Борба, 03. 05. 1990., стр. 2

| О ——~

Černobilj je bio i ost Пн

u io i ostao surov

atak na samu osnovu života... · мн Samo samostalan, ravnopravan, finansijski moćan i obrazovan, demokratski i uporan Sindikat, koji vlada i Bngelsa 7

tržištem rada može i ima realne izglede da uspešno deluje na području pregovaranja i kolektivnog ugovara-

nja 11000 Beograd

“—

| 4 | • i Živko CEROVIĆ | RŽA | Piše: Dr Luka Broćeta PAUŠALOM U PRAVNU D e ı Zakon. — - | ad je 26. aprila 1986. godine u 1,23 časa posle ponoći došlo do тен SIV je prošlo Boing stavio 1 1 ла eksplozije koja je raznela krov zgrade kontejnera sa nuklearnim| Sindikatu u ruke „vruć krompir“ | | eaktorom u Černobilju, u Ukrajini, kad se razbuktalo 30 poža-| — nalog da se bavš у | | ra i kad je stub radio-aktivnih čestica izbačen u vazduh u visini od jed- pregovaranjem i kolektivnim tgonog kilometra i odatle rasejan diljem planete, svet se suočio sa katak-| vorima. Sindikat je prihvatio а | lizmom novog tipa i nizom pitanja na koja još uvek traži odgovore.Zao| tat“ države u uslovima veoma ne- | duh Černobilja oslobođen je iz Pandorine kutije 14 časova ranije, kad povoljnog bližeg i šireg okruženja. | | је tehničko osoblje, zaposleno na održavanju reaktora ove nuklearke| Iskustva razvijenih zapadnih те | isključilo Sistem za rashlađivanje u vanrednim prilikama. Famozni malja nedvosmileno: govore o to- | | ||| ljudski faktor došao je na tu nesrećnu zamisao, da bi ubrzao eksperi-| me da su kod njih kolektivni ugo- kš | || ment za koji nije imao prethodno odobrenje. vori evuluirali do takozvanih ih j j ||| _ Nesreća u Černobilju odnela je u tom trenutku 31 život. Koliko} NT—a kolektivnih ugovora, koji- РО ORO BM Ба ja d Bot ан | ||| о njih На platiti danak ovoj kataklizmi, može se samo nagađati.| ma se u pozitivnom smislu rešava- — iz ličnog dohotka radnika i iz dobitka M 70 || ле ИО Поа či ње u idućih 70 godina Černobilj od- је нези МИНА Sa SENTI = rada — ali se tu već vidi dno. Ako se пе okrene Еди ( || .1: 2 jj = У . 2 i i i i | || i Černobilj je pokazao da se vreme može meriti na ono pre njega| nadnice, ва рњафи- 2 води з 22 Bat a. HHOBdH Probaj TREES ena Ni | || i posle njega. Jer, fond prirodne radioaktivnosti od tog trenutka je bit-| | Možda i nije „tragično“ što se ; 257 2 а и У | || ПАН НЗ Бр плен аћ. МЕ godina. Dakle, promenjen je| nalazimo na samom početku uvo- == = 5 ; ličnim radom u godišnjem | || ja nikad ida Buda BOD = i ) Е učinio da nuklearna energi- đenja “primitivnijih i nerazvijeni- 2 = ZC Nedavno je 17.000 radnika, me- li МИ ЊЕ ЈЕ МЕ ОВУ e Ра. , | ки епа пали и u ОМ 5 а Savezu, ali će uravnote-| jih“ oblika kolektivnog pregovara- <> 2. 2 talaca, u Novom Sadu štrajkom Celu Pp a ci ман бај ||| OE O O LO ja i tevati da još određeno vreme pri-| nja, koliko obeshrabruje činjenica ИТ ИН певана Пе Fadnih šalio 'odoka đuture će, O МЕ а а ми а ето Јуде да atomski fizičar Gri-| da smo tako ozbiljnom poslu pri- | doprinosi i druge obaveze radni > по асаји ог а: 4 [ за зао таи = .ж поје 15 пи 50 МЕ ovih dana pod-| stupili na inverzan i u osnovi nea- » == organizacija smanje. Ali, dešava se a И Ra и с" тоа ве Ор: | ара ове тен Пи Паз па BBote и О ита dekvatan način. Osnovni uzrok · tačke“ kao objektivnog uporišta za Нели Реније РР a eo jte će se njih i 90 одар uklopi | у koji je преди реуума посао траје пао а i el e a, пе а takvom stanju sadržan je u činjeni- • we , uzdizanje iz postojećih lutanja i Ра а davno, porezi i zahteve ove apsurdne i O, || гђп опо 80 ве гпа!