Борба, 03. 05. 1990., стр. 10
===
· nom nacisti
„BORBIN“ BAROMETAR
0 DA LI NAŠA POLITIKA ODGOVARA P VIŠE ZASTUPAJU INTERESE JUGOSLA
LIH DRŽAVNIH ČI
RAVIM INTERESIMA JUGOSLAVIJE? Đ ŠTA TREBA MENJATI U SPOLj! VIJE ILI UŽE SREDINE IZ KOJE POTIČU? ı NOVNIKA? 0 NA OSNOVU ČEGA STE ZASNOVALI SVOJE STAVOVE O SPOLiNOJ POLITICI!
0 DA LI SU DIPLOMATSKI SLUZ
NOJP
BORBA, četvrtak 3. maj 1990. strana
OLITICI? O DA LI DIPLOMAN, BENICI PRIVILEGOVANIJI OD 0g7}.
Dr Slobodanka
Naša spoljna politika ne odgovara pravim interesima zemlje. Ovo je stav po-
lovine ispitanika, u najnovijem „Borbi- OOSfoO
nom“ istraživanju koje se bavi područjem spoljne politike. Po republikama odgovori se međutim prilično razlikuju. Najkritičniji su građani Slovenije, gde se čak 90 odsto anketiranih izjasnilo da naša spoljna politika ne odgovara interesima zemlje, od čega je nešto više od polovine (48 odsto) bilo rezolutno, a nešto manje (42 procenta) se opredelilo za stav da spoljna politika ne odgovara sasvim interesima SFRJ, dok svega 4 odsto misli da odgovara. Iza ovoga, najkritičniji su u Srbiji, (50 odsto „ne“, 50 posto „da“, i svaki peti nije imao stav) i Crnoj Gori (52 odsto ispitanika smatra da ne odgovara, 32 odsto da odgovara). U Bosni ı Hercegovini i po 38 procenata misle da odgovara, to jest, ne odgovara, u Hrvatskoj u 50 odsto glasova mišljenje je pozitivno, a kod 42 posto negativno, a ispitanici iz Makedonije povoljno ocenjuju našu spoljnu politiku u 52 odsto slučajeva, dok negativno mišljenje ima 22 procenta ispitanika, a nije se opredelilo 26 odsto.
Više ka Evropi
Šta menjati? S obzirom da je samo 12 odsto anketiranih Jugoslovena izjavilo da ništa ne treba izmeniti, a 65 odsto se izjasnilo u prilog ovome, vredi pogledati rang listu poželjnih promena. Prva i najfrekventnija (44 odsto svih koji su se izjasnili da nešto treba menjati), odnosi se na okretanje Evropi i razvijenom delu sveta. Iza toga, 16 posto smatra da treba promeniti kadar, 11 procenata da se mora osavremeniti politika nesvrstavnja, 8 odsto da se pre svega mora regulisati unutrašnja politika da bi se sprovele uspešno promene u spoljnoj, itd. „Prema jednima se ponašamo kao siromašni — kako i treba — a prema drugima (na primjer prema Africi) kao Rokfeleri; čak smo im i davali od svoje sirotinje“, kaže geodeta iz Titograda (31).
„Treba otvarati više diplomatskih predstavništva u inostranstvu da bismo imali što više kontakata“, smatra knjigovođa iz ljubljane (42). „Treba promeniti ljude i mentalitet, ako se može, a ostalo ćemo posle lako“, smatra profesorka iz Sarajeva (26). „Dok smo imali para, dok je Tito davao stipendiju braći iz Azije i Afrike, dok smo imali najbrojniju delegaciju u svakom organu UN i ostalim svetskim udruženjima, imali smo i veliku ulogu. Taj se
Gering
Dušica Petković
(Od specijalnog ~. izveštača „Borbe*“)
Vindhuk. — Sedam decenija pod južnoafričkom okupacijom ostavile su, razumljivo, tragove svuda po namibijskoj prestonici Vindhuku i vidljivi su i danas, u doduše, samo meseca dana nezavisnoj zemlji. To je, pre svega, grad sa oko 150 hiljada stanovnika (sa predgrađima), strogo podeljen na „beli“, „crni“ i „obojeni“ deo. Evropljanima su prilično daleko od svesti tako stroga podela i odvojenost rasa, ali je ovde je to veoma živa i veoma prisutna stvarnost, ;
Centar Vindhuka je poslovno središte. Najviše je banaka iz Južne Afrike, tu su velelepne zgrade „Barklejsa“, „Trasta“, „Ferst nešenela“ i drugih. Pa onda hoteli, moderne i dobro snabdevene samousluge, putničke agencije, restorani. Belci stanuju podalje od grada u udobnim privatnim kućama, okruženim parkovima i vodopadima egzotičnog cveća. „Obojeni“ — to je ovde zvaničan naziv za grupu meleza, Indijaca i svih onih u čijim žilama ne teče čisto „bela krv“ — stanuju u odvojenoj gradskoj četvrti Komasdal, a crnci u najdaljem naselju udžerica, u Katuturi.
