. marta 1948. i u Zagrebu. Od 1. januara 1988. „Borba“ sc štam
„pa u Beogradu kao jedinstveno izdanje.