Борба, 03. 05. 1990., стр. 1

ФИЛИПОВИЋ

„Фундаменталисти, _ то смо ми“ — наслов је подужег разговора са академиком Мухамедом Филиповићем о положају и улози Муслимана у БиХ и Југославији, који „Борба“. објављује у неколико наставака КУЧАН

==)

'лила. Кучан је први ко-

мугчста који је победио на слободним, вишестраначким, тајним и непосредним изборима Зашто његов _ противкандидат Иван Крамбергер тврди да је то „велика победа малог човека“ 2

ТУЂМАН

„ХДЗ је против самод-

ржаца и бирократа“ —

изјавио је др Фрањо Туђ-

ман у 150-минутном разговору за загребачки омладински радио Једино ме занима положај председника Председништва

|| Хрватске“

Четвртак, 3. мај 1990. Година 1Х1Х

Број 124

Цена 5 динара

В. Д. директора и

ПЛАВЉАННА 11000 БЕОГРАД

ПЛАБ

Велизара Косановића 2

главни и одговорни уредник

Манојло Вукотић

ж ЛИСТ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

НЕРЕДИ ЗА ПРВОМАЈСКЕ ПРАЗНИКЕ У НЕМАЧКОМ ПОДЕЉЕНОМ ГРАДУ

Нова битка_ за Берлин

Претње неонациста да ће „запалити град“ осује-

ћене енергичним акцијама полиције Ф Нередиј|

започели бацањем каменица на снаге реда и нападом на део града настањен Турцима

(Од дописника Танјуга)

Западни Берлин. — Били суу праву они грађани и западноберлински оци који су страховали од првомајских празника, упозорења неонациста и хулигана сваке врсте да ће „запалити град“. Обистинила су се и, само захваљујући веома енергичној акцији полиције, спречено је да изгредници ту замисао спроведу до краја.

Сем наговештаја, полиција није имала никакве опипљиве доказе да се неонацисти припремају да изазову нереде на празник рада. Изгледало је, напротив, да ће прослава имати сасвим мирољубиво обележје. Синдикат оба дела града и левичарске партије организовале су поворку која се кретала из источног, у западни део града — из центра Источног Берлина, кроз Бранденбуршку капију до пространог травњака испред зграде бившег (и највероватније будућег) Рајхстага, у близини Берлинског зида. Први пут после 44 године грађани оба дела Берлина заједно су обележавали овај датум, по стоти пут у историји Немачке. Мирољубива поворка није наговештавала никакву буРУ. До буре је, ипак, дошло и то на оној страни на којој се могла и очекивати. Поприште је поново била западноберлинска градска четврт Кројцберг, настањена углавном Турцима који тамо имају станове, локале, продавнице. Према саопштењу полиције, прве каменице полетеле су на чуваре реда касно после подне, пошто се скуп испред Рајхстага давно разишао. Одмах су стигла нова појачања полиције са неко-

- лико хиљада чувара реда, блин-

дираним аутомобилима, шмрковима за воду.

Увече, на улицама је већ било двадесетак хиљада људи, али у првом моменту је владао мир. Биле су то, како полиција каже, социјалне демонстрације у којима је учествовало и доста грађана из Источног Берлина. Они су узвикивали „никада више велика Немачка“ и „желимо кирије као на истоку, а плате као на западу“. Џ

Мирољубиви скуп изродио се у жестоку тучу када су неонацисти-хулигани узели ствар у своје руке. Они су без неког видљивог повода почели да бацају на чуваре реда и пролазнике каменице и боце са запаљивом течношћу, да разбијају излоге, преврћу и пале аутомобиле. Полиција је употребила шмркове за воду и сузавац да би растерала најупорније и направила пролаз кроз уличне барикаде.

Током ноћи, дошло је до обрачуна између Немаца и Турака који је прошао са доста разбијених глава. У тучи су се користиле металне шипке, ланци и пиштољи са сузавцем. Неонацисти су викали „смрт Турцима“, приведени Турци су, са своје стране, изјављивали полицији да „иду у лов на нацисте“.

То је четврти пут узастопце да у Западном Берлину за првомајске празнике бесни прави рат између полиције,и неонациста-хулигана. Прошле године сукоб је био изузетно жесток, па је ове године полиција била добро припремљена.

Ни Истични Берлин није током провомајских празника сасвим мировао. Веома јаке полицијске снаге одржавале су ред и већ на самом почетку „разбијале“ групе младића које су се окупљале у центру града.

Берлин је, чини се, и у томе почео да добија контуре јединственог града.