о, а о сети се nije htel vori А a pjedaipdred bo HE die O OOGCOITA O Konkurentska 1 га 71VOta OMG OB: O da bi između pi oi iz ličnog а n ба O O. УН 5 5 пена па зао ни ten о о govoriti. to je da i pored konsultovanje nauke u definisanju 5 ostalog, mogao da čuje samog зе- doprinosi iz ličnog o otka а OSS паника (U) 41. il} па рај ја а у аиаеаса А да u da je atoma ? energija najjefti-| jednog konzistentnog pristupa sa O :: Ка be ka bili 110 odsto u o eh na 1 pone Мек jem ; PO те. ли . | postavkama, čije bi adekvatno de- "dt 5 1 predsednikom — „trenerom“. O 56 imaj i ja i ; i i | с i : i koj, BMemitik projekat miroljubivos koriščenja nukieame enerti- Biranje učinilo ivcanim тајно тад svojevrsno i roj javnosti malo poznaioj Ronecpcij, treba ei io) dn ај рта aju a | no dohotka isplaen radniku, tre: ma, ako to пе зе та пазе Бао Damoklov АЕ и ба пза и се а oma | ombi, poka- mogućnosti za uvođenje i primenu da ona nije originalna tvorevina. Naime, ona datira još iz međuratnog renjima. Radi se o kadrovskoj iz- ba platiti: 1 Бе а бнзе- 28 Sa i рам5а а. | Černobil OCNOJI VIŠI nad, Duducnošću planete, kolektivnih ugovora o radu u na- Derioda. Tih godina je jedna grupa industrijalaca u SAD i Francuskoj gradnji i jačanju Sindikata, što je obaveza. } OTuge OOBVCZC HCIJI ie ) Pak ов 16 зло и Коћај i ; j je otvorio više od sto akcidenata na nuklearnim сеп- | žim uslovoma. predložila izvesne ideje za organizaciju „super“ — industrijskog kapi- do sada bilo u znatnoj meri zapos.| "E kada u. povećane U ONOJ a im Za ген tralama i pokazao da atomska energija niti je najrentabilnija, niti naj- talističkog društva, čiju je filozofiju jasno izložio Džon (ne Abraham) tavlieno. ) рог: | sličnoj srazmeri. | veznim Zakonom o oporezivan 5 bezbednija, niti najčistija. Naprotiv, ona se pokazala kao surov atak na | Neostvarene Linkoln u knjizi: „Incentive Management“ (Podsticajno upravljanje), a )EPO Zbog čega se povećavaju obave- proizvoda i usluga u prometu, | samu osnovu života. Havarija u sovjetskoj nuklearki je koštala ovu pretpostavke koji je, uzgred rečeno, bio tridesetosam godina generalni direktor Elek- Samo moćan i finansijski jak| ze udruženog rada? Zato, jer su sui radnici u poreskim organima državu dosad, po zvaničnoj proceni, 350 milijardi dolara, a po nezva- ~ у trične kompanije Linkoln. Drugo, ta koncepcija sadrži raznovrsne i Sindikat može da se uspešno bori| nam apetiti u opštoj i zajedničkoj u neđoumici kako da ih Sprovoitii g ničnim procenama više od 1.500 milijardi dolara. Takav udar manje si-| _ Postoji dugačak niz pretpostav- mnogobrojne aspekte. Pre svega, sam Linkoln je bio ubeđen da „razvi- 22 zaštitu i sprovođenja prirodnih,| potrošnji još uvek veliki i nesraz- Tako savezni Zakon горје romašne zemlje, mođu koje spada i Jugoslavija, koja ima jednu nukle- | ki koje nisu ostvarene i koje može- tak pojedinca može jedino da se ostvari u žestokoj konkurentskoj igri socijalnih i društvenih interesa merni mogućnositma, i zato što se obavezno izdavanje računa za sy, |