Prvi osvajači Namibije, krajem prošlog veka, bili su Nemci i nekako su ostavili najdublje tragove. Glavna ulica u Vindhuku zove se Kajzer štrase, sedište bivšeg administratora, a sada nove namibijske vlade nosi ime „Tintenpalast“. A ulica se zovu još — Bizmarkova, Ničeova, Nahtigal, Listova, Mocartova, Betovenova.
|| _ Još postoji i Geringova ulica u namibijskoj
prestonici. Zapanjeni posetilac dobiće objašnjenje da ona nije posvećena zloglas-
ističkom šefu „Luftvafe“ Hermanu Geringu. Ali, ima neka bliska veza.
Stradanje naroda Herero
Ovaj Gering, vindhučki, otac je potonjeg Hitl bliskog saradnika, koji je u 19. veku došao ti ove krajeve i učestvovao u osvajanju tuđih zemalja pod koman-
BRSSCRR:T) Ur: yes nni tr gr ir SMA IR GK arVyr mu a OP pa atrO Na Istraživanje
. Ovo istraživanje „Borbinog“ centra za Ispitivanje javnog mnjenja obavljeno je po standardnom uzorku od 300 ispitanika, po 50 iz svake republike (po 10 iz 4 veća grada plus 10 kao kontrolni uzorak). Ispitivanje je izvršeno na bazi slučajnog uzorka (savki trideseti iz telefonskog imenika). Istraživači su bili: Srbiju Ljiljana Milisavljević, Hrvatsku Ljiljana Jovanović, Bosnu i Hercegovinu Ivana Đokić, Sloveniju Edita Petronijević, Mekedoniju Biljana Gačanović i Crnu Goru Ivana Maliković. Tabele izradila Ljiljana Jovanović.
(OPE S OT TJ A PR ORO RT NE TC 20 TIC ray ii ir g ya ai ianna3
ugled međutim nije materijalizovao, pa kad smo potrošili pare i upali u krizu, više nismo uticajni“, kaže profesor u penziji iz Sarajeva (70). „Treba se više orijentirati na demokratske zemlje. Nesvrstane pomalo i napustiti jer se pokazalo da je to bez svrhe; niti nam je posebno porastao ugled u svijetu, niti smo šta posebno time dobili“, stav je lekara iz Zagreba (52). „Treba menjati odnose sa Grčkom i Bugarskom. Naše diplomate treba više da se angažuju na rešavanju problema vezanih za nacionalne manjine“, smatra studentkinja iz Ohrida (26).
Da li diplomatski službenici (pre svega) zastupaju interes SFRJ ili uže (republičko-pokrajinske) sredine iz koje su potekli? Da zastupaju interese zemlje u celini smatra samo 29 odsto učesnika ankete, dok 41 posto smatra da su u pitanju interesi svoje sredine pre svega, a 9 odsto pre svega lični interesi. I ovde se odgovori značajno razlikuju po republikama. Među optimističnije odgovre spadaju oni iz Srbije i Slovenije, gde 42 odsto (Srbija), odnosno polovina ispitanika (Slovenija) smatraju da naše diplomate zastupaju pre svega interese cele SFRJ, dok interesima tuže sredine naše diplomate daju prioritet po mišljenju 30 odsto ispitanika iz Srbije, odnosno 20 odsto iz Slovenije. Osim toga još 18 procenata građana iz Srbije smatra da diplomate pre svega daju prioritet ličnim interesima, dok. se u Sloveniji ova „stavka“
ne javlja.