Д. МИЛОШЕВИЋ

ОДНОСИ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ЈАПАНА

Накајама данас у Београду

У разговорима госта и

Будимира Лончара по-

себна пажња биће посвећена привредној и финансијско-банкарској сарадњи две земље

Београд. — На позив савезног секретара Будимира Лончара, министар иностраних послова Јапана Таро Накајама стиже данас у тродневну званичну узвратну посету СФР Југославији.

Посета високог госта биће прилика за наставак плодних разговора између двојице министара, започетих за време посете савезног секретара Будимира Лончара Јапану у октобру прошле године.

Очекује се да ће, поред размене мишљења о најважнијим светским и регионалним питањима и упознавања са активностима · Југославије на спољнополитичком плану, тежиште у разговорима бити стављено на билатералне односе, а посебно на подручје привредне и финансијско-банкарске сарадње.

С тим у вези, биће значајно испитати и сагледати могућности конкретних облика ангажовања јапанског капитала на тржишту Југославије и могућности ангажовања југословенске привреде у Јапану.

Са југословенске стране биће представљене перспективе за сарадњу, које се отварају најновијим мерама Савезног извршног већа.

Програмом боравка предвиђено је да министра Накајаму приме председник Председништва СФРЈ Јанез Дрновшек и председник СИВ Анте Марковић. Министар Накајама из Београда путује за Дубровник, где ће наставити разговоре о сарадњи у области туризма између Југославије и Јапана. (Танјуг)

| |

Бо

Говор пустих улица

Први мај — Празник рада.

Од свих појмова из горње реченице, којом се већ читав век

обележава дан борбе радника за социјалну правду и једнакост, више хлеба и бољи живот, овог Првог маја, тачно на јубилеј од првих радничких демонстрација пре 100 година у Чикагу, као да је „преживео“ само онај — празник.

Снимак нашег фоторепортера Драгана Мартиновића, направљен у центру Београда тачно у подне, у уторак 1. маја, говори много више о неком новом схватању празника и празновања. Простор где су некад пролазиле првомајске поворке, да

би због тога једном приликом била чак уклоњена и знаменита

Теразијска чесма, говорио је на свој начин о томе да је празник

постао лична ствар појединаца и некакво посебно право на

приватност и славље далеко од очију јавности и старих „масов“ ки

А кад је реч о раду, ове године нам је Први мај баш згодно „пао“. Дан пре, два дана после, све некако „одрађено“ и спојено

са два викенда, ето пуних девет дана празновања. Истина то је најлакше било извести онима за које је и иначе питање колико вреди оно што раде кад раде. Ипак, не верујемо да се оволико

дуго спојени празник икако може уклопити у громогласна за-

клињања у реформу, с једне или у светлију будућност, с друге

стране.

Остао нам је тако само Први мај. Стоти пут, али као да је тек

сада на неком новом почетку...

ДРУГА СТРАНА АНТИИНФЛАЦИОНИХ МЕРА

Сакс би „олабавио“

Нејасно је како ће изгледати однос снага у Скупштини Југославије када се појаве нови делегати из Словеније и Хрватске, јер политичка превирања су у замаху, а за очување добијених поена у бици са инфлацијом потребан је потпуни консензус

Београд. — Иако је у шали рекао, Сакс је тада, тако и мислио: „Ако не знате како да зауставите тражњу новца једноставно затворите шалтере а банкаре пошаљите на одмор“.

Од времена када је познати амерички стручњак за инфлацију и повремени саветник у тиму Анте "Марковића професор Џефри Сакс ово изговорио, до данас много тога се променило. За четири и по месеца хиперинфлација је збрисана и само је питање хоће ли за који дан статистика потврдити нулту стопу или њен негативни предзнак. Девизне резерве су нарасле, извозни темпо се одржава на пристојном нивоу, а динар, не само што је постао новац, већ је на путу стицања и међународне кон-

·вертибилности.

Успоставити фину меру

У тадашњој, скоро јерстичкој Саксовој досетки — јер је још јуче изгледало немогуће живети без „ковница лажног новца“ крије се и објашњење несумњивог успеха савезне владе у обарању инфлације. Захваљујући драконским мерама, понајвише оним из арсенала кредитно-монетарне политике, данас имамо кретања карактеристична за реалну економију. Оно што се, ме-

ђутим, од Саксове посете Југос-.

лавији од пре неколико месеци и ове последње, крајем априла Народној банци Југославије, из-

менило, је гледање на исти тај.

арсенал којему имамо и да захвалимо на оваквим резултатима. Сакс је недавно у разговору са гувернером НБЈ Душаном Влатковићем, међутим, «скренуо позорност на два питања која, како је и сам рекао, ваља врло пажљиво размотрити. Прво је везано за наставак осмишљеног вођења кредитно-монетарне политике, а друго, за санацију банака и привреде. А управо око тога се и највише ломе копља у нашој стручној и политичкој јавности и можда у највећој мери тестира успешност владиног програма.