porezi i doprinosi naplaćuju, ma- ku prodaju robe ili usluga, a n. nje od građana, a više od udruže- publički propisuje, takoreći, toli. nog rada, jer ih je od njega lakše no paušalno oporezivanje „malbp. naplatiti. rivrednika”, pa prema tome i nei. U oblasti poreza i doprinosa davanje računa za prodatu гору smo još uvek daleko od pravne usluge. države. Hoćemo li se konačno Ovakva obaveza je bila propig. sporazumeti na nivou federacije na ranijim zakonom. Evidentin. šta reformisati u poreskom siste- nim računima država s6e ranijt i. mu, jer sa ovakvim kakav imamo, šestruko koristila. Oni su koriš. nema jedinstva jugoslovenskog ni kao dokazi u utvrđivanju рог tržišta, niti integracije u Evropu. · za i određivanju akontacije pom. Opšta i zajednička potrošnja će za. Bili su izuzetno važno згедуу) se morati bitno da smanji. Mora- za naplatu društvenih obavem,i mo se pružati koliko nam je guber sigurno je, najekonomičnije sti dugačak. Ovakvu nadgradnju kao stvo za naplatu tih obaveza. Om što je naša ni jače privrede ne bi opštine koje imaju veće učešće D) mogle da podnesu. Ima li još gde u reza od „maloprivrednika“ u pri svetu država ove veličine da ima hodima svojih budžeta, uskoro ć osamnaest univerziteta da ima to- se naći u teškoćama, jer neće m) liko TV centara i TV lokalnih stu- ći, bez evidentiranja računi dija, da je u proteklih četrdeset go- obustave poreza po tim računim, dina gradila na stotine i hiljade da naplate prihode koje su pla. monumentalnih spomenika, koje rale. bi neki „dolazeći“ sada razvaljiva- Tako, док једт и тајој рпме li, kao što su to činili Kinezi u Kul- di zarađuju milione najnovij turnoj revoluciji, ali bi i da prave. konvertibilnih dinara (hiljade mi neke drugačije spomenike, ili vra- lijardi starih) i na takve prihodi ćaju stare, koje su nekakvi „kultur- plaćaju poreze paušalno, đutur, njaci“ svojedobno sklonili ili poru- to onda kada oni hoće da ih pl šili. — jer im se računi o prihodiman Za sada još uvek uzimamo po- evidentiraju i ne vrši prinudna m reze tamo gde ih je najlakše napla- plata poreza putem obustave M titi — iz ličnog dohotka radnika i tim računima — drugi, koji 24 iz dohotka udruženog rada. Ali, tu đuju lične dohotke kao radni se vidi dno. Većina radnih organi- plaćaju sve poreze i druge obavtž zacija je u „nokdaunu“, guši se u obustavom poreza — praktičm gubicima. Država će se morati ok- prinudno — i to po sve višimi\' renuti drugim izvorima prihoda, šim stopama. Ovakvu poresku | drugim porezima, ili će i sama, lozofiju” ne može društvena р! kao i društvena privreda, u stečaj. vreda dugo da izdrži. Oni kojim Uzimanje poreza uređeno je no- rađuju lične dohotke na grani vim Zakonom o porezima i dopri- zajemčenog ličnog dohotka, k nosima građana SR Srbije. Taj Za- sa tim ličnim dohocima nisu višt! kon je više đuturpravo, nego pra- stanju da zadovolje ni minimul vo. On je nazadovanje u odnosu potrebnih sredstava za egzistemi' na prethodne zakone i propise u ju,ne mogu više da nose teret tab ovoj oblasti. Sa onim koji su krei- uvećanih društvenih obave, i! rali tekst tog Zakona, doktor Rad- menjaće te poreske „filozofe“, milović će se uskoro morati poza- druge! Ne može se đuturpravomi baviti, ako mu je u računu pravna pravnu državu, a još manje uži