Daleko je veći broj pesimistički nastrojenih odgovora. Tako u Makedoniji učesnici istraživanja u 20 odsto slučajeva smatraju da se pre svega radi o interesima SFRJ, a u 42 posto slučajeva o interesima sredine, odnosno 6 procenata da se radi o
Kritika, na osnovu štampe
Polovina građana SFPJ, učesnika najnovijeg „Borbinog“ istraživanja smatra da spoljna politika Jugoslavije ne Bakić-Golubović ' 000ovara njenim pravim interesima a od 65 odsto onih koji misle da je freba menjati, najveći deo smalra da se naša zemja mora više okrenuti Evropi i razvijenom svetu. Da diplomate zastupaju pre svega interese uže (republičko-pokrajinke) sredine smatra 41 posto, da su uz fo privilegovaniji od ostalih državnih činovnika misli 73 građana &b Polovina ispitanika protiv dosadašnjeg načina biranja ambasadora & Slavovi o spojnoj
polilici najviše se formiraju putem sredstava javnog informisanja
Nakritičniji su u Crnoj Gori gde 68 procenata od ukupnog broja anketiranih smatra da naše diplomate pre svega zastupaju užu sredinu, a samo u 12 posto slučaJeva smatra se da prednost imaju interesi cele zemlje. Osim toga 10 odsto misli da
DA LI NAŠA SPOLjNA POLITIKA ODGOVARA PRAVIM
INTERESIMA JUGOSLAVIJE?
SFRJ
DA LI JE DOBAR SADAŠNJI NAČIN IZBORA U KOME REPUBLIKE ODLUČUJU KO ĆE BITI AMBASA-
DOR? SFRJ
NE 50% DA 32% - NE ZNAM 18%
što treb
[1 | (DA) TREBA MENJATI — Više se okrenuti Evropi i razvijenijim zemlj
— Promeniti kadar
— osavremoniti politiku nesvrstanih — Prvo regulisati unutrašnju politiku — u pravcu demokratije
— u pravcu demokratije
— bez obrazloženja
— odnos sa Albanijom
— odnos sa muslimanskim svetom
— odnos sa Izraelom — odnose sa sredinama po pitanju naših manjina
— nešto treće (NE), TREBA NIŠTA MENJATI NE ZNAM
DA LI SU DIPLOMATSKI SLUŽBENICI PRIVILEGOVA-
NIJI OD OSTALIH DRŽAVNIH SLUŽBENIKA ILI SAMO
SFRJ
— privilegovaniji su
UŽIVAJU STATUS PREMA SLOŽENOSTI POSLA?
— uživaju status prema složenosti posla
— ne znam
DA LI DIPLOMATSKI SLUŽBENICI JUGOSLAVIJE ZA- NA OSNOVU ČEGA STE ZASNOVALI SVOJE STAVO-
STUPAJU INTERESE CELE ZEMLJE ILI SREDINE IZ
KOJE POTIČU? SFRJ
— interese svoje sredine — interese cele zemlje — lične interese
— nešto treće
— ne znam
prevashodnom zastupanju ličnih interesa. Samo 22 posto građana iz Hrvatske misli da zajednički interes ima prioritet, u 46 odsto slučajeva da je u pitanju prioritet uže sredine iz koje diplomata potiče, a u 62 posto slučaja da je u pitanju lični interes, a u 12 posto slučajeva pojavljuje se stav „kako koji“.
Privilegovane diplomate
U Bosni i Hercegovini anketirani građani u 26 odsto slučajeva smatraju da se pre svega zastupaju interesi cele SFRJ, a u 42 odsto da je u pitanju pre svega zastupanje užeg interesa. Svaki peti anketirani smatra da svoje lične interese zastupaju diplomate pre svega.
Prvi koraci nezavisne Namibije
Glavni grad još Živi u almosferi pode|jenosli rasa. — Uskoro promena tuđih imena i simbola, pa će tako nemački car konačno uslupili mes!o
nezavisnoslj
dom generala Fon Trote. Oni su bili zapamćeni po surovom proterivanju doma-
ćih plemena sa njihovog ognjišta, a ko bip
se usprotivio odlasku, sledilo je probadanje bajonetima.
Nemačke osvajače afričkog tla naročito su po zlu zapamtili pripadnici naroda Herero. Njihov ustanak protiv najezde stranaca, koji je trajao pune tri godine (1904—1907) stajao je života 70 procenata stanovništva. Za odmazdu pobijeni su gotovo svi stanovnici Herero sela, bez ralike, žene, deca, starci, svi koji nisu uspeli da prebegnu u Bocvanu. Pre dolaska Nemaca bilo ih je više od 150 hiljada, bili su mirni stočari na travnatim proplancima zemlje Herero. Danas ih u Namibiji ima nešto preko 70 hiljada zajedno sa narodom Kaoko, koji su sličnih osobina i gotovo istih jezika. Herero žene izgledaju naročito atraktivno, visoke su, kršne, pravilnog oblika lica, a odevene u desetak širokih i dugačkih sukanja koje dodiruju tle. Na glavi nose specijalno vezane marame u vidu raširenih ptičjih krila, a vrhunac koketerije DO dama je maštoviti ukras na vrhu tur-
ana.