Наглашавајући да је у наред-“ ном периоду најважније успоставити фину меру између иностраног и домаћег кредитирања пословних банака и привреде, што би требало да доведе и до снижавања камата на домаћем тржишту новца, Сакс, као да је хтео да каже да смо у монетарним рестрикцијама мало претерали. Камате на кредите у привреди су повећане, а истовремено остале ниске на штедне улоге грађана. У првом тромесечју чак су биле реално негативне.

Нико још није обарао инфлацију безболно, па према томе ни ми не можемо бити изузетак.

Друго је, међутим, питање да ли су границе до којих привреда може да издржи стезање каиша, добро процењене. Јер, колико је напора изискивало и обарање инфлације, исто толико труда ће бити потребно и сада, да се из рецесије, верног пратиоца инфлације, изиђе.

Друга страна антиинфлационих мера тек избија на површину. Стопа раста индустријске производње у првом тромесечју смањена је за 7,1 одсто. Творци програма нису с толиким падом рачунали јер би индустријска производња у целој овог години требало да буде два одсто мања од лањске. И сада се верује да би се све што је пропуштено у првом могло надокнадити у другом полугодишту. Овај оптимизам донекле квари искуство које опомиње да се у томе ретко успевало, а уз то нема ни знакова да је април донео преокрет набоље. „Оковани“ лични дохоци могу, након скидања с леда или да изазову нову експлозију, будући да су у великом броју предузећа били ниски, или места страху можда и нема, јер за повишице мало ко и да има пара. Далеко више од ових предвиђања и онога шта она могу да носе треба да

забрињава то што је очекивани доходак изостао, што су прошлогодишњи губици у привреди велики, а говори се да ни у првом

"овогодишњем кварталу неће би-

ти мали.

Сума битнија од уговора

Нови пакет мера од јула до краја године СИВ би тек требало да обелодани и то у околностима разбуктавања плуралистичког система. Некадашња снажна подршка влади Анте Марковића из Словеније и Хрватске сада је ослабила. Нејасно је како ће изгледати однос снага у Скупштини Југославије када се појаве нови делегати из ових република. Политичка превирања су у замаху, а за очување добијених поена у бици са инфлацијом потребан је потпуни консензус.

О страним улагањима се далеко више говори него што се у пракси постиже. Није толико важан број уговора већ сума која се улаже. Очигледно је да су порески систем и пореска политика кључни разлози зашто се у том правцу не постижу бољи резултати. Узгред, странци траже већу правну, економску и другу сигурност коју је и поред најбоље воље тешко са гаранцијом пружити у доба наше свеукупне кризе. Укратко, друго полугодиште требало би да верификује досадашње резултате али и увелико трасира нове стазе. (Танјуг)

МВЕМЕ ЈЕ 7А

МАЈМЕСА КЛАРОМСА | ЈОСОЗШИМ

РОСООТЕ РВМЕ СЕТА! ВЕРВЕХЕМТАСМЕ МА „МОМОМАЦ|“ Џ |ТАЦЈ

КОРОМ 2А РАМА5:

Вга2!!

НЈАОЏ МЦЈАРО! 2А ЈЕОМЏ КОМВНМАСМИ

| ОМЕ КОЈИ МИ РОВА! РАОДМОХЕВ! ОСЕКИЈЏ РВЕМЏЕ

Ф ашотоби „аћа готео ЗРГЕВ“, даг „Ап ототаге“ — ЦЏјибјапа

у и

Ф 71 Бежспћ [ејеГоп-зектејапса „Рапазотс“, даг „Е!ектопке“ 12 уајеуа Ф дуг агапгтапа ро 14 дапа ! једап до зедат аапа и Јадгапзкој паипској акадету, даг АСУ — Ораџј Ф 30 амотагзкћ ргеусапаса ИМ Котегс, Загајеуо Ф дезе! којексја „регрега“, даг „Рјаијапке“ Р!јау Ф трша ро 14 аапа га дуе озобе па Рјаизкот јегеги 6 1 зајезке атепе „ТАТИМО“ Ф 50 Котр!ега КогтеПке „Јака 80" Ф аттакупа (ипзИска ршоуапја и агапгтапи „Котраза“ Ф т Гогоарага!а „РОЈ“ Ф 700 Шага ргересепсе __ „Роијеп“ Козјепс Ф падгаде !гпепадепја

ЗАМО

|МА МАСВАОМИ |САЏ

КМ ·

џ ЕМ РИХЕ 4 32250 |УАМЈ!СА ЈУОСОЗКАМЈА

Раду

4%%алототага____Ф 5ТРАНА 12.