arku, ne bi mogle da podnesu ni ekonomski, ni bilo kako drukčije. | mo grupisati u dve poveća grupe: života“. On je veoma često naglašavao da je najpogodniji model indus- članstva, da integriše razvojnu i | Skrivanje istine i odbrana nuklearnog programa, takozvanim | a) one društveno—ekonomskog trijske organizacije — „fudbalski tim“, tj. GRUPA LJUDI KOJA SE ŽES- zaštitnu funkciju i obezbedi njenu ljudskim faktorom, govori o velikoj verovatnoći budućih akcidenata | karaktera i b) iz područja politič- TOKO TAKMIČI SA SVIMA VAN GRUPE; GDE SE TAKMIČE JEDAN doslednu realizaciju, da osigura koji se uvećavaju sa sve većim brojem atomskih elektrana. Ako svemu | kog sistema. : S DRUGIM U SAMOJ GRUPI ! PROIZVODE REZULTATE U TOM pravedan udeo članstva u rezultadodamo preskup i nerešiv problem skladištenja nuklearnog otpada, ili Nešto preciznije one bi se mog- DUHU KONKURENTSKE SARADNJE. tima rada i dovoljne zarade, da zatvaranja nuklearnih postrojenja, to strahovito poskupljuje troškove | le klasifikovati na: one koje zahte- — Valja reći da se u pomenutoj kompaniji nisu javljali štrajkovi punih odgovara članstvu u razrešavanju energije dobijene iz atoma, da ne govorimo o tome da će tokom 24.000 | vaju adekvatnu ustavno--—pravnu jedanaest godina, da je uveliko smanjena fluktuacija radne snage i da novih konflikata između kapitala i budućih godina nove generacije biti suočene sa strahom i brigom kako | osnovu; koje su naslonjene na je povećana produktivnost rada. Međutim, kompetentni savremenici rada i drugih problema modernog da se odbrane od ovog opasnog tereta. konzistentna zakonodavno—prav- nas uveravaju da ta koncepcija organizacije industrijskog društva, u os- realnog sveta, da postane integralNa kraju recimo da okretanje alternativnim i manje opasnim iz- | na rešenja i na odgovarajuće sVO- novi, NIJE PROMENILA POLOŽAJ RADNIKA U PROCESU RADA. ni faktor demokratije i nezamenvorima energije, nije ništa drugo, nego, u senci saznanja, zvanog Černo- jinske odnose. Postoje i drugi ozbiljni prigovori toj koncepciji. ljiva snaga za dalji razvoj privrede

bilj, sama odbrana života. Gledajući iz sindikalnog ugla риниииаислиниииинистнлнитееноеиинмно ле трави | | Чао Уа. može se konstatovati da su veoma Iz dosadašnjeg izlaganja je bez nepovoljne determinante: nepos- kolektivnom pregovaranju; na ko- području kolektivnog pregovara- daljega jasno da samo SAMOSTAtojanje autonomnog i nezavisnog ga se sve odnose kolektivni ugovoO- nja i zaključivanja kolektivnih LAN, RAVNOPRAVAN, FINANsindikata, neadekvatno definisa- ri o radu; na kojim nivoima će se ugovora o radu. SIJSKI: MOĆAN I OBRAZOVAN, о nje kapitala i legitimne političke zaključivati; kako će se utvrđivati Drugo, Sindikat u svom delova- DEMOKRATSKI 1 UPORAN Sinvlasti. Ipak, postoji li neko realno cena radne snage; naročito u uslo- nju treba da polazi od sledećih os- dikat, koji VLADA TRŽIŠTEM RAohrabrenje za buduću aktivnost vima ograničenog fonda najamni- novnih principa:; SAMOSTAL- DA, može i ima realne izglede da и Sindikata na području kolektivnog na i etc. | ___NOSTI; DOBROVOLjNOSTI I OT- uspešno deluje na području pregopregovaranja? Međutim, pre toga, Što se budućnosti tiče sasvim je VORENOSTI UČLANjENjA U varanja i kolektivnog ugovaranja, a HR —— ji “ trebalo bi odgovoriti na pitanje — izvesno da će sve veća uloga kapi- SINDIKAT; SOLIDARNOSTI; DE- odnosno da dosledno štiti i zastu| (= postoje li neki opipljiviji izgledi za tala, tržišta i konkurencije razvija: MOKRATIČNOSTI I SLOBODE pa interese članstva, a naročito u || || || HI} МУ „novi Sindikat“? ti kod radnika osećanje lične nesi- KRITIČKOG MIŠLJENJA I JAV-. definisanju i realizaciji: uslova i | | | | ПР Jugoslovenski sindikat ima svo- gurnosti, izdvojenosti i nespokoj- NOSTI U RADU. · postupaka za zasnivanje radnog РТ ти и |Рита ргобоз,, задавијов; 1 педећиј- stva. Naime, kapital će postati gos: Treće, da зе strastveno bori za: odnosa, stupanja na rad i raspore| и | | (ia na U sanu budućnost. Naime, u relativ- podari diktiraće ekonomsku orga- podizanje svesti kod članstva o ži- đivanja radnika na posao, određiи | | шина = те. |no bližoj prošlosti Jugoslovenski nizaciju shodno svojim ogromnim уошој шртодепози | изрозауапје уапја 1 газрогефуапја гадпов угеу al рт ин и nl sindikat je bio tretiran, (ustavno i zahtevima — da se uvek i ŠtO. novih progresivnijih odnosa pre- mena, odmora i odsustva, najam„ан пи (|| Па zakonski), ka integralni deo зос- Obimnije oplođuje. Budući kapita- ma prirodi; da se oslobodi od po- nina i naknada i ostalih prinadlež| 1 || || и {istr = || | | || || | || jalističkog samoupravnog sistema. listi, vlasnici i poslodavci će se ug- stojećih klišea i parola; da se zala- nosti radnika iz i po osnovu rada. || , e | U skladu s tim, on se bavio svim, lavnom koncentrisati na uvođenje že га изрозгауђапје поуе енке | _ Арпоп пе розгоју шкакау гаг-