Tako u centralnom delu Vindhuka ne živi više 40 hiljada stanovnika, veoma je teško upozhavati ga bez automobila, jer je to grad koji se prostire u dužini od oko 20 kilometara.
Tako je ovde sada početak zimskog perioda, što znači da je vazduh suv, da neće biti ni kapi kiše do početka septembra, noći su hladne — temperatura se spušta do nule, a danju sa suncem prelazi i svih 35 stepeni — Vindhuk je veoma prijatan grad. To je, zapravo visoravan od 1.660 metara na kojoj stalno pirka vetar, otuda: mu i ime „vetroviti grad“. No, kako smo ovde čuli, tuđa imena će se uskoro menjati, afrikanizovati, pa će Vindhuk promenmiti ime u Odjolize (magloviti grad), a
glavna ulica umesto imena negdašnjeg ne-
mačkog cara zvaće se Avenija nezavisnostiger Vindhuk je, inače, kao i svi gradovi susednih zemalja gde je uticaj eglesko-burske zajednice snažan, uglavnom dosadan grad. Život njegovih stanovnika odvija se od devet ujutru do pet po podne na rad-
nim mestima, a zatim u striktno zatvore-. nim porodičnim krugovima. Stranac se.
oseća kao u zlatnom kavezu, ne pripada nigde i nikome. Ako u restoran dođete posle 14 sati, svetla su pogašena, sve je gotovo, jer se jelo služi samo od 12 do 14 sati. Večera od 19 do 21.
Šetnja ulicama se ne preporučuje ni u sred dana kad se završi radno vremć, a naročito ne pored zgrada. U Vindhuk je već pristiglo mnogo sirotinje, blistavi izlozi mame, a posla niotkud. Kažu da su se već grupe mladića specijalizovale za opkoljavanje šetača, uvlačenje u najbliži ulaz i munjevito pražnjenje džepova, skidanje satova i nakita zbunjenom prolazniku.
Predsednik na crvenom svetlu
Kad padne veče, šetnja ulicom je ovde.
praktično nepostojeća kategorija, promiču samo automobili najnovijih svetskih pretežno japanskih tipova. Šteta, jer Vindhuk je šarmantan grad, kristalno čistog vazduha, Fervurdov (bivši južnoafrički predsednik) park na brdu iznad grada, koga krasi jedna nevelika luteranska crkva kao izrezani liciderski kolač, zatim lepo uređeni prostor ispred Gradske većnice sa spomenikom Kurtu fon Fransoa, starom brkajliji na konju, koji osnova grad Vindhuk 1890. godine — prijatna su mesta za šetanje i odmor da nije grozdova bosonogih dečaka koji vas saleću i traže koji rand. Na skverovima, pred semaforima, sede na trotoa-
SFRJ
VE O SPOLjNOJ POLITICI?
— iz sredstava javnog informisanja
— iz ličnog iskustva i razmišljanja
— iz razgovora sa drugima . Z.- —— – —z——]i.–:- - La„p„rRK đC –– o
— nešto treće
— bez odgovora
diplomate pre svega gledaju lične interese,
Još je tamnija slika diplomatije u očima građana kada se prethodni odgovori povežu sa pitanjem, da li su diplomatski službenici privilegovaniji od drugih (državnih) službenika. Čak 73 odsto anketiranih smatra da je upravo tako. Svega 15 odsto smatra da oni uživaju status prema
· složenosti posla. „Privilegovaniji su; sa-
vezni budžet je mnogo opterećen njihovim životom u inostranstvu a naročito njihovim provodima“, smatra privatnik iz SR Nemačke, rodom iz Nikšića (27). „Oni jesu privilegovaniji s obzirom na svoje sposobnosti“, kaže agronom iz Maribora (40). „Privilegovani su s obzirom na sirotinju zemlje“, smatra inženjer zaštite bilja iz Beograda (28). „Sigurno da imaju privilegije, ne bi se inače toliko borili za to mesto —
rima odrasli, takođe pružajući ruke vozačima, uz reči „bred, bred“ (hleb). Domaće novine „Namibijen“, „Tajms of Namibija“, „Advertajzer“, „Vindhuk opservar” i drugi, svakodnevno su pune informacija o porastu kriminala, o krađama, provalama. Preostali belci počeli su sada da podižu visoke gvozdene ograde oko svojih kuća, da stavljaju rešetke na prozore, a sve se više zapošljavaju i noćni
"čuvari.
Na ulazu u radnje i samousluge, uniformisani čuvari će vas ljubazno zamoliti da otvorite tašnu za pregled, a kesu ili torbu iz prethodne radnje morate dati na čuvanje do izlaza. Muške posetioce pretresa-
ju detaljnije.
„MALA PRIVREDA“ NA ULICI: Rukotvorine naroda Ovambo u Vindhuku
idu tamo da se obogate“, kaže nastavnica iz Bitolja (40). „Njih štiti imunitet, kao što je to svuda u svijetu, ali zbilja treba pojačati kontrolu, u zbog mogućnosti zloupotrebe“, stav je službenika iz Osijeka (38). „Diplomate i treba uvijek da su privilegovane, takav im je težak posao. Druga je stvar sa ovim našima koji ne znaju često ni jezik zemlje u koju idu“, kaže student iz Travnika (22).
Da li je dobar način izbora po kome republike olučuju ko će biti ambasador? Polovina ispitanih građana SFRJ smatra da nije, a 32 odsto da jeste. Tako 66 odsto anketiranih iz Bosne i Hercegovine smatra da nije bolji sadašnji način izbora, a 26 odsto jeste bolji. Da je bolji smatra 36 posto ispitanika iz Hrvatske, odnosno da ni-
Kao da su svi zakoni i ponašani thejda ovde još vrlo živi. UBANKANA taa novama, trgovinama, hotelima — menadžeri i vlasnici su beli, a konobari, čistači raznosači pošte i robe, vratari — to sli
· mesta po pravilu rezervisana za crne.
Vlada SVAPO još nema propagan svojim rukama. Urednici i ViddniČ de nalne televizije su belci, pa i pored proglašenja engleskog jezika za zvanični, u Namibiji televizijski dnevnici uveče su najzmenično na engleskom i afrikans jeziku. Vlasnici i urednici listova su Englezi ili Afrikaneri (Buri). „Tajms of Namibija“ objavio je ovih dana oštru kritiku ponašanja
šefa države u saobraćaju. Kaže: „Z lona automobila sa predsednikom Bala
a menjati u spoljnoj politici šta treba menjati i u
ama
pa preći na spoljnu
tem izbora gde republike imaju odlučuji, ću reč smatra 58 procenata od ukupno broja anketiranih iz Makedonije, odnosn) 16 procenata misli da nije. Čak 90 odsto j. pitanika iz Srbije kritički je raspoložen prema sadašnjem načinu izbora diploma. ta, dok samo 2 osto ispitanika iz Sloveniji smatra da republičko-pokrajinski princ nije dobar, odnosno 78 odsto smatra da j dobar. Najzad, 60 procenata od ukupm) broja anketiranih iz Crne Gore smatra (+ | je bolje birati diplomate na osnovu kriteri. juma na nivou cele zeljme, a 18 odsto daj: ovako kako je — bolje.
Presudan uticaj štampe
Naši građani, nema sumnje, veoma il kritički raspoloženi prema domaćoj a;hln. matiji i načinu na koji se vode poslovi pre. ma inostranstvu. Utoliko je zanimljivi bilo saznati na osnovu čega su formitaliovakve stavove. Rezultati istraživanja po kazuju da je više od polovine — 60 odsh — svoje stavove zasnovalo na osnovi in: formacija iz sredstava javnog infor nja, da je lično iskustvo osnov za stavoW 19 odsto učesnika ankete, a da je 14 odšh | stavove formiralo na osnovu razgovora drugim. To ukazuje na presudni utioj štampe, ali i na podatak da u procesu 0. varanja i demistifikacije države diplomali: ja spada u one sfere koje su izložene jaščij kritičkoj oštrici. Koliko je to opravdam kao i koliko se zaista mogao dobiti uvidu činjenice na osnovu kojih su sticani stavi. vi sredstva javnog informisanja — drupa je priča.
| | | | | | je, njih 38 posto. Da nije bolji sadašnji sjj,
Nujomom zaustavlja saobraćaj u godi. prodornim sirenama uznemirava BTĆ ne? Zašto predsednikov „mercedes“ pro ( zi kroz crveno svetlo? Zar on ne m0fd? i svi ostali građani, da poštuje Zakon 0 %' obraćaju? Ili je on, možda iznad zakoni iznad Ustava? ij 0 Portreti Sama Nujome istaknuti St mnogim mestima i u mnogim izloži, Vindhuku. U jednoj knjižari nem". vlasnika ispod slike crnog šefa države il | ji: „Živeo naš prvi predsednik ne?aV Namibije! „Da li ovaj belac zaista želi (j život novom predsedniku crne boje KO PM Može biti. Ali, pre je verovatno da Sf lagođava novim prilikama, jer u bi) | još niko ne dira, a ovaj gazda želi da Što duže i ostane. .