|| 3? (4

Miodrag, Sekerezović

svačim a ponekad i ničim, ali, po novih mašina i tehnologija, a za- moralnih normi bez kojih su eko- log zbog koga izloženi koncept ne pravilu — po „nalogu“ i pod „tu- nemariti čoveka— radnika. To će nomske i političke promene steril- bi bio moguć, pošto nema nikakve torstvom” sad jednih a sad drugih neminovno zahtevati sagledavanje ne; da razvija duh solidarnosti; da osnove da se rasprava o tim pita„staratelja“. Dakle, nije bio samos- uloge radnika, kao dinamičnog bude spreman da prihvata nove njima (koja je u toku), distancira talan i nezavisan. elementa u društvenom procesu i korisne predloge i vizije koje dola- od iznalaženja objektivnih uslova i

Sadašnjost mu nameće, odnos- iskreno zauzimanje i beskompro- ze iz stručnih i naučnih krugova. mogućnosti za izgradnju novog no gura ga na „tržište“, (bez ikak- TiSnu borbu Sindikata za njegov Čini nam se da je trenutni pro- modernijeg i delatvornijeg Sindivog prethodnog iskustva), što je integritet i dostojanstvo na rad- blem u iznalaženju „Arhimedove kata.

pred Sindikat stavilo niz otvore- Om mestu.

nih pitanja i dilema oko пједоуов Izvesno ohrabrenje daljeg organizovanja i funkcioni- Postoji li neko ohrabrenje? Čini AFOKRIZAM sanja, a posebno u polgedu ктЕр nam se da nešto realnije izglede i. vih aktivnosti na području kole " mogućnosti pružaju novi principi • vw" ме | Пн дни ј о organizovanja i funkcionisanja Najzad su nas prešli sa тест па dela!

nja kolektivnih ugovora O TadU: Sindikata: prvo, jasno i realno de- .:. La prvo, ko i u ime koga učestvuje U finjsanje funkcija i zadataka na R. Maričić Marka

država. . ropu! i to jest nedovoljna uposlenost sta-| „Porez i doprinos, kaže se od Petar MAKSIMOVI ZEMLJIŠN A POLITIKA PRAVO NA NASLEĐIVANJE novništva. samostalnog obavljanja delatnosti Petrovaralil

Zemlju treba ođuzeti, odnosno onemogućiti da je naslede oni koji je ne obrađuju. Tvrdim da je zemlja. mešovitih domaćinstva u 99,9 odsto uzorno obrađena. Polutani, deo svog dohotka zarađenog u inostranstvu, ulažu u poljoprivredu. Pa, i ako gubi u primarnoj raspodeli (cene), on je voli i za nju je

i sudbinom vezan. :

STRAH OD (EGZISTENCIJALNOG) LETENJA Više od začelj

Već duže vreme smo svedoci ime su organizovani prevrem borbe za demokratiju, u ime de- „prvi demokratski i slobodni i! mokratije, a u stvarnosti smo pro- ri“, u vreme kada u Srbiji пије | tiv nje. Propagandni rat, vođen u ni govora о osnivanju stranaka! toku poslednjih nedelja protiv no- kamoli o pružanju ravnoprai vinarki RTV Novi Sad, to potvrđu- uslova za biranje onih koji d je čije misle. Sada se opet tvrdi 0

„ime demokratije” svi koji nisu! liniji „zvanične demokratije“ 1

Такоподауа, пе žurite

| I oni koji žive u gradu, rade u slobodnom vremenu i bave se dopunskim zanima-

| njem: zidari zidaju, moleri molerišu, profesori daju časove, ali та njih se пе kaže da dolaze umorni sa posla. To važi samo za fabričke radnike koji žive na selu i bave se poljoprivredom

—— i /I“=M” Be II IT II Хр 55 Бе он о је зе ==

>č

Zakonom se predviđa da preče pravo kupovine ima društveni sektor od onih koji ne mogu zemlju da naslede. Ispada da društveni sektor domaćinski posluje zemljom. A poznato je da hektari i hektari u društvenom vlasništvu ostaju neobrađeni, da su im parce-

Ako sam u početku i mogao poLG promene u društveno-poitičkom rukovodstvu Srbije i У ни shvatio ih kao razbijanje učpraiONi пе. За smenjeni, МР" ti i dogmi i kao najavu novih ideja пи тој! i predloga za bolje sutra, danas se „. Ра ти sam таповорх || već bojim. Bojim se da je pravo na šhičaja h a тен сада isključivost, na nametanje jedno- koji МОГ i iz Novi МЕ mišljenja i negiranja svega druga. KOojima građani naše republi, čijeg dobilo legitimnost u društve- BOduju,traže promene i usp" nom sistemu i unelo zebnju u sve ljanje prave demokratije i Pr. koji veruju u demokratiju (što demokratskih izbora. о podrazumeva i pravo па radi do- _ Sa žaljenjem tvrdim da 7. hodak) i u mogućnost da svojim Bubili priliku da budemo 00 radom, bez obzira na društveno- Stavljači demokratske tradići, -političku različitost, daju dopri- posleratnoj Jugoslaviji, e nos društvu i obezbede svoj mate- koju su Srbi prvi na ovim proš fl rijalni opstanak. ma začeli. Najmanje šta” јула Srpsko rukovodstvo je sebe pravo da očekujemo jestć 4, proglasilo za prve nosioce demok- budemo i poslednji. 6 pa) ratije u zemlji, za nastavljače Negoslav srpske demokratske tradicije. U to

u SR Srbiji u pripremi zakon o iz- makazama cena industrijskih pro- radno nesposobnog stanovništva meni zakona u zemljišnoj politici, izvoda, pa se samim tim deo stvo- (deca i starci) koje u selu radi.

a najveća novina je da nepoljop- renog dohotka u poljoprivredi | Poznato je da zemlje sa najverivrednici neće moći da nasleđuju prelivao u korist gradskog stanov- ćom stopom rasta društvenog prozemlju. U vezi s tim smatram da bi ništva. Treće, zbog mukotrpnog izvoda i nacionalnog, dohotka (Ja-

-- | = 7 гл А | do} ; из сезсе POMAZE zakonodavci morali da prave raz- rada cele porodice, od rane mla- pan, na primer), stimuliše razvoj = с ı pa liku između onih koji su napustili dosti pa do smrti, i četvrto, što mešovitih domaćinstava poreskim Milan Alašević Je U korovu, da su im voćnjaci ne-

OPUŽJE митиора %

i ži i ja ne zavisi samo od ulo- olakšicama i drugim fiskalnim : e. MASI obrađeni. U PIK „Godomin“ heku O d Ga KOI 5 Пе i је тада, a o, merama. Kod nas, kao što je po- mari — rade limariju, stolari — stanoviništva (V. Britanija 1 со tari i hektari pod oblačinskom vima svojć porodice obrađuju zem- kulturnom i duhovnom životu u Zato, radilo se sasvim suprotno: stolariju, automehaničari — po- sto, SAD — 4,1 odsto), u srednje šnjom svake godine ostaju neobraliu odnosu selo—grad da i ne govori- mešovita domaćinstva su oporezi- pravljaju motorna vozila, profeso- razvijenim ispod 15 одзго, a u na" ni, a višnje rodile, granje se do ju. šio vana većim porezima i doprinosi- ri — daju časove. Međutim, za šoj republici poljoprivrednom pro- zemlje povija od roda. Skoro je te-

Pogrešno je, naime, mišljenje da | ma, isključivanjem prava na dečji njih se nikad ne piše da uzimaju izvodnjom bavi se više od 25 OdštO jevizija prikazala jedno poljopriv+ će svi koji poseduju zemlju, ili su Ako bi se doneo zakon da oni dodatak (čak i onih sa malim po- neopravdano bolovanje, da dolaze stanovništva. Zakonodavac, od- redno dobro na jugu Srbije koje je | na putu da je naslede, napustiti · koji rade u fabrici ne mogu da na- sedima) stalnim psihološkim pri- umorni na posao. nosno oni koji su radili na novom tek pre mesec dana bralo kukuruz . fabriku i baviti se poljoprivred- slede zemlju, došlo bi do suprot- tiskom da su takvi radnici bogati, па А zakonu o nasleđivanju, kao strate- na parceli od 50 hektara. A kukunom proizvodnjom iz više razloga. nog smera od onog što je u misli- kulaci, da uzimaju пеоргаудапа _ Једап od glavnih indikatora ko- ki cilj imaju da vrate radnike iZ ruz 70 odsto ргорао. Prvo, što 95 odsto onih koji rade u mai želji onih koji rade na projek- bolovanja, da dolaze umorni na jima se meri razvijenost jedne fabrike u poljoprivredu На је u: G.Š. OK(Ghu dataja itika de fabrici, a imaju zemlju, imaju ma- tu ovakvog zakona. Naime, nesta- rad u fabrici. Uostalom, i oni koji zemlje je odnos POIJUUONIČOGOE | suprotnosti sa svakom zdravom vo пи НА Раде БЕЛ Рада ве ц је posedć (1, 2, 3 ili 4 h) a na tak- la bi potreba da radnici žive na se- živc u gradu rade u slobodnom nepoljoprivrednog stanovništva. U «konomskom logikom. Poznato je zerilijsnoi obici аопова рогвеа. aa :poeedu Životna egzistencija lu, pa bi se pritisak na gradove po- radnom vremenu, odnosno, bave visoko razvijenim zemljama po- da sve većim razvojem tehnike i + 1 | j p pog ne može da se zasniva. Drugo, što Većao, iz procesa proizvodnje bio se dopunskim zanimanjem. Zidari ljoprivrednom ренин bavi пјепор prodora u poljoprivredu na uke. | su cene poljoprivrednih proizvoda bi izbačen veliki broj radno spo- — zidaju, moleri — molerišu, li- se manje od pet odsto ukupnog selu postoji veliki prikriveni rad,

| | | Nedavno šm0 informisani da je od oslobođenja do danas bile u sobnog stanovništva (supruge) i | | | |

Dragoslav JANKOVII

РО » ЕР пи не и Бо ву Бг от

ЕР

„Svoje mesto u našem sistemu informisanja „Bor- ređuje redakcijski kolegijum: Zajednička redakcija: Trg Marksa i TEingelsa 7. Važniji telefoni: centrala 334-531. Glavni i odgovorni urednik Prvi broj „Borbe” i; agrebu, ba" treba još više da potvrđuje svakodnevnim an- ~<33g-740. va lokovoditar OOUR 34155. Dnevna redakcija (DESK) 347-027. Jugoavija 346-143. Svet 347-345. Stvaralaštvo 345-351. Sport 346-236, februara 192 UNO Лави

gažovanjem na bitnim pitanjima radničke klase i Tyopisna mreža 339-356. Nedeljna Borba 336-381. Sekretar redalcije 338-740. Marketing i poslovni kontakti 341-151. Odeljenje pretplate 335-246. Ste- | 'cu od 19. oktobra do 27. novembra 19% Ji пто 8 332-971. Teleks 11104, 11410, 11408. Rukopisi se ne vraćaju. Pretplata u zemlji za jedan mesec 96,30, tri meseca 288,90, šest meseci 577,80, za · „.Driniću od 1. oktobra 1942. do 27. februhf iji inu dana 1.155,60 dinara. Pretplata za inostranstvo za jedan mesec je 192,60, tri meseca 577,80, šest meseci 1.155,60, godinu dana 2.311,20 dinara. ,1943. Od 15. novembra 1944. „Borba“ naš?

radnog čovjeka

i i ; ~ . Avionska i laća se posebno. Žiro račun za pretplatu u zemlji broj 60801-602-79, „Borba“ OOUR: „Borba“. Broj deviznog računa je izlaženje u Beogradu, a od 23. тата 198: (| a laga ПАН пи он. 04 01-277310.00799 Beobanka, Beograd. Izdaje i štampa Radna organizacija „Borba“. Uredništvo, administracija i štamparija „Borba“, Trg “Zagrebu, Od 1. januara 1988. „Borba“ se 80 nom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. Marksa i Engelsa 7. fah 592. pa u Beogradu kao jedinstveno izdanje: bi